Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије
Livestock fund indispensable for sustainable development of agriculture and village of Serbia
Апстракт
Животиње представљају извор који се непрекидно обнавља и
користе и друге изворе који се обнављају – биљке да би произвеле производе
за људску исхрану и услуге. Поред тога, стајско ђубриво које животиње
производе, помаже и чува плодност земљишта чиме се обезбеђује бржи развој
и дужи опстанак биљака. Међутим, најважнији допринос гајених животиња је
производња анималних производа (млеко, месо, јаја), као и извор протеина за
исхрану људи. Садашње стање нашег сточарства забрињава јер располажемо
са 893.000 грла говеда; 2,9 милиона грла свиња; 1,7 милиона грла оваца и око
20 милиона грла живине (2018. год.). Производимо 1,5 милијарди килограма
млека 460.000 тона меса и око 1,5 милијарди комада јаја, док на једном хектару
обрадиве површине гајимо 0,26 грла говеда; 0,86 грла свиња; 0,50 грла оваца и
6,4 грла живине. За одрживи развој нашег агрокомплекса и села потребно је
гајити око 3,5 милиона условних грла, односно, најмање једно условно грло на
1 хектар обрадиве површине или 1,...3 условна грла на 1 хектар ораница. Овај
број животиња гајио би следећи број фармера: говеда – 44.600 фармера; свиње
– 14.200 фармера; овце – 23.400 фармера и живина – 10.000 фармера, укупно
око 92.000 робних фармера. Одрживо сточарство треба да оствари производњу
млека од преко 2,5 милиона тона, меса 980 000 тона, јаја 2,4 милијарде комада
и стајњака око 7000–10.000 по 1 хектару ораница. Годишњи извоз свих врста
меса треба да достигне око 400.000 тона, а потрошња по становнику око 80 кг.
Укупна годишња вредност фармског сточарства Србије треба да износи око 500
милијарди динара, односно, преко 4 милијарде евра, а извоз око 1,5 милијарди
евра. Сточарство треба у структури пољопривреде да учествује са између 55‒60%.
И на крају, нема развијене пољопривреде, а још мање, развијеног села, ако је
сточарство неразвијено.
For a sustainable development of our agriculture and rural areas in а harmonised
relationship between vegetable and livestock production we should
raise about three and a half million domestic animals or one animal per hectare
of arable land.
The state is not a producer of food but the measures that the state undertakes
significantly contribute to increase of productivity and overall efficacy
of agricultural estate. The state should by certain means stimulate practical,
applicable knowledge and innovations in agriculture in order to increase productivity,
competitiveness and economy as well as rational use of resources in
production. The state strategy should be directed towards faster development of
ecological production of food and to more significant price supports particu larly to hilly-mountainous regions and border territories and to support faster
development of traditional technologies of making brined cheese, hard cheese
(kackavalj) and special dry meat products ma...de from beef, pork and mutton.
Revival and development of village and keeping the young people in the
village is a priority task for rural regions which should be carried out through
investments into the programmes of development of agriculture and agricultural
estates, introduction of modern technology in production, development of
infrastructure, investments into production and processing industry, eco-rural
tourism and other activities with a view of realising higher profit of agricultural
estates and better quality living standards in the villages.
For our country an organised farm animal husbandry represents a potential
for development of overall agrarian complex and it is the cheapest government
investment in development of overall economy and fastest and safest way
for villages to revive and develop. In addition, it ensures that farms be inherited
and succeeded from one generation to another and helps prevent young people
from leaving the village.
In the structure of our agriculture an animal husbandry should account for
about 55-60 per cent instead of today’s 30 per cent. The agricultural profession
should be much more respected and domestic knowledge should be incorporated
into production process. Organised animal husbandry in rural areas should
be united – connected into a chain of processing industry, trade and export
while farmer should be a respected and honoured person.
Кључне речи:
сточарство / месо / млеко / јаја / фарма / animal husbandry / meat / milk / eggs / the farmИзвор:
Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села : зборник радова са научног скупа одржаног 12. маја 2021. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године, 2022, 23-36Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 206. Одељење хемијских и биолошких наука ; књ. 22
Колекције
TY - CONF AU - Лазаревић, Ратко AU - Радовић, Чеда AU - Терзић, Драган PY - 2022 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16121 AB - Животиње представљају извор који се непрекидно обнавља и користе и друге изворе који се обнављају – биљке да би произвеле производе за људску исхрану и услуге. Поред тога, стајско ђубриво које животиње производе, помаже и чува плодност земљишта чиме се обезбеђује бржи развој и дужи опстанак биљака. Међутим, најважнији допринос гајених животиња је производња анималних производа (млеко, месо, јаја), као и извор протеина за исхрану људи. Садашње стање нашег сточарства забрињава јер располажемо са 893.000 грла говеда; 2,9 милиона грла свиња; 1,7 милиона грла оваца и око 20 милиона грла живине (2018. год.). Производимо 1,5 милијарди килограма млека 460.000 тона меса и око 1,5 милијарди комада јаја, док на једном хектару обрадиве површине гајимо 0,26 грла говеда; 0,86 грла свиња; 0,50 грла оваца и 6,4 грла живине. За одрживи развој нашег агрокомплекса и села потребно је гајити око 3,5 милиона условних грла, односно, најмање једно условно грло на 1 хектар обрадиве површине или 1,3 условна грла на 1 хектар ораница. Овај број животиња гајио би следећи број фармера: говеда – 44.600 фармера; свиње – 14.200 фармера; овце – 23.400 фармера и живина – 10.000 фармера, укупно око 92.000 робних фармера. Одрживо сточарство треба да оствари производњу млека од преко 2,5 милиона тона, меса 980 000 тона, јаја 2,4 милијарде комада и стајњака око 7000–10.000 по 1 хектару ораница. Годишњи извоз свих врста меса треба да достигне око 400.000 тона, а потрошња по становнику око 80 кг. Укупна годишња вредност фармског сточарства Србије треба да износи око 500 милијарди динара, односно, преко 4 милијарде евра, а извоз око 1,5 милијарди евра. Сточарство треба у структури пољопривреде да учествује са између 55‒60%. И на крају, нема развијене пољопривреде, а још мање, развијеног села, ако је сточарство неразвијено. AB - For a sustainable development of our agriculture and rural areas in а harmonised relationship between vegetable and livestock production we should raise about three and a half million domestic animals or one animal per hectare of arable land. The state is not a producer of food but the measures that the state undertakes significantly contribute to increase of productivity and overall efficacy of agricultural estate. The state should by certain means stimulate practical, applicable knowledge and innovations in agriculture in order to increase productivity, competitiveness and economy as well as rational use of resources in production. The state strategy should be directed towards faster development of ecological production of food and to more significant price supports particu larly to hilly-mountainous regions and border territories and to support faster development of traditional technologies of making brined cheese, hard cheese (kackavalj) and special dry meat products made from beef, pork and mutton. Revival and development of village and keeping the young people in the village is a priority task for rural regions which should be carried out through investments into the programmes of development of agriculture and agricultural estates, introduction of modern technology in production, development of infrastructure, investments into production and processing industry, eco-rural tourism and other activities with a view of realising higher profit of agricultural estates and better quality living standards in the villages. For our country an organised farm animal husbandry represents a potential for development of overall agrarian complex and it is the cheapest government investment in development of overall economy and fastest and safest way for villages to revive and develop. In addition, it ensures that farms be inherited and succeeded from one generation to another and helps prevent young people from leaving the village. In the structure of our agriculture an animal husbandry should account for about 55-60 per cent instead of today’s 30 per cent. The agricultural profession should be much more respected and domestic knowledge should be incorporated into production process. Organised animal husbandry in rural areas should be united – connected into a chain of processing industry, trade and export while farmer should be a respected and honoured person. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села : зборник радова са научног скупа одржаног 12. маја 2021. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године T1 - Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије T1 - Livestock fund indispensable for sustainable development of agriculture and village of Serbia SP - 23 EP - 36 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16121 ER -
@conference{ author = "Лазаревић, Ратко and Радовић, Чеда and Терзић, Драган", year = "2022", abstract = "Животиње представљају извор који се непрекидно обнавља и користе и друге изворе који се обнављају – биљке да би произвеле производе за људску исхрану и услуге. Поред тога, стајско ђубриво које животиње производе, помаже и чува плодност земљишта чиме се обезбеђује бржи развој и дужи опстанак биљака. Међутим, најважнији допринос гајених животиња је производња анималних производа (млеко, месо, јаја), као и извор протеина за исхрану људи. Садашње стање нашег сточарства забрињава јер располажемо са 893.000 грла говеда; 2,9 милиона грла свиња; 1,7 милиона грла оваца и око 20 милиона грла живине (2018. год.). Производимо 1,5 милијарди килограма млека 460.000 тона меса и око 1,5 милијарди комада јаја, док на једном хектару обрадиве површине гајимо 0,26 грла говеда; 0,86 грла свиња; 0,50 грла оваца и 6,4 грла живине. За одрживи развој нашег агрокомплекса и села потребно је гајити око 3,5 милиона условних грла, односно, најмање једно условно грло на 1 хектар обрадиве површине или 1,3 условна грла на 1 хектар ораница. Овај број животиња гајио би следећи број фармера: говеда – 44.600 фармера; свиње – 14.200 фармера; овце – 23.400 фармера и живина – 10.000 фармера, укупно око 92.000 робних фармера. Одрживо сточарство треба да оствари производњу млека од преко 2,5 милиона тона, меса 980 000 тона, јаја 2,4 милијарде комада и стајњака око 7000–10.000 по 1 хектару ораница. Годишњи извоз свих врста меса треба да достигне око 400.000 тона, а потрошња по становнику око 80 кг. Укупна годишња вредност фармског сточарства Србије треба да износи око 500 милијарди динара, односно, преко 4 милијарде евра, а извоз око 1,5 милијарди евра. Сточарство треба у структури пољопривреде да учествује са између 55‒60%. И на крају, нема развијене пољопривреде, а још мање, развијеног села, ако је сточарство неразвијено., For a sustainable development of our agriculture and rural areas in а harmonised relationship between vegetable and livestock production we should raise about three and a half million domestic animals or one animal per hectare of arable land. The state is not a producer of food but the measures that the state undertakes significantly contribute to increase of productivity and overall efficacy of agricultural estate. The state should by certain means stimulate practical, applicable knowledge and innovations in agriculture in order to increase productivity, competitiveness and economy as well as rational use of resources in production. The state strategy should be directed towards faster development of ecological production of food and to more significant price supports particu larly to hilly-mountainous regions and border territories and to support faster development of traditional technologies of making brined cheese, hard cheese (kackavalj) and special dry meat products made from beef, pork and mutton. Revival and development of village and keeping the young people in the village is a priority task for rural regions which should be carried out through investments into the programmes of development of agriculture and agricultural estates, introduction of modern technology in production, development of infrastructure, investments into production and processing industry, eco-rural tourism and other activities with a view of realising higher profit of agricultural estates and better quality living standards in the villages. For our country an organised farm animal husbandry represents a potential for development of overall agrarian complex and it is the cheapest government investment in development of overall economy and fastest and safest way for villages to revive and develop. In addition, it ensures that farms be inherited and succeeded from one generation to another and helps prevent young people from leaving the village. In the structure of our agriculture an animal husbandry should account for about 55-60 per cent instead of today’s 30 per cent. The agricultural profession should be much more respected and domestic knowledge should be incorporated into production process. Organised animal husbandry in rural areas should be united – connected into a chain of processing industry, trade and export while farmer should be a respected and honoured person.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села : зборник радова са научног скупа одржаног 12. маја 2021. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године", title = "Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије, Livestock fund indispensable for sustainable development of agriculture and village of Serbia", pages = "23-36", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16121" }
Лазаревић, Р., Радовић, Ч.,& Терзић, Д.. (2022). Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије. in Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села : зборник радова са научног скупа одржаног 12. маја 2021. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године Београд : Српска академија наука и уметности., 23-36. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16121
Лазаревић Р, Радовић Ч, Терзић Д. Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије. in Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села : зборник радова са научног скупа одржаног 12. маја 2021. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године. 2022;:23-36. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16121 .
Лазаревић, Ратко, Радовић, Чеда, Терзић, Драган, "Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије" in Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села : зборник радова са научног скупа одржаног 12. маја 2021. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године (2022):23-36, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16121 .