TY  - CHAP
AU  - Јакић Шимшић, Милена
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16518
AB  - Различити начини утврђивања учесталости појављивања антонима дају контрадикторне податке од тога да постоји свега неколико десетина антонимских парова који се налазе у средишњој зони феномена, до тога да постоји неколико хиљада представника, те да се у писаном језику одраслих говорника антоним појављује у једној од педесет реченица. У раду се стога разматрају фактори који утичу на процену заступљености антонимије у језику, као што су рестриктивност дефиниције, методолошки приступ у истраживању, као и лексикографска методологија бележења датог феномена у речницима. Поред тога указујемо на помоћ знања изворних говорника у процени јављања језичких појава.
AB  - Different ways of determining the frequency of antonyms give contradictory data, from the fact that there are only a few dozen antonym pairs in the central zone of the phenomenon, to the fact that there are several thousand representatives, and that in the written language of adult speakers the antonym appears in one of fifty sentences. Therefore, the paper discusses the factors influencing the assessment of the presence of antonyms in language, such as restrictiveness of definition, methodological approach in research, as well as lexicographic methodology for recording a given phenomenon in dictionaries. In addition, we point out the help of the knowledge of native speakers in assessing the occurrence of linguistic phenomena.
PB  - Андрићград : Андрићев институт
T2  - Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика
T1  - Утицај дефиниције и истраживачке и лексикографске методологије на процену заступљености језичких феномена
T1  - The influence of the definition and research and lexicographic methodology on the assessment of the representation of linguistic phenomena. Тhe example of antonymy
SP  - 213
EP  - 233
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16518
ER  - 

@inbook{
author = "Јакић Шимшић, Милена",
year = "2022",
abstract = "Различити начини утврђивања учесталости појављивања антонима дају контрадикторне податке од тога да постоји свега неколико десетина антонимских парова који се налазе у средишњој зони феномена, до тога да постоји неколико хиљада представника, те да се у писаном језику одраслих говорника антоним појављује у једној од педесет реченица. У раду се стога разматрају фактори који утичу на процену заступљености антонимије у језику, као што су рестриктивност дефиниције, методолошки приступ у истраживању, као и лексикографска методологија бележења датог феномена у речницима. Поред тога указујемо на помоћ знања изворних говорника у процени јављања језичких појава., Different ways of determining the frequency of antonyms give contradictory data, from the fact that there are only a few dozen antonym pairs in the central zone of the phenomenon, to the fact that there are several thousand representatives, and that in the written language of adult speakers the antonym appears in one of fifty sentences. Therefore, the paper discusses the factors influencing the assessment of the presence of antonyms in language, such as restrictiveness of definition, methodological approach in research, as well as lexicographic methodology for recording a given phenomenon in dictionaries. In addition, we point out the help of the knowledge of native speakers in assessing the occurrence of linguistic phenomena.",
publisher = "Андрићград : Андрићев институт",
journal = "Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика",
booktitle = "Утицај дефиниције и истраживачке и лексикографске методологије на процену заступљености језичких феномена, The influence of the definition and research and lexicographic methodology on the assessment of the representation of linguistic phenomena. Тhe example of antonymy",
pages = "213-233",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16518"
}

Јакић Шимшић, М.. (2022). Утицај дефиниције и истраживачке и лексикографске методологије на процену заступљености језичких феномена. in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика
Андрићград : Андрићев институт., 213-233.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16518

Јакић Шимшић М. Утицај дефиниције и истраживачке и лексикографске методологије на процену заступљености језичких феномена. in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика. 2022;:213-233.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16518 .

Јакић Шимшић, Милена, "Утицај дефиниције и истраживачке и лексикографске методологије на процену заступљености језичких феномена" in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика (2022):213-233,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16518 .

TY  - CHAP
AU  - Jakić Šimšić, Milena
AU  - Vesić Pavlović, Tijana
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15736
AB  - The paper deals with the symmetry of antonymic relationships of 22 polysemous Serbian adjectives, i.e. 11 posited antonym pairs, when their specific senses (primary, secondary concrete, secondary abstract) are activated within the context of a sentence or a phrase. We use data from two empirical studies conducted with participants who had the task to replace the adjective in a sentence or a phrase with its antonym. It is shown that, in both tasks, the existence and level of symmetry in terms of mutual elicitation and strength of associative relationship depends on the context in which the adjective is activated.
AB  - Данная работа исследует антонимическое отношение 22 полисемичных 
сербских прилагательных, т. е. 11 пар прилагательных-антонимов из перспективы первичного значения, когда три их значения (первичное, вторичное и 
вторичное отвлеченное) активируются в задании в рамках предложения или 
словосочетания. Мы опираемся на данные двух эмпирических исследований, 
в которых респонденты, носители языка, имели задание привести антоним к 
подчеркнутому прилагательному, активированному в соответствующем значении в предложении или словосочетании. Работа преследует следующие цели: 
(1) установить, возникает ли взаимная элицитация прилагательных в рамках 
данных пар в любом из активированных значений, (2) установить, варьирует ли 
степень антонимичности в зависимости от значения, в котором прилагательное 
активировано и (3) сравнить полученные результаты в двух заданиях – первом, 
в котором прилагательные активированы в предложении, и другом, в котором 
прилагательные активированы в словосочетании. Когда прилагательные активируются в первичном и вторичном конкретных значениях, несмотря на тип 
задания, оказывается, что симметрия имеется во всех анализируемых парах. 
Однако, когда прилагательное активируется во вторичном отвлеченном значении, количество пар, у которых симметрия наблюдается, уменьшается в обоих 
заданиях. В задании, в котором стимулами были предложения, симметрия возникает в половине пар; в случаях асимметрии различаем две ситуации: одна, 
в которой одно прилагательное вызывает в разном проценте другой элемент 
пары, но другое не вызывает (напр. nizak – visok, но visok – dubok), и другая
ситуация, когда оба прилагательных, составляющих пару, вызывают другие 
прилагательные в качестве антонимов (напр. pun – tih, prazan – značajan). В 
задании со стимулами-словосочетаниями, количество пар, в которых наблюдается симметрия, – меньше, чем в случае задания со стимулами-предложениями. 
Когда прилагательные активируются в первичном и вторичном конкретных значениях, степень антонимичности – высокая в обоих заданиях, в то время как во 
вторичном отвлеченном значении уровень симметрии несколько различается
в зависимости от типа задания. В заключении мы коснемся роли контекста в 
поддержании симметрии антонимической пары и продискутируем о возможных причинах наблюдаемой симметрии.
PB  - Belgrade : Faculty of Philology
T2  - Belgrade Linguistic Days – BeLiDa 2021, BeLiDa 1 Thematic Collection of Papers
T1  - The effect of context on the (a)symmetry of Serbian adjective antonyms
T1  - ЭФФЕКТ КОНТЕКСТА НА (А)СИММЕТРИЮ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫХ-АНТОНИМОВ В СЕРБСКОМ ЯЗЫКЕ
SP  - 197
EP  - 217
DO  - 10.18485/belida.2022.1.ch7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15736
ER  - 

@inbook{
author = "Jakić Šimšić, Milena and Vesić Pavlović, Tijana",
year = "2022",
abstract = "The paper deals with the symmetry of antonymic relationships of 22 polysemous Serbian adjectives, i.e. 11 posited antonym pairs, when their specific senses (primary, secondary concrete, secondary abstract) are activated within the context of a sentence or a phrase. We use data from two empirical studies conducted with participants who had the task to replace the adjective in a sentence or a phrase with its antonym. It is shown that, in both tasks, the existence and level of symmetry in terms of mutual elicitation and strength of associative relationship depends on the context in which the adjective is activated., Данная работа исследует антонимическое отношение 22 полисемичных 
сербских прилагательных, т. е. 11 пар прилагательных-антонимов из перспективы первичного значения, когда три их значения (первичное, вторичное и 
вторичное отвлеченное) активируются в задании в рамках предложения или 
словосочетания. Мы опираемся на данные двух эмпирических исследований, 
в которых респонденты, носители языка, имели задание привести антоним к 
подчеркнутому прилагательному, активированному в соответствующем значении в предложении или словосочетании. Работа преследует следующие цели: 
(1) установить, возникает ли взаимная элицитация прилагательных в рамках 
данных пар в любом из активированных значений, (2) установить, варьирует ли 
степень антонимичности в зависимости от значения, в котором прилагательное 
активировано и (3) сравнить полученные результаты в двух заданиях – первом, 
в котором прилагательные активированы в предложении, и другом, в котором 
прилагательные активированы в словосочетании. Когда прилагательные активируются в первичном и вторичном конкретных значениях, несмотря на тип 
задания, оказывается, что симметрия имеется во всех анализируемых парах. 
Однако, когда прилагательное активируется во вторичном отвлеченном значении, количество пар, у которых симметрия наблюдается, уменьшается в обоих 
заданиях. В задании, в котором стимулами были предложения, симметрия возникает в половине пар; в случаях асимметрии различаем две ситуации: одна, 
в которой одно прилагательное вызывает в разном проценте другой элемент 
пары, но другое не вызывает (напр. nizak – visok, но visok – dubok), и другая
ситуация, когда оба прилагательных, составляющих пару, вызывают другие 
прилагательные в качестве антонимов (напр. pun – tih, prazan – značajan). В 
задании со стимулами-словосочетаниями, количество пар, в которых наблюдается симметрия, – меньше, чем в случае задания со стимулами-предложениями. 
Когда прилагательные активируются в первичном и вторичном конкретных значениях, степень антонимичности – высокая в обоих заданиях, в то время как во 
вторичном отвлеченном значении уровень симметрии несколько различается
в зависимости от типа задания. В заключении мы коснемся роли контекста в 
поддержании симметрии антонимической пары и продискутируем о возможных причинах наблюдаемой симметрии.",
publisher = "Belgrade : Faculty of Philology",
journal = "Belgrade Linguistic Days – BeLiDa 2021, BeLiDa 1 Thematic Collection of Papers",
booktitle = "The effect of context on the (a)symmetry of Serbian adjective antonyms, ЭФФЕКТ КОНТЕКСТА НА (А)СИММЕТРИЮ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫХ-АНТОНИМОВ В СЕРБСКОМ ЯЗЫКЕ",
pages = "197-217",
doi = "10.18485/belida.2022.1.ch7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15736"
}

Jakić Šimšić, M.,& Vesić Pavlović, T.. (2022). The effect of context on the (a)symmetry of Serbian adjective antonyms. in Belgrade Linguistic Days – BeLiDa 2021, BeLiDa 1 Thematic Collection of Papers
Belgrade : Faculty of Philology., 197-217.
https://doi.org/10.18485/belida.2022.1.ch7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15736

Jakić Šimšić M, Vesić Pavlović T. The effect of context on the (a)symmetry of Serbian adjective antonyms. in Belgrade Linguistic Days – BeLiDa 2021, BeLiDa 1 Thematic Collection of Papers. 2022;:197-217.
doi:10.18485/belida.2022.1.ch7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15736 .

Jakić Šimšić, Milena, Vesić Pavlović, Tijana, "The effect of context on the (a)symmetry of Serbian adjective antonyms" in Belgrade Linguistic Days – BeLiDa 2021, BeLiDa 1 Thematic Collection of Papers (2022):197-217,
https://doi.org/10.18485/belida.2022.1.ch7 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15736 .

TY  - CHAP
AU  - Јакић Шимшић, Милена
AU  - Весић Павловић, Тијана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15732
AB  - Предмет рада је антонимија 22 придева српског језика, приказаних у оквиру синтагме којa активира једно од три значења: примарно, секундарно конкретно и секундарно апстрактно. Циљ рада је да упоредимо резултате добијене у овом задатку са претходним истраживањем у коме су испитаници давали антониме за исте придеве приказане у контексту реченица. Пореде се одговори испитаника из два типа узорка (опште популације и језичких стручњака) у оквиру истог типа задатка, као и резултати испитаника из истог узорка на два задатка са различитим стимулусима, реченицама и синтагмама. Показује се да у двe различите 
групе испитаника у оквиру истог задатка нема израженијих разлика у броју наведених антонима, одабиру антонима и степену слагања у погледу доминантног антонима. У различитим типовима задатка, број датих антонима код исте групе испитаника је исти, док се  доминантно наведени антоними донекле разликују у ситуацији активирања секундарног апстрактног значења придева. У закључку се дискутује о импликацијама добијених налаза.
AB  - The paper deals with the antonymy of 22 polysemous Serbian adjectives from an empirical point of view, comparing the results of two studies in which the adjectives were shown to respondents either within a phrase or a sentence and activated in one of their three senses: primary, secondary concrete and secondary abstract. Research with both types of stimuli was conducted in two samples, the general population and language experts. Aims of the paper include determining whether there are differences: (1) in the number of provided antonyms, the choice of antonyms and the level of agreement regarding the dominant antonym in different types of samples (who had the same type of task), and (2) between two types of tasks in the number of given antonyms and the dominantly stated antonym. The findings indicate that in two groups of respondents with the same type of task, the number of antonyms increases from the first, through the second to the third situation (i.e. adjective activation in primary, secondary concrete and secondary abstract sense). The dominantly stated antonyms are almost the same in the cases of activating the adjective in primary and secondary concrete senses, while there are some differences between sample types in secondary abstract sense. When we compare the results of respondents from the same type of sample on two different tasks, it is shown that two samples of the general population do not differ significantly with respect to the average number of antonyms for any activated adjective sense, while there are some differences between two linguist samples in the number of antonyms when the primary sense is activated. The greatest difference in the dominantly stated antonyms in different types of tasks, both in the general population and language expert samples, occurs in the case of activating the adjective secondary abstract senses.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору
T1  - Испитивање значењске супротности придева српског језика у контексту синтагми и реченица
T1  - An exploration of oppositeness of meaning of serbian adjectives in the context of phrases and sentences
SP  - 65
EP  - 76
VL  - 10
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15732
ER  - 

@inbook{
author = "Јакић Шимшић, Милена and Весић Павловић, Тијана",
year = "2022",
abstract = "Предмет рада је антонимија 22 придева српског језика, приказаних у оквиру синтагме којa активира једно од три значења: примарно, секундарно конкретно и секундарно апстрактно. Циљ рада је да упоредимо резултате добијене у овом задатку са претходним истраживањем у коме су испитаници давали антониме за исте придеве приказане у контексту реченица. Пореде се одговори испитаника из два типа узорка (опште популације и језичких стручњака) у оквиру истог типа задатка, као и резултати испитаника из истог узорка на два задатка са различитим стимулусима, реченицама и синтагмама. Показује се да у двe различите 
групе испитаника у оквиру истог задатка нема израженијих разлика у броју наведених антонима, одабиру антонима и степену слагања у погледу доминантног антонима. У различитим типовима задатка, број датих антонима код исте групе испитаника је исти, док се  доминантно наведени антоними донекле разликују у ситуацији активирања секундарног апстрактног значења придева. У закључку се дискутује о импликацијама добијених налаза., The paper deals with the antonymy of 22 polysemous Serbian adjectives from an empirical point of view, comparing the results of two studies in which the adjectives were shown to respondents either within a phrase or a sentence and activated in one of their three senses: primary, secondary concrete and secondary abstract. Research with both types of stimuli was conducted in two samples, the general population and language experts. Aims of the paper include determining whether there are differences: (1) in the number of provided antonyms, the choice of antonyms and the level of agreement regarding the dominant antonym in different types of samples (who had the same type of task), and (2) between two types of tasks in the number of given antonyms and the dominantly stated antonym. The findings indicate that in two groups of respondents with the same type of task, the number of antonyms increases from the first, through the second to the third situation (i.e. adjective activation in primary, secondary concrete and secondary abstract sense). The dominantly stated antonyms are almost the same in the cases of activating the adjective in primary and secondary concrete senses, while there are some differences between sample types in secondary abstract sense. When we compare the results of respondents from the same type of sample on two different tasks, it is shown that two samples of the general population do not differ significantly with respect to the average number of antonyms for any activated adjective sense, while there are some differences between two linguist samples in the number of antonyms when the primary sense is activated. The greatest difference in the dominantly stated antonyms in different types of tasks, both in the general population and language expert samples, occurs in the case of activating the adjective secondary abstract senses.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору",
booktitle = "Испитивање значењске супротности придева српског језика у контексту синтагми и реченица, An exploration of oppositeness of meaning of serbian adjectives in the context of phrases and sentences",
pages = "65-76",
volume = "10",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15732"
}

Јакић Шимшић, М.,& Весић Павловић, Т.. (2022). Испитивање значењске супротности придева српског језика у контексту синтагми и реченица. in Језици и културе у времену и простору
Нови Сад : Филозофски факултет., 10(2), 65-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15732

Јакић Шимшић М, Весић Павловић Т. Испитивање значењске супротности придева српског језика у контексту синтагми и реченица. in Језици и културе у времену и простору. 2022;10(2):65-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15732 .

Јакић Шимшић, Милена, Весић Павловић, Тијана, "Испитивање значењске супротности придева српског језика у контексту синтагми и реченица" in Језици и културе у времену и простору, 10, no. 2 (2022):65-76,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15732 .

TY  - GEN
AU  - Јакић Шимшић, Милена
AU  - Весић Павловић, Тијана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16512
PB  - Novi Sad : Filozofski fakultet
T2  - Међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору 10, одржана на Филозофском факултету, Универзитета у Новом Саду 20–21. новембра 2021. године, књига сажетака
T1  - Испитивање значењске супротности придева српског језика у контексту синтагми
SP  - 70
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16512
ER  - 

@misc{
author = "Јакић Шимшић, Милена and Весић Павловић, Тијана",
year = "2021",
publisher = "Novi Sad : Filozofski fakultet",
journal = "Међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору 10, одржана на Филозофском факултету, Универзитета у Новом Саду 20–21. новембра 2021. године, књига сажетака",
title = "Испитивање значењске супротности придева српског језика у контексту синтагми",
pages = "70",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16512"
}

Јакић Шимшић, М.,& Весић Павловић, Т.. (2021). Испитивање значењске супротности придева српског језика у контексту синтагми. in Међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору 10, одржана на Филозофском факултету, Универзитета у Новом Саду 20–21. новембра 2021. године, књига сажетака
Novi Sad : Filozofski fakultet., 70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16512

Јакић Шимшић М, Весић Павловић Т. Испитивање значењске супротности придева српског језика у контексту синтагми. in Међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору 10, одржана на Филозофском факултету, Универзитета у Новом Саду 20–21. новембра 2021. године, књига сажетака. 2021;:70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16512 .

Јакић Шимшић, Милена, Весић Павловић, Тијана, "Испитивање значењске супротности придева српског језика у контексту синтагми" in Међународна научна конференција Језици и културе у времену и простору 10, одржана на Филозофском факултету, Универзитета у Новом Саду 20–21. новембра 2021. године, књига сажетака (2021):70,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16512 .

TY  - JOUR
AU  - Јакић Шимшић, Милена М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11851
AB  - Предмет овог рада је симетрија антонимских парова у погледу јачине
везе, тј. да ли су чланови антонимског пара реципрочно повезани, и да ли
су повезани у истој мери у оба смера. Будући да многи речници антонимске
парове обрађују асиметрично, тј. да је релативно мали проценат антонима
упућен реципрочно, а истраживања нису сасвим једногласна око тога да ли
је семантичка веза међу речима симетрична, у раду се користи грађа од 394
антонимска пара из Асоцијативног речника придевских антонима и супротности српског језика. Њиховим поређењем показало се да се антонимски парови међусобно разликују у погледу симетрије, а најчешћи разлог изостанка симетрије јесте постојање алтернативних блискозначних антонимских
лексема у језичком систему. У неким случајевима један од алтернативних
антонима има шире значење или ширу колокацијску спојивост од другог,
док се у неким случајевима алтернативни антоними распоређују на различитим местима замишљене значењске скале. Знатно ређе до асиметрије долази услед релативно уједначене вероватноће значења придева, при чему се
датим значењима могу приписати различити несинонимни антоними. Аутор предлаже различите лексикографске поступке (нпр. позиција и редослед
приписаних антонима) при обради различитих типова антонимије.
AB  - The subject of this paper is the symmetry of antonym pairs in terms of
associative relation, i.e. whether the members of the antonym pair are reciprocally
related, and whether they are related to the same extent in both directions. Since
many dictionaries present antonym pairs asymmetrically, i.e. relatively small percentage
of antonyms are reciprocally presented, and researchers are not entirely
unanimous about whether the semantic connection between words is symmetrical,
in this paper we analyse 394 antonym pairs from Associative Dictionary of Adjective
Antonyms and the Opposites of the Serbian Language. Their comparison
showed that antonym pairs differ from each other in terms of symmetry. The most
common reason for the lack of symmetry is the existence of alternative antonyms
for a lexeme, either mutually synonymous or of similar meaning (e.g. suv – mokar/
vlažan [dry – damp/wet]). Also, in some cases one of the antonymic alternatives
is of a broader meaning or a wider collocational compatibility than the other (e.g.
dobar – loš/zao [good – bad/evil]), while in other cases the alternative antonyms
are arranged in different places of the imagined meaning scale (vreo – hladan/leden
[hot – cold/icy]; budući – prošli/sadašnji [future – past/present]). Much less often,
asymmetry occurs due to the relatively similar probability of the meaning of adjectives,
where different nonsynonymous antonyms can be attributed to the given
meanings (redak – gust/čest [rare – dense/common]). The author proposes different
lexicographic procedures (i.e. the positions and order of ascribed antonyms) in dealing
with different cases of antonymy.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација
T1  - Symmetry of Adjective Antonyms of the Serbian Language in Controlled Associations Test
SP  - 45
EP  - 61
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11851
ER  - 

@article{
author = "Јакић Шимшић, Милена М.",
year = "2021",
abstract = "Предмет овог рада је симетрија антонимских парова у погледу јачине
везе, тј. да ли су чланови антонимског пара реципрочно повезани, и да ли
су повезани у истој мери у оба смера. Будући да многи речници антонимске
парове обрађују асиметрично, тј. да је релативно мали проценат антонима
упућен реципрочно, а истраживања нису сасвим једногласна око тога да ли
је семантичка веза међу речима симетрична, у раду се користи грађа од 394
антонимска пара из Асоцијативног речника придевских антонима и супротности српског језика. Њиховим поређењем показало се да се антонимски парови међусобно разликују у погледу симетрије, а најчешћи разлог изостанка симетрије јесте постојање алтернативних блискозначних антонимских
лексема у језичком систему. У неким случајевима један од алтернативних
антонима има шире значење или ширу колокацијску спојивост од другог,
док се у неким случајевима алтернативни антоними распоређују на различитим местима замишљене значењске скале. Знатно ређе до асиметрије долази услед релативно уједначене вероватноће значења придева, при чему се
датим значењима могу приписати различити несинонимни антоними. Аутор предлаже различите лексикографске поступке (нпр. позиција и редослед
приписаних антонима) при обради различитих типова антонимије., The subject of this paper is the symmetry of antonym pairs in terms of
associative relation, i.e. whether the members of the antonym pair are reciprocally
related, and whether they are related to the same extent in both directions. Since
many dictionaries present antonym pairs asymmetrically, i.e. relatively small percentage
of antonyms are reciprocally presented, and researchers are not entirely
unanimous about whether the semantic connection between words is symmetrical,
in this paper we analyse 394 antonym pairs from Associative Dictionary of Adjective
Antonyms and the Opposites of the Serbian Language. Their comparison
showed that antonym pairs differ from each other in terms of symmetry. The most
common reason for the lack of symmetry is the existence of alternative antonyms
for a lexeme, either mutually synonymous or of similar meaning (e.g. suv – mokar/
vlažan [dry – damp/wet]). Also, in some cases one of the antonymic alternatives
is of a broader meaning or a wider collocational compatibility than the other (e.g.
dobar – loš/zao [good – bad/evil]), while in other cases the alternative antonyms
are arranged in different places of the imagined meaning scale (vreo – hladan/leden
[hot – cold/icy]; budući – prošli/sadašnji [future – past/present]). Much less often,
asymmetry occurs due to the relatively similar probability of the meaning of adjectives,
where different nonsynonymous antonyms can be attributed to the given
meanings (redak – gust/čest [rare – dense/common]). The author proposes different
lexicographic procedures (i.e. the positions and order of ascribed antonyms) in dealing
with different cases of antonymy.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација, Symmetry of Adjective Antonyms of the Serbian Language in Controlled Associations Test",
pages = "45-61",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11851"
}

Јакић Шимшић, М. М.. (2021). Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 45-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11851

Јакић Шимшић ММ. Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација. in Наш језик. 2021;52(1):45-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11851 .

Јакић Шимшић, Милена М., "Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):45-61,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11851 .

TY  - CHAP
AU  - Јакић Шимшић, Милена
AU  - Шева, Нада
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15735
AB  - У раду разматрамо методолошке поступке релевантне за припрему
асоцијативног речника антонима. Речник садржи 394 придевске одреднице
општег лексичког фонда, за које је 200 изворних говорника наводило ан-
тониме или речи супротног значења у задатку контролисаних асоцијација.
Продискутовали смо питања о поузданости узорка говорника, избору
одредница, начину прикупљања података, као и о потребним лексикограф-
ским интервенцијама приликом припреме речника и најефикаснијем при-
казу добијених података.
AB  - This paper discusses methodological procedures relevant for the preparation of
an associative dictionary of antonyms. The dictionary contains 394 adjective entries
of the core general lexicon. Antonyms or words of opposite meaning for these entries
were cited by 200 native speakers in the task of controlled associations. Following
topics were recognized as important for further methodological discussions: the reliability
of the speaker sample, the selection of entries, the method of data collection, as
well as the necessary lexicographic interventions in the preparation of the dictionary,
and the most effi cient presentation of the obtained data.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема
T1  - Методолошки аспекти израде асоцијативног речника придевских антонима и супротности српског језика
T1  - METHODOLOGICAL ASPECT OF MAKING THE ASSOCIATIVE  DICTIONARY OF ADJECTIVE ANTONYMS AND OPPOSITES  IN THE SERBIAN LANGUAGE
SP  - 885
EP  - 905
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15735
ER  - 

@inbook{
author = "Јакић Шимшић, Милена and Шева, Нада",
year = "2021",
abstract = "У раду разматрамо методолошке поступке релевантне за припрему
асоцијативног речника антонима. Речник садржи 394 придевске одреднице
општег лексичког фонда, за које је 200 изворних говорника наводило ан-
тониме или речи супротног значења у задатку контролисаних асоцијација.
Продискутовали смо питања о поузданости узорка говорника, избору
одредница, начину прикупљања података, као и о потребним лексикограф-
ским интервенцијама приликом припреме речника и најефикаснијем при-
казу добијених података., This paper discusses methodological procedures relevant for the preparation of
an associative dictionary of antonyms. The dictionary contains 394 adjective entries
of the core general lexicon. Antonyms or words of opposite meaning for these entries
were cited by 200 native speakers in the task of controlled associations. Following
topics were recognized as important for further methodological discussions: the reliability
of the speaker sample, the selection of entries, the method of data collection, as
well as the necessary lexicographic interventions in the preparation of the dictionary,
and the most effi cient presentation of the obtained data.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема",
booktitle = "Методолошки аспекти израде асоцијативног речника придевских антонима и супротности српског језика, METHODOLOGICAL ASPECT OF MAKING THE ASSOCIATIVE  DICTIONARY OF ADJECTIVE ANTONYMS AND OPPOSITES  IN THE SERBIAN LANGUAGE",
pages = "885-905",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15735"
}

Јакић Шимшић, М.,& Шева, Н.. (2021). Методолошки аспекти израде асоцијативног речника придевских антонима и супротности српског језика. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема
Београд : Институт за српски језик САНУ., 885-905.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15735

Јакић Шимшић М, Шева Н. Методолошки аспекти израде асоцијативног речника придевских антонима и супротности српског језика. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема. 2021;:885-905.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15735 .

Јакић Шимшић, Милена, Шева, Нада, "Методолошки аспекти израде асоцијативног речника придевских антонима и супротности српског језика" in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема (2021):885-905,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15735 .

TY  - CHAP
AU  - Јакић Шимшић, Милена
AU  - Јанковић, Драган
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15734
AB  - Циљ рада је да представимо Развојни асоцијативни речник српског
језика (РАРСЈ) у оквиру којег су методом слободних асоцијација
прикупљене реакције 1.200 испитаника узраста 5, 9, 13 и 17 година за 51
реч-стимулус. Приказаћемо резултате анализе узрасних промена у односу
синтагматских и парадигматских одговора који сугеришу да за именице до
смене у доминацији два типа асоцијата код говорника српског језика долази
око пете године, након чега се са узрастом повећава доминација парадиг-
матских асоцијата.
AB  - In the paper we presented the Developmental Associative Dictionary of the Serbian
Language. Free associations were collected for 51 word-stimuli and included 1,200
participants from four age groups (5-, 9-, 13- and 17-year-olds). Age-related changes
in syntagmatic and paradigmatic responses were analysed. The results suggest that for
nouns the syntagmatic-paradigmatic shift in Serbian speakers appears around the age of
fi ve, after which the dominance of paradigmatic associations increases with age.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема
T1  - Развојни асоцијативни речник српског језика: Анализа заступљености синтагматских и парадигматских асоцијата
T1  - DEVELOPMENTAL ASSOCIATIVE DICTIONARY OF THE SERBIAN  LANGUAGE: AGE-RELATED CHANGES IN SYNTAGMATIC AND  PARADIGMATIC RESPONSES
SP  - 863
EP  - 884
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15734
ER  - 

@inbook{
author = "Јакић Шимшић, Милена and Јанковић, Драган",
year = "2021",
abstract = "Циљ рада је да представимо Развојни асоцијативни речник српског
језика (РАРСЈ) у оквиру којег су методом слободних асоцијација
прикупљене реакције 1.200 испитаника узраста 5, 9, 13 и 17 година за 51
реч-стимулус. Приказаћемо резултате анализе узрасних промена у односу
синтагматских и парадигматских одговора који сугеришу да за именице до
смене у доминацији два типа асоцијата код говорника српског језика долази
око пете године, након чега се са узрастом повећава доминација парадиг-
матских асоцијата., In the paper we presented the Developmental Associative Dictionary of the Serbian
Language. Free associations were collected for 51 word-stimuli and included 1,200
participants from four age groups (5-, 9-, 13- and 17-year-olds). Age-related changes
in syntagmatic and paradigmatic responses were analysed. The results suggest that for
nouns the syntagmatic-paradigmatic shift in Serbian speakers appears around the age of
fi ve, after which the dominance of paradigmatic associations increases with age.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема",
booktitle = "Развојни асоцијативни речник српског језика: Анализа заступљености синтагматских и парадигматских асоцијата, DEVELOPMENTAL ASSOCIATIVE DICTIONARY OF THE SERBIAN  LANGUAGE: AGE-RELATED CHANGES IN SYNTAGMATIC AND  PARADIGMATIC RESPONSES",
pages = "863-884",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15734"
}

Јакић Шимшић, М.,& Јанковић, Д.. (2021). Развојни асоцијативни речник српског језика: Анализа заступљености синтагматских и парадигматских асоцијата. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема
Београд : Институт за српски језик САНУ., 863-884.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15734

Јакић Шимшић М, Јанковић Д. Развојни асоцијативни речник српског језика: Анализа заступљености синтагматских и парадигматских асоцијата. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема. 2021;:863-884.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15734 .

Јакић Шимшић, Милена, Јанковић, Драган, "Развојни асоцијативни речник српског језика: Анализа заступљености синтагматских и парадигматских асоцијата" in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема (2021):863-884,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15734 .

TY  - JOUR
AU  - Јакић Шимшић, Милена М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12967
AB  - Традиционална лингвистика сматра да се антонимија успоставља међу
јединицама исте врсте речи. Ипак, бројни докази из корпусних истраживања
потврђују међукатегоријалну антонимију, иако се наводи да није потврђена у
асоцијативним тестовима. У раду приказујемо случајеве када изворни говорници
српског језика у тесту контролисаних асоцијација као антониме придева не наводе
(праве) придеве. Показало се да се у пољима придевских стимулуса најчешће
јављају глаголски придеви и глаголски прилози, а нешто ређе непридевске имен-
ске речи. Већи број непридевских антонима јавља се у пољима придева насталих
од глаголских придева, него у пољима правих придева. Потенцијални разлози ређе
леже у постојању лексичких празнина или у хомографији са јединицама других
врста речи, а чешће у могућности да се исти фрагмент стварности кодира помоћу
различитих врста речи или у енкапсулацији значења именице, са којом дати
придев често колоцира. Ипак, најчешће је међукатегоријална антонимија само
привидна, будући да трпни придеви конверзијом често постају прави придеви,
те је заправо реч о богаћењу система придева. Упоређивањем типа дефиниције
која је приписана придевима насталим од глаголских придева примећујемо да испитивани речник (РСЈ) не пресликава увек језичка знања изворних говорника
у погледу степена лексикализације. Прави представници међукатегоријалне
антонимије у нашој грађи сразмерно су ретки (1,3%), што значи да антонимија
јесте однос који се најчешће успоставља између јединица исте врсте речи.
AB  - Traditional linguistics states that only the same part of speech lexemes can constitute
antonymy. However, several English language corpus investigations found evidence of
the inter-part-of-speech antonymy, stating that no such evidence was found in associative
task responses. We constructed The Associative Antonymy Dictionary of Serbian Language
Adjectives, based on the controlled associations task, asking 158 participants to elicit antonyms
for 394 presented adjective stimuli, and tried to find evidence from associative data
of an inflected language, such as Serbian. Some of the stimuli originate from participles,
but not all of them are lexicographically approved (in Dictionary of Serbian Language,
DSL (=RSJ) 2007) to be lexicalized as adjectives. Furthermore, the type of a definition
used in a lexicographic entry suggests a degree of lexicalization. Taking that into account,
besides the traditional part-of-speech tagging, we also included four types of participles as
annotates, and annotated both the stimuli and the answers that were given by at least three
participants (64.276 answers). The aim of the study was to answer three questions: (1) what
kind of a non-adjective associative-antonym answer was the most frequent in adjective
associative-antonymous fields, (2) what kind of stimuli tended to attract a larger number
of non-adjective answers and (3) what could be the possible reasons for that. The analysis
showed that (1) the real adjective antonyms answers had the highest rate, and the second
most frequent answers were participles, especially the passive participles. Also, (2) all the
stimuli had the vast majority of real adjectives in associative-antonymous fields, which
means that all of them function as real adjectives. Nevertheless, there were more non-adjective
answers among participle-origin-adjectives than among the real ones, again most
frequently of a passive participle origin. This could be explained by the previous result that
participants in associative tests tended to give answers of the same inflective endings as
stimuli. Finally, (3) potential reasons for non-adjective antonyms are less frequently lexical
gaps or homography, and more frequently the fact that the same fragment of reality can be coded in different parts of speech, or an encapsulation of a noun meaning in the adjective
that often co-occurre with it. The most frequent case is that inter-part-of-speech antonymy
is just a pseudo-phenomenon, since the passive participles are productively becoming the
real adjectives by the process of a conversion. In other words instead of inter-part-of-speech
antonymy it is the way of enriching the adjective system of the Serbian language. Also, the
comparison of a degree of lexicalization for adjectives, measured by two different criteria
(types of definitions in DSL and the ratio of types of answers in associative-antonymous
fields), shows that DSL does not always portray the lexicalization degree derived from
knowledge of native speakers’ competencies. Finally, excluding the lexicalized participles,
remaining cases of inter-part-of-speech antonymy are relatively rare (1.3%), so we can
conclude that in the vast majority of cases antonymy is the lexical relation between same
part-of-speech units.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација
T1  - Inter-Part-Of-Speech Antonymy in Controlled Association Task
SP  - 549
EP  - 566
VL  - 26
DO  - 10.18485/sj.2021.26.1.31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967
ER  - 

@article{
author = "Јакић Шимшић, Милена М.",
year = "2021",
abstract = "Традиционална лингвистика сматра да се антонимија успоставља међу
јединицама исте врсте речи. Ипак, бројни докази из корпусних истраживања
потврђују међукатегоријалну антонимију, иако се наводи да није потврђена у
асоцијативним тестовима. У раду приказујемо случајеве када изворни говорници
српског језика у тесту контролисаних асоцијација као антониме придева не наводе
(праве) придеве. Показало се да се у пољима придевских стимулуса најчешће
јављају глаголски придеви и глаголски прилози, а нешто ређе непридевске имен-
ске речи. Већи број непридевских антонима јавља се у пољима придева насталих
од глаголских придева, него у пољима правих придева. Потенцијални разлози ређе
леже у постојању лексичких празнина или у хомографији са јединицама других
врста речи, а чешће у могућности да се исти фрагмент стварности кодира помоћу
различитих врста речи или у енкапсулацији значења именице, са којом дати
придев често колоцира. Ипак, најчешће је међукатегоријална антонимија само
привидна, будући да трпни придеви конверзијом често постају прави придеви,
те је заправо реч о богаћењу система придева. Упоређивањем типа дефиниције
која је приписана придевима насталим од глаголских придева примећујемо да испитивани речник (РСЈ) не пресликава увек језичка знања изворних говорника
у погледу степена лексикализације. Прави представници међукатегоријалне
антонимије у нашој грађи сразмерно су ретки (1,3%), што значи да антонимија
јесте однос који се најчешће успоставља између јединица исте врсте речи., Traditional linguistics states that only the same part of speech lexemes can constitute
antonymy. However, several English language corpus investigations found evidence of
the inter-part-of-speech antonymy, stating that no such evidence was found in associative
task responses. We constructed The Associative Antonymy Dictionary of Serbian Language
Adjectives, based on the controlled associations task, asking 158 participants to elicit antonyms
for 394 presented adjective stimuli, and tried to find evidence from associative data
of an inflected language, such as Serbian. Some of the stimuli originate from participles,
but not all of them are lexicographically approved (in Dictionary of Serbian Language,
DSL (=RSJ) 2007) to be lexicalized as adjectives. Furthermore, the type of a definition
used in a lexicographic entry suggests a degree of lexicalization. Taking that into account,
besides the traditional part-of-speech tagging, we also included four types of participles as
annotates, and annotated both the stimuli and the answers that were given by at least three
participants (64.276 answers). The aim of the study was to answer three questions: (1) what
kind of a non-adjective associative-antonym answer was the most frequent in adjective
associative-antonymous fields, (2) what kind of stimuli tended to attract a larger number
of non-adjective answers and (3) what could be the possible reasons for that. The analysis
showed that (1) the real adjective antonyms answers had the highest rate, and the second
most frequent answers were participles, especially the passive participles. Also, (2) all the
stimuli had the vast majority of real adjectives in associative-antonymous fields, which
means that all of them function as real adjectives. Nevertheless, there were more non-adjective
answers among participle-origin-adjectives than among the real ones, again most
frequently of a passive participle origin. This could be explained by the previous result that
participants in associative tests tended to give answers of the same inflective endings as
stimuli. Finally, (3) potential reasons for non-adjective antonyms are less frequently lexical
gaps or homography, and more frequently the fact that the same fragment of reality can be coded in different parts of speech, or an encapsulation of a noun meaning in the adjective
that often co-occurre with it. The most frequent case is that inter-part-of-speech antonymy
is just a pseudo-phenomenon, since the passive participles are productively becoming the
real adjectives by the process of a conversion. In other words instead of inter-part-of-speech
antonymy it is the way of enriching the adjective system of the Serbian language. Also, the
comparison of a degree of lexicalization for adjectives, measured by two different criteria
(types of definitions in DSL and the ratio of types of answers in associative-antonymous
fields), shows that DSL does not always portray the lexicalization degree derived from
knowledge of native speakers’ competencies. Finally, excluding the lexicalized participles,
remaining cases of inter-part-of-speech antonymy are relatively rare (1.3%), so we can
conclude that in the vast majority of cases antonymy is the lexical relation between same
part-of-speech units.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација, Inter-Part-Of-Speech Antonymy in Controlled Association Task",
pages = "549-566",
volume = "26",
doi = "10.18485/sj.2021.26.1.31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967"
}

Јакић Шимшић, М. М.. (2021). Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 26, 549-566.
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.31
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967

Јакић Шимшић ММ. Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација. in Српски језик. 2021;26:549-566.
doi:10.18485/sj.2021.26.1.31
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967 .

Јакић Шимшић, Милена М., "Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација" in Српски језик, 26 (2021):549-566,
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.31 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967 .

TY  - JOUR
AU  - Јакић Шимшић, Милена М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12667
AB  - Досадашња истраживања асоцијативних односа придева нису једно-
гласна у погледу тога да ли испитаници у тесту слободних асоцијација
чешће наводе именице или придеве. Са друге стране, када су у питању
парадигматски асоцијативни односи, истраживачи се слажу да испитаници најчешће наводе асоцијате супротног значења у односу на задати стимулус, али се углавном не наводи колики је тај проценат, јер су закључци
често доношени на основу доминантног асоцијата, а не на основу читавог
асоцијативног поља. Стога се на грађи добијеној из два асоцијативна речника, припремљена на основу одговора испитаника различитих узраста (од
5 до 25 година), анализира 45 асоцијативних поља придева српског језика.
Циљеви истраживања су да се испита однос синтагматских и парадигматских асоцијата придева, као и парадигматски тип везе у који стимулус и
асоцијат ступају (блискозначност, однос супротности значења и оста-
ли типови асоцијативних односа). Грађа је најпре анотирана према врсти
речи, а потом и према поменутим типовима асоцијативних односа, након
чега је квантитативно приказана њихова заступљеност. Резултати су показали да испитивани придеви нешто чешће ступају у синтагматске него у
парадигматске асоцијативне односе, док се супротност значења показала
као најчешћи, али и најчвршћи асоцијативни однос фреквентних придева
српског језика.
AB  - Существующие исследования ассоциативных отношений прилагательных
не единогласны относительно того, что испытуемые в тесте свободных
ассоциаций приводят чаще – существительные или прилагательные. С другой
стороны, когда речь идет о парадигматических ассоциативных отношениях,
исследователи согласны, что испытуемые чаще всего приводят ассоциаты
с противоположным по отношению к заданному стимулу значением, но
чаще всего конкретный процент не указан, ибо выводы нередко получены
на основании самого частотного ассоциата, а не целого ассоциативного
поля. Поэтому на материале, полученном в двух ассоциативных словарях,
подготовленных на основе ответов испытуемых различных возрастов (от 5
до 25 лет), анализируется 45 ассоциативных полей прилагательных сербского
языка. Исследование имеет своей целью изучить отношение синтагматических
и парадигматических ассоциатов прилагательных, а также парадигматический
тип отношений, в которые стимул и ассоциат вступают (близкозначность,
отношение противоположности значений и все прочие типы ассоциативных
отношений). Материал сначала аннотирован по критерию частей речи, а затем
и согласно упомянутым типам ассоциативных отношений, после чего показана
их представленность в количественном плане. Результаты показали, что
исследуемые прилагательные несколько чаще вступают в синтагматические,
чем в парадигматические ассоциативные отношения, в то время как
противоположность значений оказалась самым частым, но и самым крепким
ассоциативным отношением частотных прилагательных сербского языка.
AB  - Previous research on the associative relations of adjectives is not unanimous
in terms of whether participants more often respond by using nouns or adjectives
in free association tests. On the other hand, when it comes to paradigmatic associative
relationships, researchers agree that native speakers respond to adjective stimuli
mostly by associations of opposite meaning, but generally do not state the percentage,
since conclusions are often made on the basis of the dominant associate, and not
upon the entire associative fi eld. Therefore, 45 associative fi elds of adjectives of the
Serbian language are analyzed based on the material obtained from two associative
dictionaries, prepared on the basis of the responses of 800 participants (ranging from
18 to 25 years of age) and 1,200 participants of different ages (groups of 5, 9, 13 and
17 years of age, each of which comprised 300 participants). The aim of this study is
to examine the ratio of syntagmatic and paradigmatic associations of adjectives, as
well as the paradigmatic type of relation between the adjective-type stimuli and their
associates (the closeness and the oppositeness of meaning and other types of associative
relations). The material was annotated according to parts of speech, as well as
according to the types of associative relations. The quantitative results showed that the
associations of examined adjectives are slightly more frequently syntagmatic (52%)
than paradigmatic (44%), while the oppositeness of meaning proved to be the most
common as well as the strongest associative relation of commonly used adjectives of
the Serbian language.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика
T1  - Ассоциативные отношения прилагательных в тесте свободных вербальных ассоциаций сербского языка
T1  - Associative Relations of Serbian Adjectives in the Free Association Verbal Test
SP  - 185
EP  - 200
VL  - 77
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2102185J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667
ER  - 

@article{
author = "Јакић Шимшић, Милена М.",
year = "2021",
abstract = "Досадашња истраживања асоцијативних односа придева нису једно-
гласна у погледу тога да ли испитаници у тесту слободних асоцијација
чешће наводе именице или придеве. Са друге стране, када су у питању
парадигматски асоцијативни односи, истраживачи се слажу да испитаници најчешће наводе асоцијате супротног значења у односу на задати стимулус, али се углавном не наводи колики је тај проценат, јер су закључци
често доношени на основу доминантног асоцијата, а не на основу читавог
асоцијативног поља. Стога се на грађи добијеној из два асоцијативна речника, припремљена на основу одговора испитаника различитих узраста (од
5 до 25 година), анализира 45 асоцијативних поља придева српског језика.
Циљеви истраживања су да се испита однос синтагматских и парадигматских асоцијата придева, као и парадигматски тип везе у који стимулус и
асоцијат ступају (блискозначност, однос супротности значења и оста-
ли типови асоцијативних односа). Грађа је најпре анотирана према врсти
речи, а потом и према поменутим типовима асоцијативних односа, након
чега је квантитативно приказана њихова заступљеност. Резултати су показали да испитивани придеви нешто чешће ступају у синтагматске него у
парадигматске асоцијативне односе, док се супротност значења показала
као најчешћи, али и најчвршћи асоцијативни однос фреквентних придева
српског језика., Существующие исследования ассоциативных отношений прилагательных
не единогласны относительно того, что испытуемые в тесте свободных
ассоциаций приводят чаще – существительные или прилагательные. С другой
стороны, когда речь идет о парадигматических ассоциативных отношениях,
исследователи согласны, что испытуемые чаще всего приводят ассоциаты
с противоположным по отношению к заданному стимулу значением, но
чаще всего конкретный процент не указан, ибо выводы нередко получены
на основании самого частотного ассоциата, а не целого ассоциативного
поля. Поэтому на материале, полученном в двух ассоциативных словарях,
подготовленных на основе ответов испытуемых различных возрастов (от 5
до 25 лет), анализируется 45 ассоциативных полей прилагательных сербского
языка. Исследование имеет своей целью изучить отношение синтагматических
и парадигматических ассоциатов прилагательных, а также парадигматический
тип отношений, в которые стимул и ассоциат вступают (близкозначность,
отношение противоположности значений и все прочие типы ассоциативных
отношений). Материал сначала аннотирован по критерию частей речи, а затем
и согласно упомянутым типам ассоциативных отношений, после чего показана
их представленность в количественном плане. Результаты показали, что
исследуемые прилагательные несколько чаще вступают в синтагматические,
чем в парадигматические ассоциативные отношения, в то время как
противоположность значений оказалась самым частым, но и самым крепким
ассоциативным отношением частотных прилагательных сербского языка., Previous research on the associative relations of adjectives is not unanimous
in terms of whether participants more often respond by using nouns or adjectives
in free association tests. On the other hand, when it comes to paradigmatic associative
relationships, researchers agree that native speakers respond to adjective stimuli
mostly by associations of opposite meaning, but generally do not state the percentage,
since conclusions are often made on the basis of the dominant associate, and not
upon the entire associative fi eld. Therefore, 45 associative fi elds of adjectives of the
Serbian language are analyzed based on the material obtained from two associative
dictionaries, prepared on the basis of the responses of 800 participants (ranging from
18 to 25 years of age) and 1,200 participants of different ages (groups of 5, 9, 13 and
17 years of age, each of which comprised 300 participants). The aim of this study is
to examine the ratio of syntagmatic and paradigmatic associations of adjectives, as
well as the paradigmatic type of relation between the adjective-type stimuli and their
associates (the closeness and the oppositeness of meaning and other types of associative
relations). The material was annotated according to parts of speech, as well as
according to the types of associative relations. The quantitative results showed that the
associations of examined adjectives are slightly more frequently syntagmatic (52%)
than paradigmatic (44%), while the oppositeness of meaning proved to be the most
common as well as the strongest associative relation of commonly used adjectives of
the Serbian language.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика, Ассоциативные отношения прилагательных в тесте свободных вербальных ассоциаций сербского языка, Associative Relations of Serbian Adjectives in the Free Association Verbal Test",
pages = "185-200",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102185J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667"
}

Јакић Шимшић, М. М.. (2021). Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(2), 185-200.
https://doi.org/10.2298/JFI2102185J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667

Јакић Шимшић ММ. Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):185-200.
doi:10.2298/JFI2102185J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667 .

Јакић Шимшић, Милена М., "Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):185-200,
https://doi.org/10.2298/JFI2102185J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12667 .

TY  - GEN
AU  - Јакић Шимшић, Милена
AU  - Мађарев, Маја
AU  - Јанковић, Драган
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16511
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, одржана у Београду 28–30. октобра 2020. године, књига резима
T1  - Конотативни речник српског језика: Анализа повезаности конотативног значења речи и конотативног значења њихових асоцијативних поља
SP  - 88
EP  - 89
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16511
ER  - 

@misc{
author = "Јакић Шимшић, Милена and Мађарев, Маја and Јанковић, Драган",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, одржана у Београду 28–30. октобра 2020. године, књига резима",
title = "Конотативни речник српског језика: Анализа повезаности конотативног значења речи и конотативног значења њихових асоцијативних поља",
pages = "88-89",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16511"
}

Јакић Шимшић, М., Мађарев, М.,& Јанковић, Д.. (2020). Конотативни речник српског језика: Анализа повезаности конотативног значења речи и конотативног значења њихових асоцијативних поља. in Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, одржана у Београду 28–30. октобра 2020. године, књига резима
Београд : Институт за српски језик САНУ., 88-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16511

Јакић Шимшић М, Мађарев М, Јанковић Д. Конотативни речник српског језика: Анализа повезаности конотативног значења речи и конотативног значења њихових асоцијативних поља. in Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, одржана у Београду 28–30. октобра 2020. године, књига резима. 2020;:88-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16511 .

Јакић Шимшић, Милена, Мађарев, Маја, Јанковић, Драган, "Конотативни речник српског језика: Анализа повезаности конотативног значења речи и конотативног значења њихових асоцијативних поља" in Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, одржана у Београду 28–30. октобра 2020. године, књига резима (2020):88-89,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16511 .

TY  - JOUR
AU  - Јакић Шимшић, Милена
AU  - Весић Павловић, Тијана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9940
AB  - Циљ истраживања
је да емпиријски
испитамо
статус
антонимије
једног
скупа
полисемичних
придева
српског
језика,
приказаних
у реченичном
контексту
који
активира
одређенa значења
(примарно
и два секундарна).
Показује
се да се испитаници
око
избора
антонима
највише
слажу
у случају
активирања
примарног
значења,
док најслабије
слагање
постоји
за секундарно
апстрактно
значење.
Лексички
антоним
поклапа
се
са правим,
у највећем
броју
случајева
и са антонимом
за секундарно
конкретно
значење,
а у једном
броју
случајева
разликује
се од доминантног
антонима
за секундарно
апстрактно
значење.
Просечан
број различитих
наведених
антонима
варира
у зависности
од активираног
значења.
Добијени
резултати
интерпретирају
се у складу
са теоријским
приступима
антонимији.
AB  - This research
is aimed
at empirically
exploring
the status
of antonymy
of one set of
polysemous
adjectives
of the Serbian
language,
shown in the context
of a sentence
that activates
certain
adjective
meanings
(the primary
and two secondary
meanings).
The agreement
in respondents’
choice
of antonymsis
the highest
when it comes
to primary
meaning,
and the
lowest
in the case
of secondary
abstract
meaning.
The lexical
antonym
is the same
as the antonym
given
for the primary
meaning
and, in the majority
of cases,
the antonym
for the secondary
concrete
meaning.
However,
it is frequently
different
from the dominant
antonym
for the secondary
abstract
meaning.
The average
number
of different
antonymsvaries,
depending
on
the activated
meaning.
The findings
obtained
are discussed
in the light of the theoretical
approaches
to antonymy.
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Значењска супротност придева српског језика у реченичном контексту
T1  - Oppositeness of Meaning of Serbian Adjectives IN the Context of a Sentence
SP  - 55
EP  - 74
VL  - 63
IS  - 1
DO  - 10.18485/ms_zmsfil.2020.63.2.3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9940
ER  - 

@article{
author = "Јакић Шимшић, Милена and Весић Павловић, Тијана",
year = "2020",
abstract = "Циљ истраживања
је да емпиријски
испитамо
статус
антонимије
једног
скупа
полисемичних
придева
српског
језика,
приказаних
у реченичном
контексту
који
активира
одређенa значења
(примарно
и два секундарна).
Показује
се да се испитаници
око
избора
антонима
највише
слажу
у случају
активирања
примарног
значења,
док најслабије
слагање
постоји
за секундарно
апстрактно
значење.
Лексички
антоним
поклапа
се
са правим,
у највећем
броју
случајева
и са антонимом
за секундарно
конкретно
значење,
а у једном
броју
случајева
разликује
се од доминантног
антонима
за секундарно
апстрактно
значење.
Просечан
број различитих
наведених
антонима
варира
у зависности
од активираног
значења.
Добијени
резултати
интерпретирају
се у складу
са теоријским
приступима
антонимији., This research
is aimed
at empirically
exploring
the status
of antonymy
of one set of
polysemous
adjectives
of the Serbian
language,
shown in the context
of a sentence
that activates
certain
adjective
meanings
(the primary
and two secondary
meanings).
The agreement
in respondents’
choice
of antonymsis
the highest
when it comes
to primary
meaning,
and the
lowest
in the case
of secondary
abstract
meaning.
The lexical
antonym
is the same
as the antonym
given
for the primary
meaning
and, in the majority
of cases,
the antonym
for the secondary
concrete
meaning.
However,
it is frequently
different
from the dominant
antonym
for the secondary
abstract
meaning.
The average
number
of different
antonymsvaries,
depending
on
the activated
meaning.
The findings
obtained
are discussed
in the light of the theoretical
approaches
to antonymy.",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Значењска супротност придева српског језика у реченичном контексту, Oppositeness of Meaning of Serbian Adjectives IN the Context of a Sentence",
pages = "55-74",
volume = "63",
number = "1",
doi = "10.18485/ms_zmsfil.2020.63.2.3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9940"
}

Јакић Шимшић, М.,& Весић Павловић, Т.. (2020). Значењска супротност придева српског језика у реченичном контексту. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 63(1), 55-74.
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2020.63.2.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9940

Јакић Шимшић М, Весић Павловић Т. Значењска супротност придева српског језика у реченичном контексту. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2020;63(1):55-74.
doi:10.18485/ms_zmsfil.2020.63.2.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9940 .

Јакић Шимшић, Милена, Весић Павловић, Тијана, "Значењска супротност придева српског језика у реченичном контексту" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 63, no. 1 (2020):55-74,
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2020.63.2.3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9940 .

TY  - CHAP
AU  - Јакић, Милена
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16519
AB  - У раду се дефинише фреквенцијски речник, тип речника који бележи учесталост употребе лексема у језику, на основу репрезентативних језичких корпуса, са фокусом на речницима овог типа израђеним за српски језик. Приказан је развој овог типа речника и еволуција методологије, од најранијих почетака крајем деветнаестог века (када је сакупљање подразумевало ручно пребројавање јединица у тексту), па све до унапређења израде помоћу савремених технологија последњих деценија двадесетог века (које укључује аутоматске начине анотирања текста и пребројавања јединица). Будући да овај тип речника доприноси објективности у језичким истраживањима, требало би се више ослањати на податке које добијамо из њих.
AB  - В статье определен частотный словарь - тип словаря, фиксирующий частоту употребления лексем в языке, на основе репрезентативных языковых корпусов, с акцентом на словари этого типа, созданные для сербского языка. Показаны развитие этого типа словаря и эволюция методологии, начиная с самого начала в конце XIX века (когда при составлении сборника использовался ручной подсчет единиц текста) до совершенствования производства с использованием современных технологий в последних десятилетий ХХ века (к которым относятся автоматические способы аннотирования текста и единицы счета). Поскольку этот тип словарей способствует объективности в языковых исследованиях, нам следует больше полагаться на данные, которые мы получаем от них.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе/међународни тематски зборник
T1  - Фреквенцијски речници
T1  - Частотные словари
SP  - 217
EP  - 230
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16519
ER  - 

@inbook{
author = "Јакић, Милена",
year = "2018",
abstract = "У раду се дефинише фреквенцијски речник, тип речника који бележи учесталост употребе лексема у језику, на основу репрезентативних језичких корпуса, са фокусом на речницима овог типа израђеним за српски језик. Приказан је развој овог типа речника и еволуција методологије, од најранијих почетака крајем деветнаестог века (када је сакупљање подразумевало ручно пребројавање јединица у тексту), па све до унапређења израде помоћу савремених технологија последњих деценија двадесетог века (које укључује аутоматске начине анотирања текста и пребројавања јединица). Будући да овај тип речника доприноси објективности у језичким истраживањима, требало би се више ослањати на податке које добијамо из њих., В статье определен частотный словарь - тип словаря, фиксирующий частоту употребления лексем в языке, на основе репрезентативных языковых корпусов, с акцентом на словари этого типа, созданные для сербского языка. Показаны развитие этого типа словаря и эволюция методологии, начиная с самого начала в конце XIX века (когда при составлении сборника использовался ручной подсчет единиц текста) до совершенствования производства с использованием современных технологий в последних десятилетий ХХ века (к которым относятся автоматические способы аннотирования текста и единицы счета). Поскольку этот тип словарей способствует объективности в языковых исследованиях, нам следует больше полагаться на данные, которые мы получаем от них.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе/међународни тематски зборник",
booktitle = "Фреквенцијски речници, Частотные словари",
pages = "217-230",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16519"
}

Јакић, М.. (2018). Фреквенцијски речници. in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе/међународни тематски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности., 217-230.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16519

Јакић М. Фреквенцијски речници. in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе/међународни тематски зборник. 2018;:217-230.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16519 .

Јакић, Милена, "Фреквенцијски речници" in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе/међународни тематски зборник (2018):217-230,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16519 .

TY  - THES
AU  - Јакић, Милена М.
PY  - 2016
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=3491
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:12147/bdef:Content/download
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:12176/bdef:Izvestaj/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=48083215
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/6202
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/981
AB  - Предмет и циљеви истраживањаПредмет овог истраживања су придевски антоними, а циљеви овог рада су троструки: теоријски, методолошки и практично-лексикографски. У теоријске циљеве, поред употпуњавања досадашњих лексиколошких и психолингвистичких знања о антонимији, убрајамо и утврђивање објективнијег начина класификације антонима на боље и лошије. Када су у питању методолошки циљеви, интересује нас на које је све начине могуће испитивати антонимију, шта нам свака од метода може понудити и у којој мери су налази добијени различитим методама упоредиви и конгруентни. У практично-лексикографске циљеве убрајамо експлицирање начина обраде и функције антонима у речницима, испитивање оправданости датог начина обраде и анализу могућности израде будућег речника антонима српског језика.Методе и технике истраживањаУ раду смо користили различите методе и технике истраживања: метаанализу лексикографског текста, упоређивање података из различитих дескриптивних, антонимских и асоцијативних речника, тест контролисаних асоцијација, кластер анализу, скалу процене, као и корпусне мере заједничке употребе речи у тексту...
AB  - Research scope and objectivesThe scope of the research are adjective antonyms, while the objectives are threefold: theoretical, methodological and lexicographical practice. Theoretical objectives, in addition to broadening of the current lexicological and psycholinguistic knowledge of antonyms, include determining of the more objective way to classify antonyms as better and worse. In terms of the methodological objectives, we are interested in identifying possible ways to examine antonyms, what each method can offer and to what extent the findings obtained by different methods are comparable and congruent. Objectives of lexicographical practice improvement include explication of antonym usage and functions of antonyms in dictionaries, investigation of the validity of such an antonym usage and analysis of the possibility of preparing future antonym dictionary of the Serbian language.Research methods and techniquesWe have used different methods and techniques in the research: a meta-analysis of the lexicographical text, a comparison of data from different descriptive, antonym and associative dictionaries, controlled association test, a cluster analysis, judgement scales, as well as corpus measures of common use of words in a text...
PB  - Универзитет у Београду, Филолошки факултет
T2  - Универзитет у Београду
T1  - Придевска антонимија у речнику, контексту и когнитивном систему
T1  - Adjective antonymy in a dictionary, context and cognitive system
T1  - Антонимия прилагательных в словаре, контексте и когнитивной системе
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_981
ER  - 

@phdthesis{
author = "Јакић, Милена М.",
year = "2016",
abstract = "Предмет и циљеви истраживањаПредмет овог истраживања су придевски антоними, а циљеви овог рада су троструки: теоријски, методолошки и практично-лексикографски. У теоријске циљеве, поред употпуњавања досадашњих лексиколошких и психолингвистичких знања о антонимији, убрајамо и утврђивање објективнијег начина класификације антонима на боље и лошије. Када су у питању методолошки циљеви, интересује нас на које је све начине могуће испитивати антонимију, шта нам свака од метода може понудити и у којој мери су налази добијени различитим методама упоредиви и конгруентни. У практично-лексикографске циљеве убрајамо експлицирање начина обраде и функције антонима у речницима, испитивање оправданости датог начина обраде и анализу могућности израде будућег речника антонима српског језика.Методе и технике истраживањаУ раду смо користили различите методе и технике истраживања: метаанализу лексикографског текста, упоређивање података из различитих дескриптивних, антонимских и асоцијативних речника, тест контролисаних асоцијација, кластер анализу, скалу процене, као и корпусне мере заједничке употребе речи у тексту..., Research scope and objectivesThe scope of the research are adjective antonyms, while the objectives are threefold: theoretical, methodological and lexicographical practice. Theoretical objectives, in addition to broadening of the current lexicological and psycholinguistic knowledge of antonyms, include determining of the more objective way to classify antonyms as better and worse. In terms of the methodological objectives, we are interested in identifying possible ways to examine antonyms, what each method can offer and to what extent the findings obtained by different methods are comparable and congruent. Objectives of lexicographical practice improvement include explication of antonym usage and functions of antonyms in dictionaries, investigation of the validity of such an antonym usage and analysis of the possibility of preparing future antonym dictionary of the Serbian language.Research methods and techniquesWe have used different methods and techniques in the research: a meta-analysis of the lexicographical text, a comparison of data from different descriptive, antonym and associative dictionaries, controlled association test, a cluster analysis, judgement scales, as well as corpus measures of common use of words in a text...",
publisher = "Универзитет у Београду, Филолошки факултет",
journal = "Универзитет у Београду",
title = "Придевска антонимија у речнику, контексту и когнитивном систему, Adjective antonymy in a dictionary, context and cognitive system, Антонимия прилагательных в словаре, контексте и когнитивной системе",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_981"
}

Јакић, М. М.. (2016). Придевска антонимија у речнику, контексту и когнитивном систему. in Универзитет у Београду
Универзитет у Београду, Филолошки факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_981

Јакић ММ. Придевска антонимија у речнику, контексту и когнитивном систему. in Универзитет у Београду. 2016;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_981 .

Јакић, Милена М., "Придевска антонимија у речнику, контексту и когнитивном систему" in Универзитет у Београду (2016),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_981 .

TY  - CHAP
AU  - Ристић, Стана
AU  - Ивановић, Ненад Б.
AU  - Јакић, Милена М.
AU  - Лазић Коњик, Ивана
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/907
AB  - У раду се, у три засебна дела, даје опис структуре грађе Речника САНУ и процеса његове израде у светлу планирања дигитализације и аутоматизације рада на овом речнику. У првом делу говори се о месту Речника САНУ у европској академијској лексикографији, како у смислу његовог обима и темпа израде, тако и у смислу репрезентативности његове грађе за опис савременог српског књижевног језика. Други део рада говори о потребама и оптималним начинима дигитализације различитих типова грађе за Речник САНУ, имајући у виду чињеницу да грађа тренутно постоји у папирном формату. У трећем делу говори се о елементима корисничког окружења за израду Речника САНУ, али и о другим могућностима експлоатације дигитализоване грађе.
AB  - In this paper we describe the significance of the DSASA in Serbian and European lexicography. We have reached the following conclusions: 1) The language corpus for the DSASA was collated according to specific set of principles. 2) The dynamics of the production of the DSASA resembles the dynamics of the production of other dictionaries of similar scope and correlates the number of its entries. 3) Digitizing procedures need to take into account the physical state of the material, its significance and function in the compilation of the dictionary, as well as the other possibilities that open up. 4) The most important benefits from the digitization are: the preservation of cultural heritage, greater availability of the material, increased speed of production, more efficient use of the collated material and its presentation aimed at a wider circle of users.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа - Зборник научних радова
T1  - Грађа речника САНУ – потребе и могућности дигитализације у светлу савремених приступа
SP  - 133
EP  - 154
DO  - 10.5281/zenodo.437537
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_907
ER  - 

@inbook{
author = "Ристић, Стана and Ивановић, Ненад Б. and Јакић, Милена М. and Лазић Коњик, Ивана",
year = "2016",
abstract = "У раду се, у три засебна дела, даје опис структуре грађе Речника САНУ и процеса његове израде у светлу планирања дигитализације и аутоматизације рада на овом речнику. У првом делу говори се о месту Речника САНУ у европској академијској лексикографији, како у смислу његовог обима и темпа израде, тако и у смислу репрезентативности његове грађе за опис савременог српског књижевног језика. Други део рада говори о потребама и оптималним начинима дигитализације различитих типова грађе за Речник САНУ, имајући у виду чињеницу да грађа тренутно постоји у папирном формату. У трећем делу говори се о елементима корисничког окружења за израду Речника САНУ, али и о другим могућностима експлоатације дигитализоване грађе., In this paper we describe the significance of the DSASA in Serbian and European lexicography. We have reached the following conclusions: 1) The language corpus for the DSASA was collated according to specific set of principles. 2) The dynamics of the production of the DSASA resembles the dynamics of the production of other dictionaries of similar scope and correlates the number of its entries. 3) Digitizing procedures need to take into account the physical state of the material, its significance and function in the compilation of the dictionary, as well as the other possibilities that open up. 4) The most important benefits from the digitization are: the preservation of cultural heritage, greater availability of the material, increased speed of production, more efficient use of the collated material and its presentation aimed at a wider circle of users.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа - Зборник научних радова",
booktitle = "Грађа речника САНУ – потребе и могућности дигитализације у светлу савремених приступа",
pages = "133-154",
doi = "10.5281/zenodo.437537",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_907"
}

Ристић, С., Ивановић, Н. Б., Јакић, М. М.,& Лазић Коњик, И.. (2016). Грађа речника САНУ – потребе и могућности дигитализације у светлу савремених приступа. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа - Зборник научних радова
Београд : Институт за српски језик САНУ., 133-154.
https://doi.org/10.5281/zenodo.437537
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_907

Ристић С, Ивановић НБ, Јакић ММ, Лазић Коњик И. Грађа речника САНУ – потребе и могућности дигитализације у светлу савремених приступа. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа - Зборник научних радова. 2016;:133-154.
doi:10.5281/zenodo.437537
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_907 .

Ристић, Стана, Ивановић, Ненад Б., Јакић, Милена М., Лазић Коњик, Ивана, "Грађа речника САНУ – потребе и могућности дигитализације у светлу савремених приступа" in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа - Зборник научних радова (2016):133-154,
https://doi.org/10.5281/zenodo.437537 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_907 .

TY  - JOUR
AU  - Јакић, Милена М.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7503
AB  - У раду се обрађују неформализовани начини употребе антонима у
лексикографским чланцима Речника САНУ, тј. без квалификатора супр., предвиђеног Упутствима за израду Речника САНУ за идентификацију антонима. Анализа је показала да се антоними често, поготово
код именица и придева, употребљавају у оквиру описног дела дефиниције, иза негације, у оквиру неколико различитих формула, које
смо у овом раду уочили. Такође, приметили смо да су описне дефиниције антонимског пара често конструисане према истом моделу, а
неретко се као илустрација значења наводе примери који поред кључне речи садрже и њен антоним. Образлажемо неоправданост употребе
негираног антонима у описном делу дефиниције, у случају контрарних антонима, где чланови антонимског пара не исцрпљују садржај
надређеног појма. Закључујемо да неформализовани начини употребе
антонима могу лексикографима бити користан инструмент, али нису
адекватна замена формалне идентификације антонима из неколико
разлога. Не само што је овакав поступак мање прецизан, већ не обезбеђује ни исцрпну претрагу електронске верзије речника, а такође је
мање јасан корисницима речника чији матерњи језик није српски, или
када се дефинише мање позната реч.
AB  - In this paper we analyze non-formalised ways of using antonyms in
lexicographic articles of SASA dictionary, i.e. usage of antonyms without
the qualifier supr. (=opp.) which is used for formal identification of antonyms
in this dictionary. In previous articles we analyzed formal usage of
the qualifier supr. and concluded that an antonym is formally attributed to
a relatively small percentage of entries (0,2%). Hence we explored whether
antonyms are used in other ways in lexicographic articles. Analysis
showed that antonyms are often used, especially for nouns and adjectives,
in a descriptive part of a definition, after negation, as a part of different
formulas listed in this paper. We also noticed that descriptive parts of definitions
are often constructed according to the same model for members
of an antonymous pair, and the examples used as an illustration of the meanings
often contain not only the target word, but also its antonym. We
elaborate the inadequacy of a usage of a negated antonym in a descriptive
part of a definition in the case of contrary antonyms, where members of an
antonymous pair do not exhaust the content of a superordinate term. We
conclude that non-formalised ways of an antonym usage can be a useful
lexicographic tool, but cannot be an adequate substitution for a formal antonym
identification for several reasons. Not only is non-formalised antonym
usage less precise, but it does not provide detailed search in electronic
version of a dictionary either. Furthermore non-formalised antonym
usage is less clear, especially to users that are non-native speakers of Serbian,
or when a less common word is defined.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Неформализована употреба антонима у лексикографским чланцима Речника САНУ
T1  - Non-Formalised Usage of Antonyms in Lexicographic Articles of SASA Dictionary
SP  - 39
EP  - 57
VL  - 46
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7503
ER  - 

@article{
author = "Јакић, Милена М.",
year = "2015",
abstract = "У раду се обрађују неформализовани начини употребе антонима у
лексикографским чланцима Речника САНУ, тј. без квалификатора супр., предвиђеног Упутствима за израду Речника САНУ за идентификацију антонима. Анализа је показала да се антоними често, поготово
код именица и придева, употребљавају у оквиру описног дела дефиниције, иза негације, у оквиру неколико различитих формула, које
смо у овом раду уочили. Такође, приметили смо да су описне дефиниције антонимског пара често конструисане према истом моделу, а
неретко се као илустрација значења наводе примери који поред кључне речи садрже и њен антоним. Образлажемо неоправданост употребе
негираног антонима у описном делу дефиниције, у случају контрарних антонима, где чланови антонимског пара не исцрпљују садржај
надређеног појма. Закључујемо да неформализовани начини употребе
антонима могу лексикографима бити користан инструмент, али нису
адекватна замена формалне идентификације антонима из неколико
разлога. Не само што је овакав поступак мање прецизан, већ не обезбеђује ни исцрпну претрагу електронске верзије речника, а такође је
мање јасан корисницима речника чији матерњи језик није српски, или
када се дефинише мање позната реч., In this paper we analyze non-formalised ways of using antonyms in
lexicographic articles of SASA dictionary, i.e. usage of antonyms without
the qualifier supr. (=opp.) which is used for formal identification of antonyms
in this dictionary. In previous articles we analyzed formal usage of
the qualifier supr. and concluded that an antonym is formally attributed to
a relatively small percentage of entries (0,2%). Hence we explored whether
antonyms are used in other ways in lexicographic articles. Analysis
showed that antonyms are often used, especially for nouns and adjectives,
in a descriptive part of a definition, after negation, as a part of different
formulas listed in this paper. We also noticed that descriptive parts of definitions
are often constructed according to the same model for members
of an antonymous pair, and the examples used as an illustration of the meanings
often contain not only the target word, but also its antonym. We
elaborate the inadequacy of a usage of a negated antonym in a descriptive
part of a definition in the case of contrary antonyms, where members of an
antonymous pair do not exhaust the content of a superordinate term. We
conclude that non-formalised ways of an antonym usage can be a useful
lexicographic tool, but cannot be an adequate substitution for a formal antonym
identification for several reasons. Not only is non-formalised antonym
usage less precise, but it does not provide detailed search in electronic
version of a dictionary either. Furthermore non-formalised antonym
usage is less clear, especially to users that are non-native speakers of Serbian,
or when a less common word is defined.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Неформализована употреба антонима у лексикографским чланцима Речника САНУ, Non-Formalised Usage of Antonyms in Lexicographic Articles of SASA Dictionary",
pages = "39-57",
volume = "46",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7503"
}

Јакић, М. М.. (2015). Неформализована употреба антонима у лексикографским чланцима Речника САНУ. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 46(3-4), 39-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7503

Јакић ММ. Неформализована употреба антонима у лексикографским чланцима Речника САНУ. in Наш језик. 2015;46(3-4):39-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7503 .

Јакић, Милена М., "Неформализована употреба антонима у лексикографским чланцима Речника САНУ" in Наш језик, 46, no. 3-4 (2015):39-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7503 .

TY  - CHAP
AU  - Ристић, Стана
AU  - Самарџић, Тања
AU  - Јакић, Милена
AU  - Марковић, Александра
AU  - Ивановић, Ненад
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7172
AB  - Постојећа грађа за израду Речника савременог српскохрватског
књижевног и народног језика САНУ представља колекцију од око шест
милиона листића који садрже податке на основу којих се утврђују значења,
обрасци употребе и граматичке особине речи српског језика. Грађа је
брижљиво прикупљана током периода од готово сто година и данас
представља богат и незаменљив извор сазнања о српском језику, култури,
па чак и историји. Са развојем рачунарске технологије ствара се могућност
складиштења и чувања језичких ресурса Речника САНУ у дигиталном
облику.

Наш рад има неколико циљева: а) истицање доприноса који би
дигитализација језичких ресурса Речника САНУ дала развоју науке и
очувању културне баштине; 6) идентификовање конкретних поступака које
би пројекат дигитализације требало да обухвати; ц) дефинисање стандарда
квалитета дигитализације. Наша разматрања обухватају анализу начина
на који се тренутно користи речничка грађа, испитивање могућности њене
рачунарске обраде, као и процену потребних улагања. Настојимо да
покажемо да овај подухват, који би омогућио лакши приступ ресурсима,
као и њихово аутоматско претраживање, захтева релативно мало улагања
у односу на очекивану корист не само за истраживачку заједницу која се
бави проучавањем и стандардизацијом српског језика, већ и за друштво у
целини.
AB  - Existing material for creating modern Serbo-Croatian Dictionary of literary
and national language of the Serbian Academy of Arts and Sciences is a collection
of about six million leaflets that contain information allowing to determine the
meaning, usage patterns and grammatical features of words in Serbian language.

The materials were carefully collected over a period of almost a hundred
years and today provides a rich and indispensable source of knowledge about
the Serbian language, culture and even history. The possibility for storing
and maintenance of the SAAS Dictionary in digital form is created with the
development of computer technology.

Our work has several objectives: a) we would like to emphasize that the
digitalization of linguistic resources of the SAAS Dictionary would help to the
development of science and conservation of cultural heritage; b) identifying of
specific procedures that the digitalization project should involve, c) defining
the quality standards for digitalization. Our review includes an analysis of the
currently used material vocabulary, examination of the possibilities for its
computer processing, as well as an estimate of required investment.

We are trying to show that this project, which would allow easier access
to resources, as well as automatic search, requires relatively small investment
in regard to expected benefit, not only for the community of researchers that is
dealing with standardization of Serbian language, but also for society in general.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Вичита : Универзитет Емпориа
PB  - Београд : Народна библиотека Србије
T2  - Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину III : Дигитални извори у друштвено-хуманистичким истраживањима
T1  - Значај дигитализације језичких ресурса Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ за развој науке и очување културне баштине
T1  - Significance of Digitalization Language Resources of Serbo-Croatian Dictionary of Literary And National Language for Development of Science and Preservation of Cultural Heritage
SP  - 79
EP  - 108
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7172
ER  - 

@inbook{
author = "Ристић, Стана and Самарџић, Тања and Јакић, Милена and Марковић, Александра and Ивановић, Ненад",
year = "2012",
abstract = "Постојећа грађа за израду Речника савременог српскохрватског
књижевног и народног језика САНУ представља колекцију од око шест
милиона листића који садрже податке на основу којих се утврђују значења,
обрасци употребе и граматичке особине речи српског језика. Грађа је
брижљиво прикупљана током периода од готово сто година и данас
представља богат и незаменљив извор сазнања о српском језику, култури,
па чак и историји. Са развојем рачунарске технологије ствара се могућност
складиштења и чувања језичких ресурса Речника САНУ у дигиталном
облику.

Наш рад има неколико циљева: а) истицање доприноса који би
дигитализација језичких ресурса Речника САНУ дала развоју науке и
очувању културне баштине; 6) идентификовање конкретних поступака које
би пројекат дигитализације требало да обухвати; ц) дефинисање стандарда
квалитета дигитализације. Наша разматрања обухватају анализу начина
на који се тренутно користи речничка грађа, испитивање могућности њене
рачунарске обраде, као и процену потребних улагања. Настојимо да
покажемо да овај подухват, који би омогућио лакши приступ ресурсима,
као и њихово аутоматско претраживање, захтева релативно мало улагања
у односу на очекивану корист не само за истраживачку заједницу која се
бави проучавањем и стандардизацијом српског језика, већ и за друштво у
целини., Existing material for creating modern Serbo-Croatian Dictionary of literary
and national language of the Serbian Academy of Arts and Sciences is a collection
of about six million leaflets that contain information allowing to determine the
meaning, usage patterns and grammatical features of words in Serbian language.

The materials were carefully collected over a period of almost a hundred
years and today provides a rich and indispensable source of knowledge about
the Serbian language, culture and even history. The possibility for storing
and maintenance of the SAAS Dictionary in digital form is created with the
development of computer technology.

Our work has several objectives: a) we would like to emphasize that the
digitalization of linguistic resources of the SAAS Dictionary would help to the
development of science and conservation of cultural heritage; b) identifying of
specific procedures that the digitalization project should involve, c) defining
the quality standards for digitalization. Our review includes an analysis of the
currently used material vocabulary, examination of the possibilities for its
computer processing, as well as an estimate of required investment.

We are trying to show that this project, which would allow easier access
to resources, as well as automatic search, requires relatively small investment
in regard to expected benefit, not only for the community of researchers that is
dealing with standardization of Serbian language, but also for society in general.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Вичита : Универзитет Емпориа, Београд : Народна библиотека Србије",
journal = "Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину III : Дигитални извори у друштвено-хуманистичким истраживањима",
booktitle = "Значај дигитализације језичких ресурса Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ за развој науке и очување културне баштине, Significance of Digitalization Language Resources of Serbo-Croatian Dictionary of Literary And National Language for Development of Science and Preservation of Cultural Heritage",
pages = "79-108",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7172"
}

Ристић, С., Самарџић, Т., Јакић, М., Марковић, А.,& Ивановић, Н.. (2012). Значај дигитализације језичких ресурса Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ за развој науке и очување културне баштине. in Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину III : Дигитални извори у друштвено-хуманистичким истраживањима
Београд : Филолошки факултет., 79-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7172

Ристић С, Самарџић Т, Јакић М, Марковић А, Ивановић Н. Значај дигитализације језичких ресурса Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ за развој науке и очување културне баштине. in Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину III : Дигитални извори у друштвено-хуманистичким истраживањима. 2012;:79-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7172 .

Ристић, Стана, Самарџић, Тања, Јакић, Милена, Марковић, Александра, Ивановић, Ненад, "Значај дигитализације језичких ресурса Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ за развој науке и очување културне баштине" in Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину III : Дигитални извори у друштвено-хуманистичким истраживањима (2012):79-108,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7172 .

TY  - JOUR
AU  - Јакић, Милена
AU  - Шева, Нада
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9502
AB  - У раду
се на узорку
новинског
текста
политичке
рубрике
испитују
типови
предикација
у оквиру
којих
су се јавили
семикопулативни
глаголи
преузети
од
М. Радовановића
(1977). Примери
пронађени
у језичком
узорку
анализирају
се
квантитативно
кроз четири
нивоа
дефиниције
декомпонованог
предиката:
структурног,
творбеног,
семантичког
и типа
предиката
који
се декомпонује.
Поред
тога,
уместо
досадашње
дефиниције
именског
дела
декомпонованог
предиката
(Nomen
deverbativum),
нуди
се прецизнији
принцип
њиховог
одабира.
На тај начин
у већој
мери
се показује
законитост
у степену
семантичке
диференцијације
глаголске
именице
на површинском
нивоу,
од мотивног
глагола
на дубинском
нивоу
декомпоноване
конструкције.
На крају
рада
приказана
је анализа
која
показује
важност
сваког
од нивоа
дефиниције
за разликовање
декомпонованих
од перифрастичних
предиката.
AB  - In this research
we examined
different
types of predications
that consisted
of semicopulative
verbs presented
in Radovanović (1977). Exemplars
from newspaper
texts sample
are
described
in terms of quantitative
analysis through
four
levels
of decomposed
predicate
definition:
structural,
word formation,
semantic
level
and level
of type of predicate
that is decomposed.
In addition,
we discuss
current
definition
of nominal
part of decomposed
predicate
(Nomen
deverbativum)
and we propose
more
precise
criteria
of their
classification.
Through
this analysis we established
correlation
between
noun type on surface
level
and its semantic
equivalence
with verb at the deep
structure
level.
Final
analysis underlined
the importance
of
each level
of definition
for differentitation
between
decomposed
and periphrastic
predicate.
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Квантитативно испитивање декомпонованог / перифрастичног предиката у српском језику
T1  - Quantitative Analysis of Decomposed / Periphrastic Predicate in Serbian
SP  - 117
EP  - 136
VL  - 80
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9502
ER  - 

@article{
author = "Јакић, Милена and Шева, Нада",
year = "2011",
abstract = "У раду
се на узорку
новинског
текста
политичке
рубрике
испитују
типови
предикација
у оквиру
којих
су се јавили
семикопулативни
глаголи
преузети
од
М. Радовановића
(1977). Примери
пронађени
у језичком
узорку
анализирају
се
квантитативно
кроз четири
нивоа
дефиниције
декомпонованог
предиката:
структурног,
творбеног,
семантичког
и типа
предиката
који
се декомпонује.
Поред
тога,
уместо
досадашње
дефиниције
именског
дела
декомпонованог
предиката
(Nomen
deverbativum),
нуди
се прецизнији
принцип
њиховог
одабира.
На тај начин
у већој
мери
се показује
законитост
у степену
семантичке
диференцијације
глаголске
именице
на површинском
нивоу,
од мотивног
глагола
на дубинском
нивоу
декомпоноване
конструкције.
На крају
рада
приказана
је анализа
која
показује
важност
сваког
од нивоа
дефиниције
за разликовање
декомпонованих
од перифрастичних
предиката., In this research
we examined
different
types of predications
that consisted
of semicopulative
verbs presented
in Radovanović (1977). Exemplars
from newspaper
texts sample
are
described
in terms of quantitative
analysis through
four
levels
of decomposed
predicate
definition:
structural,
word formation,
semantic
level
and level
of type of predicate
that is decomposed.
In addition,
we discuss
current
definition
of nominal
part of decomposed
predicate
(Nomen
deverbativum)
and we propose
more
precise
criteria
of their
classification.
Through
this analysis we established
correlation
between
noun type on surface
level
and its semantic
equivalence
with verb at the deep
structure
level.
Final
analysis underlined
the importance
of
each level
of definition
for differentitation
between
decomposed
and periphrastic
predicate.",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Квантитативно испитивање декомпонованог / перифрастичног предиката у српском језику, Quantitative Analysis of Decomposed / Periphrastic Predicate in Serbian",
pages = "117-136",
volume = "80",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9502"
}

Јакић, М.,& Шева, Н.. (2011). Квантитативно испитивање декомпонованог / перифрастичног предиката у српском језику. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица Српска., 80, 117-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9502

Јакић М, Шева Н. Квантитативно испитивање декомпонованог / перифрастичног предиката у српском језику. in Зборник Матице српске за славистику. 2011;80:117-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9502 .

Јакић, Милена, Шева, Нада, "Квантитативно испитивање декомпонованог / перифрастичног предиката у српском језику" in Зборник Матице српске за славистику, 80 (2011):117-136,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9502 .