Миљковић, Вања

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0001-5730-533X
  • Миљковић, Вања (11)
Projects

Author's Bibliography

Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга

Миљковић, Вања

(Београд : Филолошко друштво "Речи", 2023)

TY  - CHAP
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16530
AB  - У овом раду размотрићемо могућност коришћења богате текстуалне грађе доступне на сајту Вукајлија, својеврсној пародији онлајн речника, у будућој лексикографској пракси. Указаћемо на предности и недостатке те грађе, имајући у виду проблеме са којима се лексикографија сленга на овим просторима суочава. Први део рада представља, стога, осврт на постојеће жаргонске речнике, у коме се посебна пажња посвећује питању одабира релевантног корпуса  за израду речника.
У другом делу разматрају се начини на који корисници Вукајлије пародирају лексички чланак, како бисмо у трећем делу
на неколико примера показали на који се начин језички материјал доступан на овој платформи може искористити у унапређењу лексикографског описа савременог српског сленга.
AB  - Vukajlija is a humoristic web portal where users write definitions of Serbian slang words. Although Vukajlija, just at first glance, looks like an online slang dictionary, it is not a linguistic project, and the main aim of its users is to create entertaining and funny content. Entry words are not always in the correct morphological form, and many do not belong to the slang register. Instead of informative linguistic definitions, there are often humoristic or satiric comments on actual social issues. In this paper, we showed that Vukajlija is a parody of the dictionary format, but it can be used as a source for semantic and word formation investigations of contemporary Serbian slang and for a lexicographical description of the slang register.
PB  - Београд : Филолошко друштво "Речи"
PB  - Београд : Издавачка кућа "Алма"
T2  - Реч године у словенским језицима
T1  - Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга
T1  - Internet platform vukajlija as a source for a lexicographical description of contemporary Serbian slang
SP  - 137
EP  - 163
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16530
ER  - 
@inbook{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2023",
abstract = "У овом раду размотрићемо могућност коришћења богате текстуалне грађе доступне на сајту Вукајлија, својеврсној пародији онлајн речника, у будућој лексикографској пракси. Указаћемо на предности и недостатке те грађе, имајући у виду проблеме са којима се лексикографија сленга на овим просторима суочава. Први део рада представља, стога, осврт на постојеће жаргонске речнике, у коме се посебна пажња посвећује питању одабира релевантног корпуса  за израду речника.
У другом делу разматрају се начини на који корисници Вукајлије пародирају лексички чланак, како бисмо у трећем делу
на неколико примера показали на који се начин језички материјал доступан на овој платформи може искористити у унапређењу лексикографског описа савременог српског сленга., Vukajlija is a humoristic web portal where users write definitions of Serbian slang words. Although Vukajlija, just at first glance, looks like an online slang dictionary, it is not a linguistic project, and the main aim of its users is to create entertaining and funny content. Entry words are not always in the correct morphological form, and many do not belong to the slang register. Instead of informative linguistic definitions, there are often humoristic or satiric comments on actual social issues. In this paper, we showed that Vukajlija is a parody of the dictionary format, but it can be used as a source for semantic and word formation investigations of contemporary Serbian slang and for a lexicographical description of the slang register.",
publisher = "Београд : Филолошко друштво "Речи", Београд : Издавачка кућа "Алма"",
journal = "Реч године у словенским језицима",
booktitle = "Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга, Internet platform vukajlija as a source for a lexicographical description of contemporary Serbian slang",
pages = "137-163",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16530"
}
Миљковић, В.. (2023). Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга. in Реч године у словенским језицима
Београд : Филолошко друштво "Речи"., 137-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16530
Миљковић В. Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга. in Реч године у словенским језицима. 2023;:137-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16530 .
Миљковић, Вања, "Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга" in Реч године у словенским језицима (2023):137-163,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16530 .

Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела

Миљковић, Вања

(Београд : Филолошко друштво "Речи", 2023)

TY  - JOUR
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16528
AB  - У раду се испитује полисемија глагола блејати апаратуром теорије идеали-
зованих когнитивних модела. Грађу чине примери ексцерпирани из електронских
корпуса савременог српског језика ПДРС и SrWac. Анализа је показала да у савре-
меном српском сленгу овај глагол има богату полисемију, која се разгранава из
лексичког значења „непродуктивно проводити време, не радити ништа корисно“.
Ово се значење повезује са когнитивним моделом КАРИЈЕРЕ И ЖИВОТНИХ АМБИЦИ-
ЈА, а изводи се из примарног али данас не тако распрострањеног значења „оглаша-
вати се гласом блеее (о овци, телету и сл.)“ метафором ОСОБА КОЈА БЕСЦИЉНО ТРО-
ШИ СВОЈЕ ВРЕМЕ ЈЕ ЖИВОТИЊА КОЈА СЕ БЕСЦИЉНО ОГЛАШАВА. У овом се когнитив-
ном моделу непродуктивно, бесциљно трошење времена изразито негативно оце-
њује, па је тако употребљено блејати блискозначно са глуварити и дангубити. Са
друге стране, као реакција на такву концептулаизацију развила се и супротна ин-
терпретација заснована на когнитивном моделу ЗАБАВЕ И РЕЛАКСАЦИЈЕ, у коме је
блејати блискозначно са одмарати се. У грађи су уочена и новија значења, која се
метафорички наслањају управо из модела ЖИВОТНИХ АМБИЦИЈА – тако значење
„бити локализован чекајући повољне околности“ почива на метафори ПРОВОЂЕЊЕ
ВРЕМЕНА У ЧЕКАЊУ ЈЕ ГЛУВАРЕЊЕ, док значење „бити одложен и неупотребљаван“
представља продукт метафоричке персонификације НЕКОРИШЋЕНИ ПРЕДМЕТ ЈЕ НЕ-
ПРОДУКТИВНА ОСОБА.
AB  - The research explores the polysemy of the Serbian verb blejati in the context
of idealized cognitive models. The corpus consists of examples excerpted from
electronic corpora of the contemporary Serbian language, PDRS and SrWac. The
analysis reveals a rich polysemy of this verb in contemporary Serbian slang. Its dominant
meaning, "unproductively spending time, doing nothing useful," is anchored
in the cognitive model of CAREER AND LIFE AMBITIONS. This is metaphorically
derived from the primary but less common meaning "vocalizing like a sheep, calf,
etc." (A PERSON AIMLESSLY WASTING TIME IS AN ANIMAL AIMLESSLY VOCALIZING).
On the other hand, as a reaction to such conceptualization, a contrasting interpretation
based on the cognitive model of ENTERTAINMENT AND RELAXATION has developed.
In this model, blejati is synonymous with resting and relaxing. The analysis
also identifies newer meanings metaphorically derived from the model of LIFE AMBITIONS.
For example, the meaning "being stored and unused" represents a product
of the metaphorical personification of AN UNUSED OBJECT as AN UNPRODUCTIVE
PERSON.
PB  - Београд : Филолошко друштво "Речи"
PB  - Београд : Издавачка кућа "Алма"
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светзозар Марковић"
T2  - Новоречје
T1  - Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела
T1  - The semantics of the verb blejati in contemporary Serbian sleng in the light of idealized cognitive models theory
IS  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16528
ER  - 
@article{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2023",
abstract = "У раду се испитује полисемија глагола блејати апаратуром теорије идеали-
зованих когнитивних модела. Грађу чине примери ексцерпирани из електронских
корпуса савременог српског језика ПДРС и SrWac. Анализа је показала да у савре-
меном српском сленгу овај глагол има богату полисемију, која се разгранава из
лексичког значења „непродуктивно проводити време, не радити ништа корисно“.
Ово се значење повезује са когнитивним моделом КАРИЈЕРЕ И ЖИВОТНИХ АМБИЦИ-
ЈА, а изводи се из примарног али данас не тако распрострањеног значења „оглаша-
вати се гласом блеее (о овци, телету и сл.)“ метафором ОСОБА КОЈА БЕСЦИЉНО ТРО-
ШИ СВОЈЕ ВРЕМЕ ЈЕ ЖИВОТИЊА КОЈА СЕ БЕСЦИЉНО ОГЛАШАВА. У овом се когнитив-
ном моделу непродуктивно, бесциљно трошење времена изразито негативно оце-
њује, па је тако употребљено блејати блискозначно са глуварити и дангубити. Са
друге стране, као реакција на такву концептулаизацију развила се и супротна ин-
терпретација заснована на когнитивном моделу ЗАБАВЕ И РЕЛАКСАЦИЈЕ, у коме је
блејати блискозначно са одмарати се. У грађи су уочена и новија значења, која се
метафорички наслањају управо из модела ЖИВОТНИХ АМБИЦИЈА – тако значење
„бити локализован чекајући повољне околности“ почива на метафори ПРОВОЂЕЊЕ
ВРЕМЕНА У ЧЕКАЊУ ЈЕ ГЛУВАРЕЊЕ, док значење „бити одложен и неупотребљаван“
представља продукт метафоричке персонификације НЕКОРИШЋЕНИ ПРЕДМЕТ ЈЕ НЕ-
ПРОДУКТИВНА ОСОБА., The research explores the polysemy of the Serbian verb blejati in the context
of idealized cognitive models. The corpus consists of examples excerpted from
electronic corpora of the contemporary Serbian language, PDRS and SrWac. The
analysis reveals a rich polysemy of this verb in contemporary Serbian slang. Its dominant
meaning, "unproductively spending time, doing nothing useful," is anchored
in the cognitive model of CAREER AND LIFE AMBITIONS. This is metaphorically
derived from the primary but less common meaning "vocalizing like a sheep, calf,
etc." (A PERSON AIMLESSLY WASTING TIME IS AN ANIMAL AIMLESSLY VOCALIZING).
On the other hand, as a reaction to such conceptualization, a contrasting interpretation
based on the cognitive model of ENTERTAINMENT AND RELAXATION has developed.
In this model, blejati is synonymous with resting and relaxing. The analysis
also identifies newer meanings metaphorically derived from the model of LIFE AMBITIONS.
For example, the meaning "being stored and unused" represents a product
of the metaphorical personification of AN UNUSED OBJECT as AN UNPRODUCTIVE
PERSON.",
publisher = "Београд : Филолошко друштво "Речи", Београд : Издавачка кућа "Алма", Београд : Универзитетска библиотека "Светзозар Марковић"",
journal = "Новоречје",
title = "Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела, The semantics of the verb blejati in contemporary Serbian sleng in the light of idealized cognitive models theory",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16528"
}
Миљковић, В.. (2023). Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела. in Новоречје
Београд : Филолошко друштво "Речи".(9).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16528
Миљковић В. Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела. in Новоречје. 2023;(9).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16528 .
Миљковић, Вања, "Семантика глагола блејати у саврменом српском сленгу у светлу теорије идеализованих когнитивних модела" in Новоречје, no. 9 (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16528 .

Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима

Миљковић, Вања

(Београд : Филолошко друштво "Речи", 2023)

TY  - JOUR
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16527
AB  - У раду се деантропонимизација анализира на примерима из савременом српског сленга. Грађа је добављена из Речника српског сленга Б. Герзића (2012), са интернет портала Вукајлија, а допуњена је и примерима из свакодневне комуникације. Анализа је показала да се деантропоними могу поделити у три групе према томе на ком се значењском сегменту антропонима развијају. Најбројнију групу чине деантропоними који настају метафором или метафтонимијом наспрам референтног значења антропонима (нпр. ФРОДО „мушкарац са изузетно длакавим горњим делом стопала“, ЧАРНОЈЕВИЋ „особа са пуно ствари за селидбу“). Деантропоними могу бити утемељени и на категоријално-конотативном значењу саме пропријалне леме, када се у њиховој позадини уочава појмовна метонимија (нпр. ГАГИ „мушкарац уопште“, ШАБАН „увредљив назив за особу коју говорник види као социјално инфериорну“). Последњи тип деантропонима посведочених у грађи јесу они који ангажују компонентно значење имена. Поред деантропонима утемељених на творбеној сегментацији и транспарентној мотивацијској вези имена и неке апелативне речи (нпр. БОРИСЛАВА „активисткиња за људска права“ према борити се“), у сленгу се појављују и примери неморфемске реинтерпретације имена – тај је процес назван уписивање и одређен као специфична, периферна варијанта сливања (нпр. ДЕСАНКА „мушка мастурбација (обично десном руком)“, МАРИЈАНА „марихуана“). На теоријском плану, истраживање је показало да је оправдано посматрати антропониме као специфичан тип лексике у чијој се семантичкој природи комбинује категоријално значечње имена (обично конотативно обојено) и потенцијално богато енциклопедијско знање о референту.
AB  - This paper examines examples of lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang. The analysis was carried out within the framework of cognitive onomastics and showed that deanthroponyms can be divided into three groups based on the semantic segment on which the deanthroponym arises. The most numerous group consists of deanthroponyms that arise through metaphor or metaphtonymy in relation to the referential meaning of the anthroponym. Deanthroponyms may also be rooted in the categorial connotative meaning of the proper lemma itself, with conceptual metonymy observed in the background. The last type of deanthroponyms are those that refer to the component meaning of the lemma. They can be based on the actual derivational meaning of the proper name or on its quasi-derivational segmentation. On a theoretical level, research has shown that it is justified to consider anthroponyms as a special kind of lexical units whose meaning consists of a referential and lemmatic macro-component and an encyclopedic and categorial conceptual content, respectively.
PB  - Београд : Филолошко друштво "Речи"
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светзозар Марковић"
PB  - Београд : Издавачка кућа "Алма"
T2  - Новоречје
T1  - Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима
T1  - Lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang and semantic nature of anthroponyms
SP  - 125
EP  - 143
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527
ER  - 
@article{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2023",
abstract = "У раду се деантропонимизација анализира на примерима из савременом српског сленга. Грађа је добављена из Речника српског сленга Б. Герзића (2012), са интернет портала Вукајлија, а допуњена је и примерима из свакодневне комуникације. Анализа је показала да се деантропоними могу поделити у три групе према томе на ком се значењском сегменту антропонима развијају. Најбројнију групу чине деантропоними који настају метафором или метафтонимијом наспрам референтног значења антропонима (нпр. ФРОДО „мушкарац са изузетно длакавим горњим делом стопала“, ЧАРНОЈЕВИЋ „особа са пуно ствари за селидбу“). Деантропоними могу бити утемељени и на категоријално-конотативном значењу саме пропријалне леме, када се у њиховој позадини уочава појмовна метонимија (нпр. ГАГИ „мушкарац уопште“, ШАБАН „увредљив назив за особу коју говорник види као социјално инфериорну“). Последњи тип деантропонима посведочених у грађи јесу они који ангажују компонентно значење имена. Поред деантропонима утемељених на творбеној сегментацији и транспарентној мотивацијској вези имена и неке апелативне речи (нпр. БОРИСЛАВА „активисткиња за људска права“ према борити се“), у сленгу се појављују и примери неморфемске реинтерпретације имена – тај је процес назван уписивање и одређен као специфична, периферна варијанта сливања (нпр. ДЕСАНКА „мушка мастурбација (обично десном руком)“, МАРИЈАНА „марихуана“). На теоријском плану, истраживање је показало да је оправдано посматрати антропониме као специфичан тип лексике у чијој се семантичкој природи комбинује категоријално значечње имена (обично конотативно обојено) и потенцијално богато енциклопедијско знање о референту., This paper examines examples of lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang. The analysis was carried out within the framework of cognitive onomastics and showed that deanthroponyms can be divided into three groups based on the semantic segment on which the deanthroponym arises. The most numerous group consists of deanthroponyms that arise through metaphor or metaphtonymy in relation to the referential meaning of the anthroponym. Deanthroponyms may also be rooted in the categorial connotative meaning of the proper lemma itself, with conceptual metonymy observed in the background. The last type of deanthroponyms are those that refer to the component meaning of the lemma. They can be based on the actual derivational meaning of the proper name or on its quasi-derivational segmentation. On a theoretical level, research has shown that it is justified to consider anthroponyms as a special kind of lexical units whose meaning consists of a referential and lemmatic macro-component and an encyclopedic and categorial conceptual content, respectively.",
publisher = "Београд : Филолошко друштво "Речи", Београд : Универзитетска библиотека "Светзозар Марковић", Београд : Издавачка кућа "Алма"",
journal = "Новоречје",
title = "Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима, Lexical deanthroponymization in contemporary Serbian slang and semantic nature of anthroponyms",
pages = "125-143",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527"
}
Миљковић, В.. (2023). Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима. in Новоречје
Београд : Филолошко друштво "Речи".(8), 125-143.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527
Миљковић В. Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима. in Новоречје. 2023;(8):125-143.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527 .
Миљковић, Вања, "Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима" in Новоречје, no. 8 (2023):125-143,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16527 .

Протодогађајна семантика глаголских префикса у српском језику

Миљковић, Вања

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2023)

TY  - BOOK
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16529
AB  - Глаголски префикси представљају сложено питање у коме се семантика и граматика вишеструко преплићу. Потпуно је јасно да вишезначност глаголских префикса, које је и у досадашњим истраживањима посведочена, представља још једну манифестацију утеловљености значења – језичка јединица са примарно просторном семантиком постепено се ослобађа физичке онтологије како би указала на апстрактнију појмовност. Ипак, иако се префиксација првенствено повезује са творбеносемантичким језичким нивоом, значење префикса се не може потпуно одвојити од семантике и синтаксе глагола. Због свега тога наш је основни циљ у писању ове књиге био стварање теоријског модела који ће објединити различите аспекте глаголске префиксације. Занимало нас је да ли се сви глаголи са једним префиксом могу посматрати као јединствена семантичка категорија, којим се механизмима та категорија шири од центра који има сликовносхематску вредност ка несликовним доменима стварности, потом и где се у каузалној структури глаголског догађаја значење префикса детектује. 
Модел који смо у свом истраживању користили утемељен је на когнитивнолингвистичком приступу језику, што је захтевало одабир и надоградњу постојећег аналитичког апарата, чему су посвећена прва три поглавља. У првом поглављу је показано да се традиционални структуралистички приступ глаголским префиксима у домаћој лингвистици XX века значајно додирује са савременим когнитивносемантичким школама. Преглед когнитивнолингвистичке литературе о овој теми је показао да се глаголски префикси углавном посматрају на хоризонталном семантичком плану, кроз препознавање значењских група међу глаголима са истим префиксом, али да постоји потреба да се размотри и могућност вертикалног обједињавања префиксалне породице. У том смо светлу изнели хипотезу о протосемантичком нивоу префиксног значења – протозначење је несликовно искуствено значење које префиксалну породицу држи на окупу.
Друго поглавље се бави статусом термина сликовна схема у когнитивној лингвистици. Усвојили смо редефиниције сликовних схема које су предложили Џ. Грејди (2005) и Мандлер и Кановас (2014). У том смислу разликујемо сликовне схеме (схеме физичких релација, као што су ИЗНОШЕЊЕ, УНОШЕЊЕ, ОМОТАВАЊЕ и др.), сликовне примитиве (схеме просторних елемената који изграђују сликовне схеме, као што је САДРЖАТЕЉ), одазивне садржаје коју су искуствено повезани са сликовним схемама (импликације ЗАШТИЋЕНОСТИ, ПРИЈАТНОСТИ, НЕПРИЈАТНОСТИ итд.) и суперсхеме (високоапстрактне граматичке релације које обједињују типично физичко искуство са обрасцима сложенијег надфизичког и нефизичког искуства, као што је, рецимо, ДОГАЂАЈНА КАУЗАЛНОСТ). 
У трећем смо поглављу, стога, пажњу посветили каузалној суперсхеми – идеализованом когнитивном моделу који објашњава како се сложена каузална структура догађаја повезује са глаголским аргументима. Каузална суперсхема се наслања на Талмијеву динамику сила, Ланакерову когнитивну граматику (одакле се преузимају термини Трајектор и Оријентир, али са нешто другачијим значењем) и Крофтову теорију глаголских аргумената. Овај модел претпоставља да се каузална логика догађаја заснива на идеализованој троделној схеми коју чине каузални актанти. У агентативном пољу се препознају два актанта чијом интеграцијом настаје типични Агенс – Иницијатор, као ментални покретач догађаја, и Реализатор, као извршилац дејства. Реификатор представља Агенсову дејствену микрозону, док је Кондуктор Агенсова десјтвена макрозона. Медијално поље је сконцентрисано око Пермисора (Пред-Трајектора и Пред-Оријентира), који омогућавају да се дејство претвори у резултат. Резултативно поље чине носилац промене положаја (Трајектор) и носиоци промене садржаја (Оријентири). Различити начини компресије ове сложене структуре кореспондирају са различитим синтаксичким ликовима – прелазни глаголски оквир почива на њеном сажимању у двоактантски однос, док непрелазни указује на апсолутну компресију у једну сложену улогу. У тако постављеном моделу, протозначење префикса се препознаје као семантичка елаборација Трајектора и Оријентира.
У преосталим поглављима у овом су моделу анализирани глаголи са префиксима из-, у-, са-, о- и об-. Показано је да се у свокој од ових префиксалних породица може уочити обједињујуће протозначење, чије су најтипичније манифестације централне сликовне схеме које се са датим префиксом повезују. Сликовносхематско језгор се састоји од неколико схема које исто протозначење изражавају кроз различите обрасце основног физичког искуства (сликовна симилисемија). Тако се протосемантика ЕКСКЛУЗЕ (префикс из-) манифестује кроз три сликовне схеме: ИЗНОШЕЊЕ (схема садржи ексклузираног Трајектора), ИСТИСКАЊЕ (схема уз ексклузираног Трајектора садржи и улогу екстрахованог Оријентира) и ИЗЛАГАЊЕ (ексклузирани Трајектор + експозирани Оријентир). За глаголски префикс у- карактеристично је значење ИНКЛУЗИЈЕ, које се примарно остварује кроз сликовну схему УНОШЕЊА (у којој препознајемо инклузивни Оријентир) или сликовну схему ОМОТАВАЊА (у којој се препознаје инклузивни Трајектор). Глаголски префикс са- обједињује протозначењем САЖИМАЊА (КОМПРЕСИЈЕ) две супротстављене сликовне схеме – СМАЊИВАЊЕ (када се сажима физичка димензија Оријентира) и САБИРАЊЕ (када се сажима раздаљина између више Трајектора). На крају, иако су глаголски префикси о- и об- на сликовносхематском плану у великој мери подударни (оба префикса се манифестују преко сликовних схема УСПОСТАВЉАЊА БАРИЈЕРЕ, ИНТЕГРАЦИЈЕ ОМОТАЧА и ДЕЗИНТЕГРАЦИЈЕ ОМОТАЧА), анализа је показала да се об- може повезати са протозначењем ИНВОЛВИРАНОСТИ (зато у инвентару његових сликовних схема налазимо и сликовну схему ОБУХВАТАЊЕ ПУТАЊОМ), а о- са протозначењем АКСИЈАЛНОСТИ (УСМЕРЕНОСТ КА ОСИ ИЛИ ОД ЊЕ, зато у инвентару овог префикса постоје и сликовна схема ИСПАДА ИЗ РАВНОТЕЖЕ).
У анализама појединачних префикса показано је да протозначење, које се искуствено повезује са централним сликовним схемама, шири свој обухват на друге схеме посредством примарних метафора. Ако се тако откривају нове схеме унутар просторног и перцептивног сазнања, реч је о метасликовним схемама. Глагол изгубити нешто, на пример, не значи да објекат више није у садржатељу већ да није у субјектовом пољу доступности, што указује на метафору НЕДОСТУПНО ЈЕ ИЗВАН САДРЖАТЕЉА. Слично, ни глагол удаљити се не значи улазак у садржатељ, већ указује на примарнометафоричко апстраховање ОНО ШТО СЕ НЕ ВИДИ ЈЕ ОНО ШТО ЈЕ УНЕТО У САДРЖАТЕЉ. Када одазивни појам примарне метафоре излази из домена физичког искуства, схема има квазисликовну онтологију. То можемо илустровати, рецимо, глаголима као упамтити (МЕНТАЛНО ФИКСИРАЊЕ ЈЕ ФИЗИЧКО УБАДАЊЕ), истраумирати (МЕНТАЛНО ИЗЛАГАЊЕ ЈЕ ФИЗИЧКО ИЗЛАГАЊЕ), спријатељити се (БЛИСКОСТ ЈЕ СМАЊЕЊЕ ФИЗИЧКЕ РАЗДАЉИНЕ), осујетити (УЧИНИТИ НЕВАЖНИМ ЈЕ ИЗБАЦИТИ ИЗ РАВНОТЕЖЕ, ОБОРИТИ НА ПОД).
Анализа у протодогађајном моделу нам је омогућила да везу између центра значењске мреже и њене периферије подробније испитамо не губећи из вида обједињујући семантички фактор. Поред тога, она отвора и нове могућности за истраживање парадигматских односа префикса – исти садржај може бити концептуализован из угла различитих протозначења (нпр. значење „мотањем прекрити површину нечега“ може се изразити глаголима умотати, обмотати, смотати, измотати, јер се иста сцена повезује са различитим протозначењима). Како се под капом истог протозначења могу појавити и у просторном смислу супротстављене сликовне схеме, протодогађајни модел је згодан и за истраживање енантиосемије (поменуто измотати значи „уклонити омотач“ када префикс указује на екстракцију, али исти глагол може значити и „поставити омотач“ када префикс означава експозицију). На крају, рецимо још и то да каузална суперсхема, као модел за анализу глаголских аргумената, може бити примењена и независно од питања глаголске префиксације, као алат за истраживање семантике глагола уопште.
AB  - Verbal prefixes represent a complex matter in which semantics and grammar are intertwined. It is evidently clear that the polysemy of verbal prefixes, which has been identified in previous research, represents another manifestation of the embodiment of meaning – a linguistic unit with primarily spatial semantics gradually divests itself of physical ontology so as to refer to a more abstract conceptuality. Nevertheless, even though prefixation is primarily related to the linguistic level of the semantics of word formation, the meaning of prefixes cannot be completely separated from the semantics and syntax of verbs. Owing to that, our basic aim in writing this book was the creation of a theoretical model which is to unite various aspects of verbal prefixation. We were interested in finding out whether all verbs with the same prefix can be viewed as a unique semantic category, which mechanisms are used by that category so that it can spread from the centre which has an image-schematic value towards non-imaged domains of reality, as well as where can the meaning of a prefix be identified in the causal structure of a verbal event. 
The model applied in this research is based on the cognitive-linguistic approach to language, which required a selection and extension of the existing analytic apparatus, which is the subject of the first three chapters. Chapter One demonstrates that traditional structural approach to verbal prefixes in Serbian linguistics of the 20th century has significant points of contact with contemporary cognitive-semantic schools. The overview of cognitive-linguistic literature on this subject has shown that verbal prefixes are mainly viewed on the horizontal semantic plane, through identification of thematic groups among verbs with the same prefix, but also that there is a need to consider the possibility of a vertical unification of a prefixal family. With regard to that, we put forward a hypothesis on the proto-semantic level of prefixal meaning – proto-meaning is non-imaged experiential meaning that keeps a prefixal family together. 
Chapter Two deals with the status of the term image schema in cognitive linguistics. We have adopted the redefinitions of image schemas proposed by J. Grady (2005) and Mandler and Canovas (2014). Thus, we differentiate between image schemas (schemas of physical relations, such as TAKING SOMETHING OUT, BRINGING SOMETHING IN, WRAPPING, etc.), image primitives (schemas of spatial elements which build up image schemas, such as CONTAINER), response content which is experientially related to image schemas (implications of PROTECTEDNESS, PLEASANTNESS, UNPLEASANTNESS, etc.) and superschemas (highly abstract grammatical relations which unite typically physical experience with patterns of more complex super-physical and non-physical experience, such as, for example, EVENT CAUSALITY). 
Chapter Three, therefore, focuses on causal superschema – idealized cognitive model which explains how complex causal event structure is related to verbal arguments. Causal superschema relies on Talmy’s force dynamics, Langacker’s cognitive grammar (from which are borrowed the terms Trajector and Landmark, but with a slightly different meaning) and Croft’s theory of verbal arguments. This model assumes that causal event logic is based on an idealized three-part schema made up of causal actants. In the agentive field can be identified two actants whose integration generates a typical Agent – Initiator, as a mental instigator of an event, and Executor, as a doer of an action. Reifier represents the Agent’s action microzone, while Conductor is the Agent’s action macrozone. The median field centers around Enablers (Pre-Trajector and Pre-Landmark), which enable the action to turn into a result. The resultative field is comprised of the exponent of the change of position (Trajector) and of exponents of the change in content (Landmarks). Different methods of compression of this complex structure correlate with different syntactic images – transitive verb frame is based on its compression into a two-actant relation, while the intransitive one points to an absolute compression into one complex role. In the model thus constructed, the proto-meaning of prefixes is recognized as a semantic elaboration of Trajector and Landmark. 
The remaining chapters contain the analysis of verbs with the prefixes iz-, u-, sa-, o- and ob- according to this model. It is shown that in each of these prefixal families one can identify the underlying proto-meaning, whose most typical manifestations are central image schemas that are related to pertaining prefixes. The core of an image schema consists of several schemas which express the same proto-meaning in various patterns of basic physical experience (image similisemy). Thus, the proto-semantics of ЕXCLUSION (prefix iz-) manifests itself in three image schemas: TAKING SOMETHING OUT (schema containing an excluded Trajector), SQUEEZING OUT (schema, apart from an excluded Trajector, contains the role of extracted Landmark) and EXPOSING (excluded Trajector + exposed Landmark). For the verbal prefix u- the typical meaning is that of INCLUSION, which is primarily realized in the image schema of ENTERING (in which is recognized an inclusive Landmark) or the image schema of WRAPPING (in which is recognized an inclusive Trajector). The verbal prefix sa- with the proto-meaning of COMPRESSION unites two contrasting image schemas – REDUCTION (when the physical dimension of the Landmark is reduced) and CONTRACTION (when the distance between a number of Trajectors is reduced). Finally, even though verbal prefixes о- and оb- are equivalent to a great degree on the image schema plane (both prefixes are manifested through image schemas of SETTING A BARRIER, INTEGRATION OF THE COVER and DISINTEGRATION OF THE COVER), the analysis has shown that ob- can be linked with the proto-meaning of INVOLVEMENT (because of which in the inventory of its image schemas can be found the image schema INCLUSION IN THE TRAJECTORY), аnd о- with the proto-meaning of AXIALITY (DIRECTION TOWARDS THE AXIS OR AWAY FROM IT, hence in the inventory of this prefix there is also the image schema FALLS OUT OF BALANCE).
The analyses of individual prefixes demonstrate that the proto-meaning, which is experientially related to the central image schemas, broadens its scope to other schemas by means of primary metaphors. If this leads to discovering new schemas within spatial and perceptive cognition, they represent metaimage schemas. The verb izgubiti nešto (‘lose something’), for example, does not mean that the object is no longer in the container, but that it is not in the area available to the subject, which points to the metaphor WHAT IS UNAVAILABLE IS OUT OF THE CONTAINER. Similarly, neither does the verb udaljiti se (‘distance oneself’) refer to entering the container, but to the primary metaphorical abstraction WHAT CANNOT BE SEEN IS WHAT IS PUT INTO A CONTAINER. When a response concept of a primary metaphor is out of the domain of physical experience, the schema has a quasi-imaged ontology. This can be illustrated by verbs such as upamtiti (‘remember’) (МENTAL FIXATION IS PHYSICAL INCISION), istraumirati (‘traumatize’) (МЕNTAL EXPOSURE IS PHYSICAL EXPOSURE), sprijateljiti se (‘befriend’) (INTIMACY IS THE REDUCTION OF PHYSICAL DISTANCE), osujetiti (‘thwart’) (MAKING IRRELEVANT IS THROWING OUT OF BALANCE, THROWING TO THE GROUND).
The analysis according to the proto-event model enabled us to examine more closely the relation between the centre of the semantic network and its perifery, bearing in mind the unifying semantic factor. Apart from that, it also opens new possibilities for investigating paradigmatic relations of prefixes – the same content can be conceptualized from the aspect of different proto-meanings (e.g. the meaning “cover the surface of something by wrapping” can be expressed by verbs umotati, obmotati, smotati, izmotati, because the same scene is linked with different proto-meanings). As under the same proto-meaning can be found image schemas that are opposed in spatial terms, the proto-event model is also suitable for investigating the enantiosemy (the said verb izmotati means “remove the cover” when the prefix refers to extraction, but the same verb can also mean “place the cover” when the prefix refers to exposition). Eventually, let us also note that the causal superschema, as a model for analysis of verb arguments, can be applied irrespective of verbal prefixation, as a tool for investigating the semantics of verbs in general.
AB  - Глагольные приставки представляют собой сложный вопрос, в котором семантика и грамматика переплетаются различными способами. Совсем ясно, что многозначность глагольных приставок, засвидетельствованная и в предыдущих исследованиях, является еще одним проявлением воплощенности значения, поскольку языковая единица с первичной пространственной семантикой постепенно освобождается от физической онтологии, чтобы указать на более абстрактную понятийность. Однако, вопреки тому, что приставочный способ словообразования в первую очередь связан с словообразовательно-семантическим языковым уровнем, значение приставок нельзя совсем отделить от семантики и синтаксиса глаголов. Таким образом, при написании этой книги нашей основной целью было создание теоретической модели, объединяющей различные аспекты глагольной префиксации. Нас интересовало, можно ли рассматривать все глаголы с одной приставкой в качестве единой семантической категории, при помощи каких механизмов она расширяется от центра, обладающего ценностью образного изображения, по направлению к необразным областям действительности и, наконец, где в каузальной структуре глагольного события определяется значение приставки.
Модель, использованная в этом исследовании, базируется на когнитивно-лингвистическом подходе к языку, что потребовало выбор и надстройку существующего аналитического аппарата, чему посвящены первые три параграфа. В первом параграфе показывается, что традиционный структуралистский подход к глагольным приставкам в отечественной лингвистике XX века характеризуется в значительной мере взаимопроникновением по отношению к современным когнитивно-семантическим школам. Обзор когнитивно-лингвистической литературы на эту тему показывает, что глагольные приставки в основном рассматриваются в горизонтальном семантическом плане, через выделение семантических групп среди глаголов с одинаковой приставкой, а также, что существует необходимость рассмотрения возможности и вертикального объединения словообразовательного типа. В этом свете мы сформулировали гипотезу о протосемантическом уровне префиксального значения – протозначение является необразным экспериенциальным значением, которое делает возможным объединение словообразовательного типа.
Во втором параграфе рассматривается статус термина образное изображение в когнитивной лингвистике. Мы приняли новые определения образных изображений, предложенные Дж. Грейди (2005), Мандлером и Кановасом (2014). В этом смысле мы различаем образные изображения (такие схемы физических отношений, как ВЫНОС, ВНОС, ОБМАТЫВАНИЕ и т.п.), образные примитивы (схемы пространственных элементов, участвующие в построении образного изображения, как например, СОДЕРЖАТЕЛЬ), реактивные содержания, связанные со образами изображениями на уровне опыта (импликации ЗАЩИЩЕННОСТИ, ПРИЯТНОСТИ, НЕПРИЯТНОСТИ и т.п.) и суперсхемы (высокоабстракные грамматические отношения, объединяющие типичный физический опыт с образцами более сложного надфизического и нефизического опыта, например, СОБЫТИЙНАЯ КАУЗАЛЬНОСТЬ).
В третьем параграфе внимание сконцентрировано на каузальной суперсхеме в качестве идеализированной когнитивной модели, которая объясняет, каким образом сложная каузальная структура событий связана с глагольными аргументами. Каузальная суперсхема опирается на динамику сил Тэлми, когнитивную грамматику Лангакера (откуда были взяты термины Траектор и Ориентир, но с несколько измененным значением) и теорию глагольных аргументов Крофта. Данная модель предполагает, что каузальная логика событий основывается на идеализированной трехчастной схеме, которую образуют каузальные актанты. В агентативном поле мы узнаем два актанта, путем объединения которых возникает типичный Агенс – Инициатор в качестве ментального побудителя действия, и Реализатор в качестве совершителя действия. Реификатор представляет собой действенную микрозону Агенса, в то время как Кондуктор является его действенной макрозоной. Медиальное поле сконцентрировано вокруг Пермисора (Пред-Траектора и Пред-Ориентира), которые делают возможным превращение действия в результат. Результативное поле состоит из носителя изменения положения (Траектор) и носителей изменения содержания (Ориентиры). Различные способы компрессии данной сложной структуры соответствуют различным синтаксическим образам – переходная глагольная рамка базируется на ее сжатии в двухактантное движение, в то время как непереходная указывает на абсолютную компрессию в одну сложную роль. В таким образом построенной модели протозначение приставки узнается как семантическая выработка Траектора и Ориентира.
В остальных параграфах, согласно предложенной модели, анализируются глаголы с приставками из-, у-, са-, о- и об-. Отмечается, что в каждом из данных словообразовательных типов можно выявить объединяющее протозначение, самыми яркими проявлениями которого являются центральные схемы изображения, которые связываются с данной приставкой. Ядро образного изображения состоит из нескольких схем, выражающих одно и то же значение через различные образцы основного физического опыта (образная симилисемия). Таким образом, семантика ИСКЛЮЧЕНИЯ (приставка из-) проявляется через три образных изображения: ВЫНОС (схема содержит исключенного Траектора), ВЫТЕСНЕНИЕ (помимо исключенного Траектора схема содержит и роль обособленного Ориентира) и ВЫКЛАДЫВАНИЕ (исключенный Траектор + показанный Ориентир). Глагольную приставку у- характеризует значение ВКЛЮЧЕНИЯ, осуществляющееся, в первую очередь, через схему изображения ВНОСА (в которой узнаем включенный Ориентир) или образную схему ОБМАТЫВАНИЯ (в которой узнается включенный Траектор). Глагольная приставка са- в протозначении СЖАТИЯ (КОМПРЕССИИ) объединяет две противоположные схемы изображения – УМЕНЬШЕНИЕ (когда сжимается физическое измерение Ориентира) и СКЛАДЫВАНИЯ (когда сжимается расстояние между несколькими Траекторами). Наконец, вопреки тому, что глагольные приставки о- и об- на уровне образных изображений в большей мере совпадают (обе приставки проявляются через образное изображение УСТАНОВЛЕНИЯ ПРЕПЯТСТВИЯ, ОБЪЕДИНЕНИЯ ОБОЛОЧКИ и РАСТОЧЕНИЯ ОБОЛОЧКИ), анализ показал, что приставку об- можно связать с протозначением ВОВЛЕЧЕННОСТИ (поэтому в инвентаре его образных изображений находится и образная схема ОХВАТ ТРАЕКТОРИЕЙ), а о- с протозначением АКСИАЛЬНОСТИ (НАПРАВЛЕННОСТЬ К ОСИ ИЛИ ОТ НЕЕ, поэтому в инвентаре данной приставки имеется образная схема ВЫХОДА ИЗ РАВНОВЕСИЯ).
Анализ отдельных приставок показывает, что протозначение, которое через опыт связывается с центральными образными изображениями, расширяет свой охват и на другие образные изображения посредством первичных метафор. Если таким образом обнаруживаются новые схемы внутри пространственного и перцептивного сознания, речь идет о метаобразных схемах. Глагол изгубити нешто (потерять что-то), например, не означает, что предмет больше не находится в рамках содержателя, а что он не находится в поле доступа субъекта, что указывает на метафору НЕДОСТУПНОЕ НАХОДИТСЯ ВНЕ СОДЕРЖАТЕЛЯ. Похоже, и глагол удаљити се (отдалиться) не означает вхождение в содержатель, а указывает на первичное метофорическое ОТВЛЕЧЕНИЕ ТОГО, ЧЕГО НЕ ВИДНО, ЯВЛЯЕТСЯ ТЕМ, ЧТО ВНЕСЛИ В СОДЕРЖАТЕЛЬ. Когда реактивное понятие выходит из области физического опыта, схема обладает квазиобразной онтологией. Это можно проиллюстрировать такими глаголами как упамтити (запомнить) (ментальное фиксирование является физическим уколом), истраумирати (нанести психологические травмы) (МЕНТАЛЬНОЕ ВЫКЛАДЫВАНИЕ ЯВЛЯЕТСЯ ФИЗИЧЕСКИМ ВЫКЛАДЫВАНИЕМ), спријатељити се (подружить) (БЛИЗОСТЬ ПРЕДСТАВЛЯЕТ СОБОЙ УМЕНЬШЕНИЕ ФИЗИЧЕСКОГО РАССТОЯНИЯ), осујетити (воспрепятствовать) (СДЕЛАТЬ НЕВАЖНЫМ ТАКЖЕ КАК ВЫВЕСТИ ИЗ РАВНОВЕСИЯ, СВАЛИТЬ НА ПОЛ).
Анализ в рамках протособытийной модели дает нам возможность более подробно исследовать связь между центром событийной сети и ее периферией, не теряя из виду объединяющий семантический фактор. Вместе с тем модель открывает и новые возможности для исследования парадигматических отношений приставок – одно и то же содержание может концептуализироваться с точки зрения различных протозначений (например, значение «заматыванием перекрыть поверхность чего-либо» может быть выражено глаголами умотати, обмотати, смотати, измотати, потому что одна и та же сцена связывается с различными протозначениями). Так как в рамках одного протозначения могут появиться в пространственном смысле противоположные схемы изображения, протособытийная модель удобна для исследования энантиосемии (упомянутый глагол измотати означает «убрать оболочку», когда приставка указывает на исключение, но тот же глагол может означать «поставить оболочку», когда приставка обозначает выкладывание). В завершение отметим еще и то, что каузальная суперсхема как модель для анализа глагольных аргументов может применяться и независимо от вопросов глагольных приставок в качестве инструмента для исследования глагольной семантики в целом.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Протодогађајна семантика глаголских префикса у српском језику
T1  - Protoevent semantics of verb prefixes in the Serbian language
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16529
ER  - 
@book{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2023",
abstract = "Глаголски префикси представљају сложено питање у коме се семантика и граматика вишеструко преплићу. Потпуно је јасно да вишезначност глаголских префикса, које је и у досадашњим истраживањима посведочена, представља још једну манифестацију утеловљености значења – језичка јединица са примарно просторном семантиком постепено се ослобађа физичке онтологије како би указала на апстрактнију појмовност. Ипак, иако се префиксација првенствено повезује са творбеносемантичким језичким нивоом, значење префикса се не може потпуно одвојити од семантике и синтаксе глагола. Због свега тога наш је основни циљ у писању ове књиге био стварање теоријског модела који ће објединити различите аспекте глаголске префиксације. Занимало нас је да ли се сви глаголи са једним префиксом могу посматрати као јединствена семантичка категорија, којим се механизмима та категорија шири од центра који има сликовносхематску вредност ка несликовним доменима стварности, потом и где се у каузалној структури глаголског догађаја значење префикса детектује. 
Модел који смо у свом истраживању користили утемељен је на когнитивнолингвистичком приступу језику, што је захтевало одабир и надоградњу постојећег аналитичког апарата, чему су посвећена прва три поглавља. У првом поглављу је показано да се традиционални структуралистички приступ глаголским префиксима у домаћој лингвистици XX века значајно додирује са савременим когнитивносемантичким школама. Преглед когнитивнолингвистичке литературе о овој теми је показао да се глаголски префикси углавном посматрају на хоризонталном семантичком плану, кроз препознавање значењских група међу глаголима са истим префиксом, али да постоји потреба да се размотри и могућност вертикалног обједињавања префиксалне породице. У том смо светлу изнели хипотезу о протосемантичком нивоу префиксног значења – протозначење је несликовно искуствено значење које префиксалну породицу држи на окупу.
Друго поглавље се бави статусом термина сликовна схема у когнитивној лингвистици. Усвојили смо редефиниције сликовних схема које су предложили Џ. Грејди (2005) и Мандлер и Кановас (2014). У том смислу разликујемо сликовне схеме (схеме физичких релација, као што су ИЗНОШЕЊЕ, УНОШЕЊЕ, ОМОТАВАЊЕ и др.), сликовне примитиве (схеме просторних елемената који изграђују сликовне схеме, као што је САДРЖАТЕЉ), одазивне садржаје коју су искуствено повезани са сликовним схемама (импликације ЗАШТИЋЕНОСТИ, ПРИЈАТНОСТИ, НЕПРИЈАТНОСТИ итд.) и суперсхеме (високоапстрактне граматичке релације које обједињују типично физичко искуство са обрасцима сложенијег надфизичког и нефизичког искуства, као што је, рецимо, ДОГАЂАЈНА КАУЗАЛНОСТ). 
У трећем смо поглављу, стога, пажњу посветили каузалној суперсхеми – идеализованом когнитивном моделу који објашњава како се сложена каузална структура догађаја повезује са глаголским аргументима. Каузална суперсхема се наслања на Талмијеву динамику сила, Ланакерову когнитивну граматику (одакле се преузимају термини Трајектор и Оријентир, али са нешто другачијим значењем) и Крофтову теорију глаголских аргумената. Овај модел претпоставља да се каузална логика догађаја заснива на идеализованој троделној схеми коју чине каузални актанти. У агентативном пољу се препознају два актанта чијом интеграцијом настаје типични Агенс – Иницијатор, као ментални покретач догађаја, и Реализатор, као извршилац дејства. Реификатор представља Агенсову дејствену микрозону, док је Кондуктор Агенсова десјтвена макрозона. Медијално поље је сконцентрисано око Пермисора (Пред-Трајектора и Пред-Оријентира), који омогућавају да се дејство претвори у резултат. Резултативно поље чине носилац промене положаја (Трајектор) и носиоци промене садржаја (Оријентири). Различити начини компресије ове сложене структуре кореспондирају са различитим синтаксичким ликовима – прелазни глаголски оквир почива на њеном сажимању у двоактантски однос, док непрелазни указује на апсолутну компресију у једну сложену улогу. У тако постављеном моделу, протозначење префикса се препознаје као семантичка елаборација Трајектора и Оријентира.
У преосталим поглављима у овом су моделу анализирани глаголи са префиксима из-, у-, са-, о- и об-. Показано је да се у свокој од ових префиксалних породица може уочити обједињујуће протозначење, чије су најтипичније манифестације централне сликовне схеме које се са датим префиксом повезују. Сликовносхематско језгор се састоји од неколико схема које исто протозначење изражавају кроз различите обрасце основног физичког искуства (сликовна симилисемија). Тако се протосемантика ЕКСКЛУЗЕ (префикс из-) манифестује кроз три сликовне схеме: ИЗНОШЕЊЕ (схема садржи ексклузираног Трајектора), ИСТИСКАЊЕ (схема уз ексклузираног Трајектора садржи и улогу екстрахованог Оријентира) и ИЗЛАГАЊЕ (ексклузирани Трајектор + експозирани Оријентир). За глаголски префикс у- карактеристично је значење ИНКЛУЗИЈЕ, које се примарно остварује кроз сликовну схему УНОШЕЊА (у којој препознајемо инклузивни Оријентир) или сликовну схему ОМОТАВАЊА (у којој се препознаје инклузивни Трајектор). Глаголски префикс са- обједињује протозначењем САЖИМАЊА (КОМПРЕСИЈЕ) две супротстављене сликовне схеме – СМАЊИВАЊЕ (када се сажима физичка димензија Оријентира) и САБИРАЊЕ (када се сажима раздаљина између више Трајектора). На крају, иако су глаголски префикси о- и об- на сликовносхематском плану у великој мери подударни (оба префикса се манифестују преко сликовних схема УСПОСТАВЉАЊА БАРИЈЕРЕ, ИНТЕГРАЦИЈЕ ОМОТАЧА и ДЕЗИНТЕГРАЦИЈЕ ОМОТАЧА), анализа је показала да се об- може повезати са протозначењем ИНВОЛВИРАНОСТИ (зато у инвентару његових сликовних схема налазимо и сликовну схему ОБУХВАТАЊЕ ПУТАЊОМ), а о- са протозначењем АКСИЈАЛНОСТИ (УСМЕРЕНОСТ КА ОСИ ИЛИ ОД ЊЕ, зато у инвентару овог префикса постоје и сликовна схема ИСПАДА ИЗ РАВНОТЕЖЕ).
У анализама појединачних префикса показано је да протозначење, које се искуствено повезује са централним сликовним схемама, шири свој обухват на друге схеме посредством примарних метафора. Ако се тако откривају нове схеме унутар просторног и перцептивног сазнања, реч је о метасликовним схемама. Глагол изгубити нешто, на пример, не значи да објекат више није у садржатељу већ да није у субјектовом пољу доступности, што указује на метафору НЕДОСТУПНО ЈЕ ИЗВАН САДРЖАТЕЉА. Слично, ни глагол удаљити се не значи улазак у садржатељ, већ указује на примарнометафоричко апстраховање ОНО ШТО СЕ НЕ ВИДИ ЈЕ ОНО ШТО ЈЕ УНЕТО У САДРЖАТЕЉ. Када одазивни појам примарне метафоре излази из домена физичког искуства, схема има квазисликовну онтологију. То можемо илустровати, рецимо, глаголима као упамтити (МЕНТАЛНО ФИКСИРАЊЕ ЈЕ ФИЗИЧКО УБАДАЊЕ), истраумирати (МЕНТАЛНО ИЗЛАГАЊЕ ЈЕ ФИЗИЧКО ИЗЛАГАЊЕ), спријатељити се (БЛИСКОСТ ЈЕ СМАЊЕЊЕ ФИЗИЧКЕ РАЗДАЉИНЕ), осујетити (УЧИНИТИ НЕВАЖНИМ ЈЕ ИЗБАЦИТИ ИЗ РАВНОТЕЖЕ, ОБОРИТИ НА ПОД).
Анализа у протодогађајном моделу нам је омогућила да везу између центра значењске мреже и њене периферије подробније испитамо не губећи из вида обједињујући семантички фактор. Поред тога, она отвора и нове могућности за истраживање парадигматских односа префикса – исти садржај може бити концептуализован из угла различитих протозначења (нпр. значење „мотањем прекрити површину нечега“ може се изразити глаголима умотати, обмотати, смотати, измотати, јер се иста сцена повезује са различитим протозначењима). Како се под капом истог протозначења могу појавити и у просторном смислу супротстављене сликовне схеме, протодогађајни модел је згодан и за истраживање енантиосемије (поменуто измотати значи „уклонити омотач“ када префикс указује на екстракцију, али исти глагол може значити и „поставити омотач“ када префикс означава експозицију). На крају, рецимо још и то да каузална суперсхема, као модел за анализу глаголских аргумената, може бити примењена и независно од питања глаголске префиксације, као алат за истраживање семантике глагола уопште., Verbal prefixes represent a complex matter in which semantics and grammar are intertwined. It is evidently clear that the polysemy of verbal prefixes, which has been identified in previous research, represents another manifestation of the embodiment of meaning – a linguistic unit with primarily spatial semantics gradually divests itself of physical ontology so as to refer to a more abstract conceptuality. Nevertheless, even though prefixation is primarily related to the linguistic level of the semantics of word formation, the meaning of prefixes cannot be completely separated from the semantics and syntax of verbs. Owing to that, our basic aim in writing this book was the creation of a theoretical model which is to unite various aspects of verbal prefixation. We were interested in finding out whether all verbs with the same prefix can be viewed as a unique semantic category, which mechanisms are used by that category so that it can spread from the centre which has an image-schematic value towards non-imaged domains of reality, as well as where can the meaning of a prefix be identified in the causal structure of a verbal event. 
The model applied in this research is based on the cognitive-linguistic approach to language, which required a selection and extension of the existing analytic apparatus, which is the subject of the first three chapters. Chapter One demonstrates that traditional structural approach to verbal prefixes in Serbian linguistics of the 20th century has significant points of contact with contemporary cognitive-semantic schools. The overview of cognitive-linguistic literature on this subject has shown that verbal prefixes are mainly viewed on the horizontal semantic plane, through identification of thematic groups among verbs with the same prefix, but also that there is a need to consider the possibility of a vertical unification of a prefixal family. With regard to that, we put forward a hypothesis on the proto-semantic level of prefixal meaning – proto-meaning is non-imaged experiential meaning that keeps a prefixal family together. 
Chapter Two deals with the status of the term image schema in cognitive linguistics. We have adopted the redefinitions of image schemas proposed by J. Grady (2005) and Mandler and Canovas (2014). Thus, we differentiate between image schemas (schemas of physical relations, such as TAKING SOMETHING OUT, BRINGING SOMETHING IN, WRAPPING, etc.), image primitives (schemas of spatial elements which build up image schemas, such as CONTAINER), response content which is experientially related to image schemas (implications of PROTECTEDNESS, PLEASANTNESS, UNPLEASANTNESS, etc.) and superschemas (highly abstract grammatical relations which unite typically physical experience with patterns of more complex super-physical and non-physical experience, such as, for example, EVENT CAUSALITY). 
Chapter Three, therefore, focuses on causal superschema – idealized cognitive model which explains how complex causal event structure is related to verbal arguments. Causal superschema relies on Talmy’s force dynamics, Langacker’s cognitive grammar (from which are borrowed the terms Trajector and Landmark, but with a slightly different meaning) and Croft’s theory of verbal arguments. This model assumes that causal event logic is based on an idealized three-part schema made up of causal actants. In the agentive field can be identified two actants whose integration generates a typical Agent – Initiator, as a mental instigator of an event, and Executor, as a doer of an action. Reifier represents the Agent’s action microzone, while Conductor is the Agent’s action macrozone. The median field centers around Enablers (Pre-Trajector and Pre-Landmark), which enable the action to turn into a result. The resultative field is comprised of the exponent of the change of position (Trajector) and of exponents of the change in content (Landmarks). Different methods of compression of this complex structure correlate with different syntactic images – transitive verb frame is based on its compression into a two-actant relation, while the intransitive one points to an absolute compression into one complex role. In the model thus constructed, the proto-meaning of prefixes is recognized as a semantic elaboration of Trajector and Landmark. 
The remaining chapters contain the analysis of verbs with the prefixes iz-, u-, sa-, o- and ob- according to this model. It is shown that in each of these prefixal families one can identify the underlying proto-meaning, whose most typical manifestations are central image schemas that are related to pertaining prefixes. The core of an image schema consists of several schemas which express the same proto-meaning in various patterns of basic physical experience (image similisemy). Thus, the proto-semantics of ЕXCLUSION (prefix iz-) manifests itself in three image schemas: TAKING SOMETHING OUT (schema containing an excluded Trajector), SQUEEZING OUT (schema, apart from an excluded Trajector, contains the role of extracted Landmark) and EXPOSING (excluded Trajector + exposed Landmark). For the verbal prefix u- the typical meaning is that of INCLUSION, which is primarily realized in the image schema of ENTERING (in which is recognized an inclusive Landmark) or the image schema of WRAPPING (in which is recognized an inclusive Trajector). The verbal prefix sa- with the proto-meaning of COMPRESSION unites two contrasting image schemas – REDUCTION (when the physical dimension of the Landmark is reduced) and CONTRACTION (when the distance between a number of Trajectors is reduced). Finally, even though verbal prefixes о- and оb- are equivalent to a great degree on the image schema plane (both prefixes are manifested through image schemas of SETTING A BARRIER, INTEGRATION OF THE COVER and DISINTEGRATION OF THE COVER), the analysis has shown that ob- can be linked with the proto-meaning of INVOLVEMENT (because of which in the inventory of its image schemas can be found the image schema INCLUSION IN THE TRAJECTORY), аnd о- with the proto-meaning of AXIALITY (DIRECTION TOWARDS THE AXIS OR AWAY FROM IT, hence in the inventory of this prefix there is also the image schema FALLS OUT OF BALANCE).
The analyses of individual prefixes demonstrate that the proto-meaning, which is experientially related to the central image schemas, broadens its scope to other schemas by means of primary metaphors. If this leads to discovering new schemas within spatial and perceptive cognition, they represent metaimage schemas. The verb izgubiti nešto (‘lose something’), for example, does not mean that the object is no longer in the container, but that it is not in the area available to the subject, which points to the metaphor WHAT IS UNAVAILABLE IS OUT OF THE CONTAINER. Similarly, neither does the verb udaljiti se (‘distance oneself’) refer to entering the container, but to the primary metaphorical abstraction WHAT CANNOT BE SEEN IS WHAT IS PUT INTO A CONTAINER. When a response concept of a primary metaphor is out of the domain of physical experience, the schema has a quasi-imaged ontology. This can be illustrated by verbs such as upamtiti (‘remember’) (МENTAL FIXATION IS PHYSICAL INCISION), istraumirati (‘traumatize’) (МЕNTAL EXPOSURE IS PHYSICAL EXPOSURE), sprijateljiti se (‘befriend’) (INTIMACY IS THE REDUCTION OF PHYSICAL DISTANCE), osujetiti (‘thwart’) (MAKING IRRELEVANT IS THROWING OUT OF BALANCE, THROWING TO THE GROUND).
The analysis according to the proto-event model enabled us to examine more closely the relation between the centre of the semantic network and its perifery, bearing in mind the unifying semantic factor. Apart from that, it also opens new possibilities for investigating paradigmatic relations of prefixes – the same content can be conceptualized from the aspect of different proto-meanings (e.g. the meaning “cover the surface of something by wrapping” can be expressed by verbs umotati, obmotati, smotati, izmotati, because the same scene is linked with different proto-meanings). As under the same proto-meaning can be found image schemas that are opposed in spatial terms, the proto-event model is also suitable for investigating the enantiosemy (the said verb izmotati means “remove the cover” when the prefix refers to extraction, but the same verb can also mean “place the cover” when the prefix refers to exposition). Eventually, let us also note that the causal superschema, as a model for analysis of verb arguments, can be applied irrespective of verbal prefixation, as a tool for investigating the semantics of verbs in general., Глагольные приставки представляют собой сложный вопрос, в котором семантика и грамматика переплетаются различными способами. Совсем ясно, что многозначность глагольных приставок, засвидетельствованная и в предыдущих исследованиях, является еще одним проявлением воплощенности значения, поскольку языковая единица с первичной пространственной семантикой постепенно освобождается от физической онтологии, чтобы указать на более абстрактную понятийность. Однако, вопреки тому, что приставочный способ словообразования в первую очередь связан с словообразовательно-семантическим языковым уровнем, значение приставок нельзя совсем отделить от семантики и синтаксиса глаголов. Таким образом, при написании этой книги нашей основной целью было создание теоретической модели, объединяющей различные аспекты глагольной префиксации. Нас интересовало, можно ли рассматривать все глаголы с одной приставкой в качестве единой семантической категории, при помощи каких механизмов она расширяется от центра, обладающего ценностью образного изображения, по направлению к необразным областям действительности и, наконец, где в каузальной структуре глагольного события определяется значение приставки.
Модель, использованная в этом исследовании, базируется на когнитивно-лингвистическом подходе к языку, что потребовало выбор и надстройку существующего аналитического аппарата, чему посвящены первые три параграфа. В первом параграфе показывается, что традиционный структуралистский подход к глагольным приставкам в отечественной лингвистике XX века характеризуется в значительной мере взаимопроникновением по отношению к современным когнитивно-семантическим школам. Обзор когнитивно-лингвистической литературы на эту тему показывает, что глагольные приставки в основном рассматриваются в горизонтальном семантическом плане, через выделение семантических групп среди глаголов с одинаковой приставкой, а также, что существует необходимость рассмотрения возможности и вертикального объединения словообразовательного типа. В этом свете мы сформулировали гипотезу о протосемантическом уровне префиксального значения – протозначение является необразным экспериенциальным значением, которое делает возможным объединение словообразовательного типа.
Во втором параграфе рассматривается статус термина образное изображение в когнитивной лингвистике. Мы приняли новые определения образных изображений, предложенные Дж. Грейди (2005), Мандлером и Кановасом (2014). В этом смысле мы различаем образные изображения (такие схемы физических отношений, как ВЫНОС, ВНОС, ОБМАТЫВАНИЕ и т.п.), образные примитивы (схемы пространственных элементов, участвующие в построении образного изображения, как например, СОДЕРЖАТЕЛЬ), реактивные содержания, связанные со образами изображениями на уровне опыта (импликации ЗАЩИЩЕННОСТИ, ПРИЯТНОСТИ, НЕПРИЯТНОСТИ и т.п.) и суперсхемы (высокоабстракные грамматические отношения, объединяющие типичный физический опыт с образцами более сложного надфизического и нефизического опыта, например, СОБЫТИЙНАЯ КАУЗАЛЬНОСТЬ).
В третьем параграфе внимание сконцентрировано на каузальной суперсхеме в качестве идеализированной когнитивной модели, которая объясняет, каким образом сложная каузальная структура событий связана с глагольными аргументами. Каузальная суперсхема опирается на динамику сил Тэлми, когнитивную грамматику Лангакера (откуда были взяты термины Траектор и Ориентир, но с несколько измененным значением) и теорию глагольных аргументов Крофта. Данная модель предполагает, что каузальная логика событий основывается на идеализированной трехчастной схеме, которую образуют каузальные актанты. В агентативном поле мы узнаем два актанта, путем объединения которых возникает типичный Агенс – Инициатор в качестве ментального побудителя действия, и Реализатор в качестве совершителя действия. Реификатор представляет собой действенную микрозону Агенса, в то время как Кондуктор является его действенной макрозоной. Медиальное поле сконцентрировано вокруг Пермисора (Пред-Траектора и Пред-Ориентира), которые делают возможным превращение действия в результат. Результативное поле состоит из носителя изменения положения (Траектор) и носителей изменения содержания (Ориентиры). Различные способы компрессии данной сложной структуры соответствуют различным синтаксическим образам – переходная глагольная рамка базируется на ее сжатии в двухактантное движение, в то время как непереходная указывает на абсолютную компрессию в одну сложную роль. В таким образом построенной модели протозначение приставки узнается как семантическая выработка Траектора и Ориентира.
В остальных параграфах, согласно предложенной модели, анализируются глаголы с приставками из-, у-, са-, о- и об-. Отмечается, что в каждом из данных словообразовательных типов можно выявить объединяющее протозначение, самыми яркими проявлениями которого являются центральные схемы изображения, которые связываются с данной приставкой. Ядро образного изображения состоит из нескольких схем, выражающих одно и то же значение через различные образцы основного физического опыта (образная симилисемия). Таким образом, семантика ИСКЛЮЧЕНИЯ (приставка из-) проявляется через три образных изображения: ВЫНОС (схема содержит исключенного Траектора), ВЫТЕСНЕНИЕ (помимо исключенного Траектора схема содержит и роль обособленного Ориентира) и ВЫКЛАДЫВАНИЕ (исключенный Траектор + показанный Ориентир). Глагольную приставку у- характеризует значение ВКЛЮЧЕНИЯ, осуществляющееся, в первую очередь, через схему изображения ВНОСА (в которой узнаем включенный Ориентир) или образную схему ОБМАТЫВАНИЯ (в которой узнается включенный Траектор). Глагольная приставка са- в протозначении СЖАТИЯ (КОМПРЕССИИ) объединяет две противоположные схемы изображения – УМЕНЬШЕНИЕ (когда сжимается физическое измерение Ориентира) и СКЛАДЫВАНИЯ (когда сжимается расстояние между несколькими Траекторами). Наконец, вопреки тому, что глагольные приставки о- и об- на уровне образных изображений в большей мере совпадают (обе приставки проявляются через образное изображение УСТАНОВЛЕНИЯ ПРЕПЯТСТВИЯ, ОБЪЕДИНЕНИЯ ОБОЛОЧКИ и РАСТОЧЕНИЯ ОБОЛОЧКИ), анализ показал, что приставку об- можно связать с протозначением ВОВЛЕЧЕННОСТИ (поэтому в инвентаре его образных изображений находится и образная схема ОХВАТ ТРАЕКТОРИЕЙ), а о- с протозначением АКСИАЛЬНОСТИ (НАПРАВЛЕННОСТЬ К ОСИ ИЛИ ОТ НЕЕ, поэтому в инвентаре данной приставки имеется образная схема ВЫХОДА ИЗ РАВНОВЕСИЯ).
Анализ отдельных приставок показывает, что протозначение, которое через опыт связывается с центральными образными изображениями, расширяет свой охват и на другие образные изображения посредством первичных метафор. Если таким образом обнаруживаются новые схемы внутри пространственного и перцептивного сознания, речь идет о метаобразных схемах. Глагол изгубити нешто (потерять что-то), например, не означает, что предмет больше не находится в рамках содержателя, а что он не находится в поле доступа субъекта, что указывает на метафору НЕДОСТУПНОЕ НАХОДИТСЯ ВНЕ СОДЕРЖАТЕЛЯ. Похоже, и глагол удаљити се (отдалиться) не означает вхождение в содержатель, а указывает на первичное метофорическое ОТВЛЕЧЕНИЕ ТОГО, ЧЕГО НЕ ВИДНО, ЯВЛЯЕТСЯ ТЕМ, ЧТО ВНЕСЛИ В СОДЕРЖАТЕЛЬ. Когда реактивное понятие выходит из области физического опыта, схема обладает квазиобразной онтологией. Это можно проиллюстрировать такими глаголами как упамтити (запомнить) (ментальное фиксирование является физическим уколом), истраумирати (нанести психологические травмы) (МЕНТАЛЬНОЕ ВЫКЛАДЫВАНИЕ ЯВЛЯЕТСЯ ФИЗИЧЕСКИМ ВЫКЛАДЫВАНИЕМ), спријатељити се (подружить) (БЛИЗОСТЬ ПРЕДСТАВЛЯЕТ СОБОЙ УМЕНЬШЕНИЕ ФИЗИЧЕСКОГО РАССТОЯНИЯ), осујетити (воспрепятствовать) (СДЕЛАТЬ НЕВАЖНЫМ ТАКЖЕ КАК ВЫВЕСТИ ИЗ РАВНОВЕСИЯ, СВАЛИТЬ НА ПОЛ).
Анализ в рамках протособытийной модели дает нам возможность более подробно исследовать связь между центром событийной сети и ее периферией, не теряя из виду объединяющий семантический фактор. Вместе с тем модель открывает и новые возможности для исследования парадигматических отношений приставок – одно и то же содержание может концептуализироваться с точки зрения различных протозначений (например, значение «заматыванием перекрыть поверхность чего-либо» может быть выражено глаголами умотати, обмотати, смотати, измотати, потому что одна и та же сцена связывается с различными протозначениями). Так как в рамках одного протозначения могут появиться в пространственном смысле противоположные схемы изображения, протособытийная модель удобна для исследования энантиосемии (упомянутый глагол измотати означает «убрать оболочку», когда приставка указывает на исключение, но тот же глагол может означать «поставить оболочку», когда приставка обозначает выкладывание). В завершение отметим еще и то, что каузальная суперсхема как модель для анализа глагольных аргументов может применяться и независимо от вопросов глагольных приставок в качестве инструмента для исследования глагольной семантики в целом.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Протодогађајна семантика глаголских префикса у српском језику, Protoevent semantics of verb prefixes in the Serbian language",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16529"
}
Миљковић, В.. (2023). Протодогађајна семантика глаголских префикса у српском језику. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16529
Миљковић В. Протодогађајна семантика глаголских префикса у српском језику. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16529 .
Миљковић, Вања, "Протодогађајна семантика глаголских префикса у српском језику" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16529 .

Глаголи са префиксом за- који означавају почетне ситуације у савременом српском језику - когнитивнолингвистички приступ

Миљковић, Вања

(Ниш : Филозофски факултет, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2262
AB  - Основни циљ овог рада јесте да се на примеру глагола са префиксом за- покаже да је оправданије претпоставити да глаголски префикси не означавају надискуствене, високоапстрактне појмове као што је, рецимо, почетност (отпочети нешто), већ искуствене обрасце наспрам којих се индукују такви појмови (рецимо – отпочињање отежаног кретања, или отпочињање стања неперцептибилности). Одабрали смо префикс код кога сви консултовани аутори препознају значење почетности и који се у литератури често проглашава празним, граматичким префиксом. У примарном, просторном значењу овог префикса препознаје се неколико сликовних схема заклона. Анализирали смо искуствени комплекс у чијој су основи те схеме, лоцирајући у њему обрасце почетности, што нам је омогућило да предвидимо који се искуствени типови почетних ситуација могу наћи међу глаголима са префиксом за-. Увид у лексички корпус показао је да се глаголи који имају овај префикс и упућују на почетност могу сматрати експонентима тих предвиђених ситуационих образаца.
AB  - In traditional Serbian and Croatian linguistic literature, a few verbal prefixes are often seen as language units with grammatical meanings, among which there is the meaning of initiation. Although there is no consensus among researchers regarding the number of prefixes which have that meaning, there is an agreement that prefix za- can denote beginning of an action or a state. The main problem with traditional approach is that prefixes, which are theoretically assigned to have the same grammatical meaning, are not actually interchangeable. For example, the meaning of initiation is found for both prefixes za- and pro-, but the beginning of the state of quietness is expressed only with the verbs that have prefix za- (‘zaćutati’, ‘zašuteti’) and the beginning of speech act is expressed with the verbs with prefix pro- (‘progovoriti’). Therefore, we hypothesized that prefix za- could not mean an initiation at an abstract, grammatical level of thought but on the experiential level of specific kinds of events which is associated with spatial meaning of this prefix. In the physical domain this prefix could be linked with four image schemas: 1. schema of GOING INTО THE COVERING PLACE (‘zaći’); 2. schema of PLACING A COVERING OBJECT IN THE FRONT OF SOMETHING (‘zakloniti’); 3. reflective variation of the second schema (‘zakloniti se’); 4. EMISSION OF THE MATTER schema (‘zaplakati’). Only the last one is an initial event. The other schemas do not have the meaning of initiation but they are experientially linked to the specific kinds of initial situations. We recognized 14 such initial patterns, which are implied by these schemas (such as ‘initiation of imperceptibility’ or ‘initiation of dysfunctionality’). Our analysis shows that za- verbs which mean initiation and do not belong to the EMISSION OF MATTER schema, are, in fact, realizations of these initial patterns.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Jezik, književnost, vreme. Jezička istraživanja
T1  - Глаголи са префиксом за- који означавају почетне ситуације у савременом српском језику - когнитивнолингвистички приступ
T1  - Verbs with prefix za- which denote initial situations in the contemporary Serbian – a cognitive linguistic approach
SP  - 143
EP  - 158
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2262
ER  - 
@article{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2017",
abstract = "Основни циљ овог рада јесте да се на примеру глагола са префиксом за- покаже да је оправданије претпоставити да глаголски префикси не означавају надискуствене, високоапстрактне појмове као што је, рецимо, почетност (отпочети нешто), већ искуствене обрасце наспрам којих се индукују такви појмови (рецимо – отпочињање отежаног кретања, или отпочињање стања неперцептибилности). Одабрали смо префикс код кога сви консултовани аутори препознају значење почетности и који се у литератури често проглашава празним, граматичким префиксом. У примарном, просторном значењу овог префикса препознаје се неколико сликовних схема заклона. Анализирали смо искуствени комплекс у чијој су основи те схеме, лоцирајући у њему обрасце почетности, што нам је омогућило да предвидимо који се искуствени типови почетних ситуација могу наћи међу глаголима са префиксом за-. Увид у лексички корпус показао је да се глаголи који имају овај префикс и упућују на почетност могу сматрати експонентима тих предвиђених ситуационих образаца., In traditional Serbian and Croatian linguistic literature, a few verbal prefixes are often seen as language units with grammatical meanings, among which there is the meaning of initiation. Although there is no consensus among researchers regarding the number of prefixes which have that meaning, there is an agreement that prefix za- can denote beginning of an action or a state. The main problem with traditional approach is that prefixes, which are theoretically assigned to have the same grammatical meaning, are not actually interchangeable. For example, the meaning of initiation is found for both prefixes za- and pro-, but the beginning of the state of quietness is expressed only with the verbs that have prefix za- (‘zaćutati’, ‘zašuteti’) and the beginning of speech act is expressed with the verbs with prefix pro- (‘progovoriti’). Therefore, we hypothesized that prefix za- could not mean an initiation at an abstract, grammatical level of thought but on the experiential level of specific kinds of events which is associated with spatial meaning of this prefix. In the physical domain this prefix could be linked with four image schemas: 1. schema of GOING INTО THE COVERING PLACE (‘zaći’); 2. schema of PLACING A COVERING OBJECT IN THE FRONT OF SOMETHING (‘zakloniti’); 3. reflective variation of the second schema (‘zakloniti se’); 4. EMISSION OF THE MATTER schema (‘zaplakati’). Only the last one is an initial event. The other schemas do not have the meaning of initiation but they are experientially linked to the specific kinds of initial situations. We recognized 14 such initial patterns, which are implied by these schemas (such as ‘initiation of imperceptibility’ or ‘initiation of dysfunctionality’). Our analysis shows that za- verbs which mean initiation and do not belong to the EMISSION OF MATTER schema, are, in fact, realizations of these initial patterns.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Jezik, književnost, vreme. Jezička istraživanja",
title = "Глаголи са префиксом за- који означавају почетне ситуације у савременом српском језику - когнитивнолингвистички приступ, Verbs with prefix za- which denote initial situations in the contemporary Serbian – a cognitive linguistic approach",
pages = "143-158",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2262"
}
Миљковић, В.. (2017). Глаголи са префиксом за- који означавају почетне ситуације у савременом српском језику - когнитивнолингвистички приступ. in Jezik, književnost, vreme. Jezička istraživanja
Ниш : Филозофски факултет., 143-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2262
Миљковић В. Глаголи са префиксом за- који означавају почетне ситуације у савременом српском језику - когнитивнолингвистички приступ. in Jezik, književnost, vreme. Jezička istraživanja. 2017;:143-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2262 .
Миљковић, Вања, "Глаголи са префиксом за- који означавају почетне ситуације у савременом српском језику - когнитивнолингвистички приступ" in Jezik, književnost, vreme. Jezička istraživanja (2017):143-158,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2262 .

Дистрибутивност и глаголска префиксација у теорији и српској и хрватској лексикографској пракси

Миљковић, Вања

(София : Институт за български език „Проф. Любомир Андрейчин“ – БАН, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2267
AB  - У првом делу рада пажња се посвећује појму дистрибутивност у дериватолошкој литератури и показује се да затечена одређења дистрибутивност понекад мешају са сличним значењима, као и да јој често придодају нијансу етапности, која није део лексичке семантике самих дистрибутива. Како би се дистрибутиви јасније разграничили од сродних догађајних типова (као што су кумулативни, мултипликативни или дивергентни догађаји), аутор предлаже да се дистрибутивност дефинише као збирни догађај који је рашчлањив на истоврсне спацијално дистанциране једноставне ситуације именоване творбеном базом. У другом делу рада разматра се когнитивна мотивисаност дистрибутивних значења префикса по-, из- и раз-. Аутор, наиме, показује да је ЗБИРНИ ЕНТИТЕТ, као основна компонента дистрибутивности, когнитивно наслоњен на МАТЕРИЈУ (песак је у исто време и материја и збир појединачних елемената), ПОВРШИНУ (простор прекривен камењем може се видети и као површина и као збир) и ДИФУЗНИ ТРАГ МАТЕРИЈЕ (простор попрскан неком материјом у исто је време и дифузно обухваћена површина и збир појединачних трагова). Та три чулна елемента чији одазивни садржај може бити појам ЗБИРНИ ЕНТИТЕТ препознају се у сликовним схемама са којима су повезани поменути префикси, из чега аутор закључује да је значење дистрибутивности одазивни образац развијен наспрам основних просторних образаца на које ти префикси указују (нпр. наспрам просторног обрасца који се уочава код глагола као исцедити сок из воћке развијен је дистрибутивни образац код глагола као изотимати све предмете генерализацијом МАТЕРИЈА > ЗБИРНИ ЕНТИТЕТ). У трећем делу рада илустровани су најчешћи начини лексикографског представљања дистрибутива у релевантним српским и хрватским речницима, и скренута је пажња на презасићеност и недовољну прецизност неких типова речничких дефиниција.
AB  - In this paper we dealt with the prefixed verbs with distributive meaning in contemporary Serbian and Croatian languages. In the Serbian and Croatian word formation literature this meaning is often related with two verb prefixes po- and iz-, but there is also a small set of distributives with the prefix raz-. First, we tried to define precisely the range of distributives on the morphological and semantic grounds. We argued that prefixed verb could be considered as distributive if its derivational base labels action which has several spatially distinguished realizations. This kind of definition covers the distributives with obligatory plural argument as well as the distributives which denote action that took place on the different spots in the same space (cf. “pootvarati sve prozore“ – “to open all windows” and “izljubiti nekome lice“ – “to kiss someone all over their face“). We found that there are several types of cognitive generalizations that could explain how the prefixes po-, iz- and raz-, all of which primarily denote some kind of physical experience, develop distributive meaning. The first generalization is from the matter to the group entity, the second is from the surface to the group entity, and the last from the diffuse trace of matter to the group entity.
PB  - София : Институт за български език „Проф. Любомир Андрейчин“ – БАН
T2  - Lexicography at the Beginning of 21st Century
T2  - ЛЕКСИКОГРАФИЯТА
В
НАЧАЛОТО
НА
ХХ
I 
В
.
T1  - Дистрибутивност и глаголска префиксација у теорији и српској и хрватској лексикографској пракси
T1  - Distributive meaning and verbal prefixation in the theory and Serbian and Croatian lexicography practice
SP  - 129
EP  - 141
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2267
ER  - 
@article{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2016",
abstract = "У првом делу рада пажња се посвећује појму дистрибутивност у дериватолошкој литератури и показује се да затечена одређења дистрибутивност понекад мешају са сличним значењима, као и да јој често придодају нијансу етапности, која није део лексичке семантике самих дистрибутива. Како би се дистрибутиви јасније разграничили од сродних догађајних типова (као што су кумулативни, мултипликативни или дивергентни догађаји), аутор предлаже да се дистрибутивност дефинише као збирни догађај који је рашчлањив на истоврсне спацијално дистанциране једноставне ситуације именоване творбеном базом. У другом делу рада разматра се когнитивна мотивисаност дистрибутивних значења префикса по-, из- и раз-. Аутор, наиме, показује да је ЗБИРНИ ЕНТИТЕТ, као основна компонента дистрибутивности, когнитивно наслоњен на МАТЕРИЈУ (песак је у исто време и материја и збир појединачних елемената), ПОВРШИНУ (простор прекривен камењем може се видети и као површина и као збир) и ДИФУЗНИ ТРАГ МАТЕРИЈЕ (простор попрскан неком материјом у исто је време и дифузно обухваћена површина и збир појединачних трагова). Та три чулна елемента чији одазивни садржај може бити појам ЗБИРНИ ЕНТИТЕТ препознају се у сликовним схемама са којима су повезани поменути префикси, из чега аутор закључује да је значење дистрибутивности одазивни образац развијен наспрам основних просторних образаца на које ти префикси указују (нпр. наспрам просторног обрасца који се уочава код глагола као исцедити сок из воћке развијен је дистрибутивни образац код глагола као изотимати све предмете генерализацијом МАТЕРИЈА > ЗБИРНИ ЕНТИТЕТ). У трећем делу рада илустровани су најчешћи начини лексикографског представљања дистрибутива у релевантним српским и хрватским речницима, и скренута је пажња на презасићеност и недовољну прецизност неких типова речничких дефиниција., In this paper we dealt with the prefixed verbs with distributive meaning in contemporary Serbian and Croatian languages. In the Serbian and Croatian word formation literature this meaning is often related with two verb prefixes po- and iz-, but there is also a small set of distributives with the prefix raz-. First, we tried to define precisely the range of distributives on the morphological and semantic grounds. We argued that prefixed verb could be considered as distributive if its derivational base labels action which has several spatially distinguished realizations. This kind of definition covers the distributives with obligatory plural argument as well as the distributives which denote action that took place on the different spots in the same space (cf. “pootvarati sve prozore“ – “to open all windows” and “izljubiti nekome lice“ – “to kiss someone all over their face“). We found that there are several types of cognitive generalizations that could explain how the prefixes po-, iz- and raz-, all of which primarily denote some kind of physical experience, develop distributive meaning. The first generalization is from the matter to the group entity, the second is from the surface to the group entity, and the last from the diffuse trace of matter to the group entity.",
publisher = "София : Институт за български език „Проф. Любомир Андрейчин“ – БАН",
journal = "Lexicography at the Beginning of 21st Century, ЛЕКСИКОГРАФИЯТА
В
НАЧАЛОТО
НА
ХХ
I 
В
.",
title = "Дистрибутивност и глаголска префиксација у теорији и српској и хрватској лексикографској пракси, Distributive meaning and verbal prefixation in the theory and Serbian and Croatian lexicography practice",
pages = "129-141",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2267"
}
Миљковић, В.. (2016). Дистрибутивност и глаголска префиксација у теорији и српској и хрватској лексикографској пракси. in Lexicography at the Beginning of 21st Century
София : Институт за български език „Проф. Любомир Андрейчин“ – БАН., 129-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2267
Миљковић В. Дистрибутивност и глаголска префиксација у теорији и српској и хрватској лексикографској пракси. in Lexicography at the Beginning of 21st Century. 2016;:129-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2267 .
Миљковић, Вања, "Дистрибутивност и глаголска префиксација у теорији и српској и хрватској лексикографској пракси" in Lexicography at the Beginning of 21st Century (2016):129-141,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2267 .

(Де)компресија као семантички механизам у политичкој карикатури

Миљковић, Вања

(Ниш : Филозофски факултет, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2261
AB  - У раду се разматра однос компресије и појмовне интеграције у Фоконијеовој и Тарнеровој когнитивнолингвистичкој терији. Аутор сматра да појмовна интеграција и компресија, иако се често преплићу, нису исти механизми и предлаже минимални тропросторски модел за проучавање директне компресије. Са друге стране, индиректна компресија се ослања на метафоричке везе и остварује се у моделу појмовне интеграције. Разлику између директне и индиректне компресије аутор илуструје примерима политичких карикатура из опуса познатог српског карикатуристе Предрага Кораксића Коракса. Детаљна анализа одабраних карикатура показала је да се предложеним моделима директне и индиректне компресије могу осветлили различити (де)компресивни механизми и објаснити потенцијалне варијације у разумевању сликовног наратива.
AB  - In this paper we discussed the relationship between compression and conceptual integration within Fauconnier and Turner’s theory. We found that these two conceptual phenomena are distinguishable despite the fact that both are the result of the same guiding principle of achieving a human scale. Thus, the minimal model for analyzing compression has three mental spaces (unlike Fauconnier and Turner’s minimal model of conceptual integration which consists of four spaces): the decompressed, the compressed, and the generic space. In this model there is no need for two inputs because the standard mechanism of compression (the scaling, the syncopation, and the metonymic tightening principle) are sufficient to explain the relationship between the decompressed and the compressed structure. On the other hand, compression and integration act together if the frame of the compressed space could not be derived directly from the decompressed one. In that case, there is actually a fourth space – the prism of compression – and this process could be called indirect compression. Further, we showed, on the examples of the political cartoons, what direct and the indirect (de)compressions look like. For that propose we used the cartoons of the well-known Serbian caricaturist Predrag Koraksić Corax. The trigger of the decompression in both cases is a dissonant element in the visual narrative of the cartoon. If that element is an unstable conceptual mixture, it will be naturally decomposed in the input spaces. Otherwise, if dissonance could be eliminated by direct conceptual “translating” of the compressed cartoon narrative into the decompressed one with decompression mechanisms, there is no need for the complex model of integration of two input spaces.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja
T1  - (Де)компресија као семантички механизам у политичкој карикатури
T1  - (De)compression as the semantic mechanism in the political cartoon
SP  - 557
EP  - 576
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2261
ER  - 
@article{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2016",
abstract = "У раду се разматра однос компресије и појмовне интеграције у Фоконијеовој и Тарнеровој когнитивнолингвистичкој терији. Аутор сматра да појмовна интеграција и компресија, иако се често преплићу, нису исти механизми и предлаже минимални тропросторски модел за проучавање директне компресије. Са друге стране, индиректна компресија се ослања на метафоричке везе и остварује се у моделу појмовне интеграције. Разлику између директне и индиректне компресије аутор илуструје примерима политичких карикатура из опуса познатог српског карикатуристе Предрага Кораксића Коракса. Детаљна анализа одабраних карикатура показала је да се предложеним моделима директне и индиректне компресије могу осветлили различити (де)компресивни механизми и објаснити потенцијалне варијације у разумевању сликовног наратива., In this paper we discussed the relationship between compression and conceptual integration within Fauconnier and Turner’s theory. We found that these two conceptual phenomena are distinguishable despite the fact that both are the result of the same guiding principle of achieving a human scale. Thus, the minimal model for analyzing compression has three mental spaces (unlike Fauconnier and Turner’s minimal model of conceptual integration which consists of four spaces): the decompressed, the compressed, and the generic space. In this model there is no need for two inputs because the standard mechanism of compression (the scaling, the syncopation, and the metonymic tightening principle) are sufficient to explain the relationship between the decompressed and the compressed structure. On the other hand, compression and integration act together if the frame of the compressed space could not be derived directly from the decompressed one. In that case, there is actually a fourth space – the prism of compression – and this process could be called indirect compression. Further, we showed, on the examples of the political cartoons, what direct and the indirect (de)compressions look like. For that propose we used the cartoons of the well-known Serbian caricaturist Predrag Koraksić Corax. The trigger of the decompression in both cases is a dissonant element in the visual narrative of the cartoon. If that element is an unstable conceptual mixture, it will be naturally decomposed in the input spaces. Otherwise, if dissonance could be eliminated by direct conceptual “translating” of the compressed cartoon narrative into the decompressed one with decompression mechanisms, there is no need for the complex model of integration of two input spaces.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja",
title = "(Де)компресија као семантички механизам у политичкој карикатури, (De)compression as the semantic mechanism in the political cartoon",
pages = "557-576",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2261"
}
Миљковић, В.. (2016). (Де)компресија као семантички механизам у политичкој карикатури. in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja
Ниш : Филозофски факултет., 557-576.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2261
Миљковић В. (Де)компресија као семантички механизам у политичкој карикатури. in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja. 2016;:557-576.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2261 .
Миљковић, Вања, "(Де)компресија као семантички механизам у политичкој карикатури" in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja (2016):557-576,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2261 .

Префиксација и метафоричка појмовна интеграција на примеру глаголског префикса пре- у савременом српском језику

Миљковић, Вања

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2268
AB  - Глаголску префиксацију у овом раду посматрамо из когнитивнолингвистичког угла као интеграцију појмовног пакета активираног деривационом основом и сликовне схеме активиране префиксом. Том интеграцијом настаје појмовна бленда – сложена глаголска ситуација у којој се сликовна схема реализује директно или метафорички. Оправдано је претпоставити да глаголском префиксу пре- одговара сликовна схема ПРЕЛАСКА, која се остварује у неколико варијанти: перлативној (прећи улицу), транслимитативној (прећи линију)  и  транслокативној  (унутрашњој:  прећи  с  краја  на  крај  дворишта,  спољашњој: прећи из једног у друго двориште). Ми смо се у овом раду бавили само оним глаголима са префиксом пре- у чијем се значењу сликовна схема реализује метафорички. Пронашли смо да је свака од поменутих варијанти сл. схеме ПРЕЛАСКА учествовала у образовању посебне интеграционе мреже. Перлативност је омогућила настанак пердуративних бленди (преспавати ноћ, преболети нечији одлазак); транслимитативност – ексцесивних бленди (пресолити јело); унутрашња транслокативност – трансмодификативних бленди (преваспитати некога, преквалификовати некога, преизути некога); спољашња транс-локативност – репродуктивних бленди (препричати догађај, преписати текст). Уочили смо, такође, да неке деривационе основе могу бити интегрисане и са неколико варијанти сл. схеме ПРЕЛАСКА, односно да се део полисемантичке структуре неких глагола са овим префиксом може објаснити као последица интеграције базе са различитим варијантама поменуте сл. схеме.
AB  - In this paper we investigate Serbian verbs with prefix pre- which do not refer to the situations of motion in the physical space. We assumed that those verbs can be analized as a result of metaphorical conceptual integration of derivational base and image schema for TRANSITION. In Serbian language there are four specific variation of this schema: MOTION OVER PHYSICAL REGION, MOTION ACROSS THE LINE, MOTION FROM ONE SIDE OF BOUNDED SPACE TO ANOTHER and MOTION FROM ONE PLACE TO ANOTHER. We found four main types of the integrated blends, each one with different variation of that image schema: 1. Verbs with prefix pre- refer to the situation which lasts over a period of time (prespavati noć: “to sleep through the nigh”); 2. Verbs with prefix pre- refer to the situation of metaphorical motion across the norm, referential point or prototypical realization (prešećeriti “to put more sugar than needed”, prerasti nekog “to become taller than someone”); 3. Verbs with prefix pre- refer to the situation of changing one state to another (preobući nekog: “to change someone’s clothes, to dress someone differently”); 4. Verbs with this prefix refer to the situation of metaphorical transition of information from a source to the new form (prepisati “to copy a text by writing it down from a source, word by word”). We also found that polysemy of some verbs with this prefix could be explained as a result of integration with different variation of TRANSITION image schema.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Савремена проучавања језика и књижевности
T1  - Префиксација и метафоричка појмовна интеграција на примеру глаголског префикса пре- у савременом српском језику
T1  - Prefixation and metaphorical conceptual integration – a case study of the verbal prefix pre- in the Serbian language
SP  - 137
EP  - 151
VL  - 6
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2268
ER  - 
@article{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2015",
abstract = "Глаголску префиксацију у овом раду посматрамо из когнитивнолингвистичког угла као интеграцију појмовног пакета активираног деривационом основом и сликовне схеме активиране префиксом. Том интеграцијом настаје појмовна бленда – сложена глаголска ситуација у којој се сликовна схема реализује директно или метафорички. Оправдано је претпоставити да глаголском префиксу пре- одговара сликовна схема ПРЕЛАСКА, која се остварује у неколико варијанти: перлативној (прећи улицу), транслимитативној (прећи линију)  и  транслокативној  (унутрашњој:  прећи  с  краја  на  крај  дворишта,  спољашњој: прећи из једног у друго двориште). Ми смо се у овом раду бавили само оним глаголима са префиксом пре- у чијем се значењу сликовна схема реализује метафорички. Пронашли смо да је свака од поменутих варијанти сл. схеме ПРЕЛАСКА учествовала у образовању посебне интеграционе мреже. Перлативност је омогућила настанак пердуративних бленди (преспавати ноћ, преболети нечији одлазак); транслимитативност – ексцесивних бленди (пресолити јело); унутрашња транслокативност – трансмодификативних бленди (преваспитати некога, преквалификовати некога, преизути некога); спољашња транс-локативност – репродуктивних бленди (препричати догађај, преписати текст). Уочили смо, такође, да неке деривационе основе могу бити интегрисане и са неколико варијанти сл. схеме ПРЕЛАСКА, односно да се део полисемантичке структуре неких глагола са овим префиксом може објаснити као последица интеграције базе са различитим варијантама поменуте сл. схеме., In this paper we investigate Serbian verbs with prefix pre- which do not refer to the situations of motion in the physical space. We assumed that those verbs can be analized as a result of metaphorical conceptual integration of derivational base and image schema for TRANSITION. In Serbian language there are four specific variation of this schema: MOTION OVER PHYSICAL REGION, MOTION ACROSS THE LINE, MOTION FROM ONE SIDE OF BOUNDED SPACE TO ANOTHER and MOTION FROM ONE PLACE TO ANOTHER. We found four main types of the integrated blends, each one with different variation of that image schema: 1. Verbs with prefix pre- refer to the situation which lasts over a period of time (prespavati noć: “to sleep through the nigh”); 2. Verbs with prefix pre- refer to the situation of metaphorical motion across the norm, referential point or prototypical realization (prešećeriti “to put more sugar than needed”, prerasti nekog “to become taller than someone”); 3. Verbs with prefix pre- refer to the situation of changing one state to another (preobući nekog: “to change someone’s clothes, to dress someone differently”); 4. Verbs with this prefix refer to the situation of metaphorical transition of information from a source to the new form (prepisati “to copy a text by writing it down from a source, word by word”). We also found that polysemy of some verbs with this prefix could be explained as a result of integration with different variation of TRANSITION image schema.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности",
title = "Префиксација и метафоричка појмовна интеграција на примеру глаголског префикса пре- у савременом српском језику, Prefixation and metaphorical conceptual integration – a case study of the verbal prefix pre- in the Serbian language",
pages = "137-151",
volume = "6",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2268"
}
Миљковић, В.. (2015). Префиксација и метафоричка појмовна интеграција на примеру глаголског префикса пре- у савременом српском језику. in Савремена проучавања језика и књижевности
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 6(1), 137-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2268
Миљковић В. Префиксација и метафоричка појмовна интеграција на примеру глаголског префикса пре- у савременом српском језику. in Савремена проучавања језика и књижевности. 2015;6(1):137-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2268 .
Миљковић, Вања, "Префиксација и метафоричка појмовна интеграција на примеру глаголског префикса пре- у савременом српском језику" in Савремена проучавања језика и књижевности, 6, no. 1 (2015):137-151,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2268 .

О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику

Миљковић, Вања

(Нови Сад: Филозофски факултет, 2015)

TY  - CHAP
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2266
AB  - Префиксираним глаголима задовољења потребе, за које је на формалном плану карактеристична појава префикса из- или на- у комбинацији са постформантом се, у овом раду прилазимо из угла когнитивне лингвистике. Аналитички модел који користимо развијен је на основу Фоконијеове и Тарнерове теорије појмовне интеграције. Један улазни простор представља одговарајућа сликовна схема – у овом случају то је УЗРОКОВАНИ ИЗЛАЗАК (за глаголе са префиксом из-), односно КУМУЛАЦИЈА (као сложена варијанта схеме КОНТАКТА, за глаголе са префиксом на-). Други улазни простор јесте имперфективна појмовна структура која одговара основи. Анализа је показала да се код глагола задовољења физиолошке потребе за избацивањем материје и физиолошке потребе за кумулацијом материје, може говорити о директној аналошкој интеграцији улазних структура. У случају физиолошке потребе за спавањем и имперфективних глагола који не означавају физиолошке потребе (читати, јахати и сл.) уочава се структурна несиметричност улазних простора, која се разрешава побуђивањем латентних елемената у УП2 (ПОТРЕБА, ОСЕЋАЈ ЗАДОВОЉЕЊА, МЕНТАЛНИ СВЕТ ТРАЈЕКТОРА). Резултат интеграције је тада метафорички: или се ПОТРЕБА концептуализује као ТРАЈЕКТОР који је избачен из МЕНТАЛНОГ СВЕТА АГЕНСА (испавати се, изуживати се) или се ОСЕЋАЈ ЗАДОВОЉЕЊА концептуализује као ОБЈЕКАТ КУМУЛАЦИЈЕ, који је кумулиран у МЕНТАЛНОМ СВЕТУ АГЕНСА у довољној мери (наспавати се, наплесати се). Постформант "се" појављује се тек у бленди, као индикатор референцијалне истости појмова на номинативном и акузативном месту (агенс – агенсова унутрашњост / агенсов ментални свет). У том светлу размотрено је и питање може ли се о глаголима задовољења говорити као о продуктима циркумфикације.
AB  - This paper investigates Serbian prefixed verbs with the meaning of satisfaction of needs, such as: najesti se (“to satisfy the need for eating”), ispiškiti se (“to satisfy the need for urinating”), načitati se (“to satisfy the need for reading”). Those verbs have an interesting form: they have the prefix iz-  or na- followed by the grammatical word "se" (which originates from the reflexive pronoun "sebe"). We use Fauconnier and Turner’s model of conceptual integration to analyze those verbs. In this model one input space is an image schema which corresponds with a prefix, and the other is a conceptual structure of imperfective verb. Prefix iz- is linked to the image schema for the CAUSED MOTION FROM CONTAINER and the prefix na- activates schema for the CUMULATIVE ACT, which is a complex variant of the CONTACT schema.We found that satisfaction of physiological needs for ejecting something from the body is a non-metaphorical blend of the image schema for the CAUSE MOTION FROM CONTAINER and the imperfective structure, and that satisfaction of physiological needs for eating and drinking is a non-metaphorical blend of the CUMULATIVE ACT and the imperfective structure. On the other hand, satisfaction of the need for sleep and non-physiological needs are metaphorical blends and they are based on two metaphors: SATISFACTION OF THE NEED IS OBJECT OF ACCUMULATION (ACCUMULATED IN THE MIND) and THE NEED IS AN OBJECT EJECTED FROM THE MIND. We also found that the word "se" is a mental operator which indicates that the concept in the accusative position is the same as the concept which has a nominative role.
PB  - Нови Сад: Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору IV/2
T1  - О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику
T1  - Prefixed verbs with the meaning of satisfaction of needs in contemporary Serbian language
SP  - 301
EP  - 314
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2266
ER  - 
@inbook{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2015",
abstract = "Префиксираним глаголима задовољења потребе, за које је на формалном плану карактеристична појава префикса из- или на- у комбинацији са постформантом се, у овом раду прилазимо из угла когнитивне лингвистике. Аналитички модел који користимо развијен је на основу Фоконијеове и Тарнерове теорије појмовне интеграције. Један улазни простор представља одговарајућа сликовна схема – у овом случају то је УЗРОКОВАНИ ИЗЛАЗАК (за глаголе са префиксом из-), односно КУМУЛАЦИЈА (као сложена варијанта схеме КОНТАКТА, за глаголе са префиксом на-). Други улазни простор јесте имперфективна појмовна структура која одговара основи. Анализа је показала да се код глагола задовољења физиолошке потребе за избацивањем материје и физиолошке потребе за кумулацијом материје, може говорити о директној аналошкој интеграцији улазних структура. У случају физиолошке потребе за спавањем и имперфективних глагола који не означавају физиолошке потребе (читати, јахати и сл.) уочава се структурна несиметричност улазних простора, која се разрешава побуђивањем латентних елемената у УП2 (ПОТРЕБА, ОСЕЋАЈ ЗАДОВОЉЕЊА, МЕНТАЛНИ СВЕТ ТРАЈЕКТОРА). Резултат интеграције је тада метафорички: или се ПОТРЕБА концептуализује као ТРАЈЕКТОР који је избачен из МЕНТАЛНОГ СВЕТА АГЕНСА (испавати се, изуживати се) или се ОСЕЋАЈ ЗАДОВОЉЕЊА концептуализује као ОБЈЕКАТ КУМУЛАЦИЈЕ, који је кумулиран у МЕНТАЛНОМ СВЕТУ АГЕНСА у довољној мери (наспавати се, наплесати се). Постформант "се" појављује се тек у бленди, као индикатор референцијалне истости појмова на номинативном и акузативном месту (агенс – агенсова унутрашњост / агенсов ментални свет). У том светлу размотрено је и питање може ли се о глаголима задовољења говорити као о продуктима циркумфикације., This paper investigates Serbian prefixed verbs with the meaning of satisfaction of needs, such as: najesti se (“to satisfy the need for eating”), ispiškiti se (“to satisfy the need for urinating”), načitati se (“to satisfy the need for reading”). Those verbs have an interesting form: they have the prefix iz-  or na- followed by the grammatical word "se" (which originates from the reflexive pronoun "sebe"). We use Fauconnier and Turner’s model of conceptual integration to analyze those verbs. In this model one input space is an image schema which corresponds with a prefix, and the other is a conceptual structure of imperfective verb. Prefix iz- is linked to the image schema for the CAUSED MOTION FROM CONTAINER and the prefix na- activates schema for the CUMULATIVE ACT, which is a complex variant of the CONTACT schema.We found that satisfaction of physiological needs for ejecting something from the body is a non-metaphorical blend of the image schema for the CAUSE MOTION FROM CONTAINER and the imperfective structure, and that satisfaction of physiological needs for eating and drinking is a non-metaphorical blend of the CUMULATIVE ACT and the imperfective structure. On the other hand, satisfaction of the need for sleep and non-physiological needs are metaphorical blends and they are based on two metaphors: SATISFACTION OF THE NEED IS OBJECT OF ACCUMULATION (ACCUMULATED IN THE MIND) and THE NEED IS AN OBJECT EJECTED FROM THE MIND. We also found that the word "se" is a mental operator which indicates that the concept in the accusative position is the same as the concept which has a nominative role.",
publisher = "Нови Сад: Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору IV/2",
booktitle = "О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику, Prefixed verbs with the meaning of satisfaction of needs in contemporary Serbian language",
pages = "301-314",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2266"
}
Миљковић, В.. (2015). О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику. in Језици и културе у времену и простору IV/2
Нови Сад: Филозофски факултет., 301-314.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2266
Миљковић В. О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику. in Језици и културе у времену и простору IV/2. 2015;:301-314.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2266 .
Миљковић, Вања, "О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику" in Језици и културе у времену и простору IV/2 (2015):301-314,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2266 .

Семантика глагола уништити у светлу теорије менталних простора

Миљковић, Вања

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2014)

TY  - CONF
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12298
AB  - This study will use Fauconnier and Turner’s theory of mental spaces and conceptual integration for
the semantic analysis of the Serbian verb uništiti (destroy). Three hundred examples excerpted from the electronic
sources serve as a corpus for this study. It is hypothesized that this verb could be represented as a complete
pattern for the conceptual integration, which constitutes three input mental spaces. The interpretation
of the utterance with this verb means two processes. First, the above mentioned pattern is filled with mental
content based on the syntactic context of the verb uništiti, and then those three mental processes are integrated
into dynamic situation. According to the Fauconnier and Turner’s principle of achieving human scale,
this model provides an understanding of the metaphor NEGATIVE CHANGE OF THE CONDITION IS A
DESTRUCTION as a result of the compression. Furthermore, the metonymic and metaphoric arguments of
the verb uništiti could be explained in this model as different types of projections from the input spaces into
integrated blend.
AB  - У овом раду применићемо теорију менталних простора и појмовне интеграције у семантичкој анализи глагола уништити. Корпус за наше истраживање чини 300 примера ексцерпираних из електорнских извора. Наша је претпоставка да се овај глагол може
представити као готов образац за појмовну интеграцију који садржи три улазна ментална простора. Интерпретација исказа са овим глаголом подразумева два процеса. Прво
се поменути образац попуњава менталним садржајем на основу синтаксичког контекста
глагола уништити, а потом се те три менталне представе интегришу у једну динамичку
ситуацију. Оваква модел омогућава да метафору УЗРОКОВАЊЕ НЕГАТИВНЕ ПРОМЕНА СТАЊА ЈЕ УНИШТЕЊЕ разумемо као резултат компресије вођене Фоконијеовим и
Тарнеровим принципом достизања човекове мере. Поред тога, метонимијске и метафоричке аргументе глагола уништити у оваквом моделу можемо објаснити као различите
типове пројекција из улазних простора у интегрисану бленду.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са V научног скупа младих филолога Србије одржаног 30. марта 2013. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевц. Књ. 1
T1  - Семантика глагола уништити у светлу теорије менталних простора
T1  - The Semantics of the Verb uništiti (Destroy) in the Light of the Theory Of Mental Spaces
SP  - 139
EP  - 151
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12298
ER  - 
@conference{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2014",
abstract = "This study will use Fauconnier and Turner’s theory of mental spaces and conceptual integration for
the semantic analysis of the Serbian verb uništiti (destroy). Three hundred examples excerpted from the electronic
sources serve as a corpus for this study. It is hypothesized that this verb could be represented as a complete
pattern for the conceptual integration, which constitutes three input mental spaces. The interpretation
of the utterance with this verb means two processes. First, the above mentioned pattern is filled with mental
content based on the syntactic context of the verb uništiti, and then those three mental processes are integrated
into dynamic situation. According to the Fauconnier and Turner’s principle of achieving human scale,
this model provides an understanding of the metaphor NEGATIVE CHANGE OF THE CONDITION IS A
DESTRUCTION as a result of the compression. Furthermore, the metonymic and metaphoric arguments of
the verb uništiti could be explained in this model as different types of projections from the input spaces into
integrated blend., У овом раду применићемо теорију менталних простора и појмовне интеграције у семантичкој анализи глагола уништити. Корпус за наше истраживање чини 300 примера ексцерпираних из електорнских извора. Наша је претпоставка да се овај глагол може
представити као готов образац за појмовну интеграцију који садржи три улазна ментална простора. Интерпретација исказа са овим глаголом подразумева два процеса. Прво
се поменути образац попуњава менталним садржајем на основу синтаксичког контекста
глагола уништити, а потом се те три менталне представе интегришу у једну динамичку
ситуацију. Оваква модел омогућава да метафору УЗРОКОВАЊЕ НЕГАТИВНЕ ПРОМЕНА СТАЊА ЈЕ УНИШТЕЊЕ разумемо као резултат компресије вођене Фоконијеовим и
Тарнеровим принципом достизања човекове мере. Поред тога, метонимијске и метафоричке аргументе глагола уништити у оваквом моделу можемо објаснити као различите
типове пројекција из улазних простора у интегрисану бленду.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са V научног скупа младих филолога Србије одржаног 30. марта 2013. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевц. Књ. 1",
title = "Семантика глагола уништити у светлу теорије менталних простора, The Semantics of the Verb uništiti (Destroy) in the Light of the Theory Of Mental Spaces",
pages = "139-151",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12298"
}
Миљковић, В.. (2014). Семантика глагола уништити у светлу теорије менталних простора. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са V научног скупа младих филолога Србије одржаног 30. марта 2013. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевц. Књ. 1
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 139-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12298
Миљковић В. Семантика глагола уништити у светлу теорије менталних простора. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са V научног скупа младих филолога Србије одржаног 30. марта 2013. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевц. Књ. 1. 2014;:139-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12298 .
Миљковић, Вања, "Семантика глагола уништити у светлу теорије менталних простора" in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са V научног скупа младих филолога Србије одржаног 30. марта 2013. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевц. Књ. 1 (2014):139-151,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12298 .

Путовање кроз модерну лексичку семантику

Миљковић, Вања

(Београд : Филолошки факултет, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Миљковић, Вања
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12621
AB  - Дирк Херартс, професор лингвистике на Универзитету у Лувену (Белгија), познато је име у савременој лингвистици, посебно међу лингвистима
когнитивистичке оријентације. Он је један од уредника часописа Cognitive
Linguistics, као и монографијa The Oxford Handbook of Cognitive Linguistics
(2007) и Cognitive Linguistics: Basic Readings (2006). Објавио је и неколико
књига о лексичкој семантици, међу којима су: The structure of lexical variation.
Meaning, naming, and context (1994), Diachronic prototype semantics. A contribution
to historical lexicology (1997), Words and Other Wonders. Papers on Lexical
and Semantic Topics (2006).
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Путовање кроз модерну лексичку семантику
SP  - 775
EP  - 781
VL  - 18
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12621
ER  - 
@article{
author = "Миљковић, Вања",
year = "2013",
abstract = "Дирк Херартс, професор лингвистике на Универзитету у Лувену (Белгија), познато је име у савременој лингвистици, посебно међу лингвистима
когнитивистичке оријентације. Он је један од уредника часописа Cognitive
Linguistics, као и монографијa The Oxford Handbook of Cognitive Linguistics
(2007) и Cognitive Linguistics: Basic Readings (2006). Објавио је и неколико
књига о лексичкој семантици, међу којима су: The structure of lexical variation.
Meaning, naming, and context (1994), Diachronic prototype semantics. A contribution
to historical lexicology (1997), Words and Other Wonders. Papers on Lexical
and Semantic Topics (2006).",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Путовање кроз модерну лексичку семантику",
pages = "775-781",
volume = "18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12621"
}
Миљковић, В.. (2013). Путовање кроз модерну лексичку семантику. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 18, 775-781.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12621
Миљковић В. Путовање кроз модерну лексичку семантику. in Српски језик. 2013;18:775-781.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12621 .
Миљковић, Вања, "Путовање кроз модерну лексичку семантику" in Српски језик, 18 (2013):775-781,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12621 .