TY  - CONF
AU  - Томашевић, Катарина
AU  - Радовановић, Бојана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15603
AB  - Композитор и историчар уметности по образовању, естетичар, музиколог и критичар по вокацији, Драгутин Гостушки је у свом времену, али и све до данас, остао познат по свом неконценционалном мишљењу и погледима, како на питања која се тичу саме уметности, тако и општих духовних кретања његовог доба. Живо присутан на многобројним пољима своје разгранате делатности, издвојио се као једна од најмаркантнијих фигура интелектуалне елите свог доба. Поборник класичних вредности и највиших естетских домета европске културе, резервисан према авангардним тенденцијама у уметности минулог века, знатижељан да, пратећи актуелна открића у природним наукама активно учествује у ’предвиђању будућности’ уметности и света, Драгутин Гостушки утиснуо је дубок и трајан, али, истовремено – и издвојен и усамљен печат у време у коме је деловао. Његова бритка, често и полемички интонирана мисао, неретко је била у отклону, искошена од доминантних тежњи епохе, оставши и надаље недовољно позната, проучена и вреднована,  на периферији од централних токова и интересовања савремене културне историје.
 
Скуп посвећен Драгутину Гостушком, по први пут ће довести у фокус научне пажње поједине аспекте, домете и доприносе ауторовог стваралачког рада: као композитора, музиколога, историчара музике, естетичара, теоретичара, као музичког критичара и активног сарадника медија.
AB  - Composer and art historian by education, esthetician, theoretician and critic by vocation, in his time, and even to this day, Dragutin Gostuški was known for his unconventional opinions and views, both on issues concerning the art itself, and on general spiritual movements of his time. Vividly present in many domains of his multifarious activity, he stood out as one of the most striking figures of the intellectual elite of his time. A supporter of classical values and the highest aesthetic achievements of the European culture, incredulous towards the avant-garde tendencies in the 20th-century art and eager to actively participate in “predicting the future” of art and the world itself following several important discoveries in the natural sciences, Dragutin Gostuški left a deep and lasting mark, but at the same time, his imprint remained secluded and solitary. His sharp, often polemically formulated thought often drifted away from the dominant tendencies of his time, to this day remaining insufficiently known, studied and valued, on the periphery of the central trends and interests of contemporary cultural history.
The Conference dedicated to Dragutin Gostuški will, for the first time, bring into the focus of scholarly attention certain aspects, scopes, and contributions of his creative work as a composer, musicologist, music historian, esthetician, theoretician, as well as a music critic and an active collaborator of the electronic media.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T1  - Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката
T1  - Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts
SP  - 1
EP  - 116
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15603
ER  - 

@conference{
author = "Томашевић, Катарина and Радовановић, Бојана",
year = "2023",
abstract = "Композитор и историчар уметности по образовању, естетичар, музиколог и критичар по вокацији, Драгутин Гостушки је у свом времену, али и све до данас, остао познат по свом неконценционалном мишљењу и погледима, како на питања која се тичу саме уметности, тако и општих духовних кретања његовог доба. Живо присутан на многобројним пољима своје разгранате делатности, издвојио се као једна од најмаркантнијих фигура интелектуалне елите свог доба. Поборник класичних вредности и највиших естетских домета европске културе, резервисан према авангардним тенденцијама у уметности минулог века, знатижељан да, пратећи актуелна открића у природним наукама активно учествује у ’предвиђању будућности’ уметности и света, Драгутин Гостушки утиснуо је дубок и трајан, али, истовремено – и издвојен и усамљен печат у време у коме је деловао. Његова бритка, често и полемички интонирана мисао, неретко је била у отклону, искошена од доминантних тежњи епохе, оставши и надаље недовољно позната, проучена и вреднована,  на периферији од централних токова и интересовања савремене културне историје.
 
Скуп посвећен Драгутину Гостушком, по први пут ће довести у фокус научне пажње поједине аспекте, домете и доприносе ауторовог стваралачког рада: као композитора, музиколога, историчара музике, естетичара, теоретичара, као музичког критичара и активног сарадника медија., Composer and art historian by education, esthetician, theoretician and critic by vocation, in his time, and even to this day, Dragutin Gostuški was known for his unconventional opinions and views, both on issues concerning the art itself, and on general spiritual movements of his time. Vividly present in many domains of his multifarious activity, he stood out as one of the most striking figures of the intellectual elite of his time. A supporter of classical values and the highest aesthetic achievements of the European culture, incredulous towards the avant-garde tendencies in the 20th-century art and eager to actively participate in “predicting the future” of art and the world itself following several important discoveries in the natural sciences, Dragutin Gostuški left a deep and lasting mark, but at the same time, his imprint remained secluded and solitary. His sharp, often polemically formulated thought often drifted away from the dominant tendencies of his time, to this day remaining insufficiently known, studied and valued, on the periphery of the central trends and interests of contemporary cultural history.
The Conference dedicated to Dragutin Gostuški will, for the first time, bring into the focus of scholarly attention certain aspects, scopes, and contributions of his creative work as a composer, musicologist, music historian, esthetician, theoretician, as well as a music critic and an active collaborator of the electronic media.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
title = "Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката, Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts",
pages = "1-116",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15603"
}

Томашевић, К.,& Радовановић, Б.. (2023). Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката. 
Београд : Музиколошки институт САНУ., 1-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15603

Томашевић К, Радовановић Б. Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката. 2023;:1-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15603 .

Томашевић, Катарина, Радовановић, Бојана, "Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката" (2023):1-116,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15603 .

TY  - JOUR
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16288
PB  - Неготин : Дом културе "Стеван Мокрањац"
T2  - Мокрањац : часопис за културу
T1  - Беседа на отварању 57. Мокрањчевих дана
SP  - 59
EP  - 62
IS  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16288
ER  - 

@article{
author = "Томашевић, Катарина",
year = "2023",
publisher = "Неготин : Дом културе "Стеван Мокрањац"",
journal = "Мокрањац : часопис за културу",
title = "Беседа на отварању 57. Мокрањчевих дана",
pages = "59-62",
number = "25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16288"
}

Томашевић, К.. (2023). Беседа на отварању 57. Мокрањчевих дана. in Мокрањац : часопис за културу
Неготин : Дом културе "Стеван Мокрањац".(25), 59-62.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16288

Томашевић К. Беседа на отварању 57. Мокрањчевих дана. in Мокрањац : часопис за културу. 2023;(25):59-62.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16288 .

Томашевић, Катарина, "Беседа на отварању 57. Мокрањчевих дана" in Мокрањац : часопис за културу, no. 25 (2023):59-62,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16288 .

TY  - CONF
AU  - Dumnić Vilotijević, Marija
AU  - Akat, Abdullah
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14847
AB  - The question of the ‘Orient’ in the humanities gained significant attention after the landmark work
of Edward Said (1978). However, the issue of representation from the position of power was of a
much older date, and the eurocentric perspective of the late XIX and most of the XX centuries
influenced comparative musicology and then ethnomusicology to a certain extent, due to the fact
that ethnomusicology as a discipline is rooted in the observation of music of ‘the Others’. Said’s
work also affected academic discourse about questions of (Middle) East wars and the history and
social reflections of the religions, and it was a necessary basis for postcolonial and decolonization
studies in global terms, which occupy a significant position in contemporary ethnomusicology
(and musicology). Perceived from the aspect of ‘the crossroads between East and West’ and the
tendency to abandon the burdening synonym for conflicting nations, the Balkans, as the main
focus area for this symposium, is observed as a field for research of correlations in music and
dance heritage, as well as the space where/through which music/dance and musicians/dancers are migrating and moving.
In the XXI century, the study of cultural relations through music and dance in the Balkans, with
the idea of establishing historical and contemporary connections, has stimulated several international projects based on collaborative ethnomusicological, ethnochoreological and musicological research. The opening and growth of national ‘schools’ for music and dance studies, as well as the interpretation of new primary sources, expanded the possibility of writing new histories of a regional character. The liminal position of the Balkans has inspired numerous discussions in global humanities about this region as a crossroads and a bridge between East and West, with a special emphasis on the spectrum of correlations of Oriental, Mediterranean and Balkan cultures. On this occasion, a rethinking of the East would be encouraged, with a special focus on establishing common heritage, practices and tendencies in music and dance – from new applications and interpretations of the concepts of Orientalism and postcolonialism to the presentation of the results of a structural analysis of presumed Eastern influences in a broader sense. This combination of joint research of international scholars and the fluidity of the East–West axis points not only to comparative methods, but also to the examination of current theoretical concepts. By following the process and consequences of historical and contemporary migrations, the questions of music and dance in multi-ethnic environments, transnational music and/or dance forms, mobility of musicians and dancers, music and dance in the diaspora are opened up; today they can be of interest to the musicological, ethnomusicological and ethnochoreological research
teams in the widest geographical frameworks. In the context of the investigations of music and
dance in the Balkans, it would be particularly important to build upon the previous studies of
complex music and dance phenomena by focusing on the aforementioned aspects of moving.
The list of topics of the symposium includes (but is not limited to):
- music and dance of the Slavic and Turkish peoples in the post-Ottoman context;
- pan-Balkan music and dance practices in the context of heritage;
- scientific, artistic and performative interpretations of the Orient in music and dance practices; - music and dance in the context of migration;
- music and dance in the diaspora;
- methodologies of collaborative research in musicology, ethnomusicology and
ethnochoreology.
The duality and simultaneous uniqueness of music and dance positioned on the East–West pivot
allow new theoretical propositions, and this symposium encourages the invention of new analytical methods, new readings of known Balkan practices, and even proposals for redefining this imaginary and generalizing axis.
PB  - Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute of Musicology SASA
T1  - Музика и плес на осовини Исток–Запад: Односи и мобилности
T1  - Music and Dance on East–West Axis: Correlations and Mobilities
SP  - 1
EP  - 85
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14847
ER  - 

@conference{
author = "Dumnić Vilotijević, Marija and Akat, Abdullah and Tomašević, Katarina",
year = "2023",
abstract = "The question of the ‘Orient’ in the humanities gained significant attention after the landmark work
of Edward Said (1978). However, the issue of representation from the position of power was of a
much older date, and the eurocentric perspective of the late XIX and most of the XX centuries
influenced comparative musicology and then ethnomusicology to a certain extent, due to the fact
that ethnomusicology as a discipline is rooted in the observation of music of ‘the Others’. Said’s
work also affected academic discourse about questions of (Middle) East wars and the history and
social reflections of the religions, and it was a necessary basis for postcolonial and decolonization
studies in global terms, which occupy a significant position in contemporary ethnomusicology
(and musicology). Perceived from the aspect of ‘the crossroads between East and West’ and the
tendency to abandon the burdening synonym for conflicting nations, the Balkans, as the main
focus area for this symposium, is observed as a field for research of correlations in music and
dance heritage, as well as the space where/through which music/dance and musicians/dancers are migrating and moving.
In the XXI century, the study of cultural relations through music and dance in the Balkans, with
the idea of establishing historical and contemporary connections, has stimulated several international projects based on collaborative ethnomusicological, ethnochoreological and musicological research. The opening and growth of national ‘schools’ for music and dance studies, as well as the interpretation of new primary sources, expanded the possibility of writing new histories of a regional character. The liminal position of the Balkans has inspired numerous discussions in global humanities about this region as a crossroads and a bridge between East and West, with a special emphasis on the spectrum of correlations of Oriental, Mediterranean and Balkan cultures. On this occasion, a rethinking of the East would be encouraged, with a special focus on establishing common heritage, practices and tendencies in music and dance – from new applications and interpretations of the concepts of Orientalism and postcolonialism to the presentation of the results of a structural analysis of presumed Eastern influences in a broader sense. This combination of joint research of international scholars and the fluidity of the East–West axis points not only to comparative methods, but also to the examination of current theoretical concepts. By following the process and consequences of historical and contemporary migrations, the questions of music and dance in multi-ethnic environments, transnational music and/or dance forms, mobility of musicians and dancers, music and dance in the diaspora are opened up; today they can be of interest to the musicological, ethnomusicological and ethnochoreological research
teams in the widest geographical frameworks. In the context of the investigations of music and
dance in the Balkans, it would be particularly important to build upon the previous studies of
complex music and dance phenomena by focusing on the aforementioned aspects of moving.
The list of topics of the symposium includes (but is not limited to):
- music and dance of the Slavic and Turkish peoples in the post-Ottoman context;
- pan-Balkan music and dance practices in the context of heritage;
- scientific, artistic and performative interpretations of the Orient in music and dance practices; - music and dance in the context of migration;
- music and dance in the diaspora;
- methodologies of collaborative research in musicology, ethnomusicology and
ethnochoreology.
The duality and simultaneous uniqueness of music and dance positioned on the East–West pivot
allow new theoretical propositions, and this symposium encourages the invention of new analytical methods, new readings of known Balkan practices, and even proposals for redefining this imaginary and generalizing axis.",
publisher = "Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute of Musicology SASA",
title = "Музика и плес на осовини Исток–Запад: Односи и мобилности, Music and Dance on East–West Axis: Correlations and Mobilities",
pages = "1-85",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14847"
}

Dumnić Vilotijević, M., Akat, A.,& Tomašević, K.. (2023). Музика и плес на осовини Исток–Запад: Односи и мобилности. 
Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute of Musicology SASA., 1-85.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14847

Dumnić Vilotijević M, Akat A, Tomašević K. Музика и плес на осовини Исток–Запад: Односи и мобилности. 2023;:1-85.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14847 .

Dumnić Vilotijević, Marija, Akat, Abdullah, Tomašević, Katarina, "Музика и плес на осовини Исток–Запад: Односи и мобилности" (2023):1-85,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14847 .

TY  - CONF
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13375
AB  - Traditional songs and dances of the city of Vranje (in southern Serbia), as
well as their numerous and diverse artistic stylizations from the beginning
of the 20th century until today, present an extraordinary example of a
successful affirmation and preservation of original music and dance
practices in the 21st century.
PB  - Lisbon : UA Editora – Universidade de Aveiro
C3  - ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstracts
T1  - Panel: Traditional Music and Dance Industries in Serbia and Yugoslavia from the Mid-19th Century to the Present Day
T1  - A Long Journey to the Future: On the Modalities of Preserving Tradition through Songs and Dances from the City of Vranje
SP  - 293
EP  - 293
DO  - 10.48528/rr3x-dv56
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13375
ER  - 

@conference{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "2022",
abstract = "Traditional songs and dances of the city of Vranje (in southern Serbia), as
well as their numerous and diverse artistic stylizations from the beginning
of the 20th century until today, present an extraordinary example of a
successful affirmation and preservation of original music and dance
practices in the 21st century.",
publisher = "Lisbon : UA Editora – Universidade de Aveiro",
journal = "ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstracts",
title = "Panel: Traditional Music and Dance Industries in Serbia and Yugoslavia from the Mid-19th Century to the Present Day, A Long Journey to the Future: On the Modalities of Preserving Tradition through Songs and Dances from the City of Vranje",
pages = "293-293",
doi = "10.48528/rr3x-dv56",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13375"
}

Tomašević, K.. (2022). Panel: Traditional Music and Dance Industries in Serbia and Yugoslavia from the Mid-19th Century to the Present Day. in ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstracts
Lisbon : UA Editora – Universidade de Aveiro., 293-293.
https://doi.org/10.48528/rr3x-dv56
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13375

Tomašević K. Panel: Traditional Music and Dance Industries in Serbia and Yugoslavia from the Mid-19th Century to the Present Day. in ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstracts. 2022;:293-293.
doi:10.48528/rr3x-dv56
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13375 .

Tomašević, Katarina, "Panel: Traditional Music and Dance Industries in Serbia and Yugoslavia from the Mid-19th Century to the Present Day" in ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstracts (2022):293-293,
https://doi.org/10.48528/rr3x-dv56 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13375 .

TY  - CHAP
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14601
AB  - Поверена ми је огромна одговорност и указана ми је још већа част да својим уводним, нужно лапидарним опсервацијама укажем на одсјаје и сву слојевитост самосвојне, бриљантне поетичке, теоријске, естетичке и филозофске мисли једног од најоригиналнијих, јединствених, комплексних стваралачких фигура у нашој средини – редовног члана САНУ, професора Факултета музичке уметности, композитора и музичког мислиоца Властимира Трајковића.
Текст који је пред Вама, поштовани читаоци, представља тек скицу свих многобројних раскршћа на путевима на које ће Вас одвести пажљиво и минуциозно проучавање и промишљање о свету музике кроз које ће Вас аутор суверено провести.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музика : Оркестрација II за студенте композиције (теоријски део)
T1  - Поетичка, теоријска, естетичка и филозофска завештања. Трагом написа о музици Властимира Трајковића
SP  - VII
EP  - XIV
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14601
ER  - 

@inbook{
author = "Томашевић, Катарина",
year = "2022",
abstract = "Поверена ми је огромна одговорност и указана ми је још већа част да својим уводним, нужно лапидарним опсервацијама укажем на одсјаје и сву слојевитост самосвојне, бриљантне поетичке, теоријске, естетичке и филозофске мисли једног од најоригиналнијих, јединствених, комплексних стваралачких фигура у нашој средини – редовног члана САНУ, професора Факултета музичке уметности, композитора и музичког мислиоца Властимира Трајковића.
Текст који је пред Вама, поштовани читаоци, представља тек скицу свих многобројних раскршћа на путевима на које ће Вас одвести пажљиво и минуциозно проучавање и промишљање о свету музике кроз које ће Вас аутор суверено провести.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музика : Оркестрација II за студенте композиције (теоријски део)",
booktitle = "Поетичка, теоријска, естетичка и филозофска завештања. Трагом написа о музици Властимира Трајковића",
pages = "VII-XIV",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14601"
}

Томашевић, К.. (2022). Поетичка, теоријска, естетичка и филозофска завештања. Трагом написа о музици Властимира Трајковића. in Музика : Оркестрација II за студенте композиције (теоријски део)
Београд : Српска академија наука и уметности., VII-XIV.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14601

Томашевић К. Поетичка, теоријска, естетичка и филозофска завештања. Трагом написа о музици Властимира Трајковића. in Музика : Оркестрација II за студенте композиције (теоријски део). 2022;:VII-XIV.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14601 .

Томашевић, Катарина, "Поетичка, теоријска, естетичка и филозофска завештања. Трагом написа о музици Властимира Трајковића" in Музика : Оркестрација II за студенте композиције (теоријски део) (2022):VII-XIV,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14601 .

TY  - CHAP
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13460
AB  - У овом тексту,
који
има функцију
прелиминарног
разматрања
о стилској
позицији
угледног
композитора
Душана
Радића
(1929–2010) у контексту
његовог
времена,
разматрају
се основна
поетичка
упоришта
његовог
уметничког
стварања.
Поред
кратког
увида
у основну
биографију,
указује
се на доминантне
младалачке
– композиторске,
литерарне
и филозофске
узоре,
који
су били
основни
путокази
аутору
ка одабиру
модернистичке
поетике
као доминантне
и трајне
у његовом
деловању.
Ракурс
расправе
о поетичким
координатама
Радићевог
стварања
почива
на појединим
кључним
филозофско-
естетичким
ставовима
аутора,
забележеним
у
разговорима
са истакнутим
савременицима
и препознатим
у музиколошкој
литератури
као константе
Радићевог
композиционог
поступка
и музичког
израза.
PB  - Нови Сад : Културни центар Војводине "Милош Црњански"
T2  - Опседнуте ведрине Душана Радића. Зборник научних текстова са музиколошког скупа у Новом Саду 25. и 26. новембра 2021
T1  - Композиторска поетика Душана Радића у контексту његовог времена и естетике модернизма
SP  - 15
EP  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13460
ER  - 

@inbook{
author = "Томашевић, Катарина",
year = "2021",
abstract = "У овом тексту,
који
има функцију
прелиминарног
разматрања
о стилској
позицији
угледног
композитора
Душана
Радића
(1929–2010) у контексту
његовог
времена,
разматрају
се основна
поетичка
упоришта
његовог
уметничког
стварања.
Поред
кратког
увида
у основну
биографију,
указује
се на доминантне
младалачке
– композиторске,
литерарне
и филозофске
узоре,
који
су били
основни
путокази
аутору
ка одабиру
модернистичке
поетике
као доминантне
и трајне
у његовом
деловању.
Ракурс
расправе
о поетичким
координатама
Радићевог
стварања
почива
на појединим
кључним
филозофско-
естетичким
ставовима
аутора,
забележеним
у
разговорима
са истакнутим
савременицима
и препознатим
у музиколошкој
литератури
као константе
Радићевог
композиционог
поступка
и музичког
израза.",
publisher = "Нови Сад : Културни центар Војводине "Милош Црњански"",
journal = "Опседнуте ведрине Душана Радића. Зборник научних текстова са музиколошког скупа у Новом Саду 25. и 26. новембра 2021",
booktitle = "Композиторска поетика Душана Радића у контексту његовог времена и естетике модернизма",
pages = "15-23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13460"
}

Томашевић, К.. (2021). Композиторска поетика Душана Радића у контексту његовог времена и естетике модернизма. in Опседнуте ведрине Душана Радића. Зборник научних текстова са музиколошког скупа у Новом Саду 25. и 26. новембра 2021
Нови Сад : Културни центар Војводине "Милош Црњански"., 15-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13460

Томашевић К. Композиторска поетика Душана Радића у контексту његовог времена и естетике модернизма. in Опседнуте ведрине Душана Радића. Зборник научних текстова са музиколошког скупа у Новом Саду 25. и 26. новембра 2021. 2021;:15-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13460 .

Томашевић, Катарина, "Композиторска поетика Душана Радића у контексту његовог времена и естетике модернизма" in Опседнуте ведрине Душана Радића. Зборник научних текстова са музиколошког скупа у Новом Саду 25. и 26. новембра 2021 (2021):15-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13460 .

TY  - CONF
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14713
AB  - Teorijska i estetička potraga za univerzalnim zakonima na kojima počivaju svet
prirode i svet umetnosti predstavlja jednu od kanonskih tema intelektualne istorije
civilizacije. Napredak nauke i tehnologije davao je kako u prošlosti, tako i danas,
često najznačajniji impuls razvoju izazovnih i plodnih teorijskih sistema kojima je
cilj bio da dosegnu do „tajne” smisla umetnosti. Zahtevajući od istraživača, pre svega,
ogromnu erudiciju i moćan podsticaj radoznalosti, kao i otvorenost za revolucionarne
i inovacione proboje u svetu formalno apstraktnih disciplina, poput matematike, i/
ili proboje novih dostignuća u egzaktnom polju prirodnih nauka, složene i sintetičke
studije u domenu teorije i estetike muzike nisu mnogobrojne ni u svetskim razmerama.
To je, između ostalih, jedan od razloga da našu pažnju u ovom radu posvetimo dvema
kapitalno značajnim monografijama dvojice savremenika, kompozitora i vrsnih
mislilaca – Dragutina Gostuškog (1923–1998) i Berislava Popovića (1931–2002) ...
PB  - Beograd : Fakultet muzičke umetnosti
PB  - Beograd : Muzikološko društvo Srbije
C3  - Difrakcije kompozitorskog, muzičko-teorijskog, pedagoškog i društveno-kulturnog stvaranja Berislava Popovića
T1  - Ars versus Naturam. Dimenzije vremena i prostora u teorijskom diskursu o muzičkoj formi kod Dragutina Gostuškog i Berislava Popovića
SP  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14713
ER  - 

@conference{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "2021",
abstract = "Teorijska i estetička potraga za univerzalnim zakonima na kojima počivaju svet
prirode i svet umetnosti predstavlja jednu od kanonskih tema intelektualne istorije
civilizacije. Napredak nauke i tehnologije davao je kako u prošlosti, tako i danas,
često najznačajniji impuls razvoju izazovnih i plodnih teorijskih sistema kojima je
cilj bio da dosegnu do „tajne” smisla umetnosti. Zahtevajući od istraživača, pre svega,
ogromnu erudiciju i moćan podsticaj radoznalosti, kao i otvorenost za revolucionarne
i inovacione proboje u svetu formalno apstraktnih disciplina, poput matematike, i/
ili proboje novih dostignuća u egzaktnom polju prirodnih nauka, složene i sintetičke
studije u domenu teorije i estetike muzike nisu mnogobrojne ni u svetskim razmerama.
To je, između ostalih, jedan od razloga da našu pažnju u ovom radu posvetimo dvema
kapitalno značajnim monografijama dvojice savremenika, kompozitora i vrsnih
mislilaca – Dragutina Gostuškog (1923–1998) i Berislava Popovića (1931–2002) ...",
publisher = "Beograd : Fakultet muzičke umetnosti, Beograd : Muzikološko društvo Srbije",
journal = "Difrakcije kompozitorskog, muzičko-teorijskog, pedagoškog i društveno-kulturnog stvaranja Berislava Popovića",
title = "Ars versus Naturam. Dimenzije vremena i prostora u teorijskom diskursu o muzičkoj formi kod Dragutina Gostuškog i Berislava Popovića",
pages = "31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14713"
}

Tomašević, K.. (2021). Ars versus Naturam. Dimenzije vremena i prostora u teorijskom diskursu o muzičkoj formi kod Dragutina Gostuškog i Berislava Popovića. in Difrakcije kompozitorskog, muzičko-teorijskog, pedagoškog i društveno-kulturnog stvaranja Berislava Popovića
Beograd : Fakultet muzičke umetnosti., 31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14713

Tomašević K. Ars versus Naturam. Dimenzije vremena i prostora u teorijskom diskursu o muzičkoj formi kod Dragutina Gostuškog i Berislava Popovića. in Difrakcije kompozitorskog, muzičko-teorijskog, pedagoškog i društveno-kulturnog stvaranja Berislava Popovića. 2021;:31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14713 .

Tomašević, Katarina, "Ars versus Naturam. Dimenzije vremena i prostora u teorijskom diskursu o muzičkoj formi kod Dragutina Gostuškog i Berislava Popovića" in Difrakcije kompozitorskog, muzičko-teorijskog, pedagoškog i društveno-kulturnog stvaranja Berislava Popovića (2021):31,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14713 .

TY  - GEN
AU  - Закић, Мирјана
AU  - Медић, Ивана
AU  - Томашевић, Катарина
AU  - Чигоја, Жарко
AU  - Думнић Вилотијевић, Марија
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7253
PB  - Београд : Чигоја штампа : Музиколошки институт САНУ
T2  - Кућа Краља Петра
T1  - Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7253
ER  - 

@misc{
author = "Закић, Мирјана and Медић, Ивана and Томашевић, Катарина and Чигоја, Жарко and Думнић Вилотијевић, Марија",
year = "2020",
publisher = "Београд : Чигоја штампа : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Кућа Краља Петра",
title = "Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7253"
}

Закић, М., Медић, И., Томашевић, К., Чигоја, Ж.,& Думнић Вилотијевић, М.. (2020). Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији. in Кућа Краља Петра
Београд : Чигоја штампа : Музиколошки институт САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7253

Закић М, Медић И, Томашевић К, Чигоја Ж, Думнић Вилотијевић М. Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији. in Кућа Краља Петра. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7253 .

Закић, Мирјана, Медић, Ивана, Томашевић, Катарина, Чигоја, Жарко, Думнић Вилотијевић, Марија, "Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији" in Кућа Краља Петра (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7253 .

TY  - CHAP
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16334
AB  - Премијерно извођење комичне опере Поп Ћира и поп Спира, с музиком Дејана Деспића, као и околност да је композитору исто вече, 28. марта 2018, било уручено највише признање Српског народног позоришта - специјална златна медаља "Јован Ђорђевић" за "укупан допринос развоју српске музике", био је повод да се у овом раду најпре укаже на спектар многоструке и плодне ауторове делатности. Пажња је потом поклоњена околностима настанка и критичкој рецепцији опере, као и, посебно, сагледавању њених одлика у контексту композиторове стваралачке поетике.
PB  - Нови Сад : Културни центар Војводине "Милош Црњански"
PB  - Београд : Музиколошко друштво Србије
T2  - Банатски Фалстаф: Комична опера "Поп Ћира и поп Спира" Дејана Деспића
T1  - Живот посвећен музици. О стваралачкој поетици Дејана Деспића
SP  - 19
EP  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16334
ER  - 

@inbook{
author = "Томашевић, Катарина",
year = "2019",
abstract = "Премијерно извођење комичне опере Поп Ћира и поп Спира, с музиком Дејана Деспића, као и околност да је композитору исто вече, 28. марта 2018, било уручено највише признање Српског народног позоришта - специјална златна медаља "Јован Ђорђевић" за "укупан допринос развоју српске музике", био је повод да се у овом раду најпре укаже на спектар многоструке и плодне ауторове делатности. Пажња је потом поклоњена околностима настанка и критичкој рецепцији опере, као и, посебно, сагледавању њених одлика у контексту композиторове стваралачке поетике.",
publisher = "Нови Сад : Културни центар Војводине "Милош Црњански", Београд : Музиколошко друштво Србије",
journal = "Банатски Фалстаф: Комична опера "Поп Ћира и поп Спира" Дејана Деспића",
booktitle = "Живот посвећен музици. О стваралачкој поетици Дејана Деспића",
pages = "19-32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16334"
}

Томашевић, К.. (2019). Живот посвећен музици. О стваралачкој поетици Дејана Деспића. in Банатски Фалстаф: Комична опера "Поп Ћира и поп Спира" Дејана Деспића
Нови Сад : Културни центар Војводине "Милош Црњански"., 19-32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16334

Томашевић К. Живот посвећен музици. О стваралачкој поетици Дејана Деспића. in Банатски Фалстаф: Комична опера "Поп Ћира и поп Спира" Дејана Деспића. 2019;:19-32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16334 .

Томашевић, Катарина, "Живот посвећен музици. О стваралачкој поетици Дејана Деспића" in Банатски Фалстаф: Комична опера "Поп Ћира и поп Спира" Дејана Деспића (2019):19-32,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16334 .

TY  - GEN
AU  - Божић, Светислав
AU  - Томашевић, Катарина
AU  - Медић, Ивана
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11233
AB  - Даворин Јенко : (1835–1914) : прилози за културу сећања / уредник 
Катарина Томашевић. – Београд : Музиколошки институт САНУ : Национални савет словеначке националне мањине у Србији, 2016.
и
Јосип Славенски : (1896–1955) : поводом 120. годишњице рођења композитора / уредница Ивана Медић. – Београд : Музиколошки институт САНУ, 2017.
Говорили: дописни члан САНУ Светислав Божић, др Катарина Томашевић, др Ивана Медић.
У Београду, уторак 22. мај 2018. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године]
SP  - 121
EP  - 138
VL  - 7
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11233
ER  - 

@misc{
author = "Божић, Светислав and Томашевић, Катарина and Медић, Ивана and Вуксановић, Миро",
year = "2019",
abstract = "Даворин Јенко : (1835–1914) : прилози за културу сећања / уредник 
Катарина Томашевић. – Београд : Музиколошки институт САНУ : Национални савет словеначке националне мањине у Србији, 2016.
и
Јосип Славенски : (1896–1955) : поводом 120. годишњице рођења композитора / уредница Ивана Медић. – Београд : Музиколошки институт САНУ, 2017.
Говорили: дописни члан САНУ Светислав Божић, др Катарина Томашевић, др Ивана Медић.
У Београду, уторак 22. мај 2018. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године]",
pages = "121-138",
volume = "7",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11233"
}

Божић, С., Томашевић, К., Медић, И.,& Вуксановић, М.. (2019). Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 7(7), 121-138.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11233

Божић С, Томашевић К, Медић И, Вуксановић М. Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2019;7(7):121-138.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11233 .

Божић, Светислав, Томашевић, Катарина, Медић, Ивана, Вуксановић, Миро, "Даворин Јенко : (1835–1914) ; Јосип Славенски : (1896–1955) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 22. мај 2018. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 7, no. 7 (2019):121-138,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11233 .

TY  - JOUR
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15099
AB  - Осећам потребу да топло и срдачно, у име свих сарадника Музиколошког института САНУ, најпре захвалим академику Миру Вуксановићу што се определио да данас - у оквиру угледног циклуса Трибина Библиотеке САНУ, буду представљена два тематска зборника из богате, садржајно разноврсне и репрезентативне, новије продукције Института - Института који ће крајем ове године, низом манифестација (предавањима и концертима) обележити седамдесет година свог рада. Стога, нека ми буде дозвољено што ћу и овде указану прилику за речи о издавачким остварењима Института придружити програму прославе нашег значајног јубилеја. Захвална, такође, и дописном члану Одељења ликовне и музичке уметности, композитору Светиславу Божићу, на надахнутом прологу, застаћу овде начас, желећи да укажем на чињеницу да ће данас, говором о зборницима посвећеним Даворину Јенку и Јосипу Славенском, бити осветљен тек сегмент једног широког, у историјском, географском и тематском погледу веома разуђеног поља истраживачке пажње сарадника Института: његове међе на оси времена распростиру се од средњег века и византијске епохе све до остварења и феномена нашег доба, док унутар њих традиционална, фолклорна и црквена музика стоје равноправно у фокусу са проучавањем националног корпуса уметничке музике у њеним реалним географским оквирима, балканским, европским и светским.
PB  - Београд : САНУ
T2  - Годишњак трибине Библиотеке САНУ
T1  - Даворин Јенко – „наш знаменити странац“ у токовима развоја српске уметности и културе модерног доба.
SP  - 124
EP  - 130
VL  - VII
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15099
ER  - 

@article{
author = "Томашевић, Катарина",
year = "2019",
abstract = "Осећам потребу да топло и срдачно, у име свих сарадника Музиколошког института САНУ, најпре захвалим академику Миру Вуксановићу што се определио да данас - у оквиру угледног циклуса Трибина Библиотеке САНУ, буду представљена два тематска зборника из богате, садржајно разноврсне и репрезентативне, новије продукције Института - Института који ће крајем ове године, низом манифестација (предавањима и концертима) обележити седамдесет година свог рада. Стога, нека ми буде дозвољено што ћу и овде указану прилику за речи о издавачким остварењима Института придружити програму прославе нашег значајног јубилеја. Захвална, такође, и дописном члану Одељења ликовне и музичке уметности, композитору Светиславу Божићу, на надахнутом прологу, застаћу овде начас, желећи да укажем на чињеницу да ће данас, говором о зборницима посвећеним Даворину Јенку и Јосипу Славенском, бити осветљен тек сегмент једног широког, у историјском, географском и тематском погледу веома разуђеног поља истраживачке пажње сарадника Института: његове међе на оси времена распростиру се од средњег века и византијске епохе све до остварења и феномена нашег доба, док унутар њих традиционална, фолклорна и црквена музика стоје равноправно у фокусу са проучавањем националног корпуса уметничке музике у њеним реалним географским оквирима, балканским, европским и светским.",
publisher = "Београд : САНУ",
journal = "Годишњак трибине Библиотеке САНУ",
title = "Даворин Јенко – „наш знаменити странац“ у токовима развоја српске уметности и културе модерног доба.",
pages = "124-130",
volume = "VII",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15099"
}

Томашевић, К.. (2019). Даворин Јенко – „наш знаменити странац“ у токовима развоја српске уметности и културе модерног доба.. in Годишњак трибине Библиотеке САНУ
Београд : САНУ., VII(7), 124-130.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15099

Томашевић К. Даворин Јенко – „наш знаменити странац“ у токовима развоја српске уметности и културе модерног доба.. in Годишњак трибине Библиотеке САНУ. 2019;VII(7):124-130.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15099 .

Томашевић, Катарина, "Даворин Јенко – „наш знаменити странац“ у токовима развоја српске уметности и културе модерног доба." in Годишњак трибине Библиотеке САНУ, VII, no. 7 (2019):124-130,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15099 .

TY  - JOUR
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6332
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6354
AB  - Иницијални подстрек за настанак овог текста био је позив организатора да 21. марта 2019. године, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду говорим на Трибини посвећеној Павлу Стефановићу, а поводом тематског зборника О укусима се расправља. Павле Стефановић (1901–1985). Током исте вечери, на веома добро најављеној, изванредно посећеној и, за наше прилике – медијски достојно пропраћеној Трибини, о свестраној личности Павла Стефановића – филозофа по образовању, естетичара, теоретичара и естетичара уметности, говорили су најпре Ана Котевска, председница Музиколошког друштва Србије, која је дала уводну реч, др Александар Јерков – управник Библиотеке, др Гордана Стокић Симончић – редовни професор Филолошког факултета, која се осврнула на изванредно значајне године рада и Стефановићев истакнути допринос као библиотекара Универзитетске библиотеке, потом књижевни критичар Богдан Поповић, у чијем су фокусу пажње били литерарни домети Стефановићевог дела, као и Ирина Суботић, историчарка уметности и професор емеритус Академије уметности у Новом Саду која је надахнуто, с топлом личном нотом, осветлила деценије Стефановићевог истанчаног и зналачког залагања за моћ, смисао и значај савремене уметности. Према замисли организатора Трибине, мени је те вечери превасходно припао задатак да се у ширем луку осврнем на оне текстове у Зборнику који осветљавају многобројне и значајне Стефановићеве доприносе пољу музичке критике и естетике. У том смислу, и текст који овде стоји пред читаоцем, унеколико одступа од традиционално схваћеног жанра приказа, то јест, научне критике, будући да су ме поједини пасажи Зборника охрабрили да путем краћих дигресија додатно истражим и укажем не само на суптилне стручне везе Павла Стефановића са Музиколошким институтом САНУ, већ и да укажем на виталност његових аксиолошких судова у савременом музиколошком дискурсу.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Соња Маринковић и Јелена Јанковић-Бегуш (ур.): О укусима се расправља. Павле Стефановић (1901–1985), Београд, Музиколошко друштво Србије и Факултет музичке уметности, Катедра за музикологију, 2017. ISBN 978–86–87757–08–0
SP  - 209
EP  - 216
VL  - 26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6354
ER  - 

@article{
author = "Томашевић, Катарина",
year = "2019",
abstract = "Иницијални подстрек за настанак овог текста био је позив организатора да 21. марта 2019. године, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду говорим на Трибини посвећеној Павлу Стефановићу, а поводом тематског зборника О укусима се расправља. Павле Стефановић (1901–1985). Током исте вечери, на веома добро најављеној, изванредно посећеној и, за наше прилике – медијски достојно пропраћеној Трибини, о свестраној личности Павла Стефановића – филозофа по образовању, естетичара, теоретичара и естетичара уметности, говорили су најпре Ана Котевска, председница Музиколошког друштва Србије, која је дала уводну реч, др Александар Јерков – управник Библиотеке, др Гордана Стокић Симончић – редовни професор Филолошког факултета, која се осврнула на изванредно значајне године рада и Стефановићев истакнути допринос као библиотекара Универзитетске библиотеке, потом књижевни критичар Богдан Поповић, у чијем су фокусу пажње били литерарни домети Стефановићевог дела, као и Ирина Суботић, историчарка уметности и професор емеритус Академије уметности у Новом Саду која је надахнуто, с топлом личном нотом, осветлила деценије Стефановићевог истанчаног и зналачког залагања за моћ, смисао и значај савремене уметности. Према замисли организатора Трибине, мени је те вечери превасходно припао задатак да се у ширем луку осврнем на оне текстове у Зборнику који осветљавају многобројне и значајне Стефановићеве доприносе пољу музичке критике и естетике. У том смислу, и текст који овде стоји пред читаоцем, унеколико одступа од традиционално схваћеног жанра приказа, то јест, научне критике, будући да су ме поједини пасажи Зборника охрабрили да путем краћих дигресија додатно истражим и укажем не само на суптилне стручне везе Павла Стефановића са Музиколошким институтом САНУ, већ и да укажем на виталност његових аксиолошких судова у савременом музиколошком дискурсу.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Соња Маринковић и Јелена Јанковић-Бегуш (ур.): О укусима се расправља. Павле Стефановић (1901–1985), Београд, Музиколошко друштво Србије и Факултет музичке уметности, Катедра за музикологију, 2017. ISBN 978–86–87757–08–0",
pages = "209-216",
volume = "26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6354"
}

Томашевић, К.. (2019). Соња Маринковић и Јелена Јанковић-Бегуш (ур.): О укусима се расправља. Павле Стефановић (1901–1985), Београд, Музиколошко друштво Србије и Факултет музичке уметности, Катедра за музикологију, 2017. ISBN 978–86–87757–08–0. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт САНУ., 26, 209-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6354

Томашевић К. Соња Маринковић и Јелена Јанковић-Бегуш (ур.): О укусима се расправља. Павле Стефановић (1901–1985), Београд, Музиколошко друштво Србије и Факултет музичке уметности, Катедра за музикологију, 2017. ISBN 978–86–87757–08–0. in Музикологија / Musicology. 2019;26:209-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6354 .

Томашевић, Катарина, "Соња Маринковић и Јелена Јанковић-Бегуш (ур.): О укусима се расправља. Павле Стефановић (1901–1985), Београд, Музиколошко друштво Србије и Факултет музичке уметности, Катедра за музикологију, 2017. ISBN 978–86–87757–08–0" in Музикологија / Musicology, 26 (2019):209-216,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6354 .

TY  - CHAP
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14619
AB  - Da se pojava monografske studije posvećene jednom muzičkom stvaraocu može smatrati značajnim datumom u nacionalnoj muzikologiji, naročito novijoj, nije potrebno posebno isticati. Pogotovo ne, ukoliko je reč o ličnosti čije je već zaokruženo delo ugrađeno u minule tokove istorije. Mali je broj domaćih muzičkih stvaralaca, i umetnika, čiji je opus sveobuhvatno istražen i sintetički prikazan u formi monografije. Utoliko se pojava knjige koja je pred čitaocem – Predrag
Milošević – portret muzičkog stvaraoca, iz pera dr Jelene Mihajlović Marković, dočekuje s radoznalošću i entuzijazmom, kao svojevrstan individualni muzikološki poduhvat i pažnje vredno izdavačko ostvarenje Muzikološkog instituta SANU i Muzikološkog društva Srbije.
PB  - Beograd : Muzikološki institut SANU
PB  - Beograd : Muzikološko društvo Srbije
T2  - Predrag Milošević - portret muzičkog stvaraoca
T1  - Polivalentan stvaralački portret
SP  - 7
EP  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14619
ER  - 

@inbook{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "2019",
abstract = "Da se pojava monografske studije posvećene jednom muzičkom stvaraocu može smatrati značajnim datumom u nacionalnoj muzikologiji, naročito novijoj, nije potrebno posebno isticati. Pogotovo ne, ukoliko je reč o ličnosti čije je već zaokruženo delo ugrađeno u minule tokove istorije. Mali je broj domaćih muzičkih stvaralaca, i umetnika, čiji je opus sveobuhvatno istražen i sintetički prikazan u formi monografije. Utoliko se pojava knjige koja je pred čitaocem – Predrag
Milošević – portret muzičkog stvaraoca, iz pera dr Jelene Mihajlović Marković, dočekuje s radoznalošću i entuzijazmom, kao svojevrstan individualni muzikološki poduhvat i pažnje vredno izdavačko ostvarenje Muzikološkog instituta SANU i Muzikološkog društva Srbije.",
publisher = "Beograd : Muzikološki institut SANU, Beograd : Muzikološko društvo Srbije",
journal = "Predrag Milošević - portret muzičkog stvaraoca",
booktitle = "Polivalentan stvaralački portret",
pages = "7-13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14619"
}

Tomašević, K.. (2019). Polivalentan stvaralački portret. in Predrag Milošević - portret muzičkog stvaraoca
Beograd : Muzikološki institut SANU., 7-13.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14619

Tomašević K. Polivalentan stvaralački portret. in Predrag Milošević - portret muzičkog stvaraoca. 2019;:7-13.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14619 .

Tomašević, Katarina, "Polivalentan stvaralački portret" in Predrag Milošević - portret muzičkog stvaraoca (2019):7-13,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14619 .

TY  - CONF
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15171
AB  - Централна пажња у раду биће посвећена коренитим променама које су у првим деценијама XVIII века, на територији хабзбуршке Краљевине Србије (1718–1739), наступиле у културном и уметничком животу Сремских Карловаца, као седишту Карловачке митрополије (од 1718).
AB  - Особое внимание в работе будет посвящено коренным изменениям, которые в первых десятилетиях XVIII века, на територии Сербского королевства в рамках монархии Габсбургов (1718–1939), явились в культурной и художественной жизни Сремских Карловцев, центре Карловацкой митрополии (с 1718 г).
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
C3  - Међународна научна конференција Руско‑српске појачке везе / Международная научная конференция Русско‑сербские певческие связи
T1  - Музика на барокној сцени Сремских Карловаца (1718–1739): сусрет Истока и Запада
T1  - Музыка на барочной сцене Сремских Карловцев (1718–1739): встреча Востока и Запада
SP  - 36
EP  - 38
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15171
ER  - 

@conference{
author = "Томашевић, Катарина",
year = "2018",
abstract = "Централна пажња у раду биће посвећена коренитим променама које су у првим деценијама XVIII века, на територији хабзбуршке Краљевине Србије (1718–1739), наступиле у културном и уметничком животу Сремских Карловаца, као седишту Карловачке митрополије (од 1718)., Особое внимание в работе будет посвящено коренным изменениям, которые в первых десятилетиях XVIII века, на територии Сербского королевства в рамках монархии Габсбургов (1718–1939), явились в культурной и художественной жизни Сремских Карловцев, центре Карловацкой митрополии (с 1718 г).",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Међународна научна конференција Руско‑српске појачке везе / Международная научная конференция Русско‑сербские певческие связи",
title = "Музика на барокној сцени Сремских Карловаца (1718–1739): сусрет Истока и Запада, Музыка на барочной сцене Сремских Карловцев (1718–1739): встреча Востока и Запада",
pages = "36-38",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15171"
}

Томашевић, К.. (2018). Музика на барокној сцени Сремских Карловаца (1718–1739): сусрет Истока и Запада. in Међународна научна конференција Руско‑српске појачке везе / Международная научная конференция Русско‑сербские певческие связи
Београд : Музиколошки институт САНУ., 36-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15171

Томашевић К. Музика на барокној сцени Сремских Карловаца (1718–1739): сусрет Истока и Запада. in Међународна научна конференција Руско‑српске појачке везе / Международная научная конференция Русско‑сербские певческие связи. 2018;:36-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15171 .

Томашевић, Катарина, "Музика на барокној сцени Сремских Карловаца (1718–1739): сусрет Истока и Запада" in Међународна научна конференција Руско‑српске појачке везе / Международная научная конференция Русско‑сербские певческие связи (2018):36-38,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15171 .

TY  - CONF
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14639
AB  - Коларчев народни универзитет (данас Задужбина Илије М. Коларца), свечано је отворен 5. фебруара 1932. године, концертом девет година раније основане Београдске филхармоније. Од тога времена, па све до данас, концертни подијум Задужбине чини епицентар и сâму жижу музичког живота престоног Београда. Хроника културних иницијатива и збивања под сводом Задужбине истовремено је и хроника свих кључних струјања, етапа и преломних момената у континуитету преображаја физиономије
југословенске и српске културе модерних и постмодерних времена. У својој првој деценији, она бележи и убрзане, динамичне процесе сустизања корака и пуног укључивања националне уметности у савремене европске и светске токове. Многобројна гостовања реномираних солиста и диригената, као и водећих симфонијских оркестара и камерних ансамбала на подијуму „Коларца“ нису само потврдили значај измењене позиције Београда на културној мапи међуратног света; они су по себи били „прозор у
свет“, доприносећи брзом и ефикасном успостављању савременог система вредности. Није ту била само реч о „подизању лествице“ интерпретативних стандарда, већ и о померању границе „хоризонта очекивања публике“, и то за неколико крупних корака унапред.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
C3  - ЗВУК и реч: 70 година Музиколошког института САНУ: програм прославе
T1  - Интернационалне звезде на концертном подијуму Коларчевог народног универзитета (1932–1941)
SP  - 24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14639
ER  - 

@conference{
author = "Томашевић, Катарина",
year = "2018",
abstract = "Коларчев народни универзитет (данас Задужбина Илије М. Коларца), свечано је отворен 5. фебруара 1932. године, концертом девет година раније основане Београдске филхармоније. Од тога времена, па све до данас, концертни подијум Задужбине чини епицентар и сâму жижу музичког живота престоног Београда. Хроника културних иницијатива и збивања под сводом Задужбине истовремено је и хроника свих кључних струјања, етапа и преломних момената у континуитету преображаја физиономије
југословенске и српске културе модерних и постмодерних времена. У својој првој деценији, она бележи и убрзане, динамичне процесе сустизања корака и пуног укључивања националне уметности у савремене европске и светске токове. Многобројна гостовања реномираних солиста и диригената, као и водећих симфонијских оркестара и камерних ансамбала на подијуму „Коларца“ нису само потврдили значај измењене позиције Београда на културној мапи међуратног света; они су по себи били „прозор у
свет“, доприносећи брзом и ефикасном успостављању савременог система вредности. Није ту била само реч о „подизању лествице“ интерпретативних стандарда, већ и о померању границе „хоризонта очекивања публике“, и то за неколико крупних корака унапред.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "ЗВУК и реч: 70 година Музиколошког института САНУ: програм прославе",
title = "Интернационалне звезде на концертном подијуму Коларчевог народног универзитета (1932–1941)",
pages = "24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14639"
}

Томашевић, К.. (2018). Интернационалне звезде на концертном подијуму Коларчевог народног универзитета (1932–1941). in ЗВУК и реч: 70 година Музиколошког института САНУ: програм прославе
Београд : Музиколошки институт САНУ., 24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14639

Томашевић К. Интернационалне звезде на концертном подијуму Коларчевог народног универзитета (1932–1941). in ЗВУК и реч: 70 година Музиколошког института САНУ: програм прославе. 2018;:24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14639 .

Томашевић, Катарина, "Интернационалне звезде на концертном подијуму Коларчевог народног универзитета (1932–1941)" in ЗВУК и реч: 70 година Музиколошког института САНУ: програм прославе (2018):24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14639 .

TY  - CHAP
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14835
AB  - In several sub-chapters - fragments, the article follows the unique and unusual life and artistic path of Avant-guard poet, writer, philosopher, aesthetician and music critic Stanislav Vinaver in the dynamic and turbulent decades of Serbian music culture during the First, Great War, and between the two World Wars. Special attention is paid to Vinaver s views about the strategy of the new Serbian music in the context of the than contemporary European stylistic streams.
PB  - Beograd : Fakultet muzičke umetnosti
T2  - Challenges in Contemporary Musicology.  Essays in Honor of Prof. Dr Mirjana Veselinović- Hofman
T1  - Rediscovering Stanislav Vinaver’s Musical Universe. Fragments
SP  - 554
EP  - 565
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14835
ER  - 

@inbook{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "2018",
abstract = "In several sub-chapters - fragments, the article follows the unique and unusual life and artistic path of Avant-guard poet, writer, philosopher, aesthetician and music critic Stanislav Vinaver in the dynamic and turbulent decades of Serbian music culture during the First, Great War, and between the two World Wars. Special attention is paid to Vinaver s views about the strategy of the new Serbian music in the context of the than contemporary European stylistic streams.",
publisher = "Beograd : Fakultet muzičke umetnosti",
journal = "Challenges in Contemporary Musicology.  Essays in Honor of Prof. Dr Mirjana Veselinović- Hofman",
booktitle = "Rediscovering Stanislav Vinaver’s Musical Universe. Fragments",
pages = "554-565",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14835"
}

Tomašević, K.. (2018). Rediscovering Stanislav Vinaver’s Musical Universe. Fragments. in Challenges in Contemporary Musicology.  Essays in Honor of Prof. Dr Mirjana Veselinović- Hofman
Beograd : Fakultet muzičke umetnosti., 554-565.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14835

Tomašević K. Rediscovering Stanislav Vinaver’s Musical Universe. Fragments. in Challenges in Contemporary Musicology.  Essays in Honor of Prof. Dr Mirjana Veselinović- Hofman. 2018;:554-565.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14835 .

Tomašević, Katarina, "Rediscovering Stanislav Vinaver’s Musical Universe. Fragments" in Challenges in Contemporary Musicology.  Essays in Honor of Prof. Dr Mirjana Veselinović- Hofman (2018):554-565,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14835 .

TY  - GEN
AU  - Деспић, Дејан
AU  - Маринковић, Соња
AU  - Томашевић, Катарина
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10919
AB  - На крају пута / Дејан Деспић ; уредник Милан Лојаница. – Београд : САНУ, 2015.
Говорили: академик Дејан Деспић, проф. др Соња Маринковић, др Катарина Томашевић.
У Београду, уторак 1. новембар 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - На крају пута : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 1. новембар 2016. године]
SP  - 273
EP  - 289
VL  - 5
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10919
ER  - 

@misc{
author = "Деспић, Дејан and Маринковић, Соња and Томашевић, Катарина and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
abstract = "На крају пута / Дејан Деспић ; уредник Милан Лојаница. – Београд : САНУ, 2015.
Говорили: академик Дејан Деспић, проф. др Соња Маринковић, др Катарина Томашевић.
У Београду, уторак 1. новембар 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "На крају пута : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 1. новембар 2016. године]",
pages = "273-289",
volume = "5",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10919"
}

Деспић, Д., Маринковић, С., Томашевић, К.,& Вуксановић, М.. (2017). На крају пута : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 1. новембар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 273-289.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10919

Деспић Д, Маринковић С, Томашевић К, Вуксановић М. На крају пута : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 1. новембар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):273-289.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10919 .

Деспић, Дејан, Маринковић, Соња, Томашевић, Катарина, Вуксановић, Миро, "На крају пута : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 1. новембар 2016. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):273-289,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10919 .

TY  - JOUR
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14638
AB  - Овај рад проистекао је из предавања одржаног у оквиру Научне трибине 52. "Мокрањчевих дана", у Неготину, 26. октобра 2017. године. Сажете рефлексије о "савременом читању Мокрањчевог наслеђа" отварају подсећања на антологијско промишљање о значају и улози Стевана Стојановића Мокрањца у развојним токовима српске уметничке музике, из пера др Драгутина Гостушког. Потом се указује на недавно објављене, запажене доприносе у музиколошком сагледавању Мокрањчевог дела, да би се у завршници прилога указало на смернице ка питањима која, према мишљењу аутора, завређују нова, будућа промишљања и отварају нове перспективе позиционирању Мокрањчевог дела из аспекта естетике музике, историје извођаштва и рецепције у жанровима популарне културе.
PB  - Неготин : Дом културе "Стеван Мокрањац"
T2  - Мокрањац : часопис за културу
T1  - Ка савременом читању Мокрањчевог наслеђа. Белешке с маргина: рефлексије о питањима која чекају одговор
SP  - 2
EP  - 14
IS  - 19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14638
ER  - 

@article{
author = "Томашевић, Катарина",
year = "2017",
abstract = "Овај рад проистекао је из предавања одржаног у оквиру Научне трибине 52. "Мокрањчевих дана", у Неготину, 26. октобра 2017. године. Сажете рефлексије о "савременом читању Мокрањчевог наслеђа" отварају подсећања на антологијско промишљање о значају и улози Стевана Стојановића Мокрањца у развојним токовима српске уметничке музике, из пера др Драгутина Гостушког. Потом се указује на недавно објављене, запажене доприносе у музиколошком сагледавању Мокрањчевог дела, да би се у завршници прилога указало на смернице ка питањима која, према мишљењу аутора, завређују нова, будућа промишљања и отварају нове перспективе позиционирању Мокрањчевог дела из аспекта естетике музике, историје извођаштва и рецепције у жанровима популарне културе.",
publisher = "Неготин : Дом културе "Стеван Мокрањац"",
journal = "Мокрањац : часопис за културу",
title = "Ка савременом читању Мокрањчевог наслеђа. Белешке с маргина: рефлексије о питањима која чекају одговор",
pages = "2-14",
number = "19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14638"
}

Томашевић, К.. (2017). Ка савременом читању Мокрањчевог наслеђа. Белешке с маргина: рефлексије о питањима која чекају одговор. in Мокрањац : часопис за културу
Неготин : Дом културе "Стеван Мокрањац".(19), 2-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14638

Томашевић К. Ка савременом читању Мокрањчевог наслеђа. Белешке с маргина: рефлексије о питањима која чекају одговор. in Мокрањац : часопис за културу. 2017;(19):2-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14638 .

Томашевић, Катарина, "Ка савременом читању Мокрањчевог наслеђа. Белешке с маргина: рефлексије о питањима која чекају одговор" in Мокрањац : часопис за културу, no. 19 (2017):2-14,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14638 .

TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3770
AB  - The main goals of this article, devoted to the contribution of the prominent
Serbian musicologist, composer and aesthetician Dragutin Gostuški (1923–1998)
to the semiotics of music, are the following: 1) to show the evolution of semiotic
ideas in Gostuški’s work; 2) to reconstruct the circumstances under which
preparations for the First International Colloquium on the Semiotics of Music
took place; and 3) to encourage new research that would re-examine Gostuški’s
major theoretical opus in the historical context of the discipline.
AB  - Упркос чињеници да је Драгутин Гостушки (1923–1998) био један од
иницијатора, као и председник Организационог одбора Првог међународног
научног скупа о семиотици музике, одржаног у Београду 1973. године,
савремена наука о музици још увек није посветила одговарајућу пажњу
значајној улози коју је Гостушки остварио у развоју дисциплине како у
националном, тако и у међународном контексту. Још увек није у довољној
мери истражена ни еволуција његових теоријских погледа и доприноса
проучавању проблема значења, времена и стила у уметностима, а која се може
пратити почев од његових најранијих теоријских радова с почетка педесетих
година XX века.
Научник ерудитског знања, композитор и историчар уметности по
образовању, теоретичар, музиколог и естетичар по вокацији, такође и
истакнути музички критичар, Драгутин Гостушки несумњиво припада
интелектуалној елити свога доба. Утемељивши своје интердисциплинарно
промишљање о кључним проблемима уметности и, посебно – музике, у
методама компаративне естетике, Гостушки је у своје погледе врло рано
интегрисао и достигнућа тада савремене лингвистике; с посебном пажњом
промптно је и критички реаговао и на прве, интернационално запажене
резултате музичке семиотике. О релевантност његових теоријских концепата
значења, времена, форме и стила у уметностима, као и о уверљивости
његове анализе односа између поетског језика и музике, најочигледније
сведочи његова капитална књига Време уметности (1968). Нажалост,
упркос својевременим напорима аутора, ова значајна студија ни до данас
није објављена ни на једном од светских језика, те је, уз запажене изузетке,
изостала и обимнија рецепција у међународним круговима.
Достигавши почетком седамдесетих година прошлог века зенит
професионалне зрелости, Гостушки је 1970. постао и директор Музиколошког
института САНУ. С жаром и ентузујазмом покренуо је исте године Разговоре
о науци и уметности, својеврсан научни форум посвећен најактуелнијим
питањима из области природних и хуманистичких наука, као и уметности.
Проблеми односа између језика и музике, као и између лингвистике и музикологије
такође су, као централни, били разматрани приликом више ових сусрета,
којима су претходила уводна предавања водећег лингвисте Ранка Бугарског.
Чињеницу да је музичка семиотика у то време ушла у саму жижу пажње Драгутина Гостушког, потврђују и подаци о његовом великом залагању да се
у Београду, 1973. године по први пут организује сусрет тада водећих светских
семиотичара музике. На самој Конференцији, Гостушки је изложио реферат под
називом „Реалност. Музика. Језик. Прилог студијама проблема значења”[Réalite,
musique, langage. Contribution a l’étude de la problem de la signification], у којем
је ушао у отворени критички дијалог са водећим ауторима и поставио основу
сопствене теорије екрана као предлог оптималног методолошког полазишта за
будуће музичко-семиотичке стратегије.
Овај рад има за циљ да укаже на еволуцију семиотичких идеја у опусу
Гостушког, затим, да испита и реконструише околности под којима су се
одвијале припреме за одржавање Првог међународног научног скупа о
семиотици музике, као и да охрабри нова истраживања која би размотрила
централне теоријске опусе Гостушког у историјском контексту музичке
семиотике као дисциплине.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music
T1  - Драгутин Гостушки и музичка семиотика
SP  - 177
EP  - 197
VL  - I
IS  - 22
DO  - 10.2298/MUZ1722177T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3770
ER  - 

@article{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "2017",
abstract = "The main goals of this article, devoted to the contribution of the prominent
Serbian musicologist, composer and aesthetician Dragutin Gostuški (1923–1998)
to the semiotics of music, are the following: 1) to show the evolution of semiotic
ideas in Gostuški’s work; 2) to reconstruct the circumstances under which
preparations for the First International Colloquium on the Semiotics of Music
took place; and 3) to encourage new research that would re-examine Gostuški’s
major theoretical opus in the historical context of the discipline., Упркос чињеници да је Драгутин Гостушки (1923–1998) био један од
иницијатора, као и председник Организационог одбора Првог међународног
научног скупа о семиотици музике, одржаног у Београду 1973. године,
савремена наука о музици још увек није посветила одговарајућу пажњу
значајној улози коју је Гостушки остварио у развоју дисциплине како у
националном, тако и у међународном контексту. Још увек није у довољној
мери истражена ни еволуција његових теоријских погледа и доприноса
проучавању проблема значења, времена и стила у уметностима, а која се може
пратити почев од његових најранијих теоријских радова с почетка педесетих
година XX века.
Научник ерудитског знања, композитор и историчар уметности по
образовању, теоретичар, музиколог и естетичар по вокацији, такође и
истакнути музички критичар, Драгутин Гостушки несумњиво припада
интелектуалној елити свога доба. Утемељивши своје интердисциплинарно
промишљање о кључним проблемима уметности и, посебно – музике, у
методама компаративне естетике, Гостушки је у своје погледе врло рано
интегрисао и достигнућа тада савремене лингвистике; с посебном пажњом
промптно је и критички реаговао и на прве, интернационално запажене
резултате музичке семиотике. О релевантност његових теоријских концепата
значења, времена, форме и стила у уметностима, као и о уверљивости
његове анализе односа између поетског језика и музике, најочигледније
сведочи његова капитална књига Време уметности (1968). Нажалост,
упркос својевременим напорима аутора, ова значајна студија ни до данас
није објављена ни на једном од светских језика, те је, уз запажене изузетке,
изостала и обимнија рецепција у међународним круговима.
Достигавши почетком седамдесетих година прошлог века зенит
професионалне зрелости, Гостушки је 1970. постао и директор Музиколошког
института САНУ. С жаром и ентузујазмом покренуо је исте године Разговоре
о науци и уметности, својеврсан научни форум посвећен најактуелнијим
питањима из области природних и хуманистичких наука, као и уметности.
Проблеми односа између језика и музике, као и између лингвистике и музикологије
такође су, као централни, били разматрани приликом више ових сусрета,
којима су претходила уводна предавања водећег лингвисте Ранка Бугарског.
Чињеницу да је музичка семиотика у то време ушла у саму жижу пажње Драгутина Гостушког, потврђују и подаци о његовом великом залагању да се
у Београду, 1973. године по први пут организује сусрет тада водећих светских
семиотичара музике. На самој Конференцији, Гостушки је изложио реферат под
називом „Реалност. Музика. Језик. Прилог студијама проблема значења”[Réalite,
musique, langage. Contribution a l’étude de la problem de la signification], у којем
је ушао у отворени критички дијалог са водећим ауторима и поставио основу
сопствене теорије екрана као предлог оптималног методолошког полазишта за
будуће музичко-семиотичке стратегије.
Овај рад има за циљ да укаже на еволуцију семиотичких идеја у опусу
Гостушког, затим, да испита и реконструише околности под којима су се
одвијале припреме за одржавање Првог међународног научног скупа о
семиотици музике, као и да охрабри нова истраживања која би размотрила
централне теоријске опусе Гостушког у историјском контексту музичке
семиотике као дисциплине.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music, Драгутин Гостушки и музичка семиотика",
pages = "177-197",
volume = "I",
number = "22",
doi = "10.2298/MUZ1722177T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3770"
}

Tomašević, K.. (2017). Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music. in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., I(22), 177-197.
https://doi.org/10.2298/MUZ1722177T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3770

Tomašević K. Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music. in Музикологија / Musicology. 2017;I(22):177-197.
doi:10.2298/MUZ1722177T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3770 .

Tomašević, Katarina, "Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music" in Музикологија / Musicology, I, no. 22 (2017):177-197,
https://doi.org/10.2298/MUZ1722177T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3770 .

TY  - CHAP
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14618
AB  - Драгутин Гостушки, музиколог, естетичар и композитор, један од водећих уметничких критичара свог доба, рођен је у Београду, 3. јануара 1923. године, у породичној кући у улици Кнегиње Зорке, где се налазила и амбуланта његовог оца, угледног др Ристе (Пешића) Гостушког, једног од првих дипломираних српских лекара који је студије медицине завршио у иностранству, у Москви. Управо за време студија, из пијетета према прецима и родном селу Гостуша, на Старој планини, изнад Пирота, Драгутинов отац се трајно определио за породично презиме Гостушки.
AB  - Dragutin Gostuški, musicologist, aesthetician and composer, one of the leading art critics of his time, was born in Belgrade, on 3 January 1923, in the family house in Kneginje Zorke Street, where his father’s surgery was also located, the respectable Dr Rista (Pešić) Gostuški, one of the first Serbian certified physicians, who completed his medical studies abroad, in Moscow. Right at the time of his studies, out of respect for the ancestors and his native village of Gostuša, on Stara Planina, above Pirot, Dragutin’s father chose to permanently adopt the family’s surname of Gostuški.
PB  - Београд : Радио-Телевизија Србије
PB  - Београд : Музиколошко друштво Србије
T2  - Рађање српске музичке културе / The Birth of Serbian Music Culture
T1  - Човек коме се веровало
T1  - The Man Who was Trusted
SP  - 9
EP  - 24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14618
ER  - 

@inbook{
author = "Томашевић, Катарина",
year = "2017",
abstract = "Драгутин Гостушки, музиколог, естетичар и композитор, један од водећих уметничких критичара свог доба, рођен је у Београду, 3. јануара 1923. године, у породичној кући у улици Кнегиње Зорке, где се налазила и амбуланта његовог оца, угледног др Ристе (Пешића) Гостушког, једног од првих дипломираних српских лекара који је студије медицине завршио у иностранству, у Москви. Управо за време студија, из пијетета према прецима и родном селу Гостуша, на Старој планини, изнад Пирота, Драгутинов отац се трајно определио за породично презиме Гостушки., Dragutin Gostuški, musicologist, aesthetician and composer, one of the leading art critics of his time, was born in Belgrade, on 3 January 1923, in the family house in Kneginje Zorke Street, where his father’s surgery was also located, the respectable Dr Rista (Pešić) Gostuški, one of the first Serbian certified physicians, who completed his medical studies abroad, in Moscow. Right at the time of his studies, out of respect for the ancestors and his native village of Gostuša, on Stara Planina, above Pirot, Dragutin’s father chose to permanently adopt the family’s surname of Gostuški.",
publisher = "Београд : Радио-Телевизија Србије, Београд : Музиколошко друштво Србије",
journal = "Рађање српске музичке културе / The Birth of Serbian Music Culture",
booktitle = "Човек коме се веровало, The Man Who was Trusted",
pages = "9-24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14618"
}

Томашевић, К.. (2017). Човек коме се веровало. in Рађање српске музичке културе / The Birth of Serbian Music Culture
Београд : Радио-Телевизија Србије., 9-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14618

Томашевић К. Човек коме се веровало. in Рађање српске музичке културе / The Birth of Serbian Music Culture. 2017;:9-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14618 .

Томашевић, Катарина, "Човек коме се веровало" in Рађање српске музичке културе / The Birth of Serbian Music Culture (2017):9-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14618 .

TY  - JOUR
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14615
AB  - Обележавање значајног јубилеја – 85 година од рођења Владана Радовановића, уметника раскошног и јединственог опуса којег красе изразита иновативност и аутентичност, било је непосредни повод да са овим изузетним аутором размотримо поједина питања, кључна за разумевање његове поетике, пре свега у домену музичког стваралаштва. Интервју с овим јединственим уметником представља финалну верзију многобројних сусрета и разговора које смо с аутором водили у новије време, а чије су теме (ре)актуелизовале питања порекла и сазревања Радовановићевог композиторског проседеа, његов пут до најпрепознатљивијих, аутентичних принципа у стварању, лоцирањa тежишних опуса који чине језгро његовог музичког стваралаштва, као и њиховог позиционирања у контекст токова светске авангарде. Поред тога што Радовановић овде осветљава и суштинске мотиве свог стварања континуирано дефинисаног у координатама ослушкивања правог звука и остварења нечег што пре није постојало, аутор пружа и уверљиве одговоре на питања релација између његове електронске и не-електронске музике, разматра проблем полимедијалности музике, износи дефиницију свог личног стила, као што и пружа одговор на провокативно питање о будућности уметничке музике.
AB  - The celebration of an important jubilee: the 85th anniversary of the birth of Vladan Radovanović – the creator of a precious and unique, remarkably innovative and authentic oeuvre – was a direct motivating force to (re)consider certain issues crucial for understanding the poetics of this exceptional author, primarily in the domain of his musical creativity. The text published here presents the final version of the numerous encounters and conversations with Radovanović that
we have conducted over the past years. The main themes (re)actualize the issues of the origin and maturation of Radovanović’s compositional language, his paths towards the most recognizable, authentic principles in composing that shaped his key opuses, as well as to their positioning in the context of global avant-garde currents. Simultaneously, Radovanović here illuminates the essential motives of his artistic work continuously defined in the coordinates of listening to the real sound and achieving something that never existed before. Radovanović also provides convincing answers to the questions of relations between his electronic and nonelectronic music; he considers the problem of polymediality of music, his personal style, and he provides the answer to the provocative question on the future of art music.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Разговор с поводом. Иновативан и аутентичан стваралац: Владан Радовановић
T1  - An Innovative and Authentic Artist: Vladan Radovanović
SP  - 285
EP  - 296
IS  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14615
ER  - 

@article{
author = "Томашевић, Катарина",
year = "2017",
abstract = "Обележавање значајног јубилеја – 85 година од рођења Владана Радовановића, уметника раскошног и јединственог опуса којег красе изразита иновативност и аутентичност, било је непосредни повод да са овим изузетним аутором размотримо поједина питања, кључна за разумевање његове поетике, пре свега у домену музичког стваралаштва. Интервју с овим јединственим уметником представља финалну верзију многобројних сусрета и разговора које смо с аутором водили у новије време, а чије су теме (ре)актуелизовале питања порекла и сазревања Радовановићевог композиторског проседеа, његов пут до најпрепознатљивијих, аутентичних принципа у стварању, лоцирањa тежишних опуса који чине језгро његовог музичког стваралаштва, као и њиховог позиционирања у контекст токова светске авангарде. Поред тога што Радовановић овде осветљава и суштинске мотиве свог стварања континуирано дефинисаног у координатама ослушкивања правог звука и остварења нечег што пре није постојало, аутор пружа и уверљиве одговоре на питања релација између његове електронске и не-електронске музике, разматра проблем полимедијалности музике, износи дефиницију свог личног стила, као што и пружа одговор на провокативно питање о будућности уметничке музике., The celebration of an important jubilee: the 85th anniversary of the birth of Vladan Radovanović – the creator of a precious and unique, remarkably innovative and authentic oeuvre – was a direct motivating force to (re)consider certain issues crucial for understanding the poetics of this exceptional author, primarily in the domain of his musical creativity. The text published here presents the final version of the numerous encounters and conversations with Radovanović that
we have conducted over the past years. The main themes (re)actualize the issues of the origin and maturation of Radovanović’s compositional language, his paths towards the most recognizable, authentic principles in composing that shaped his key opuses, as well as to their positioning in the context of global avant-garde currents. Simultaneously, Radovanović here illuminates the essential motives of his artistic work continuously defined in the coordinates of listening to the real sound and achieving something that never existed before. Radovanović also provides convincing answers to the questions of relations between his electronic and nonelectronic music; he considers the problem of polymediality of music, his personal style, and he provides the answer to the provocative question on the future of art music.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Разговор с поводом. Иновативан и аутентичан стваралац: Владан Радовановић, An Innovative and Authentic Artist: Vladan Radovanović",
pages = "285-296",
number = "23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14615"
}

Томашевић, К.. (2017). Разговор с поводом. Иновативан и аутентичан стваралац: Владан Радовановић. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт САНУ.(23), 285-296.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14615

Томашевић К. Разговор с поводом. Иновативан и аутентичан стваралац: Владан Радовановић. in Музикологија / Musicology. 2017;(23):285-296.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14615 .

Томашевић, Катарина, "Разговор с поводом. Иновативан и аутентичан стваралац: Владан Радовановић" in Музикологија / Musicology, no. 23 (2017):285-296,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14615 .

TY  - CHAP
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14621
AB  - Some might estimate that my decision to write a paper on the renowned composer and conductor Davorin Jenko (1835–1914), from the point of view of musical migrations as the main topic of the Symposium, held in Ljubljana, may be hasty, or, at best – a brave decision. It is well known that Ljubljana and Slovenia are considered a kind of epicentre for studying Jenko’s life and creative work: after the fundamental research and monographs by the doyen of Slovenian musicology Dragotin Cvetko, valuable contributions in recent times have been achieved in works by colleagues Nataša Cigoj-Krstulović, Gregor Jenuš and Franc Križnar, Henrik Neubauer, Jernej Weiss – to mention just a few of the most notable results.
PB  - Portorož : Založba Univerze na Primorskem
PB  - Ljubljana : Festival
T2  - Musical Migations: Crossroads of European Musical Diversity
T1  - Davorin Jenko between Slovenian and Serbian Music. Case Study on Slavonic Music Ideas Migations at the turn of the 20th century
SP  - 217
EP  - 235
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14621
ER  - 

@inbook{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "2017",
abstract = "Some might estimate that my decision to write a paper on the renowned composer and conductor Davorin Jenko (1835–1914), from the point of view of musical migrations as the main topic of the Symposium, held in Ljubljana, may be hasty, or, at best – a brave decision. It is well known that Ljubljana and Slovenia are considered a kind of epicentre for studying Jenko’s life and creative work: after the fundamental research and monographs by the doyen of Slovenian musicology Dragotin Cvetko, valuable contributions in recent times have been achieved in works by colleagues Nataša Cigoj-Krstulović, Gregor Jenuš and Franc Križnar, Henrik Neubauer, Jernej Weiss – to mention just a few of the most notable results.",
publisher = "Portorož : Založba Univerze na Primorskem, Ljubljana : Festival",
journal = "Musical Migations: Crossroads of European Musical Diversity",
booktitle = "Davorin Jenko between Slovenian and Serbian Music. Case Study on Slavonic Music Ideas Migations at the turn of the 20th century",
pages = "217-235",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14621"
}

Tomašević, K.. (2017). Davorin Jenko between Slovenian and Serbian Music. Case Study on Slavonic Music Ideas Migations at the turn of the 20th century. in Musical Migations: Crossroads of European Musical Diversity
Portorož : Založba Univerze na Primorskem., 217-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14621

Tomašević K. Davorin Jenko between Slovenian and Serbian Music. Case Study on Slavonic Music Ideas Migations at the turn of the 20th century. in Musical Migations: Crossroads of European Musical Diversity. 2017;:217-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14621 .

Tomašević, Katarina, "Davorin Jenko between Slovenian and Serbian Music. Case Study on Slavonic Music Ideas Migations at the turn of the 20th century" in Musical Migations: Crossroads of European Musical Diversity (2017):217-235,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14621 .

TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14614
AB  - The main goals of this article, devoted to the contribution of the prominent Serbian musicologist, composer and aesthetician Dragutin Gostuški (1923–1998) to the semiotics of music, are the following: 1) to show the evolution of semiotic ideas in Gostuški’s work; 2) to reconstruct the circumstances under which preparations for the First International Colloquium on the Semiotics of Music took place; and 3) to encourage new research that would re-examine Gostuški’s major theoretical opus in the historical context of the discipline.
AB  - Упркос чињеници да је Драгутин Гостушки (1923–1998) био један од иницијатора, као и председник Организационог одбора Првог међународног научног скупа о семиотици музике, одржаног у Београду 1973. године, савремена наука о музици још увек није посветила одговарајућу пажњу значајној улози коју је Гостушки остварио у развоју дисциплине како у националном, тако и у међународном контексту. Још увек није у довољној мери истражена ни еволуција његових теоријских погледа и доприноса проучавању проблема значења, времена и стила у уметностима, а која се може пратити почев од његових најранијих теоријских радова с почетка педесетих година XX века.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music
T1  - Драгутин Гостушки и музичка семиотика
SP  - 177
EP  - 197
IS  - 22
DO  - 10.2298/MUZ1722177T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14614
ER  - 

@article{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "2017",
abstract = "The main goals of this article, devoted to the contribution of the prominent Serbian musicologist, composer and aesthetician Dragutin Gostuški (1923–1998) to the semiotics of music, are the following: 1) to show the evolution of semiotic ideas in Gostuški’s work; 2) to reconstruct the circumstances under which preparations for the First International Colloquium on the Semiotics of Music took place; and 3) to encourage new research that would re-examine Gostuški’s major theoretical opus in the historical context of the discipline., Упркос чињеници да је Драгутин Гостушки (1923–1998) био један од иницијатора, као и председник Организационог одбора Првог међународног научног скупа о семиотици музике, одржаног у Београду 1973. године, савремена наука о музици још увек није посветила одговарајућу пажњу значајној улози коју је Гостушки остварио у развоју дисциплине како у националном, тако и у међународном контексту. Још увек није у довољној мери истражена ни еволуција његових теоријских погледа и доприноса проучавању проблема значења, времена и стила у уметностима, а која се може пратити почев од његових најранијих теоријских радова с почетка педесетих година XX века.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music, Драгутин Гостушки и музичка семиотика",
pages = "177-197",
number = "22",
doi = "10.2298/MUZ1722177T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14614"
}

Tomašević, K.. (2017). Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music. in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology SASA.(22), 177-197.
https://doi.org/10.2298/MUZ1722177T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14614

Tomašević K. Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music. in Музикологија / Musicology. 2017;(22):177-197.
doi:10.2298/MUZ1722177T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14614 .

Tomašević, Katarina, "Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music" in Музикологија / Musicology, no. 22 (2017):177-197,
https://doi.org/10.2298/MUZ1722177T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14614 .

TY  - JOUR
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14600
AB  - У широј домаћој, али и у међународној стручној – музиколошкој и музичкој јавности, др Богдан Ђаковић – аутор монографије Богослужбени и уметнички елементи у српској црквеној хорској музици у периоду између два светска рата (1918–1941) познат је не само као музиколог и професор Академије уметности у Новом Саду већ и као угледни хорски диригент и један од водећих познавалаца српске православне црквене музике код нас.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Богдан Ђаковић. Богослужбени и уметнички елементи у српској црквеној хорској музици у периоду између два светска рата, Универзитет у Новом Саду, Академија уметности – Матица српска, Нови Сад 2015
SP  - 243
EP  - 247
IS  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14600
ER  - 

@article{
author = "Томашевић, Катарина",
year = "2016",
abstract = "У широј домаћој, али и у међународној стручној – музиколошкој и музичкој јавности, др Богдан Ђаковић – аутор монографије Богослужбени и уметнички елементи у српској црквеној хорској музици у периоду између два светска рата (1918–1941) познат је не само као музиколог и професор Академије уметности у Новом Саду већ и као угледни хорски диригент и један од водећих познавалаца српске православне црквене музике код нас.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Богдан Ђаковић. Богослужбени и уметнички елементи у српској црквеној хорској музици у периоду између два светска рата, Универзитет у Новом Саду, Академија уметности – Матица српска, Нови Сад 2015",
pages = "243-247",
number = "20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14600"
}

Томашевић, К.. (2016). Богдан Ђаковић. Богослужбени и уметнички елементи у српској црквеној хорској музици у периоду између два светска рата, Универзитет у Новом Саду, Академија уметности – Матица српска, Нови Сад 2015. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт САНУ.(20), 243-247.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14600

Томашевић К. Богдан Ђаковић. Богослужбени и уметнички елементи у српској црквеној хорској музици у периоду између два светска рата, Универзитет у Новом Саду, Академија уметности – Матица српска, Нови Сад 2015. in Музикологија / Musicology. 2016;(20):243-247.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14600 .

Томашевић, Катарина, "Богдан Ђаковић. Богослужбени и уметнички елементи у српској црквеној хорској музици у периоду између два светска рата, Универзитет у Новом Саду, Академија уметности – Матица српска, Нови Сад 2015" in Музикологија / Musicology, no. 20 (2016):243-247,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14600 .

TY  - CONF
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6994
AB  - Нема сумње да су на многим пољима развојни токови југословенске и српске уметничке музике, као и науке о музици и, посебно – етномузикологије, били снажно обележени одјецима плодних и разноврсних активности Беле Бартока (Béla Bartók, 1881–1945). У фокусу овог рада, у коме ћемо настојати да допунимо и преиспитамо досадашња сазнања о Бартоковој улози у процесима формирања музичког модернизма на просторима некадашње
југословенске Kраљевине, наћи ће се двојица Бартокових нешто млађих савременика – композитори Јосип Славенски (1896–1955) и Марко Тајчевић (1900–1984). Њихови стваралачки доприноси доминантној струји национално оријентисаног стваралаштва у првој половини XX века могу се сматрати пропорционалним онима које је Барток остварио у мађарској музичкој култури. Поред померања стилских хоризоната ка пределима модернизма, Славенски и Тајчевић су постигли да југословенска и српска музика, као интегрални део балканског простора, искораче са локалне на европску сцену и да буду признате и високо цењене у породици такозваних „модерних националних школа” свог времена. Можда је још и значајније да су, подстакнути Бартоковим новим и свежим, антиромантичарским методама у приступу фолклору и Славенски и Тајчевић обогатили музичку палету тада савременог света новим бојама, ритмовима, хармонијама, агогиком и, посебно – специфичним антикласичним формама, отварајући тиме врата да, на трагу
и Бартокових интересовања, музички свет Балкана буде трајно, све до данас, препознат као једна од најузбудљивијих и најшароликијих музичких територија Европе и света.
PB  - Будимпешта : Српски институт
C3  - Бела Барток и српска музика: [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату]
T1  - На стазама модернизма Беле Бартока: Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић
SP  - 115
EP  - 133
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6994
ER  - 

@conference{
author = "Томашевић, Катарина",
year = "2016",
abstract = "Нема сумње да су на многим пољима развојни токови југословенске и српске уметничке музике, као и науке о музици и, посебно – етномузикологије, били снажно обележени одјецима плодних и разноврсних активности Беле Бартока (Béla Bartók, 1881–1945). У фокусу овог рада, у коме ћемо настојати да допунимо и преиспитамо досадашња сазнања о Бартоковој улози у процесима формирања музичког модернизма на просторима некадашње
југословенске Kраљевине, наћи ће се двојица Бартокових нешто млађих савременика – композитори Јосип Славенски (1896–1955) и Марко Тајчевић (1900–1984). Њихови стваралачки доприноси доминантној струји национално оријентисаног стваралаштва у првој половини XX века могу се сматрати пропорционалним онима које је Барток остварио у мађарској музичкој култури. Поред померања стилских хоризоната ка пределима модернизма, Славенски и Тајчевић су постигли да југословенска и српска музика, као интегрални део балканског простора, искораче са локалне на европску сцену и да буду признате и високо цењене у породици такозваних „модерних националних школа” свог времена. Можда је још и значајније да су, подстакнути Бартоковим новим и свежим, антиромантичарским методама у приступу фолклору и Славенски и Тајчевић обогатили музичку палету тада савременог света новим бојама, ритмовима, хармонијама, агогиком и, посебно – специфичним антикласичним формама, отварајући тиме врата да, на трагу
и Бартокових интересовања, музички свет Балкана буде трајно, све до данас, препознат као једна од најузбудљивијих и најшароликијих музичких територија Европе и света.",
publisher = "Будимпешта : Српски институт",
journal = "Бела Барток и српска музика: [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату]",
title = "На стазама модернизма Беле Бартока: Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић",
pages = "115-133",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6994"
}

Томашевић, К.. (2016). На стазама модернизма Беле Бартока: Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић. in Бела Барток и српска музика: [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату]
Будимпешта : Српски институт., 115-133.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6994

Томашевић К. На стазама модернизма Беле Бартока: Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић. in Бела Барток и српска музика: [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату]. 2016;:115-133.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6994 .

Томашевић, Катарина, "На стазама модернизма Беле Бартока: Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић" in Бела Барток и српска музика: [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату] (2016):115-133,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6994 .