TY  - JOUR
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16448
AB  - У раду су приказане околности у којима се у Србији после Другог светског рата, као засебна дисциплина у оквиру истраживачких пројеката новооснованог Музиколошког института Српске академије наука, профилисала музиколошка медиевистика. Пажња је усмерена на стручни ангажман тројице првих музиколога медиевиста: Милоша Велимировића, Стојана Лазаревића и Димитрија Стефановића. Указано је на услове под којима су ови истраживачи усвојили тада актуелне, убрзо потом и превазиђене методолошке принципе западне музиколошке школе – Мonumenta Musicae Byzantinae. У светлости дисонантних односа између западних и грчких проучавалаца у вези с приступом тумачењу развоја неумске нотације непосредно пре и након пада Византије, у раду су приказани и лични научни credo и интереси појединих српских истраживача, као и њихова (не)спремност да нова научна сазнања и тенденције усвоје, па чак и предоче широј научној јавности.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - О почецима профилисања византолошке музикологије у Србији: домети и странпутице
T1  - The Beginnings of Byzantine Musicology in Serbia: Achievements and Impasses
SP  - 633
EP  - 667
IS  - 60
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16448
ER  - 

@article{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2023",
abstract = "У раду су приказане околности у којима се у Србији после Другог светског рата, као засебна дисциплина у оквиру истраживачких пројеката новооснованог Музиколошког института Српске академије наука, профилисала музиколошка медиевистика. Пажња је усмерена на стручни ангажман тројице првих музиколога медиевиста: Милоша Велимировића, Стојана Лазаревића и Димитрија Стефановића. Указано је на услове под којима су ови истраживачи усвојили тада актуелне, убрзо потом и превазиђене методолошке принципе западне музиколошке школе – Мonumenta Musicae Byzantinae. У светлости дисонантних односа између западних и грчких проучавалаца у вези с приступом тумачењу развоја неумске нотације непосредно пре и након пада Византије, у раду су приказани и лични научни credo и интереси појединих српских истраживача, као и њихова (не)спремност да нова научна сазнања и тенденције усвоје, па чак и предоче широј научној јавности.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "О почецима профилисања византолошке музикологије у Србији: домети и странпутице, The Beginnings of Byzantine Musicology in Serbia: Achievements and Impasses",
pages = "633-667",
number = "60",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16448"
}

Пено, В. С.. (2023). О почецима профилисања византолошке музикологије у Србији: домети и странпутице. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ.(60), 633-667.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16448

Пено ВС. О почецима профилисања византолошке музикологије у Србији: домети и странпутице. in Зборник радова Византолошког института. 2023;(60):633-667.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16448 .

Пено, Весна Сара, "О почецима профилисања византолошке музикологије у Србији: домети и странпутице" in Зборник радова Византолошког института, no. 60 (2023):633-667,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16448 .

TY  - CONF
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15872
AB  - У предговору књиге Време уметности. Прилог заснивању једне опште науке о облицима Драгутин Гостушки је назначио да „историјске проблеме уметности – који су пре свега проблеми стила – није могућно решавати, а немати рашчишћене представе о естетској суштини појединачних уметничких објеката. Као што није могућно имати јасну представу о суштини било ког структуралног елемента уметничког дела, уколико нисмо у стању да тај елеменат изолујемо и посматрамо га у његовим историјским трансформацијама“. Овим уводним одређењем писац је активирао двоструку платформу са које је упоредо приступао анализи за њега својеврсних „феномена“: уметничког деловања/процеса, уметничког акта и рецепције уметничког остварења. Историјско-естетичка призма кроз коју је доследно у правцу уметности у целини усмеравао свој поглед Драгутин Гостушки, у његовом теоријском трактату показала се у обрисима сложене и надасве иновативне лабораторије у којој се смелим захватима редефинишу многи важећи појмови и појаве. Осврт на кључне појмове времена и простора из визуре Гостушког, као и на његову ревизију устаљене поделе уметности на временске, односно просторне, показаће с којим залогом је овај свестрани и међу својим савременицима ретко луцидни интелектуалац имао право да мотом своје ванвремене монографије самоуверено изазове позорност читаоца упутивши му речи: „Истинито је оно што није оспорено“.
AB  - In the foreword of the book Time of Art. A Contribution to the Foundation of a General Science of Forms, Dragutin Gostuški indicated that “historical problems of art – which are primarily problems of style – cannot be solved without having a clear idea of the aesthetic essence of individual art objects. Just like it is not possible to have a clear idea of the essence of any structural element of a work of art, if we are not able to isolate that element and observe it in its historical transformations.” With this introductory definition, the author activated a double platform from which he simultaneously approached the analysis of the “phenomena” characteristic of him: artistic activity/process, artistic act and reception of artworks. In his theoretical treatise, the historical-aesthetic prism through which Dragutin Gostuški consistently directed his view in the direction of art as a whole, showed itself in the outlines of a complex and above all innovative laboratory in which many valid concepts and phenomena were redefined with bold interventions. A review of the key concepts of time and space from Gostuški’s point of view, as well as his revision of the established division of arts into temporal and spatial, will show with what pledge this versatile and, among his contemporaries, uniquely lucid intellectual had the right to confidently provoke the readers’ attention with the motto of his timeless monograph, addressing them with the following words: “Truth is what is not disputed.”
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
C3  - Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts
T1  - Историјско-естетичка лабораторија Драгутина Гостушког
T1  - Historical-Aesthetic Laboratory of Dragutin Gostuški
SP  - 85
EP  - 88
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15872
ER  - 

@conference{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2023",
abstract = "У предговору књиге Време уметности. Прилог заснивању једне опште науке о облицима Драгутин Гостушки је назначио да „историјске проблеме уметности – који су пре свега проблеми стила – није могућно решавати, а немати рашчишћене представе о естетској суштини појединачних уметничких објеката. Као што није могућно имати јасну представу о суштини било ког структуралног елемента уметничког дела, уколико нисмо у стању да тај елеменат изолујемо и посматрамо га у његовим историјским трансформацијама“. Овим уводним одређењем писац је активирао двоструку платформу са које је упоредо приступао анализи за њега својеврсних „феномена“: уметничког деловања/процеса, уметничког акта и рецепције уметничког остварења. Историјско-естетичка призма кроз коју је доследно у правцу уметности у целини усмеравао свој поглед Драгутин Гостушки, у његовом теоријском трактату показала се у обрисима сложене и надасве иновативне лабораторије у којој се смелим захватима редефинишу многи важећи појмови и појаве. Осврт на кључне појмове времена и простора из визуре Гостушког, као и на његову ревизију устаљене поделе уметности на временске, односно просторне, показаће с којим залогом је овај свестрани и међу својим савременицима ретко луцидни интелектуалац имао право да мотом своје ванвремене монографије самоуверено изазове позорност читаоца упутивши му речи: „Истинито је оно што није оспорено“., In the foreword of the book Time of Art. A Contribution to the Foundation of a General Science of Forms, Dragutin Gostuški indicated that “historical problems of art – which are primarily problems of style – cannot be solved without having a clear idea of the aesthetic essence of individual art objects. Just like it is not possible to have a clear idea of the essence of any structural element of a work of art, if we are not able to isolate that element and observe it in its historical transformations.” With this introductory definition, the author activated a double platform from which he simultaneously approached the analysis of the “phenomena” characteristic of him: artistic activity/process, artistic act and reception of artworks. In his theoretical treatise, the historical-aesthetic prism through which Dragutin Gostuški consistently directed his view in the direction of art as a whole, showed itself in the outlines of a complex and above all innovative laboratory in which many valid concepts and phenomena were redefined with bold interventions. A review of the key concepts of time and space from Gostuški’s point of view, as well as his revision of the established division of arts into temporal and spatial, will show with what pledge this versatile and, among his contemporaries, uniquely lucid intellectual had the right to confidently provoke the readers’ attention with the motto of his timeless monograph, addressing them with the following words: “Truth is what is not disputed.”",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts",
title = "Историјско-естетичка лабораторија Драгутина Гостушког, Historical-Aesthetic Laboratory of Dragutin Gostuški",
pages = "85-88",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15872"
}

Пено, В. С.. (2023). Историјско-естетичка лабораторија Драгутина Гостушког. in Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts
Београд : Музиколошки институт САНУ., 85-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15872

Пено ВС. Историјско-естетичка лабораторија Драгутина Гостушког. in Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts. 2023;:85-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15872 .

Пено, Весна Сара, "Историјско-естетичка лабораторија Драгутина Гостушког" in Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts (2023):85-88,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15872 .

TY  - CHAP
AU  - Peno, Vesna Sara
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16209
AB  - Iako je građanima FNR / SFR Jugoslavije bila zagarantovana sloboda pripadnosti verskim zajednicama, kao što je takvim zajednicama bilo zagarantovano i pravo da obavljaju svoju delatnost i komuniciraju s vernicima, postojali su različiti, kontinuirani oblici pritiska na jedne i na druge nakon kasnih 40-ih. Kao rezultat toga, verske zajednice imale su ograničen pristup javnoj sferi, posebno masovnim medijima i kulturnim institucijama. Imajući u vidu takve okolnosti, pokušaj da se jugoslovenska omladina upozna s crkvenom muzikom, započet krajem 60-ih u okviru MO Jugoslavije i Srbije, predstavljao je zanimljiv iskorak. U ovom poglavlju fokusiraću se, pre svega, na pojedinosti u vezi s osmišljavanjem, pripremom i odvijanjem višedecenijske međunarodne manifestacije „Jugoslovensko-nemačka horska nedelja”, a zatim i na rad grupe umetnika i naučnika koji su u tome imali presudnu ulogu. Pozabaviću se i promovisanjem specifičnih pogleda 
ove grupe umetnika i naučnika na estetske, muzičke i istorijske karakteristike srpskog crkvenog muzičkog nasleđa među mladim Jugoslovenima.
PB  - Beograd : Muzikološki institut SANU
PB  - Ljubljana : University of Ljubljana Press
T2  - Umetnost za pionire, mlade radnike i brigadire. O aktivnostima Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991)
T1  - Omladini (ne)dostupna sfera umetnosti: „Jugoslovensko-nemačka horska nedelja” u afirmisanju crkvene muzike
SP  - 277
EP  - 295
DO  - 10.18485/muz_sanu_umoj.2023.ch9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16209
ER  - 

@inbook{
author = "Peno, Vesna Sara",
year = "2023",
abstract = "Iako je građanima FNR / SFR Jugoslavije bila zagarantovana sloboda pripadnosti verskim zajednicama, kao što je takvim zajednicama bilo zagarantovano i pravo da obavljaju svoju delatnost i komuniciraju s vernicima, postojali su različiti, kontinuirani oblici pritiska na jedne i na druge nakon kasnih 40-ih. Kao rezultat toga, verske zajednice imale su ograničen pristup javnoj sferi, posebno masovnim medijima i kulturnim institucijama. Imajući u vidu takve okolnosti, pokušaj da se jugoslovenska omladina upozna s crkvenom muzikom, započet krajem 60-ih u okviru MO Jugoslavije i Srbije, predstavljao je zanimljiv iskorak. U ovom poglavlju fokusiraću se, pre svega, na pojedinosti u vezi s osmišljavanjem, pripremom i odvijanjem višedecenijske međunarodne manifestacije „Jugoslovensko-nemačka horska nedelja”, a zatim i na rad grupe umetnika i naučnika koji su u tome imali presudnu ulogu. Pozabaviću se i promovisanjem specifičnih pogleda 
ove grupe umetnika i naučnika na estetske, muzičke i istorijske karakteristike srpskog crkvenog muzičkog nasleđa među mladim Jugoslovenima.",
publisher = "Beograd : Muzikološki institut SANU, Ljubljana : University of Ljubljana Press",
journal = "Umetnost za pionire, mlade radnike i brigadire. O aktivnostima Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991)",
booktitle = "Omladini (ne)dostupna sfera umetnosti: „Jugoslovensko-nemačka horska nedelja” u afirmisanju crkvene muzike",
pages = "277-295",
doi = "10.18485/muz_sanu_umoj.2023.ch9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16209"
}

Peno, V. S.. (2023). Omladini (ne)dostupna sfera umetnosti: „Jugoslovensko-nemačka horska nedelja” u afirmisanju crkvene muzike. in Umetnost za pionire, mlade radnike i brigadire. O aktivnostima Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991)
Beograd : Muzikološki institut SANU., 277-295.
https://doi.org/10.18485/muz_sanu_umoj.2023.ch9
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16209

Peno VS. Omladini (ne)dostupna sfera umetnosti: „Jugoslovensko-nemačka horska nedelja” u afirmisanju crkvene muzike. in Umetnost za pionire, mlade radnike i brigadire. O aktivnostima Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991). 2023;:277-295.
doi:10.18485/muz_sanu_umoj.2023.ch9
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16209 .

Peno, Vesna Sara, "Omladini (ne)dostupna sfera umetnosti: „Jugoslovensko-nemačka horska nedelja” u afirmisanju crkvene muzike" in Umetnost za pionire, mlade radnike i brigadire. O aktivnostima Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991) (2023):277-295,
https://doi.org/10.18485/muz_sanu_umoj.2023.ch9 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16209 .

TY  - GEN
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15627
PB  - Москва : Церковно-научный центр «Православная энциклопедия»
T2  - Православная Энциклопедия
T1  - Стефан [серб. Стеван] (Стратимирович; 27.12.1757, с. Кулпин, обл. Бачка, Австрийская империя (ныне в Сербии) — 4.10.1836, г. Сремски Карловци), митр. Карловацкий.
SP  - 335
EP  - 337
VL  - LХVI
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15627
ER  - 

@misc{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2022",
publisher = "Москва : Церковно-научный центр «Православная энциклопедия»",
journal = "Православная Энциклопедия",
title = "Стефан [серб. Стеван] (Стратимирович; 27.12.1757, с. Кулпин, обл. Бачка, Австрийская империя (ныне в Сербии) — 4.10.1836, г. Сремски Карловци), митр. Карловацкий.",
pages = "335-337",
volume = "LХVI",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15627"
}

Пено, В. С.. (2022). Стефан [серб. Стеван] (Стратимирович; 27.12.1757, с. Кулпин, обл. Бачка, Австрийская империя (ныне в Сербии) — 4.10.1836, г. Сремски Карловци), митр. Карловацкий.. in Православная Энциклопедия
Москва : Церковно-научный центр «Православная энциклопедия»., LХVI, 335-337.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15627

Пено ВС. Стефан [серб. Стеван] (Стратимирович; 27.12.1757, с. Кулпин, обл. Бачка, Австрийская империя (ныне в Сербии) — 4.10.1836, г. Сремски Карловци), митр. Карловацкий.. in Православная Энциклопедия. 2022;LХVI:335-337.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15627 .

Пено, Весна Сара, "Стефан [серб. Стеван] (Стратимирович; 27.12.1757, с. Кулпин, обл. Бачка, Австрийская империя (ныне в Сербии) — 4.10.1836, г. Сремски Карловци), митр. Карловацкий." in Православная Энциклопедия, LХVI (2022):335-337,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15627 .

TY  - CONF
AU  - Peno, Vesna Sara
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16447
AB  - Godine 1992. u manastiru Studenici – zadužbini rodonačelnika srpske dinastije Nemanjić – održana je prva po redu “Duhovna akademija muzičke omladine” u organizaciji Muzičke omladine Srbije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i Ministarstva za omladinu i sport Srbije i s blagoslovom Srpske pravoslavne crkve. Koncepcija ove desetodnevne manifestacije bila je praktično u celosti preuzeta iz “Jugoslovensko-nemačke horske nedelje”, koja je pred početak rata
u Jugosloviji, nakon više od jedne decenije, bila iznenada prekinuta na inicijativu koordinatora iz Nemačke. I jedna i druga manifestacija podrazumevale su negovanje horske duhovne muzike, zajednički višednevni boravak i uključenost u pripremu određenog muzičkog repertoara mladih polaznika, kao i završni koncert na kome bi svi zajedno nastupali s programom na kojem se radilo...
AB  - In 1992, the first “Spiritual Academy of Musical Youth” was held at the Studenica monastery – the foundation of the progenitor of the Serbian Nemanjić dynasty. The organizer of the Academy was the Music Youth of Serbia. Financial support was provided by the Ministry of Culture and the Ministry of Youth and Sports of Serbia, while the Serbian Orthodox Church supported the event by providing hospitality for participants of the academy. The concept of this ten-day event was
completely taken over from another event called The “Yugoslav-German Choir Week”, which was suddenly interrupted before the beginning of the war in Yugoslavia after more than a decade,on the initiative of the coordinator from Germany. Both the one and the other manifestation
included the nurturing of choral spiritual music, the involvement of the young participants in the elaboration of a specific musical repertoire to be presented at the final concert, as well as appropriate lectures on topics from various fields.
PB  - Ljubljana : Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta
C3  - Mednarodni muzikološki simpozij Glasba mladih v slovenski preteklosti in sedanjosti I / Youth Music in The Slovenian Past and Present I International musicological symposium
T1  - “Letnja duhovna akademija muzičke omladine” – svedočanstvo o duhovnim i muzičkim prilikama u Srbiji u periodu tranzicije
T1  - “Summer spiritual academy of musical youth” – testimony about spiritual and musical opportunities in Serbia during the period of transition
SP  - 28
EP  - 30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16447
ER  - 

@conference{
author = "Peno, Vesna Sara",
year = "2022",
abstract = "Godine 1992. u manastiru Studenici – zadužbini rodonačelnika srpske dinastije Nemanjić – održana je prva po redu “Duhovna akademija muzičke omladine” u organizaciji Muzičke omladine Srbije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i Ministarstva za omladinu i sport Srbije i s blagoslovom Srpske pravoslavne crkve. Koncepcija ove desetodnevne manifestacije bila je praktično u celosti preuzeta iz “Jugoslovensko-nemačke horske nedelje”, koja je pred početak rata
u Jugosloviji, nakon više od jedne decenije, bila iznenada prekinuta na inicijativu koordinatora iz Nemačke. I jedna i druga manifestacija podrazumevale su negovanje horske duhovne muzike, zajednički višednevni boravak i uključenost u pripremu određenog muzičkog repertoara mladih polaznika, kao i završni koncert na kome bi svi zajedno nastupali s programom na kojem se radilo..., In 1992, the first “Spiritual Academy of Musical Youth” was held at the Studenica monastery – the foundation of the progenitor of the Serbian Nemanjić dynasty. The organizer of the Academy was the Music Youth of Serbia. Financial support was provided by the Ministry of Culture and the Ministry of Youth and Sports of Serbia, while the Serbian Orthodox Church supported the event by providing hospitality for participants of the academy. The concept of this ten-day event was
completely taken over from another event called The “Yugoslav-German Choir Week”, which was suddenly interrupted before the beginning of the war in Yugoslavia after more than a decade,on the initiative of the coordinator from Germany. Both the one and the other manifestation
included the nurturing of choral spiritual music, the involvement of the young participants in the elaboration of a specific musical repertoire to be presented at the final concert, as well as appropriate lectures on topics from various fields.",
publisher = "Ljubljana : Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta",
journal = "Mednarodni muzikološki simpozij Glasba mladih v slovenski preteklosti in sedanjosti I / Youth Music in The Slovenian Past and Present I International musicological symposium",
title = "“Letnja duhovna akademija muzičke omladine” – svedočanstvo o duhovnim i muzičkim prilikama u Srbiji u periodu tranzicije, “Summer spiritual academy of musical youth” – testimony about spiritual and musical opportunities in Serbia during the period of transition",
pages = "28-30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16447"
}

Peno, V. S.. (2022). “Letnja duhovna akademija muzičke omladine” – svedočanstvo o duhovnim i muzičkim prilikama u Srbiji u periodu tranzicije. in Mednarodni muzikološki simpozij Glasba mladih v slovenski preteklosti in sedanjosti I / Youth Music in The Slovenian Past and Present I International musicological symposium
Ljubljana : Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta., 28-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16447

Peno VS. “Letnja duhovna akademija muzičke omladine” – svedočanstvo o duhovnim i muzičkim prilikama u Srbiji u periodu tranzicije. in Mednarodni muzikološki simpozij Glasba mladih v slovenski preteklosti in sedanjosti I / Youth Music in The Slovenian Past and Present I International musicological symposium. 2022;:28-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16447 .

Peno, Vesna Sara, "“Letnja duhovna akademija muzičke omladine” – svedočanstvo o duhovnim i muzičkim prilikama u Srbiji u periodu tranzicije" in Mednarodni muzikološki simpozij Glasba mladih v slovenski preteklosti in sedanjosti I / Youth Music in The Slovenian Past and Present I International musicological symposium (2022):28-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16447 .

TY  - CONF
AU  - Пено, Весна
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15626
AB  - До XII столећа готово да је у потпуности обликован химнографски, уједно и музички репертоар за разноврсна богослужења византијског обреда. Улоге химнографа и мелода су се, до поменутог раздобља, преклапале, тако да је иза јединственог мелопоетског дела најчешће стајао ретко познати, а махом анонимни творац. Током XIII, а нарочито у XIV веку стваралаштво црквених музичара обезбедиће богослужбеној музици особени уметнички
статус и, штавише, независни уметнички ентитет. Ера Палеолога ће, поред рафинирано изведених ликовних и градитељских решења, као и високо стилизованог књижевног израза, и у домену црквеномузичког „благољепија“ досегнути зенит. Читава плејада именом познатих композитора, међу којима je несумњиво најистакнутији Свети Јован Кукузељ, новим поступцима обогатиће дотадашњи мелодијски корпус. Изузетан стваралачки потенцијал временом ће резултовати посве оригиналним музичким жанровима, технички и извођачки
врло захтевним композицијама.
PB  - Скопје : Српски културно информативен центар Спона
C3  - Међународни научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога : историја, књижевност, културно наслеђе : књига резимеа
T1  - Допринос „мајстора“ појачке уметности, савременика Светог краља Милутина, процвату псалмодије у доба Палеолога
SP  - 42, 132
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15626
ER  - 

@conference{
author = "Пено, Весна",
year = "2021",
abstract = "До XII столећа готово да је у потпуности обликован химнографски, уједно и музички репертоар за разноврсна богослужења византијског обреда. Улоге химнографа и мелода су се, до поменутог раздобља, преклапале, тако да је иза јединственог мелопоетског дела најчешће стајао ретко познати, а махом анонимни творац. Током XIII, а нарочито у XIV веку стваралаштво црквених музичара обезбедиће богослужбеној музици особени уметнички
статус и, штавише, независни уметнички ентитет. Ера Палеолога ће, поред рафинирано изведених ликовних и градитељских решења, као и високо стилизованог књижевног израза, и у домену црквеномузичког „благољепија“ досегнути зенит. Читава плејада именом познатих композитора, међу којима je несумњиво најистакнутији Свети Јован Кукузељ, новим поступцима обогатиће дотадашњи мелодијски корпус. Изузетан стваралачки потенцијал временом ће резултовати посве оригиналним музичким жанровима, технички и извођачки
врло захтевним композицијама.",
publisher = "Скопје : Српски културно информативен центар Спона",
journal = "Међународни научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога : историја, књижевност, културно наслеђе : књига резимеа",
title = "Допринос „мајстора“ појачке уметности, савременика Светог краља Милутина, процвату псалмодије у доба Палеолога",
pages = "42, 132",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15626"
}

Пено, В.. (2021). Допринос „мајстора“ појачке уметности, савременика Светог краља Милутина, процвату псалмодије у доба Палеолога. in Међународни научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога : историја, књижевност, културно наслеђе : књига резимеа
Скопје : Српски културно информативен центар Спона., 42, 132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15626

Пено В. Допринос „мајстора“ појачке уметности, савременика Светог краља Милутина, процвату псалмодије у доба Палеолога. in Међународни научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога : историја, књижевност, културно наслеђе : књига резимеа. 2021;:42, 132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15626 .

Пено, Весна, "Допринос „мајстора“ појачке уметности, савременика Светог краља Милутина, процвату псалмодије у доба Палеолога" in Међународни научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога : историја, књижевност, културно наслеђе : књига резимеа (2021):42, 132,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15626 .

TY  - CHAP
AU  - Peno, Vesna
AU  - Vesić, Ivana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14829
AB  - Numerous studies have been written and published on the social status and cultural progress of the emerging Serbian and Greek bourgeoisie of the Habsburg Monarchy in the 18th and 19th ce-nturies.1 Still, only a handful of them is devoted to the role of music in the shaping of the identity of Balkan Christians in the given country and period. In the focus of this chapter is the establishment of the practice of multipart choral singing in the Serbian and Greek Orthodox Churches of the Habsburg Monarchy, which was untypical for their liturgical traditions. This novel musical current will be explored from the perspective of theological and cultural influences from the West, which rapidly and profoundly transformed the image of Orthodox Balkan nations, and blurred the boundaries between West and East, and European and Balkan/Mediterranean cultural spaces. The self-perceived cultural inferiority of members of the Greek and Serbian diaspora in the face of the abundant and diverse musical heritage of imperial Vienna, was, as will be pointed out, critical for «installing» multipart choral ensembles in the galleries of Orthodox church edifices. Therefore, this phenomenon will serve as a basis for our narrative.
PB  - Split : Umjetnička akademija Sveučilišta
PB  - Split : Filozofski fakultet Sveučilišta
T2  - Između srednje Europe i Mediterana: Glazba, književnost i izvedbene umjetnosti / Between Central Europe and Mediterranean : Music, Literature and the Performing Arts
T1  - Orthodox Church Music at the Crossroads between Central-European and Mediterranean Cultural Heritage
T1  - Pravoslavna crkvena glazba na razmeđi srednjoeuropske i mediteranske kulturne baštine
SP  - 359
EP  - 372
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14829
ER  - 

@inbook{
author = "Peno, Vesna and Vesić, Ivana",
year = "2021",
abstract = "Numerous studies have been written and published on the social status and cultural progress of the emerging Serbian and Greek bourgeoisie of the Habsburg Monarchy in the 18th and 19th ce-nturies.1 Still, only a handful of them is devoted to the role of music in the shaping of the identity of Balkan Christians in the given country and period. In the focus of this chapter is the establishment of the practice of multipart choral singing in the Serbian and Greek Orthodox Churches of the Habsburg Monarchy, which was untypical for their liturgical traditions. This novel musical current will be explored from the perspective of theological and cultural influences from the West, which rapidly and profoundly transformed the image of Orthodox Balkan nations, and blurred the boundaries between West and East, and European and Balkan/Mediterranean cultural spaces. The self-perceived cultural inferiority of members of the Greek and Serbian diaspora in the face of the abundant and diverse musical heritage of imperial Vienna, was, as will be pointed out, critical for «installing» multipart choral ensembles in the galleries of Orthodox church edifices. Therefore, this phenomenon will serve as a basis for our narrative.",
publisher = "Split : Umjetnička akademija Sveučilišta, Split : Filozofski fakultet Sveučilišta",
journal = "Između srednje Europe i Mediterana: Glazba, književnost i izvedbene umjetnosti / Between Central Europe and Mediterranean : Music, Literature and the Performing Arts",
booktitle = "Orthodox Church Music at the Crossroads between Central-European and Mediterranean Cultural Heritage, Pravoslavna crkvena glazba na razmeđi srednjoeuropske i mediteranske kulturne baštine",
pages = "359-372",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14829"
}

Peno, V.,& Vesić, I.. (2021). Orthodox Church Music at the Crossroads between Central-European and Mediterranean Cultural Heritage. in Između srednje Europe i Mediterana: Glazba, književnost i izvedbene umjetnosti / Between Central Europe and Mediterranean : Music, Literature and the Performing Arts
Split : Umjetnička akademija Sveučilišta., 359-372.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14829

Peno V, Vesić I. Orthodox Church Music at the Crossroads between Central-European and Mediterranean Cultural Heritage. in Između srednje Europe i Mediterana: Glazba, književnost i izvedbene umjetnosti / Between Central Europe and Mediterranean : Music, Literature and the Performing Arts. 2021;:359-372.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14829 .

Peno, Vesna, Vesić, Ivana, "Orthodox Church Music at the Crossroads between Central-European and Mediterranean Cultural Heritage" in Između srednje Europe i Mediterana: Glazba, književnost i izvedbene umjetnosti / Between Central Europe and Mediterranean : Music, Literature and the Performing Arts (2021):359-372,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14829 .

TY  - JOUR
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12523
AB  - The paper deals with the so-called patriarchal – Constantinople ifos in the recent church-singing tradition. Different aspects of this phenomenon are presented, about which numerous stereotypical attitudes have been expressed in different kind of narratives. In considering the phenomenon of ifos in this study, we started from the fact that it was at the center of a dispute between the reformers of the late Byzantine Neum notation - the so-called the “old method” and the conservative among Constantinople’s renowned singers, who did not accept the “new method” without resistance. It was also stated that the patriarchal ifos by inertia and not always justifiably attributed to the singers who were active in the Church of St. George on Fanar. Also, arguments were presented in favor of a critical review of contemporary discourses in which the ideologized belief is repeated that the Constantinople throne is the guarantee of any kind of saint church tradition, and thus the patristic Orthodox church music.
AB  - У фокусу рада је тзв. патријаршијски – константинопољски ифос у новијој
традицији јелинског појања. Представљени су различити аспекти овог
феномена у вези с којим су у различитим врстама наратива изнети бројни
стереотипни ставови. У разматрању феномена ифос у овој студији, пошло се
од чињеница је он био у сржи спора између реформатора касновизантијске
нотације, тзв. „старог метода“, и конзервативаца међу реномираним
константинопољским појцима, који „нови метод“ нису прихватили без
отпора. Констатовано је и да се патријаршијски ифос по инерцији и не увек
оправдано приписивао појцима у Цркви Светог Георгија на Фанару. Указано
је и на аргументе у прилог критичком осврту на савремене дискурсе о ифосу
у којима се понавља идеологизовано уверење да је константинопољски трон
гарант сваког облика освештаног црквеног предања, самим тим и отачке
православне црквене музике.
AB  - In 2014, Patriarch of Constantinople Bartholomeos signed a circular epistle on
the occasion of the two hundredth anniversary of the reform of music / the so-called
“new method”. In 1814, namely, three musicians from Constantinople – Chrysanthos,
Gregorios and Churmusios – reformed the late Byzantine neum notation and
introduced a new, shortened way of learning church melodies. At the beginning of
his epistle, Patriarch Bartholomeos pointed out that, thanks to the three reformers,
“the Mother Church of Constantinople remained the ark of salvation of the father's
Orthodox church music”.
The Patriarch’s panigiric text on the jubilee also states that the reform did not
introduce any novelties and that the ifos of the ancient paternal psalmody was preserved
in the pulpits of the so-called Great Church dedicated to St George. As expected,
the current Patriarch of Constantinople neither referred in the text to what
was the content of ifos in church music, nor what were the features of the patriarchal
– Constantinople musical ifos. Based on the existing musicological sources, it is also
evident that there is no single platform among singers and musicologists in defining
and describing this phenomenon, nor are there pre-agreed criteria. The writings on
ifos do not mention the important fact that precisely ifos was one, if not the key controversial
issue that divided the singers in the Great Church in Constantinople at the
beginning of the 19th century: conservatives continued to sing according to the “old
method”, while progressives sang on the “new method”. This fact determined the
concept of this article, the first part of which considers what was “new” in the “new
method” that provoked the reactions of the leading figures among singers on Phanar
and convinced them against the reform.
The famous Constantinople philosopher, physician and connoisseur of church
music Basilios Stefanidis was the first scholar who tried to define the meaning of
ifos. He brought ifos primarily in connection with: 1) the creative potential of the
singer while interpreting the stenographic / synoptic late Byzantine Neum record;
and with 2) adopting a chanting manner in the process of oral interaction between
teachers and students. A follower of the three music reformers, Kyriakos Philoxenis,
initially tried to supplement Stefanidis’ definition of ifos with more metaphorical
than clear comments, but soon afterwards he gave up on any definition, stating that
ifos was simply indescribable.
An insight into the available narratives, in which patriarchal ifos is mostly reduced
to a scientifically unfounded stereotype, makes several possible meanings of this term stand out: 1) interpretation of the melody, regardless of whether the singer
sings according to neum records or on the basis of his own musical memory; 2) “accumulation
of musical memory”, as Alexander Khalil lucidly described the manner
of singing which is trasmitted by “ear and spirit” from teacher to student; and finally
3) a repertoire of “classical” melodies that, with their simple melodic elements, best
fit into worship.
At the end of the article, it was critically stated that there are certain ideologized
attitudes in the discourses on patriarchal ifos. One of them is undoubtedly that the
throne of the Patriarchate of Constantinople is the guarantee of the preservation of
every kind of holy church tradition, and thus of musical ifos. Unobjective perception,
based primarily of spiritual ethnophiletism, leads to the belief that patriarchal ifos
has been one and the same for centuries, from St John of Damascus, through Xenos
Corones, to three reformers Chrisanthos, Gregorios and Chourmouzios and the
present-day singers in the Constantinople Patriarchate.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца
T1  - Patriarchial Ifos in the Perception of Greek Church Chanters
SP  - 129
EP  - 144
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131129P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523
ER  - 

@article{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2021",
abstract = "The paper deals with the so-called patriarchal – Constantinople ifos in the recent church-singing tradition. Different aspects of this phenomenon are presented, about which numerous stereotypical attitudes have been expressed in different kind of narratives. In considering the phenomenon of ifos in this study, we started from the fact that it was at the center of a dispute between the reformers of the late Byzantine Neum notation - the so-called the “old method” and the conservative among Constantinople’s renowned singers, who did not accept the “new method” without resistance. It was also stated that the patriarchal ifos by inertia and not always justifiably attributed to the singers who were active in the Church of St. George on Fanar. Also, arguments were presented in favor of a critical review of contemporary discourses in which the ideologized belief is repeated that the Constantinople throne is the guarantee of any kind of saint church tradition, and thus the patristic Orthodox church music., У фокусу рада је тзв. патријаршијски – константинопољски ифос у новијој
традицији јелинског појања. Представљени су различити аспекти овог
феномена у вези с којим су у различитим врстама наратива изнети бројни
стереотипни ставови. У разматрању феномена ифос у овој студији, пошло се
од чињеница је он био у сржи спора између реформатора касновизантијске
нотације, тзв. „старог метода“, и конзервативаца међу реномираним
константинопољским појцима, који „нови метод“ нису прихватили без
отпора. Констатовано је и да се патријаршијски ифос по инерцији и не увек
оправдано приписивао појцима у Цркви Светог Георгија на Фанару. Указано
је и на аргументе у прилог критичком осврту на савремене дискурсе о ифосу
у којима се понавља идеологизовано уверење да је константинопољски трон
гарант сваког облика освештаног црквеног предања, самим тим и отачке
православне црквене музике., In 2014, Patriarch of Constantinople Bartholomeos signed a circular epistle on
the occasion of the two hundredth anniversary of the reform of music / the so-called
“new method”. In 1814, namely, three musicians from Constantinople – Chrysanthos,
Gregorios and Churmusios – reformed the late Byzantine neum notation and
introduced a new, shortened way of learning church melodies. At the beginning of
his epistle, Patriarch Bartholomeos pointed out that, thanks to the three reformers,
“the Mother Church of Constantinople remained the ark of salvation of the father's
Orthodox church music”.
The Patriarch’s panigiric text on the jubilee also states that the reform did not
introduce any novelties and that the ifos of the ancient paternal psalmody was preserved
in the pulpits of the so-called Great Church dedicated to St George. As expected,
the current Patriarch of Constantinople neither referred in the text to what
was the content of ifos in church music, nor what were the features of the patriarchal
– Constantinople musical ifos. Based on the existing musicological sources, it is also
evident that there is no single platform among singers and musicologists in defining
and describing this phenomenon, nor are there pre-agreed criteria. The writings on
ifos do not mention the important fact that precisely ifos was one, if not the key controversial
issue that divided the singers in the Great Church in Constantinople at the
beginning of the 19th century: conservatives continued to sing according to the “old
method”, while progressives sang on the “new method”. This fact determined the
concept of this article, the first part of which considers what was “new” in the “new
method” that provoked the reactions of the leading figures among singers on Phanar
and convinced them against the reform.
The famous Constantinople philosopher, physician and connoisseur of church
music Basilios Stefanidis was the first scholar who tried to define the meaning of
ifos. He brought ifos primarily in connection with: 1) the creative potential of the
singer while interpreting the stenographic / synoptic late Byzantine Neum record;
and with 2) adopting a chanting manner in the process of oral interaction between
teachers and students. A follower of the three music reformers, Kyriakos Philoxenis,
initially tried to supplement Stefanidis’ definition of ifos with more metaphorical
than clear comments, but soon afterwards he gave up on any definition, stating that
ifos was simply indescribable.
An insight into the available narratives, in which patriarchal ifos is mostly reduced
to a scientifically unfounded stereotype, makes several possible meanings of this term stand out: 1) interpretation of the melody, regardless of whether the singer
sings according to neum records or on the basis of his own musical memory; 2) “accumulation
of musical memory”, as Alexander Khalil lucidly described the manner
of singing which is trasmitted by “ear and spirit” from teacher to student; and finally
3) a repertoire of “classical” melodies that, with their simple melodic elements, best
fit into worship.
At the end of the article, it was critically stated that there are certain ideologized
attitudes in the discourses on patriarchal ifos. One of them is undoubtedly that the
throne of the Patriarchate of Constantinople is the guarantee of the preservation of
every kind of holy church tradition, and thus of musical ifos. Unobjective perception,
based primarily of spiritual ethnophiletism, leads to the belief that patriarchal ifos
has been one and the same for centuries, from St John of Damascus, through Xenos
Corones, to three reformers Chrisanthos, Gregorios and Chourmouzios and the
present-day singers in the Constantinople Patriarchate.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца, Patriarchial Ifos in the Perception of Greek Church Chanters",
pages = "129-144",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131129P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523"
}

Пено, В. С.. (2021). Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 129-144.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131129P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523

Пено ВС. Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца. in Музикологија. 2021;(31):129-144.
doi:10.2298/MUZ2131129P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523 .

Пено, Весна Сара, "Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца" in Музикологија, no. 31 (2021):129-144,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131129P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523 .

TY  - CHAP
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15625
AB  - Утемељена у хришћанској цивилизацији византијског комонвелта српска држава и њена култура су током читавог средњег века, у периоду туркократије, као и у новијој историји, делили судбину осталих балканских народа. Правац који су следили поставила су света браћа Кирило и Методије, мисионари међу Јужним Словенима, а затим и сви српски владари из светородне династије Немањића, на првом месту Свети Сава, први српски архиепископ.
Устројавајући богослужбени живот у најзначајнијим српским монашким центрима – манастирима Хиландару на Светој Гори и Студеници у Србији, према типику тада чувеног Манастира Богородице Евергетидитске из Цариграда, Свети Сава је од самог почетка пред српске монахе и служашче поставио највише критеријуме духовног узрастања. Старајући се о организацији цркве, он се уједно старао и о уметничком делању у славу Божју и његових светитеља.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Гласови и слике : Облици комуникације на средњовековном Балкану (IV - XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth - XVIth centuries)
T1  - Јединстви црквени пој – „српска” молитвена песма у контексту балканске појачке традиције
T1  - The Unique Church Singing – “Serbian” Prayer Song in Context of the Balkan Chanting Tradition
SP  - 513
EP  - 532
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15625
ER  - 

@inbook{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2020",
abstract = "Утемељена у хришћанској цивилизацији византијског комонвелта српска држава и њена култура су током читавог средњег века, у периоду туркократије, као и у новијој историји, делили судбину осталих балканских народа. Правац који су следили поставила су света браћа Кирило и Методије, мисионари међу Јужним Словенима, а затим и сви српски владари из светородне династије Немањића, на првом месту Свети Сава, први српски архиепископ.
Устројавајући богослужбени живот у најзначајнијим српским монашким центрима – манастирима Хиландару на Светој Гори и Студеници у Србији, према типику тада чувеног Манастира Богородице Евергетидитске из Цариграда, Свети Сава је од самог почетка пред српске монахе и служашче поставио највише критеријуме духовног узрастања. Старајући се о организацији цркве, он се уједно старао и о уметничком делању у славу Божју и његових светитеља.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Гласови и слике : Облици комуникације на средњовековном Балкану (IV - XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth - XVIth centuries)",
booktitle = "Јединстви црквени пој – „српска” молитвена песма у контексту балканске појачке традиције, The Unique Church Singing – “Serbian” Prayer Song in Context of the Balkan Chanting Tradition",
pages = "513-532",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15625"
}

Пено, В. С.. (2020). Јединстви црквени пој – „српска” молитвена песма у контексту балканске појачке традиције. in Гласови и слике : Облици комуникације на средњовековном Балкану (IV - XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth - XVIth centuries)
Београд : Византолошки институт САНУ., 513-532.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15625

Пено ВС. Јединстви црквени пој – „српска” молитвена песма у контексту балканске појачке традиције. in Гласови и слике : Облици комуникације на средњовековном Балкану (IV - XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth - XVIth centuries). 2020;:513-532.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15625 .

Пено, Весна Сара, "Јединстви црквени пој – „српска” молитвена песма у контексту балканске појачке традиције" in Гласови и слике : Облици комуникације на средњовековном Балкану (IV - XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth - XVIth centuries) (2020):513-532,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15625 .

TY  - JOUR
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8896
AB  - У позамашном списку издања Музиколошког института САНУ, која су последњих
година обогатила музиколошку и етномузиколошку литературу у нас, важно
место заузима опсежна, интердисциплинарна и, надасве, оригинална научна
студија др Иване Весић, научног сарадника поменутог института.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9
SP  - 263
EP  - 269
IS  - 28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8896
ER  - 

@article{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2020",
abstract = "У позамашном списку издања Музиколошког института САНУ, која су последњих
година обогатила музиколошку и етномузиколошку литературу у нас, важно
место заузима опсежна, интердисциплинарна и, надасве, оригинална научна
студија др Иване Весић, научног сарадника поменутог института.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9",
pages = "263-269",
number = "28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8896"
}

Пено, В. С.. (2020). Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(28), 263-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8896

Пено ВС. Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9. in Музикологија / Musicology. 2020;(28):263-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8896 .

Пено, Весна Сара, "Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9" in Музикологија / Musicology, no. 28 (2020):263-269,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8896 .

TY  - JOUR
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8883
AB  - There are still no argumentative answers about the extent to which and in what
way the share of Russian singing practice in Serbian church singing is present.
The ways in which the Serbian melody reached Russian singers are not known
either. The paper presents the results of research on Russian notated collections
kept in Serbian libraries are also presented. Certain stereotypes regarding the
crucial Russian influence on the newer Serbian church singing have been critically
considered. New research tasks related to Russian musical manuscripts are listed,
after which the exchange of singing experiences between Russian and Serbian
church singers will become clearer.
AB  - Још увек не постоје аргументовани одговори о томе у којој мери и на који начин је присутан удео руске певачке праксе у српском црквеном појању. Нисупознати ни путеви којима је српска мелодија долазила до руских појаца. У раду су представљени резултати истраживања руских нотираних зборника који се
чувају у српским библиотекама. Критички су размотрени одређени стереотипи у вези с пресудним руским утицајем на новије српско црквено певање.
Наведени су нови истраживачки задаци у вези с постојећим руским музичким
рукописима, након којих ће нам размена певачких искустава између руских и
српских црквених појаца постати јаснија.
AB  - Несмотря на скромные, хотя и основательные знания о русско-сербских
политических и общественных отношениях (особенно в новейшей истории),
культурные и, конкретно, связи в древности в области музыки двух, во
многом блиских православных народов, почти не выяснены. Исследования
проведенные в области развития сербской певческой традиции не дали
надежных ответов, подкрепленных аргументами о том, в какой степени и
каким способом в нем присутствовала русская певческая практика; так же
не известно какими путями сербский мелос проникал к русским. Скромные
следы присутствия русских певческих книг сопровождаются многими
неизвестными, начиная с основания Хиландаря, сербского монастыря
на Афоне, а так же и по отношению к привлечению русских учителей,
которые, предположительно, сербов учили, между прочим, и церковному
пению в так называемых латинских и Покрово-Богородицких школах в
течение ХVIII века на территории иноверной Габсбургской монархии. В
контексте неопровержимых исторических фактов, касающихся того, что,
защищаясь от агрессивного католического прозелитизма и, одновременно,
заботясь о народном просвещении, сербские высокопоставленые духовные
лица в первую очередь обращались к родственным им русским, в сербской
музыковедческой литературе обращалось внимание и на русско-сербские
певческие отношения. Хотя анализ, полностью охватывающий эти вопросы и
по сей день не предпринимался, в проведенных исследованиях было высказано
мнение, что в формировании новой традиции сербского одноголосного и
многоголосного церковного пения решающим является именно влияние
русской церковной музыки. В данной работе пойдет речь о том, на каких
предпосылках основывались тезисы о русско-сербских певческих связях, в
какой степени они достоверны и, прежде всего, в чем опознается русско-
сербский потенциал в области литургической музыкальной практики. Работа
также предлагает новые исследовательские перспективы, чьи результаты
дадут возможность более систематично и объективно ознакомится с
доступными музыкальными источниками и посредственными историческими
и другими потверждениями в поддержку русско-сербских певческих связей.
Указано, между прочем, и на иницированный проект „Сербские святые в
русских певческих книгах“, который проводиться совместно Институтом
музыковедения САНИ и кафедрой древнерусского певческого искусства Санкт-Петербургской государственной консерватории имени Н. А. Римского-
Корсакова, a реализация которого практически началась проведением
Международной научной конференции Русско-сербские певческие связи.
Ожидается, что применением сопоставительного и интердисциплинарного
методологических концептов реконструкция как сербского, так и русского
певческого наследия будет поднята на высший уровень, чем он является
сегодня. Таким способом будет обеспечен более основательный залог для
будущей научной синергии по исследованию русско-сербских музыкальных
и всеохватывающих культурных связей.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама
T1  - How Much We Do (Not) Know About Russian-Serbian Chanting Connections
T1  - Сколько мы (не) знаем о русско-сербских отношениях в области церковной музыки?
SP  - 17
EP  - 32
IS  - 28
DO  - 10.2298/MUZ2028017P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8883
ER  - 

@article{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2020",
abstract = "There are still no argumentative answers about the extent to which and in what
way the share of Russian singing practice in Serbian church singing is present.
The ways in which the Serbian melody reached Russian singers are not known
either. The paper presents the results of research on Russian notated collections
kept in Serbian libraries are also presented. Certain stereotypes regarding the
crucial Russian influence on the newer Serbian church singing have been critically
considered. New research tasks related to Russian musical manuscripts are listed,
after which the exchange of singing experiences between Russian and Serbian
church singers will become clearer., Још увек не постоје аргументовани одговори о томе у којој мери и на који начин је присутан удео руске певачке праксе у српском црквеном појању. Нисупознати ни путеви којима је српска мелодија долазила до руских појаца. У раду су представљени резултати истраживања руских нотираних зборника који се
чувају у српским библиотекама. Критички су размотрени одређени стереотипи у вези с пресудним руским утицајем на новије српско црквено певање.
Наведени су нови истраживачки задаци у вези с постојећим руским музичким
рукописима, након којих ће нам размена певачких искустава између руских и
српских црквених појаца постати јаснија., Несмотря на скромные, хотя и основательные знания о русско-сербских
политических и общественных отношениях (особенно в новейшей истории),
культурные и, конкретно, связи в древности в области музыки двух, во
многом блиских православных народов, почти не выяснены. Исследования
проведенные в области развития сербской певческой традиции не дали
надежных ответов, подкрепленных аргументами о том, в какой степени и
каким способом в нем присутствовала русская певческая практика; так же
не известно какими путями сербский мелос проникал к русским. Скромные
следы присутствия русских певческих книг сопровождаются многими
неизвестными, начиная с основания Хиландаря, сербского монастыря
на Афоне, а так же и по отношению к привлечению русских учителей,
которые, предположительно, сербов учили, между прочим, и церковному
пению в так называемых латинских и Покрово-Богородицких школах в
течение ХVIII века на территории иноверной Габсбургской монархии. В
контексте неопровержимых исторических фактов, касающихся того, что,
защищаясь от агрессивного католического прозелитизма и, одновременно,
заботясь о народном просвещении, сербские высокопоставленые духовные
лица в первую очередь обращались к родственным им русским, в сербской
музыковедческой литературе обращалось внимание и на русско-сербские
певческие отношения. Хотя анализ, полностью охватывающий эти вопросы и
по сей день не предпринимался, в проведенных исследованиях было высказано
мнение, что в формировании новой традиции сербского одноголосного и
многоголосного церковного пения решающим является именно влияние
русской церковной музыки. В данной работе пойдет речь о том, на каких
предпосылках основывались тезисы о русско-сербских певческих связях, в
какой степени они достоверны и, прежде всего, в чем опознается русско-
сербский потенциал в области литургической музыкальной практики. Работа
также предлагает новые исследовательские перспективы, чьи результаты
дадут возможность более систематично и объективно ознакомится с
доступными музыкальными источниками и посредственными историческими
и другими потверждениями в поддержку русско-сербских певческих связей.
Указано, между прочем, и на иницированный проект „Сербские святые в
русских певческих книгах“, который проводиться совместно Институтом
музыковедения САНИ и кафедрой древнерусского певческого искусства Санкт-Петербургской государственной консерватории имени Н. А. Римского-
Корсакова, a реализация которого практически началась проведением
Международной научной конференции Русско-сербские певческие связи.
Ожидается, что применением сопоставительного и интердисциплинарного
методологических концептов реконструкция как сербского, так и русского
певческого наследия будет поднята на высший уровень, чем он является
сегодня. Таким способом будет обеспечен более основательный залог для
будущей научной синергии по исследованию русско-сербских музыкальных
и всеохватывающих культурных связей.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама, How Much We Do (Not) Know About Russian-Serbian Chanting Connections, Сколько мы (не) знаем о русско-сербских отношениях в области церковной музыки?",
pages = "17-32",
number = "28",
doi = "10.2298/MUZ2028017P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8883"
}

Пено, В. С.. (2020). Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(28), 17-32.
https://doi.org/10.2298/MUZ2028017P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8883

Пено ВС. Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама. in Музикологија / Musicology. 2020;(28):17-32.
doi:10.2298/MUZ2028017P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8883 .

Пено, Весна Сара, "Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама" in Музикологија / Musicology, no. 28 (2020):17-32,
https://doi.org/10.2298/MUZ2028017P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8883 .

TY  - JOUR
AU  - Vesić, Ivana
AU  - Peno, Vesna
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12767
AB  - In this paper we will consider how, from the beginning to the end of the 1980s, the Serbian Orthodox Church gradually abandoned its restricted mode of public action and moved from an enclave form, with occasional elements of counterpublics, to a dominant public sphere. This 
process was the result of a complex set of phenomena that often overlapped. Pressure from authorities on religious communities and believers started to decline at the time despite restrictive legislation regarding public appearances by religious officials still being in force. This was followed by a pronounced deatheization of younger parts of the population and an expansion of various forms of secular religiosity (popular culture, sports), including hybrid types of postmodern spirituality within Yugoslav society. In such circumstances, religious communities were encouraged to expand the scope of their public activities, so they found new forms of communication and networking, both among believers and in various social circles. Our aim is to point to forms of public action cultivated at the time by the Church and the stages it underwent in its participation in the public sphere. Additionally, the factors that influenced a change in the Church’s public and social position in the late 1980s will be discussed, along with the consequences caused in different areas of its functioning.
PB  - Novi Sad : Filozofski fakultet
T2  - Istraživanja/Journal of Historical Researches
T1  - Stepping out of the ‘Enclave’: Public Activities of the Serbian Orthodox Church and the Quest to Regain Social Authority in the 1980s
IS  - 31
DO  - 10.19090/i.2020.31.254-278
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12767
ER  - 

@article{
author = "Vesić, Ivana and Peno, Vesna",
year = "2020",
abstract = "In this paper we will consider how, from the beginning to the end of the 1980s, the Serbian Orthodox Church gradually abandoned its restricted mode of public action and moved from an enclave form, with occasional elements of counterpublics, to a dominant public sphere. This 
process was the result of a complex set of phenomena that often overlapped. Pressure from authorities on religious communities and believers started to decline at the time despite restrictive legislation regarding public appearances by religious officials still being in force. This was followed by a pronounced deatheization of younger parts of the population and an expansion of various forms of secular religiosity (popular culture, sports), including hybrid types of postmodern spirituality within Yugoslav society. In such circumstances, religious communities were encouraged to expand the scope of their public activities, so they found new forms of communication and networking, both among believers and in various social circles. Our aim is to point to forms of public action cultivated at the time by the Church and the stages it underwent in its participation in the public sphere. Additionally, the factors that influenced a change in the Church’s public and social position in the late 1980s will be discussed, along with the consequences caused in different areas of its functioning.",
publisher = "Novi Sad : Filozofski fakultet",
journal = "Istraživanja/Journal of Historical Researches",
title = "Stepping out of the ‘Enclave’: Public Activities of the Serbian Orthodox Church and the Quest to Regain Social Authority in the 1980s",
number = "31",
doi = "10.19090/i.2020.31.254-278",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12767"
}

Vesić, I.,& Peno, V.. (2020). Stepping out of the ‘Enclave’: Public Activities of the Serbian Orthodox Church and the Quest to Regain Social Authority in the 1980s. in Istraživanja/Journal of Historical Researches
Novi Sad : Filozofski fakultet.(31).
https://doi.org/10.19090/i.2020.31.254-278
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12767

Vesić I, Peno V. Stepping out of the ‘Enclave’: Public Activities of the Serbian Orthodox Church and the Quest to Regain Social Authority in the 1980s. in Istraživanja/Journal of Historical Researches. 2020;(31).
doi:10.19090/i.2020.31.254-278
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12767 .

Vesić, Ivana, Peno, Vesna, "Stepping out of the ‘Enclave’: Public Activities of the Serbian Orthodox Church and the Quest to Regain Social Authority in the 1980s" in Istraživanja/Journal of Historical Researches, no. 31 (2020),
https://doi.org/10.19090/i.2020.31.254-278 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12767 .

TY  - JOUR
AU  - Peno, Vesna
AU  - Vesić, Ivana
PY  - 2020
UR  - https://emuni.si/wp-content/uploads/2021/02/Scientific-2_13_2_2020.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12766
AB  - The article examines the specific phenomenon of the return of Serbian Orthodox Church music to Byzantine chant in the turbulent period of the early 1990s. The framework for the study is an analysis of a unique movement among younger generations of Serbian believers for the revival of ecclesiastical heritage in church art, particularly music. This paper highlights: (1) the reasons behind a deep spiritual crisis that preceded affirmation of Byzantine chant, (2) (in)correct perceptions of Eastern Christian tradition and heritage among Serbs actively engaged in the liturgical life of the Serbian Orthodox Church in the 1990s, and (3) some pros and cons of the unique musical tradition of the Eastern Church and the national variants of church singing, such as the Serbian church chant. The article concludes that even in today’s circumstances, the Orthodox
Serbs who ground their national identity in Eastern Christian/ Byzantine religious heritage regardless of the existing borders of the Serbian state – have a reason to consider themselves a
part of Byzantine and Mediterranean Europe.
PB  - Piran : Euro-Mediterranean University (EMUNI)
T2  - International Journal of Euro-Mediterranean Studies
T1  - Return of Serbian Chant to Byzantine Tradition
SP  - 29
EP  - 44
VL  - 13
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12766
ER  - 

@article{
author = "Peno, Vesna and Vesić, Ivana",
year = "2020",
abstract = "The article examines the specific phenomenon of the return of Serbian Orthodox Church music to Byzantine chant in the turbulent period of the early 1990s. The framework for the study is an analysis of a unique movement among younger generations of Serbian believers for the revival of ecclesiastical heritage in church art, particularly music. This paper highlights: (1) the reasons behind a deep spiritual crisis that preceded affirmation of Byzantine chant, (2) (in)correct perceptions of Eastern Christian tradition and heritage among Serbs actively engaged in the liturgical life of the Serbian Orthodox Church in the 1990s, and (3) some pros and cons of the unique musical tradition of the Eastern Church and the national variants of church singing, such as the Serbian church chant. The article concludes that even in today’s circumstances, the Orthodox
Serbs who ground their national identity in Eastern Christian/ Byzantine religious heritage regardless of the existing borders of the Serbian state – have a reason to consider themselves a
part of Byzantine and Mediterranean Europe.",
publisher = "Piran : Euro-Mediterranean University (EMUNI)",
journal = "International Journal of Euro-Mediterranean Studies",
title = "Return of Serbian Chant to Byzantine Tradition",
pages = "29-44",
volume = "13",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12766"
}

Peno, V.,& Vesić, I.. (2020). Return of Serbian Chant to Byzantine Tradition. in International Journal of Euro-Mediterranean Studies
Piran : Euro-Mediterranean University (EMUNI)., 13(2), 29-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12766

Peno V, Vesić I. Return of Serbian Chant to Byzantine Tradition. in International Journal of Euro-Mediterranean Studies. 2020;13(2):29-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12766 .

Peno, Vesna, Vesić, Ivana, "Return of Serbian Chant to Byzantine Tradition" in International Journal of Euro-Mediterranean Studies, 13, no. 2 (2020):29-44,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12766 .

TY  - CHAP
AU  - Peno, Vesna
AU  - Vasin, Goran
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10374
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10398
AB  - The aspiration to take a general perspective of the development of Serbian church and art music in the 19th century within the broader sociopolitical and cultural context implies, according to recent findings, revision of the accepted theses in music historiography. One such recent scholarly endeavor has shed new light on the circumstances in which the Serbian national music program was initiated in Vienna, primarily associated in the second half of the 19th century with the name Kornelije Stanković (see Appendix, Figure 1). This paper also shows that the Serbian “Enlightenment” in music at the time of rising nationalism(s) could be considered in the context of actual diplomatic activities that the church and political exponents of Orthodox nations took in the Habsburg capital. Structurally, there are two narratives that eventually meet toward the end of the paper. The first is related to the introduction of polyphony in Greek liturgical practice in Vienna.
This music novelty gave rise to conflicting opinions expressed in the diplomatic dispatches that the Patriarch of Constantinople, residing in Fener, exchanged with Serbian Metropolitan Josif Rajačić (see Appendix, Figure 2), a church representative of all Orthodox citizens in Vienna. The second narrative in this paper follows the role that protopresbyter Mikhail Fyodorovich Raevsky (see Appendix, Figure 3), an influential Russian diplomat in Vienna, played in the creation of Pan-Slavic,
therefore also Serbian, cultural politics and national music tendencies. Rajačić and Raevsky played important, if not decisive, roles in the overall social matrix from which Kornelije Stanković—not by chance and not exclusively owing to his artistic talent—entered the Serbian music stage. For this reason, particular attention is paid to these two figures, although there was a pleiad of high-ranking individuals in the Serbian circles of the time who contributed to the development, direction and promotion of creative endeavors of the young Kornelije Stanković. The final part of the paper shows in what manner Stanković was praised for his musical mission during his short life with global and national importance, of which he was adamantly convinced.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
PB  - Ljubljana : University of Ljubljana - Faculty of Social Sciences
T2  - The Tunes of Diplomatic Notes: Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)
T1  - The Birth of the Serbian National Music Project Under the Influence of Diplomacy
SP  - 37
EP  - 52
DO  - 10.18485/music_diplomacy.2020.ch3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10398
ER  - 

@inbook{
author = "Peno, Vesna and Vasin, Goran",
year = "2020",
abstract = "The aspiration to take a general perspective of the development of Serbian church and art music in the 19th century within the broader sociopolitical and cultural context implies, according to recent findings, revision of the accepted theses in music historiography. One such recent scholarly endeavor has shed new light on the circumstances in which the Serbian national music program was initiated in Vienna, primarily associated in the second half of the 19th century with the name Kornelije Stanković (see Appendix, Figure 1). This paper also shows that the Serbian “Enlightenment” in music at the time of rising nationalism(s) could be considered in the context of actual diplomatic activities that the church and political exponents of Orthodox nations took in the Habsburg capital. Structurally, there are two narratives that eventually meet toward the end of the paper. The first is related to the introduction of polyphony in Greek liturgical practice in Vienna.
This music novelty gave rise to conflicting opinions expressed in the diplomatic dispatches that the Patriarch of Constantinople, residing in Fener, exchanged with Serbian Metropolitan Josif Rajačić (see Appendix, Figure 2), a church representative of all Orthodox citizens in Vienna. The second narrative in this paper follows the role that protopresbyter Mikhail Fyodorovich Raevsky (see Appendix, Figure 3), an influential Russian diplomat in Vienna, played in the creation of Pan-Slavic,
therefore also Serbian, cultural politics and national music tendencies. Rajačić and Raevsky played important, if not decisive, roles in the overall social matrix from which Kornelije Stanković—not by chance and not exclusively owing to his artistic talent—entered the Serbian music stage. For this reason, particular attention is paid to these two figures, although there was a pleiad of high-ranking individuals in the Serbian circles of the time who contributed to the development, direction and promotion of creative endeavors of the young Kornelije Stanković. The final part of the paper shows in what manner Stanković was praised for his musical mission during his short life with global and national importance, of which he was adamantly convinced.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA, Ljubljana : University of Ljubljana - Faculty of Social Sciences",
journal = "The Tunes of Diplomatic Notes: Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)",
booktitle = "The Birth of the Serbian National Music Project Under the Influence of Diplomacy",
pages = "37-52",
doi = "10.18485/music_diplomacy.2020.ch3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10398"
}

Peno, V.,& Vasin, G.. (2020). The Birth of the Serbian National Music Project Under the Influence of Diplomacy. in The Tunes of Diplomatic Notes: Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 37-52.
https://doi.org/10.18485/music_diplomacy.2020.ch3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10398

Peno V, Vasin G. The Birth of the Serbian National Music Project Under the Influence of Diplomacy. in The Tunes of Diplomatic Notes: Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century). 2020;:37-52.
doi:10.18485/music_diplomacy.2020.ch3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10398 .

Peno, Vesna, Vasin, Goran, "The Birth of the Serbian National Music Project Under the Influence of Diplomacy" in The Tunes of Diplomatic Notes: Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century) (2020):37-52,
https://doi.org/10.18485/music_diplomacy.2020.ch3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10398 .

TY  - CHAP
AU  - Пено, Весна
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6923
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9546
AB  - Враћајући се са изузетно запажене турнеје Београдског певачког друштва 1896. године из Русије (Петрограда, Москве, Кијева и Нижњег Новгорода), млади Петар Крстић (1877–1957) решио је да се у Будимпешти издвоји од осталих хориста (Ђурић-Клајн 1957: 397). Изненађујуће је деловала објава његове одлуке да му је циљно одредиште не Београд, већ Беч. Деветнаестогодишњи младић је, без претходног договора с породицом, започео
реализацију раније смишљеног плана да у аустријској престоници отпочне систематичније студије уметности за коју је у родном граду већ показао запажену наклоност. Премда уписан на студије права на београдској Великој школи, за које, судећи према оценама на испитима које је положио, није био заинтересован, Крстић је истрајно настојао да се темељно музички едукује. Попут многих талентованих младих људи онога доба, он је у родном граду могао стећи скромно неинституционализовано музичко образовање. Уз Јосифа Свободу, у то време наставника музике у Првој београдској гимназији коју је Крстић похађао, добио је поуке у свирању на виолини; Стеван Стојановић Мокрањац (1856–1914), под чијом
је диригентском палицом певао у Београдском певачком друштву, уводио га је у основе хармоније; почетна, пак, инструментална извођачка искуства имао је прилику да стекне као члан оркестра Народног позоришта у Београду, којим је дириговао Даворин Јенко (1835–1914).
PB  - Београд : Музиколошко друштво Србије
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Нa маргинама музиколошког канона: композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког / On the margins of the musicological canon: the Generation оf Composers Petar Stojanović, Petar Krstić аnd Stanislav Binički
T1  - Диригентски ангажман Петра Крстића у Цркви Светог Саве у Бечу
T1  - The Engagement of Petar Krstić as a Conductor in the St. Sava Church in Vienna
SP  - 85
EP  - 101
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9546
ER  - 

@inbook{
author = "Пено, Весна",
year = "2019",
abstract = "Враћајући се са изузетно запажене турнеје Београдског певачког друштва 1896. године из Русије (Петрограда, Москве, Кијева и Нижњег Новгорода), млади Петар Крстић (1877–1957) решио је да се у Будимпешти издвоји од осталих хориста (Ђурић-Клајн 1957: 397). Изненађујуће је деловала објава његове одлуке да му је циљно одредиште не Београд, већ Беч. Деветнаестогодишњи младић је, без претходног договора с породицом, започео
реализацију раније смишљеног плана да у аустријској престоници отпочне систематичније студије уметности за коју је у родном граду већ показао запажену наклоност. Премда уписан на студије права на београдској Великој школи, за које, судећи према оценама на испитима које је положио, није био заинтересован, Крстић је истрајно настојао да се темељно музички едукује. Попут многих талентованих младих људи онога доба, он је у родном граду могао стећи скромно неинституционализовано музичко образовање. Уз Јосифа Свободу, у то време наставника музике у Првој београдској гимназији коју је Крстић похађао, добио је поуке у свирању на виолини; Стеван Стојановић Мокрањац (1856–1914), под чијом
је диригентском палицом певао у Београдском певачком друштву, уводио га је у основе хармоније; почетна, пак, инструментална извођачка искуства имао је прилику да стекне као члан оркестра Народног позоришта у Београду, којим је дириговао Даворин Јенко (1835–1914).",
publisher = "Београд : Музиколошко друштво Србије, Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Нa маргинама музиколошког канона: композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког / On the margins of the musicological canon: the Generation оf Composers Petar Stojanović, Petar Krstić аnd Stanislav Binički",
booktitle = "Диригентски ангажман Петра Крстића у Цркви Светог Саве у Бечу, The Engagement of Petar Krstić as a Conductor in the St. Sava Church in Vienna",
pages = "85-101",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9546"
}

Пено, В.. (2019). Диригентски ангажман Петра Крстића у Цркви Светог Саве у Бечу. in Нa маргинама музиколошког канона: композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког / On the margins of the musicological canon: the Generation оf Composers Petar Stojanović, Petar Krstić аnd Stanislav Binički
Београд : Музиколошко друштво Србије., 85-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9546

Пено В. Диригентски ангажман Петра Крстића у Цркви Светог Саве у Бечу. in Нa маргинама музиколошког канона: композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког / On the margins of the musicological canon: the Generation оf Composers Petar Stojanović, Petar Krstić аnd Stanislav Binički. 2019;:85-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9546 .

Пено, Весна, "Диригентски ангажман Петра Крстића у Цркви Светог Саве у Бечу" in Нa маргинама музиколошког канона: композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког / On the margins of the musicological canon: the Generation оf Composers Petar Stojanović, Petar Krstić аnd Stanislav Binički (2019):85-101,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9546 .

TY  - CHAP
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15869
AB  - Почеци систематичнијег бележења црквених мелодија се у Византији везују за крај првог миленијума, у време у коjeм је телетургијски (обредни) развој светих тајни и других чинопоследовања достигао одређени врхунац и химнографски репертоар значајно обогаћен, а самим тим умножене и мелодије којима су химне на молитвеним окупљањима произношене. Пред обиљем напева, усмени начин преношења и усвајања црквених напева постајао је недовољно ефикасан, тако да је потреба за установљавањем система знакова, који би појцима могао да послужи, ако не као посве поуздан водич у појачкој пракси, а оно бар као довољно добар подсетник у вези с тим шта и на који начин треба да певају, била све већа.
PB  - Сомбор : Српска православна црквена Општине
T2  - Ненад Барачки : свештеник, мелограф и професор
T1  - О настанку и развоју неумске појачке књиге
SP  - 47
EP  - 56
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15869
ER  - 

@inbook{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2019",
abstract = "Почеци систематичнијег бележења црквених мелодија се у Византији везују за крај првог миленијума, у време у коjeм је телетургијски (обредни) развој светих тајни и других чинопоследовања достигао одређени врхунац и химнографски репертоар значајно обогаћен, а самим тим умножене и мелодије којима су химне на молитвеним окупљањима произношене. Пред обиљем напева, усмени начин преношења и усвајања црквених напева постајао је недовољно ефикасан, тако да је потреба за установљавањем система знакова, који би појцима могао да послужи, ако не као посве поуздан водич у појачкој пракси, а оно бар као довољно добар подсетник у вези с тим шта и на који начин треба да певају, била све већа.",
publisher = "Сомбор : Српска православна црквена Општине",
journal = "Ненад Барачки : свештеник, мелограф и професор",
booktitle = "О настанку и развоју неумске појачке књиге",
pages = "47-56",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15869"
}

Пено, В. С.. (2019). О настанку и развоју неумске појачке књиге. in Ненад Барачки : свештеник, мелограф и професор
Сомбор : Српска православна црквена Општине., 47-56.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15869

Пено ВС. О настанку и развоју неумске појачке књиге. in Ненад Барачки : свештеник, мелограф и професор. 2019;:47-56.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15869 .

Пено, Весна Сара, "О настанку и развоју неумске појачке књиге" in Ненад Барачки : свештеник, мелограф и професор (2019):47-56,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15869 .

TY  - CONF
AU  - Vesić, Ivana
AU  - Peno, Vesna
PY  - 2019
UR  - https://zenodo.org/record/3567713#.YZUe1hwo_IU
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12768
AB  - In this paper, we will present part of the research initiated in 2019 regarding the activities of the Serbian cultural elite during the last decade of the SFR Yugoslavia. Considering primarily the work of various artistic, ecclesiastical and intellectual  circles from that period, the aim was to identify the different phases of the process  of revitalization and construction of the Serbian medieval past, to point out the key actors who participated in it, their points of view, and dominant interpretations and 
types of actualization. Drawing on examples from the music and literary production at the time, as well as diverse types of cultural events we will try to identify the most signifi cant elements of this process and bring them into line with the strivings in the Yugoslav society of 1980s. The crystallization and strengthening of nationalist positions in the cultural sphere in the territory of Serbia and autonomous provinces, and at the same time right-wing groups, will be analyzed through the prism of the crisis of Yugoslav self-governing socialism, but also more broadly, taking into account the “dissolution” of the socialist paradigm in the global context. Special emphasis will 
be placed on the intertwining of theological, historical, pseudo-historical and artistic narratives in the public of the former Yugoslavia through various actualizations. Also, we will emphasize the gradual expansion and complexity of this process in the form of inclusion of distinctive groups and circles and point out the most important “generative” moments. The research is largely based on material collected from press and periodicals, interviews of the time witnesses and archival material of various types.
PB  - Beograd : Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture (NDZIZK)
C3  - Contemporary Populism and its Political Consequences: Discourses and Practicies in Central and South-Eastern Europe
T1  - The Revitalization and Construction of the Distant Past in the SFR Yugoslavia of the 1980s: The Case of the Serbian Cultural Sphere
SP  - 60
EP  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12768
ER  - 

@conference{
author = "Vesić, Ivana and Peno, Vesna",
year = "2019",
abstract = "In this paper, we will present part of the research initiated in 2019 regarding the activities of the Serbian cultural elite during the last decade of the SFR Yugoslavia. Considering primarily the work of various artistic, ecclesiastical and intellectual  circles from that period, the aim was to identify the different phases of the process  of revitalization and construction of the Serbian medieval past, to point out the key actors who participated in it, their points of view, and dominant interpretations and 
types of actualization. Drawing on examples from the music and literary production at the time, as well as diverse types of cultural events we will try to identify the most signifi cant elements of this process and bring them into line with the strivings in the Yugoslav society of 1980s. The crystallization and strengthening of nationalist positions in the cultural sphere in the territory of Serbia and autonomous provinces, and at the same time right-wing groups, will be analyzed through the prism of the crisis of Yugoslav self-governing socialism, but also more broadly, taking into account the “dissolution” of the socialist paradigm in the global context. Special emphasis will 
be placed on the intertwining of theological, historical, pseudo-historical and artistic narratives in the public of the former Yugoslavia through various actualizations. Also, we will emphasize the gradual expansion and complexity of this process in the form of inclusion of distinctive groups and circles and point out the most important “generative” moments. The research is largely based on material collected from press and periodicals, interviews of the time witnesses and archival material of various types.",
publisher = "Beograd : Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture (NDZIZK)",
journal = "Contemporary Populism and its Political Consequences: Discourses and Practicies in Central and South-Eastern Europe",
title = "The Revitalization and Construction of the Distant Past in the SFR Yugoslavia of the 1980s: The Case of the Serbian Cultural Sphere",
pages = "60-61",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12768"
}

Vesić, I.,& Peno, V.. (2019). The Revitalization and Construction of the Distant Past in the SFR Yugoslavia of the 1980s: The Case of the Serbian Cultural Sphere. in Contemporary Populism and its Political Consequences: Discourses and Practicies in Central and South-Eastern Europe
Beograd : Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture (NDZIZK)., 60-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12768

Vesić I, Peno V. The Revitalization and Construction of the Distant Past in the SFR Yugoslavia of the 1980s: The Case of the Serbian Cultural Sphere. in Contemporary Populism and its Political Consequences: Discourses and Practicies in Central and South-Eastern Europe. 2019;:60-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12768 .

Vesić, Ivana, Peno, Vesna, "The Revitalization and Construction of the Distant Past in the SFR Yugoslavia of the 1980s: The Case of the Serbian Cultural Sphere" in Contemporary Populism and its Political Consequences: Discourses and Practicies in Central and South-Eastern Europe (2019):60-61,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12768 .

TY  - BOOK
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6379
AB  - Монографија Књига из које се поје – појачки зборници у византијском и српском рукописном наслеђу плод је вишегодишњег истраживања, започетог током стручног усавршавања у домену византијске музичке кодикологије и неумске палеографије, при водећим научним центрима, као што су: Институт за патристичке студије при Манастиру Влатадон и Катедра за музичке студије Факултета лепих уметности Аристотеловог универзитета у Солуну, Историјски и палеографски архив Завода за образовање Националне банке Грчке и Катедра за музичке студије Филозофског факултета Каподистријског универзитета у Атини, као и Институт за медиевистичке студије – грчке и латинске при Саксо универзитету у Копенхагену (2002–2007); у завршној фази проучавање је реализовано у оквиру пројекта Музиколошког института САНУ: „Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиција, промене, изазови“ (ОН 177004), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Окосницу књиге чини знатно допуњен и умногоме измењен текст прва два поглавља докторске дисертације: Појачки зборници у српским рукописним ризницама од XV до XIX века, одбрањене 2008. године на Катедри за националну историју средњег века Филозофског факултета Универзитета у Београду, под менторством проф. др Татјане Суботин-Голубовић. Резултати до којих се дошло током рада на дисертацији оцењени су још при њеној одбрани  крајње иновативним и вишеструко подстицајним за сагледавање свеукупне српске средњовековне културне историје и рукописне традиције, а посебно за место које је у њој имала „појачка књига“. Заједнички став чланова комисије, коју су, поред ментора, чинили проф. др Андрија Веселиновић и проф. др Стефан Харков, био је и тај да, генерално узев, византолошкој науци недостају интегралне монографије посвећене музици, те да пред проучаваоцима стоје многе непознанице у вези са спрегом ове и других видова богослужбене уметности, али и условљености њеног развоја литургичким променама и историјским догађајима који су пратили борбу за исправност теолошких догмата. Констатовано је, такође, да је бављење византијском и, на њеним основама обликованом, српском средњовековном псалмодијом међу српским музиколозима сведено на минимум. О томе упечатљиво сведочи податак да су нашој древној музичкој прошлости до сада биле посвећене свега две монографске публикације: из 1973, односно 1975. Стара српска музика, с факсимилима неумских записа у првој књизи и пропратним студијама с њима у вези у другој књизи, чији је приређивач Димитрије Стефановић, и друга, сличне концепције: Антологија са неумама из доба кнеза Лазара и деспота Стефана Лазаревића, коју је Андрија Јаковљевић са сарадницима објавио 2004. године. Свест о комплексности истраживачког процеса културних феномена и уметничких појава у историји средњег века, а пре свега лично осећање да је за њихово адекватно и поуздано тумачење неопходно интердисциплинарно знање и способност проницања у вишеслојни контекст у којем се издвојио и постао препознатљив византијски цивилизацијски идиом, одложило је све до овог часа објављивање студије, чији су структура и тематске целине већ у докторској тези били умногоме формирани. По први пут у нашој музиколошкој литератури, у овој књизи су укрштене неколике, међусобно повезане дисциплине: литургика, текстологија – химнографија, неумска палеографија и музичка кодикологија. С обзиром на проширене видике у медиевистичкој науци, превасходно у вези с развојем источнохришћанских богослужбених традиција, археографским и кодиколошким открићима, али и новим, православном теолошком учењу, иманентних тумачења различитих феномена, продубљени су претходно постављени увиди у неумско рукописно наслеђе и новим подацима поткрепљене раније изнете тезе. Истраживачко искуство стечено током претходне деценије, којем је нарочито допринела блиска сарадња с бројним иностраним колегама, чија је професионална оријентација, непосредно или посредно, усмерена на црквену музику, но, у подједнакој мери и живо појачко искуство, омогућили су да, „погледом изнутра“, донесем закључке, како у вези с познатим, тако и мање познатим, али и непознатим чињеницама о књизи из које се и у прошлости, и све до данас, на богослужењима поје. Не постоји дело само једног ствараоца. Допринос у настанку ове књиге припада низу личности, међу којима на првом месту помињем проф. др Милоша Велимировића. Његов непресушни ентузијазам за различите истраживачке проблеме и спремност да, у складу с новим научним токовима, ревидира сопствене – „старе“ ставове, током низа година били су више него подстицајни. Препорукама Милоша Велимировића стекла сам стипендије престижних фондација које су ми омогућиле рад на изворима и упознавање с богатом литературом до које се, пре ере дигитализације, тешко долазило. Посебну пак захвалност уваженом професору, чија је репутација препозната у подједнакој мери и на Истоку и на Западу, дугујем због драгоцене колекције микрофилмова махом недоступних неумских рукописа, које ми је, пред крај живота, „предао на чување и проучавање“, како је уз пошиљку завештао. На основу ових микрофилмова сачињене су илустрације у прилогу књиге. Велику захвалност изражавам и проф. др Кристијану Тројлсагарду, чијим сам старањем, током боравка у Институту за средњовековне студије – грчке и латинске при Универзитету у Копенхагену, на располагању имала неограничено време у прегледању и изради ксерокса с микрофилмова најзначајнијих неумских кодекса из библиотека широм света, које су сачинили оснивачи Monumenta Mousicae Byzantinae. Услови рада у поменутом Институту, а надасве поверење које су ми његови сарадници указали у коришћењу библиотеке и ретке библиотечке грађе, представљали су залог истраживачке енергије, која се у другим, ни налик сличним околностима, увек и изнова обнављала. Међу копенхашким колегама уверила сам се колико је важна одговорност према научним изворима, као заједничком добру, и да се извори боље разумеју и потпуније сагледавају уколико у вези с њима постоји размена, чак и супротстављених, мишљења. Списак имена сарадника и помоћника који чине стручно особље рукописних одељења Универзитетске библиотеке Аристотеловог универзитета у Солуну, Националне библиотеке Грчке и „Генадиос“ библиотеке у Атини, као и низа грчких колега с којима сам делила недоумице и долазила до њиховог разрешења, изузетно је дугачак. Посебно сам благодарна рецензентима: композитору Светиславу Божићу, дописном члану Српске академије наука и уметности, проф. др Стефану Харкову, проф. др Наталији В. Мосјагини и проф. др Татјани Суботин-Голубовић, на подстицајним разговорима. Под њиховим сугестијама и запажањима, изоштравали су се истраживачки приоритети, баш као и гледишта до којих сам током рада долазила. Без подршке породице, ова књига, као и сваки други вид научног ангажмана који подразумева жртву, не би био могућ. Дело посвећујем родитељима који су ми, без уплива личних пројекција и амбиција у вези с мојим животним позивом, омогућили да поставим основе с којих није било тешко отиснути се у истраживачке подухвате.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T1  - Књига из које се поје: појачки зборници у византијском и српском рукописном наслеђу
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6379
ER  - 

@book{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2019",
abstract = "Монографија Књига из које се поје – појачки зборници у византијском и српском рукописном наслеђу плод је вишегодишњег истраживања, започетог током стручног усавршавања у домену византијске музичке кодикологије и неумске палеографије, при водећим научним центрима, као што су: Институт за патристичке студије при Манастиру Влатадон и Катедра за музичке студије Факултета лепих уметности Аристотеловог универзитета у Солуну, Историјски и палеографски архив Завода за образовање Националне банке Грчке и Катедра за музичке студије Филозофског факултета Каподистријског универзитета у Атини, као и Институт за медиевистичке студије – грчке и латинске при Саксо универзитету у Копенхагену (2002–2007); у завршној фази проучавање је реализовано у оквиру пројекта Музиколошког института САНУ: „Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиција, промене, изазови“ (ОН 177004), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Окосницу књиге чини знатно допуњен и умногоме измењен текст прва два поглавља докторске дисертације: Појачки зборници у српским рукописним ризницама од XV до XIX века, одбрањене 2008. године на Катедри за националну историју средњег века Филозофског факултета Универзитета у Београду, под менторством проф. др Татјане Суботин-Голубовић. Резултати до којих се дошло током рада на дисертацији оцењени су још при њеној одбрани  крајње иновативним и вишеструко подстицајним за сагледавање свеукупне српске средњовековне културне историје и рукописне традиције, а посебно за место које је у њој имала „појачка књига“. Заједнички став чланова комисије, коју су, поред ментора, чинили проф. др Андрија Веселиновић и проф. др Стефан Харков, био је и тај да, генерално узев, византолошкој науци недостају интегралне монографије посвећене музици, те да пред проучаваоцима стоје многе непознанице у вези са спрегом ове и других видова богослужбене уметности, али и условљености њеног развоја литургичким променама и историјским догађајима који су пратили борбу за исправност теолошких догмата. Констатовано је, такође, да је бављење византијском и, на њеним основама обликованом, српском средњовековном псалмодијом међу српским музиколозима сведено на минимум. О томе упечатљиво сведочи податак да су нашој древној музичкој прошлости до сада биле посвећене свега две монографске публикације: из 1973, односно 1975. Стара српска музика, с факсимилима неумских записа у првој књизи и пропратним студијама с њима у вези у другој књизи, чији је приређивач Димитрије Стефановић, и друга, сличне концепције: Антологија са неумама из доба кнеза Лазара и деспота Стефана Лазаревића, коју је Андрија Јаковљевић са сарадницима објавио 2004. године. Свест о комплексности истраживачког процеса културних феномена и уметничких појава у историји средњег века, а пре свега лично осећање да је за њихово адекватно и поуздано тумачење неопходно интердисциплинарно знање и способност проницања у вишеслојни контекст у којем се издвојио и постао препознатљив византијски цивилизацијски идиом, одложило је све до овог часа објављивање студије, чији су структура и тематске целине већ у докторској тези били умногоме формирани. По први пут у нашој музиколошкој литератури, у овој књизи су укрштене неколике, међусобно повезане дисциплине: литургика, текстологија – химнографија, неумска палеографија и музичка кодикологија. С обзиром на проширене видике у медиевистичкој науци, превасходно у вези с развојем источнохришћанских богослужбених традиција, археографским и кодиколошким открићима, али и новим, православном теолошком учењу, иманентних тумачења различитих феномена, продубљени су претходно постављени увиди у неумско рукописно наслеђе и новим подацима поткрепљене раније изнете тезе. Истраживачко искуство стечено током претходне деценије, којем је нарочито допринела блиска сарадња с бројним иностраним колегама, чија је професионална оријентација, непосредно или посредно, усмерена на црквену музику, но, у подједнакој мери и живо појачко искуство, омогућили су да, „погледом изнутра“, донесем закључке, како у вези с познатим, тако и мање познатим, али и непознатим чињеницама о књизи из које се и у прошлости, и све до данас, на богослужењима поје. Не постоји дело само једног ствараоца. Допринос у настанку ове књиге припада низу личности, међу којима на првом месту помињем проф. др Милоша Велимировића. Његов непресушни ентузијазам за различите истраживачке проблеме и спремност да, у складу с новим научним токовима, ревидира сопствене – „старе“ ставове, током низа година били су више него подстицајни. Препорукама Милоша Велимировића стекла сам стипендије престижних фондација које су ми омогућиле рад на изворима и упознавање с богатом литературом до које се, пре ере дигитализације, тешко долазило. Посебну пак захвалност уваженом професору, чија је репутација препозната у подједнакој мери и на Истоку и на Западу, дугујем због драгоцене колекције микрофилмова махом недоступних неумских рукописа, које ми је, пред крај живота, „предао на чување и проучавање“, како је уз пошиљку завештао. На основу ових микрофилмова сачињене су илустрације у прилогу књиге. Велику захвалност изражавам и проф. др Кристијану Тројлсагарду, чијим сам старањем, током боравка у Институту за средњовековне студије – грчке и латинске при Универзитету у Копенхагену, на располагању имала неограничено време у прегледању и изради ксерокса с микрофилмова најзначајнијих неумских кодекса из библиотека широм света, које су сачинили оснивачи Monumenta Mousicae Byzantinae. Услови рада у поменутом Институту, а надасве поверење које су ми његови сарадници указали у коришћењу библиотеке и ретке библиотечке грађе, представљали су залог истраживачке енергије, која се у другим, ни налик сличним околностима, увек и изнова обнављала. Међу копенхашким колегама уверила сам се колико је важна одговорност према научним изворима, као заједничком добру, и да се извори боље разумеју и потпуније сагледавају уколико у вези с њима постоји размена, чак и супротстављених, мишљења. Списак имена сарадника и помоћника који чине стручно особље рукописних одељења Универзитетске библиотеке Аристотеловог универзитета у Солуну, Националне библиотеке Грчке и „Генадиос“ библиотеке у Атини, као и низа грчких колега с којима сам делила недоумице и долазила до њиховог разрешења, изузетно је дугачак. Посебно сам благодарна рецензентима: композитору Светиславу Божићу, дописном члану Српске академије наука и уметности, проф. др Стефану Харкову, проф. др Наталији В. Мосјагини и проф. др Татјани Суботин-Голубовић, на подстицајним разговорима. Под њиховим сугестијама и запажањима, изоштравали су се истраживачки приоритети, баш као и гледишта до којих сам током рада долазила. Без подршке породице, ова књига, као и сваки други вид научног ангажмана који подразумева жртву, не би био могућ. Дело посвећујем родитељима који су ми, без уплива личних пројекција и амбиција у вези с мојим животним позивом, омогућили да поставим основе с којих није било тешко отиснути се у истраживачке подухвате.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
title = "Књига из које се поје: појачки зборници у византијском и српском рукописном наслеђу",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6379"
}

Пено, В. С.. (2019). Књига из које се поје: појачки зборници у византијском и српском рукописном наслеђу. 
Београд : Музиколошки институт САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6379

Пено ВС. Књига из које се поје: појачки зборници у византијском и српском рукописном наслеђу. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6379 .

Пено, Весна Сара, "Књига из које се поје: појачки зборници у византијском и српском рукописном наслеђу" (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6379 .

TY  - CHAP
AU  - Пено, Весна
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16446
AB  - Част да се нађем међу онима који ће се сопственом речју, макар и за кратко, уткати у Бројаницу Светислава Божића прихватила сам с великом радошћу, али и с одрешитом намером да, макар и на кратко, изађем из очекиване улоге музиколога који на дело или изабране композиције добитника Награде Златна књига Библиотеке Матице српске, усмерава неко од уобичајено примењиваних, музичкој науци и историографији својствених аналитичких сочива. Разлог за ово опредељење ни у најмањем није чак ни потенцијална нелагода да се у присуству композитора о његовом делу изрекну (пр)оцене које би могле да буду неподударне с његовим личним творачким осећањем оваплоћеним у партитури. Разлог свакако није ни избегавање слова којим би се јавно изречен или забележени суд у вези с Божићевим стваралаштвом, његовом рецепцијом, стилским координатама и статусом у српској уметничкој музици учинио додатно оправданим, односно неоправданим.
PB  - Нови Сад : Библиотека Матице српске
T2  - Бројаница Светислава Божића, зборник радова
T1  - Зрно о тишини која звучи у бројаници Светислава Божића
SP  - 137
EP  - 143
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16446
ER  - 

@inbook{
author = "Пено, Весна",
year = "2018",
abstract = "Част да се нађем међу онима који ће се сопственом речју, макар и за кратко, уткати у Бројаницу Светислава Божића прихватила сам с великом радошћу, али и с одрешитом намером да, макар и на кратко, изађем из очекиване улоге музиколога који на дело или изабране композиције добитника Награде Златна књига Библиотеке Матице српске, усмерава неко од уобичајено примењиваних, музичкој науци и историографији својствених аналитичких сочива. Разлог за ово опредељење ни у најмањем није чак ни потенцијална нелагода да се у присуству композитора о његовом делу изрекну (пр)оцене које би могле да буду неподударне с његовим личним творачким осећањем оваплоћеним у партитури. Разлог свакако није ни избегавање слова којим би се јавно изречен или забележени суд у вези с Божићевим стваралаштвом, његовом рецепцијом, стилским координатама и статусом у српској уметничкој музици учинио додатно оправданим, односно неоправданим.",
publisher = "Нови Сад : Библиотека Матице српске",
journal = "Бројаница Светислава Божића, зборник радова",
booktitle = "Зрно о тишини која звучи у бројаници Светислава Божића",
pages = "137-143",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16446"
}

Пено, В.. (2018). Зрно о тишини која звучи у бројаници Светислава Божића. in Бројаница Светислава Божића, зборник радова
Нови Сад : Библиотека Матице српске., 137-143.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16446

Пено В. Зрно о тишини која звучи у бројаници Светислава Божића. in Бројаница Светислава Божића, зборник радова. 2018;:137-143.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16446 .

Пено, Весна, "Зрно о тишини која звучи у бројаници Светислава Божића" in Бројаница Светислава Божића, зборник радова (2018):137-143,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16446 .

TY  - JOUR
AU  - Peno, Vesna
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16445
AB  - A translation from the Serbian language of an article by a well-known Serbian musicologist DSc, PhD Vesna Sara Peno, dedicated to the history of Serbian church chanting from the 12 th century to the present day. The content of this article was used in a vebinar held at the St. Petersburg Conservatory in the framework of the Second All-Russian theoretical and practical conference of young specialists Musical medieval studies in the XXI century on April 27, 2018. Translation was made by the PhD, Associate Professor at the Department of the Old Russian Art of Singing of the St. Petersburg State Conservatory Natalia Mosyagina.
PB  - Sankt-Peterburg : Sankt-Peterburgskaя Gosudarstvennaя Konservatoriя imeni N. A. Rimskago-Korsakova
T2  - Musicus
T1  - Serbian Church singing in the context of singing tradition in the Balkans
T1  - Serbskoe cerkovnoe penie v kontekste pevčeskoй tradicii na Balkanah
SP  - 47
EP  - 55
VL  - 3
IS  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16445
ER  - 

@article{
author = "Peno, Vesna",
year = "2018",
abstract = "A translation from the Serbian language of an article by a well-known Serbian musicologist DSc, PhD Vesna Sara Peno, dedicated to the history of Serbian church chanting from the 12 th century to the present day. The content of this article was used in a vebinar held at the St. Petersburg Conservatory in the framework of the Second All-Russian theoretical and practical conference of young specialists Musical medieval studies in the XXI century on April 27, 2018. Translation was made by the PhD, Associate Professor at the Department of the Old Russian Art of Singing of the St. Petersburg State Conservatory Natalia Mosyagina.",
publisher = "Sankt-Peterburg : Sankt-Peterburgskaя Gosudarstvennaя Konservatoriя imeni N. A. Rimskago-Korsakova",
journal = "Musicus",
title = "Serbian Church singing in the context of singing tradition in the Balkans, Serbskoe cerkovnoe penie v kontekste pevčeskoй tradicii na Balkanah",
pages = "47-55",
volume = "3",
number = "55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16445"
}

Peno, V.. (2018). Serbian Church singing in the context of singing tradition in the Balkans. in Musicus
Sankt-Peterburg : Sankt-Peterburgskaя Gosudarstvennaя Konservatoriя imeni N. A. Rimskago-Korsakova., 3(55), 47-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16445

Peno V. Serbian Church singing in the context of singing tradition in the Balkans. in Musicus. 2018;3(55):47-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16445 .

Peno, Vesna, "Serbian Church singing in the context of singing tradition in the Balkans" in Musicus, 3, no. 55 (2018):47-55,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16445 .

TY  - JOUR
AU  - Пено, Весна
AU  - Vasić, Aleksandar
PY  - 2018
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2018/1450-98141825077P.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4852
AB  - The beginnings of Serbian musical historiography can be traced back to the nineteenth
century. The first half of that century is marked by the work of musical amateurs,
and later professionals were gradually trained. The beginnings of Serbian musical
historiography can be found in articles published in memorials of singing societies,
as well as in periodicals. These were portraits of composers and performers, texts on
church and folk music, obituaries and other articles. The first history of music in the
Serbian language appeared in 1921 in Pančevo. Its author was Ljubomir Bošnjaković
(1891–1987), composer and conductor. This short history of music is written in a
popular way, as a guide-book for concert and opera audiences, and as a manual for
school youth. It includes a professional approach and a free, literary expression. This
study paints a picture of the initial phase of the development of musical historiography
in Serbia, as well as an analysis of Ljubomir Bošnjaković’s book.
AB  - У сложеним друштвенополитичким условима у XIX веку, под којима се
формирала модерна српска национална држава, обликовању културног
идентитета допринела је и писана реч о музици. Своје место она је, почев од
тридесетих година XIX века, нашла у дневним листовима, књижевним, потом
и музичким часописима. Српска читалачка публика испрва је обавештавана
о актуелним музичким догађајима, а потом је могла да прати расправе о
одређеним музичкотеоријским питањима, те да се упознаје с портретима
запаженијих српских композитора и извођача. У условима у којима су међу
далеко бројнијим музичким аматерима српску музичку сцену почињали
да обликују тек неколицина на западноевропским основама школованих
музичара, године 1874. појавила се прва библиографија српске музике.
Написи о музици сведочили су у целини о више него скромном
музичкообразовном статусу њихових писаца, којима су, с ретким изузецима,
историјски развој и теоријски систем европске уметничке музике и црквенофолклорних музичких пракси народа у блиском окружењу били тек делимично
познати. Но, аутори нису одступали од тога да, уз кључну – информативну
поруку, својим списима обезбеде наглашено дидактички и родољубивопропагандни карактер. Отуда велико интересовање првих, условно речено,
музичких историографа за српску црквену и фолклорну музику. Замеци
националне историје црквене музике нашли су се у споменицама различитих,
бројних певачких друштава. Фрагментарне историографске прилоге
представљају и пописи дела, биографије и некролози заслужнијих музичких
посленика, нарочито оних који су међу сународницима ширили европску
музичку културу. Њима треба прибројати и прве осврте на стваралаштво
појединих познатих европских композитора.
Премда су значајнији и утицајнији српски музичари на прелому два
столећа, пре свега они који су музичко образовање стекли или усавршавали
у иностранству, имали прилику да се упознају с тада актуелним
историографским музиколошким радовима, међу њима нико није био
заинтересован да бар на српски језик преведе солиднију инострану историју
музике. У условима у којима је било неопходно најпре музички описменити
нацију и изнаћи најефикаснији пут до готових вокалних и инструменталних
извођача, састављање приручне историје уметничке музике није уопштеспомињано. Овај задатак је, међу знатно афирмисанијим савременицима,
преузео 1920. године Љубомир Бошњаковић,
Године 1921. издавачка књижара „Напредак” у Панчеву објавила је Историју
музике Љубомира Бошњаковића (1891–1987). То је прво и једино издање
те књиге, иако је аутор касније радио на њеној преради. Бошњаковићева
Историја музике компонована је из три дела и тринаест поглавља. Она
садржи и пишчев предговор, листу коришћене литературе, речник основних
музичких термина и списак исправки.
Аутор је своје дело од 167 страница конципирао као историју одабраних
музичких жанрова и врста. Ова Историја музике прати историју ораторијума,
опере и инструменталне музике у Европи. Невеликог обима, књига би заправо
требало да носи наслов кратка историја музике.
Будући сажета, ова и оваква књига по дефиницији мора бити „непотпуна”,
па зато евентуална примедба у том правцу нема праву поенту. Међутим,
аутори студије указали су на примере нејасног критеријума у избору
музичкоисторијске грађе, а гдекад и неутемељених вредновања.
Анализа пишчевог поступка показала је да је он строго контролисао употребу
стручних израза и да је релативно често уместо за елементима музиколошке
елаборације посезао за слободним, литерарним исказима. То указује на
чињеницу да се писац пре свега обраћао публици скромног музичког
образовања. Тиме је његова књига добила карактер популарног, кратког
водича кроз историју музике.
Бошњаковићева Историја музике појавила се изненада и без праве припреме,
као пионирско дело у својој врсти. Задуго, у наредних двадесет година, док
нису настала необјављена скрипта из историје музике Милоја Милојевића,
професора на Филозофском факултету у Београду, она није добила
последника. Као таква, она заслужује пажњу. Овом књигом српски читалац
добио је на своме језику дело које није уједначено, али које му је донело бројне
податке о европским композиторима.
PB  - Belgrade : institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Voices from the Beginning: The Early Phase of Musical Historiography in Serbia
T1  - Гласови с почетка: Рана фаза музичке историографије у Србији
SP  - 77
EP  - 90
IS  - 25
DO  - 10.2298/MUZ1825077P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4852
ER  - 

@article{
author = "Пено, Весна and Vasić, Aleksandar",
year = "2018",
abstract = "The beginnings of Serbian musical historiography can be traced back to the nineteenth
century. The first half of that century is marked by the work of musical amateurs,
and later professionals were gradually trained. The beginnings of Serbian musical
historiography can be found in articles published in memorials of singing societies,
as well as in periodicals. These were portraits of composers and performers, texts on
church and folk music, obituaries and other articles. The first history of music in the
Serbian language appeared in 1921 in Pančevo. Its author was Ljubomir Bošnjaković
(1891–1987), composer and conductor. This short history of music is written in a
popular way, as a guide-book for concert and opera audiences, and as a manual for
school youth. It includes a professional approach and a free, literary expression. This
study paints a picture of the initial phase of the development of musical historiography
in Serbia, as well as an analysis of Ljubomir Bošnjaković’s book., У сложеним друштвенополитичким условима у XIX веку, под којима се
формирала модерна српска национална држава, обликовању културног
идентитета допринела је и писана реч о музици. Своје место она је, почев од
тридесетих година XIX века, нашла у дневним листовима, књижевним, потом
и музичким часописима. Српска читалачка публика испрва је обавештавана
о актуелним музичким догађајима, а потом је могла да прати расправе о
одређеним музичкотеоријским питањима, те да се упознаје с портретима
запаженијих српских композитора и извођача. У условима у којима су међу
далеко бројнијим музичким аматерима српску музичку сцену почињали
да обликују тек неколицина на западноевропским основама школованих
музичара, године 1874. појавила се прва библиографија српске музике.
Написи о музици сведочили су у целини о више него скромном
музичкообразовном статусу њихових писаца, којима су, с ретким изузецима,
историјски развој и теоријски систем европске уметничке музике и црквенофолклорних музичких пракси народа у блиском окружењу били тек делимично
познати. Но, аутори нису одступали од тога да, уз кључну – информативну
поруку, својим списима обезбеде наглашено дидактички и родољубивопропагандни карактер. Отуда велико интересовање првих, условно речено,
музичких историографа за српску црквену и фолклорну музику. Замеци
националне историје црквене музике нашли су се у споменицама различитих,
бројних певачких друштава. Фрагментарне историографске прилоге
представљају и пописи дела, биографије и некролози заслужнијих музичких
посленика, нарочито оних који су међу сународницима ширили европску
музичку културу. Њима треба прибројати и прве осврте на стваралаштво
појединих познатих европских композитора.
Премда су значајнији и утицајнији српски музичари на прелому два
столећа, пре свега они који су музичко образовање стекли или усавршавали
у иностранству, имали прилику да се упознају с тада актуелним
историографским музиколошким радовима, међу њима нико није био
заинтересован да бар на српски језик преведе солиднију инострану историју
музике. У условима у којима је било неопходно најпре музички описменити
нацију и изнаћи најефикаснији пут до готових вокалних и инструменталних
извођача, састављање приручне историје уметничке музике није уопштеспомињано. Овај задатак је, међу знатно афирмисанијим савременицима,
преузео 1920. године Љубомир Бошњаковић,
Године 1921. издавачка књижара „Напредак” у Панчеву објавила је Историју
музике Љубомира Бошњаковића (1891–1987). То је прво и једино издање
те књиге, иако је аутор касније радио на њеној преради. Бошњаковићева
Историја музике компонована је из три дела и тринаест поглавља. Она
садржи и пишчев предговор, листу коришћене литературе, речник основних
музичких термина и списак исправки.
Аутор је своје дело од 167 страница конципирао као историју одабраних
музичких жанрова и врста. Ова Историја музике прати историју ораторијума,
опере и инструменталне музике у Европи. Невеликог обима, књига би заправо
требало да носи наслов кратка историја музике.
Будући сажета, ова и оваква књига по дефиницији мора бити „непотпуна”,
па зато евентуална примедба у том правцу нема праву поенту. Међутим,
аутори студије указали су на примере нејасног критеријума у избору
музичкоисторијске грађе, а гдекад и неутемељених вредновања.
Анализа пишчевог поступка показала је да је он строго контролисао употребу
стручних израза и да је релативно често уместо за елементима музиколошке
елаборације посезао за слободним, литерарним исказима. То указује на
чињеницу да се писац пре свега обраћао публици скромног музичког
образовања. Тиме је његова књига добила карактер популарног, кратког
водича кроз историју музике.
Бошњаковићева Историја музике појавила се изненада и без праве припреме,
као пионирско дело у својој врсти. Задуго, у наредних двадесет година, док
нису настала необјављена скрипта из историје музике Милоја Милојевића,
професора на Филозофском факултету у Београду, она није добила
последника. Као таква, она заслужује пажњу. Овом књигом српски читалац
добио је на своме језику дело које није уједначено, али које му је донело бројне
податке о европским композиторима.",
publisher = "Belgrade : institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Voices from the Beginning: The Early Phase of Musical Historiography in Serbia, Гласови с почетка: Рана фаза музичке историографије у Србији",
pages = "77-90",
number = "25",
doi = "10.2298/MUZ1825077P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4852"
}

Пено, В.,& Vasić, A.. (2018). Voices from the Beginning: The Early Phase of Musical Historiography in Serbia. in Музикологија / Musicology
Belgrade : institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(25), 77-90.
https://doi.org/10.2298/MUZ1825077P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4852

Пено В, Vasić A. Voices from the Beginning: The Early Phase of Musical Historiography in Serbia. in Музикологија / Musicology. 2018;(25):77-90.
doi:10.2298/MUZ1825077P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4852 .

Пено, Весна, Vasić, Aleksandar, "Voices from the Beginning: The Early Phase of Musical Historiography in Serbia" in Музикологија / Musicology, no. 25 (2018):77-90,
https://doi.org/10.2298/MUZ1825077P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4852 .

TY  - JOUR
AU  - Peno, Vesna
AU  - Vesić, Ivana
PY  - 2018
UR  - https://revije.ff.uni-lj.si/MuzikoloskiZbornik/article/view/7940/8210
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3549
AB  - V prispevku se bomo osredotočili na zgodovinsko rekonstrukcijo dela Stevana Stojanovića Mokranjca na področju melografije (melography) in peda-gogike srbskih cerkvenih napevov. O prestižnem statusu, ki ga je kot melograf (melographer) in strokovnjak za srbske cerkvene napeve pridobil tako v očeh svojih sodobnikih kot pri današnjih muzikologih in zgodovinarjih glasbe, je redko kdo podvomil ali ga obravnaval objektivno, zato sva se odločili ponovno pretresti nekaj prevladujočih interpretacij njegovih dejavnostih na tem področju. V ta namen sva temeljito raziskali arhivske vire in tisk od konca 19. stoletja naprej, pri čemer sva želeli kritično proučiti Mokranjčevo vlogo pri populari-zaciji konceptov karlovškega in beograjskega sloga cerkvenega petja, njegove poskuse zapisovanja enoglasnih cerkvenih napevov, nazadnje pa še njegov pristop k poučevanju cerkvenega petja na Semenišču Sv. Save. Poudarili bova neskladje med ustvarjeno podobo Mokranjca kot nesporne avtori-tete na tem področju in zgodovinskimi podatki, ki kažejo na pomen, ki ga je imel njegov simbolni (in socialni) kapital v procesu pridobivanja širokega pripoznanja.
AB  - In this paper, we will focus on the historical recon-struction of Stevan Stojanović Mokranjac’s work in the field of melography and pedagogy of Serbian church chant. Since the prestigious status he rea-ched among his contemporaries, as well as musi-cologists and music historians of the recent past, both as a melographer and expert in Serbian church chant of his time, has rarely been questioned or objectively approached, we decided to reconsider some of the dominant interpretations of his activi-ties in this domain. For that purpose, we conducted a thorough research of archival resources and press material from the late 19th century onward aiming at a critical examination of Mokranjac’s role in the popularization of concepts of the Karlovac and Belgrade church chant styles, his undertakings in the documentation of monophonic church chants, and, finally, his approach to the teaching of chant singing in Saint Sava’s Seminary. We will underline the discrepancy between the created image of Mokranjac as an indisputable authority in the field and historical data, which point to the significance of his symbolic (and social) capital in the process of gaining broader recognition.
PB  - Ljubljana : Oddelek za muzikologijo Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani
T2  - Musicological Annual
T1  - From Myth to Reality: Stevan Stojanović Mokranjac and Serbian Church Music
SP  - 49
EP  - 58
VL  - 54
IS  - 1
DO  - 10.4312/mz.54.1.49-58
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3549
ER  - 

@article{
author = "Peno, Vesna and Vesić, Ivana",
year = "2018",
abstract = "V prispevku se bomo osredotočili na zgodovinsko rekonstrukcijo dela Stevana Stojanovića Mokranjca na področju melografije (melography) in peda-gogike srbskih cerkvenih napevov. O prestižnem statusu, ki ga je kot melograf (melographer) in strokovnjak za srbske cerkvene napeve pridobil tako v očeh svojih sodobnikih kot pri današnjih muzikologih in zgodovinarjih glasbe, je redko kdo podvomil ali ga obravnaval objektivno, zato sva se odločili ponovno pretresti nekaj prevladujočih interpretacij njegovih dejavnostih na tem področju. V ta namen sva temeljito raziskali arhivske vire in tisk od konca 19. stoletja naprej, pri čemer sva želeli kritično proučiti Mokranjčevo vlogo pri populari-zaciji konceptov karlovškega in beograjskega sloga cerkvenega petja, njegove poskuse zapisovanja enoglasnih cerkvenih napevov, nazadnje pa še njegov pristop k poučevanju cerkvenega petja na Semenišču Sv. Save. Poudarili bova neskladje med ustvarjeno podobo Mokranjca kot nesporne avtori-tete na tem področju in zgodovinskimi podatki, ki kažejo na pomen, ki ga je imel njegov simbolni (in socialni) kapital v procesu pridobivanja širokega pripoznanja., In this paper, we will focus on the historical recon-struction of Stevan Stojanović Mokranjac’s work in the field of melography and pedagogy of Serbian church chant. Since the prestigious status he rea-ched among his contemporaries, as well as musi-cologists and music historians of the recent past, both as a melographer and expert in Serbian church chant of his time, has rarely been questioned or objectively approached, we decided to reconsider some of the dominant interpretations of his activi-ties in this domain. For that purpose, we conducted a thorough research of archival resources and press material from the late 19th century onward aiming at a critical examination of Mokranjac’s role in the popularization of concepts of the Karlovac and Belgrade church chant styles, his undertakings in the documentation of monophonic church chants, and, finally, his approach to the teaching of chant singing in Saint Sava’s Seminary. We will underline the discrepancy between the created image of Mokranjac as an indisputable authority in the field and historical data, which point to the significance of his symbolic (and social) capital in the process of gaining broader recognition.",
publisher = "Ljubljana : Oddelek za muzikologijo Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani",
journal = "Musicological Annual",
title = "From Myth to Reality: Stevan Stojanović Mokranjac and Serbian Church Music",
pages = "49-58",
volume = "54",
number = "1",
doi = "10.4312/mz.54.1.49-58",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3549"
}

Peno, V.,& Vesić, I.. (2018). From Myth to Reality: Stevan Stojanović Mokranjac and Serbian Church Music. in Musicological Annual
Ljubljana : Oddelek za muzikologijo Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani., 54(1), 49-58.
https://doi.org/10.4312/mz.54.1.49-58
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3549

Peno V, Vesić I. From Myth to Reality: Stevan Stojanović Mokranjac and Serbian Church Music. in Musicological Annual. 2018;54(1):49-58.
doi:10.4312/mz.54.1.49-58
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3549 .

Peno, Vesna, Vesić, Ivana, "From Myth to Reality: Stevan Stojanović Mokranjac and Serbian Church Music" in Musicological Annual, 54, no. 1 (2018):49-58,
https://doi.org/10.4312/mz.54.1.49-58 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3549 .

TY  - JOUR
AU  - Vesić, Ivana
AU  - Peno, Vesna
PY  - 2018
UR  - https://www.newsound.org.rs/en/Issues/issue_no_51.html
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6598
AB  - In this paper we focused on investigating how the sphere of musical amateurism functioned in Yugoslavia in the decades following the end of WWII. Observing through changes in the role and significance of amateur music ensembles, specifically choirs, in Yugoslav society from the late 1940s until the late 1960s / early 1970s that were manifest in their de-massification, gradual professionalisation and extensive use in cultural diplomacy, we sought to explain that this involved multiple factors – above all, the shifts in Yugoslav international policy after the confrontation with the Soviet Union in 1948, and, consequently, the revisions of its cultural policies. Their influence was observed through a detailed examination of the activities of the Beogradski madrigalisti
choir, from its foundation in 1951 until the late 1960s / early 1970s. Although it was unique among Yugoslav choirs in many respects, the early history of this ensemble clearly reflected the demand for excellence in the sphere of amateur performance from the 1950s onwards, one of the most prominent indicators of its deep structural transformation.
PB  - Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music Art
T2  - New Sound
T1  - The Structural Transformation of the Sphere of Musical Amateurism in Socialist Yugoslavia: a Case Study of the Beogradski Madrigalisti Choir
SP  - 43
EP  - 63
VL  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6598
ER  - 

@article{
author = "Vesić, Ivana and Peno, Vesna",
year = "2018",
abstract = "In this paper we focused on investigating how the sphere of musical amateurism functioned in Yugoslavia in the decades following the end of WWII. Observing through changes in the role and significance of amateur music ensembles, specifically choirs, in Yugoslav society from the late 1940s until the late 1960s / early 1970s that were manifest in their de-massification, gradual professionalisation and extensive use in cultural diplomacy, we sought to explain that this involved multiple factors – above all, the shifts in Yugoslav international policy after the confrontation with the Soviet Union in 1948, and, consequently, the revisions of its cultural policies. Their influence was observed through a detailed examination of the activities of the Beogradski madrigalisti
choir, from its foundation in 1951 until the late 1960s / early 1970s. Although it was unique among Yugoslav choirs in many respects, the early history of this ensemble clearly reflected the demand for excellence in the sphere of amateur performance from the 1950s onwards, one of the most prominent indicators of its deep structural transformation.",
publisher = "Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music Art",
journal = "New Sound",
title = "The Structural Transformation of the Sphere of Musical Amateurism in Socialist Yugoslavia: a Case Study of the Beogradski Madrigalisti Choir",
pages = "43-63",
volume = "51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6598"
}

Vesić, I.,& Peno, V.. (2018). The Structural Transformation of the Sphere of Musical Amateurism in Socialist Yugoslavia: a Case Study of the Beogradski Madrigalisti Choir. in New Sound
Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music Art., 51, 43-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6598

Vesić I, Peno V. The Structural Transformation of the Sphere of Musical Amateurism in Socialist Yugoslavia: a Case Study of the Beogradski Madrigalisti Choir. in New Sound. 2018;51:43-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6598 .

Vesić, Ivana, Peno, Vesna, "The Structural Transformation of the Sphere of Musical Amateurism in Socialist Yugoslavia: a Case Study of the Beogradski Madrigalisti Choir" in New Sound, 51 (2018):43-63,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6598 .

TY  - JOUR
AU  - Peno, Vesna
AU  - Peno, Zdravko
PY  - 2018
UR  - https://journal.fi/jisocm/article/view/88736
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9564
AB  - There is hardly any relevant musicological and theological literature regarding the content and meaning of terms such as canon and Holy Tradition, on the one hand, and creativity and innovation in connection with ecclesiastical psalmody on the other. The focus of our attention here is a specific phenomenon of kalophony (“beautified” chant) which Edward Williams rightly described as an Eastern Christian musical Ars Nova in an age of political, but not cultural and artistic, twilight in the Byzantine Empire. Theodore Metochites (c. 1260-1332), one of the most famous polymaths and patrons of late Byzantine art, wrote sadly that his age “has nothing more to say”. However, it is well known that the Palaiologan era was actually an age in which art and science flourished, despite the fact that its result, as Viktor Lazarev notes, was the end of something old, and not the beginning of something new.
Was the movement towards kalophony during the artistic renaissance of the Palaiologoi termed “conservative traditionalism” by historians of art, an innovation that was originally supposed to enrich the “traditional sound” that followed prayer? Or, on the contrary, was kalophony a mark of a more radical modernism that deprived the Church music of its primary liturgical function by making it an independent artistic entity? Did late Byzantine composers, who not incidentally carryied the title of master of the art of singing, and who consciously moved away from the anonymity of their many predecessors,6 want to transcend or nullify the unwritten, but nevertheless accepted and ancient rule that melody should follow, emphasize, and interpret the text of prayer or, in other words, to be in its service? Even more important, what was the reason behind this liberated artistic creativity and can it possibly be justified in a theological and liturgical context?
PB  - Finland : The International Society for Orthodox Church Music
T2  - Journal of ISOCM
T1  - Byzantine Church Music Between tradition and Innovation
SP  - 248
EP  - 252
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9564
ER  - 

@article{
author = "Peno, Vesna and Peno, Zdravko",
year = "2018",
abstract = "There is hardly any relevant musicological and theological literature regarding the content and meaning of terms such as canon and Holy Tradition, on the one hand, and creativity and innovation in connection with ecclesiastical psalmody on the other. The focus of our attention here is a specific phenomenon of kalophony (“beautified” chant) which Edward Williams rightly described as an Eastern Christian musical Ars Nova in an age of political, but not cultural and artistic, twilight in the Byzantine Empire. Theodore Metochites (c. 1260-1332), one of the most famous polymaths and patrons of late Byzantine art, wrote sadly that his age “has nothing more to say”. However, it is well known that the Palaiologan era was actually an age in which art and science flourished, despite the fact that its result, as Viktor Lazarev notes, was the end of something old, and not the beginning of something new.
Was the movement towards kalophony during the artistic renaissance of the Palaiologoi termed “conservative traditionalism” by historians of art, an innovation that was originally supposed to enrich the “traditional sound” that followed prayer? Or, on the contrary, was kalophony a mark of a more radical modernism that deprived the Church music of its primary liturgical function by making it an independent artistic entity? Did late Byzantine composers, who not incidentally carryied the title of master of the art of singing, and who consciously moved away from the anonymity of their many predecessors,6 want to transcend or nullify the unwritten, but nevertheless accepted and ancient rule that melody should follow, emphasize, and interpret the text of prayer or, in other words, to be in its service? Even more important, what was the reason behind this liberated artistic creativity and can it possibly be justified in a theological and liturgical context?",
publisher = "Finland : The International Society for Orthodox Church Music",
journal = "Journal of ISOCM",
title = "Byzantine Church Music Between tradition and Innovation",
pages = "248-252",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9564"
}

Peno, V.,& Peno, Z.. (2018). Byzantine Church Music Between tradition and Innovation. in Journal of ISOCM
Finland : The International Society for Orthodox Church Music.(3), 248-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9564

Peno V, Peno Z. Byzantine Church Music Between tradition and Innovation. in Journal of ISOCM. 2018;(3):248-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9564 .

Peno, Vesna, Peno, Zdravko, "Byzantine Church Music Between tradition and Innovation" in Journal of ISOCM, no. 3 (2018):248-252,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9564 .

TY  - CHAP
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3597
PB  - Београд : Ризница +
T2  - Антологија или Цветословље: свакодневно и празнично појање у осам гласова
T1  - Предговор Цветословљу
SP  - V
EP  - XII
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3597
ER  - 

@inbook{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2017",
publisher = "Београд : Ризница +",
journal = "Антологија или Цветословље: свакодневно и празнично појање у осам гласова",
booktitle = "Предговор Цветословљу",
pages = "V-XII",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3597"
}

Пено, В. С.. (2017). Предговор Цветословљу. in Антологија или Цветословље: свакодневно и празнично појање у осам гласова
Београд : Ризница +., V-XII.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3597

Пено ВС. Предговор Цветословљу. in Антологија или Цветословље: свакодневно и празнично појање у осам гласова. 2017;:V-XII.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3597 .

Пено, Весна Сара, "Предговор Цветословљу" in Антологија или Цветословље: свакодневно и празнично појање у осам гласова (2017):V-XII,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3597 .