На стазама модернизма Беле Бартока: Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Нема сумње да су на многим пољима развојни токови југословенске и српске уметничке музике, као и науке о музици и, посебно – етномузикологије, били снажно обележени одјецима плодних и разноврсних активности Беле Бартока (Béla Bartók, 1881–1945). У фокусу овог рада, у коме ћемо настојати да допунимо и преиспитамо досадашња сазнања о Бартоковој улози у процесима формирања музичког модернизма на просторима некадашње
југословенске Kраљевине, наћи ће се двојица Бартокових нешто млађих савременика – композитори Јосип Славенски (1896–1955) и Марко Тајчевић (1900–1984). Њихови стваралачки доприноси доминантној струји национално оријентисаног стваралаштва у првој половини XX века могу се сматрати пропорционалним онима које је Барток остварио у мађарској музичкој култури. Поред померања стилских хоризоната ка пределима модернизма, Славенски и Тајчевић су постигли да југословенска и српска музика, као интегрални део балканског простора, искораче са локалне на европску сцену и да буду признате и ...високо цењене у породици такозваних „модерних националних школа” свог времена. Можда је још и значајније да су, подстакнути Бартоковим новим и свежим, антиромантичарским методама у приступу фолклору и Славенски и Тајчевић обогатили музичку палету тада савременог света новим бојама, ритмовима, хармонијама, агогиком и, посебно – специфичним антикласичним формама, отварајући тиме врата да, на трагу
и Бартокових интересовања, музички свет Балкана буде трајно, све до данас, препознат као једна од најузбудљивијих и најшароликијих музичких територија Европе и света.
Кључне речи:
Бела Барток / југословенска и српска уметничка музика / наука о музици / етномузикологија / формирање музичког модернизма / прва половина ХХ века / Јосип Славенски / Марко ТајчевићИзвор:
Бела Барток и српска музика: [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату], 2016, 115-133Издавач:
- Будимпешта : Српски институт
Финансирање / пројекти:
- Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177004)
Напомена:
- Суиздавачи: Музиколошки институт Српске академије наука и уметности ; Музиколошки институт Мађарске академије наука (MTA BTK Zenetudományi Intézete) ; Удружење „Вујичић“ - Сентандреја
Институција/група
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - CONF AU - Томашевић, Катарина PY - 2016 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6994 AB - Нема сумње да су на многим пољима развојни токови југословенске и српске уметничке музике, као и науке о музици и, посебно – етномузикологије, били снажно обележени одјецима плодних и разноврсних активности Беле Бартока (Béla Bartók, 1881–1945). У фокусу овог рада, у коме ћемо настојати да допунимо и преиспитамо досадашња сазнања о Бартоковој улози у процесима формирања музичког модернизма на просторима некадашње југословенске Kраљевине, наћи ће се двојица Бартокових нешто млађих савременика – композитори Јосип Славенски (1896–1955) и Марко Тајчевић (1900–1984). Њихови стваралачки доприноси доминантној струји национално оријентисаног стваралаштва у првој половини XX века могу се сматрати пропорционалним онима које је Барток остварио у мађарској музичкој култури. Поред померања стилских хоризоната ка пределима модернизма, Славенски и Тајчевић су постигли да југословенска и српска музика, као интегрални део балканског простора, искораче са локалне на европску сцену и да буду признате и високо цењене у породици такозваних „модерних националних школа” свог времена. Можда је још и значајније да су, подстакнути Бартоковим новим и свежим, антиромантичарским методама у приступу фолклору и Славенски и Тајчевић обогатили музичку палету тада савременог света новим бојама, ритмовима, хармонијама, агогиком и, посебно – специфичним антикласичним формама, отварајући тиме врата да, на трагу и Бартокових интересовања, музички свет Балкана буде трајно, све до данас, препознат као једна од најузбудљивијих и најшароликијих музичких територија Европе и света. PB - Будимпешта : Српски институт C3 - Бела Барток и српска музика: [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату] T1 - На стазама модернизма Беле Бартока: Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић SP - 115 EP - 133 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6994 ER -
@conference{ author = "Томашевић, Катарина", year = "2016", abstract = "Нема сумње да су на многим пољима развојни токови југословенске и српске уметничке музике, као и науке о музици и, посебно – етномузикологије, били снажно обележени одјецима плодних и разноврсних активности Беле Бартока (Béla Bartók, 1881–1945). У фокусу овог рада, у коме ћемо настојати да допунимо и преиспитамо досадашња сазнања о Бартоковој улози у процесима формирања музичког модернизма на просторима некадашње југословенске Kраљевине, наћи ће се двојица Бартокових нешто млађих савременика – композитори Јосип Славенски (1896–1955) и Марко Тајчевић (1900–1984). Њихови стваралачки доприноси доминантној струји национално оријентисаног стваралаштва у првој половини XX века могу се сматрати пропорционалним онима које је Барток остварио у мађарској музичкој култури. Поред померања стилских хоризоната ка пределима модернизма, Славенски и Тајчевић су постигли да југословенска и српска музика, као интегрални део балканског простора, искораче са локалне на европску сцену и да буду признате и високо цењене у породици такозваних „модерних националних школа” свог времена. Можда је још и значајније да су, подстакнути Бартоковим новим и свежим, антиромантичарским методама у приступу фолклору и Славенски и Тајчевић обогатили музичку палету тада савременог света новим бојама, ритмовима, хармонијама, агогиком и, посебно – специфичним антикласичним формама, отварајући тиме врата да, на трагу и Бартокових интересовања, музички свет Балкана буде трајно, све до данас, препознат као једна од најузбудљивијих и најшароликијих музичких територија Европе и света.", publisher = "Будимпешта : Српски институт", journal = "Бела Барток и српска музика: [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату]", title = "На стазама модернизма Беле Бартока: Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић", pages = "115-133", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6994" }
Томашевић, К.. (2016). На стазама модернизма Беле Бартока: Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић. in Бела Барток и српска музика: [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату] Будимпешта : Српски институт., 115-133. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6994
Томашевић К. На стазама модернизма Беле Бартока: Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић. in Бела Барток и српска музика: [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату]. 2016;:115-133. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6994 .
Томашевић, Катарина, "На стазама модернизма Беле Бартока: Следбеници и сапутници: Јосип Славенски и Марко Тајчевић" in Бела Барток и српска музика: [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату] (2016):115-133, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6994 .