TY  - CHAP
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16578
AB  - Наш рад бави се новим сливеницама и сраслицама које су претежно у медијима, као и језику онлајн-портала, друштвених мрежа и сл., актуализоване пандемијом ковида 19 и ситуацијом која је окружује. Анализираћемо нове речи из семантичког и употребног аспекта, проверити њихово порекло и испитати какав им је тренутно статус у српском јавном дискурсу. Посебно ћемо се осврнути на друштвене, али и језичке околности у којима настају, тј. позајмљују се, наводећи репрезентативне примере. Такође, покушаћемо да контекстуализујемо ситуацију у српском језику у односу на друге словенске, али и енглески језик, у коме су се ови творбени поступци, поготово у именовању различитих појмова повезаних с епидемијом, показали веома продуктивни.
AB  - The paper deals with new lexical blends that are dominant in the media, as well as the language of online portals, social networks, etc., updated by the covid-19 pandemic and the situation surrounding it. We analyze new words from the semantic and usage aspect, check their origin and examine what their current status is in Serbian public discourse. We especially look at the social and linguistic circumstances in which they arise, i.e. are borrowed, citing representative examples. Also, we try to contextualize the situation in the Serbian language in relation to other Slavic languages, as well as the English language, in which these creative processes, especially in the naming of different terms related to the epidemic, proved to be very productive.
PB  - Београд : Алма
PB  - Београд : Пројекат Растко
T2  - Сливенице у словенским језицима
T1  - Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија
T1  - New blends in the naming of terms from the period of the Covid 19 epidemic in the language of the media
SP  - 127
EP  - 149
ER  - 

@inbook{
author = "Новокмет, Слободан and Јовановић, Јована",
year = "2023",
abstract = "Наш рад бави се новим сливеницама и сраслицама које су претежно у медијима, као и језику онлајн-портала, друштвених мрежа и сл., актуализоване пандемијом ковида 19 и ситуацијом која је окружује. Анализираћемо нове речи из семантичког и употребног аспекта, проверити њихово порекло и испитати какав им је тренутно статус у српском јавном дискурсу. Посебно ћемо се осврнути на друштвене, али и језичке околности у којима настају, тј. позајмљују се, наводећи репрезентативне примере. Такође, покушаћемо да контекстуализујемо ситуацију у српском језику у односу на друге словенске, али и енглески језик, у коме су се ови творбени поступци, поготово у именовању различитих појмова повезаних с епидемијом, показали веома продуктивни., The paper deals with new lexical blends that are dominant in the media, as well as the language of online portals, social networks, etc., updated by the covid-19 pandemic and the situation surrounding it. We analyze new words from the semantic and usage aspect, check their origin and examine what their current status is in Serbian public discourse. We especially look at the social and linguistic circumstances in which they arise, i.e. are borrowed, citing representative examples. Also, we try to contextualize the situation in the Serbian language in relation to other Slavic languages, as well as the English language, in which these creative processes, especially in the naming of different terms related to the epidemic, proved to be very productive.",
publisher = "Београд : Алма, Београд : Пројекат Растко",
journal = "Сливенице у словенским језицима",
booktitle = "Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија, New blends in the naming of terms from the period of the Covid 19 epidemic in the language of the media",
pages = "127-149"
}

Новокмет, С.,& Јовановић, Ј.. (2023). Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија. in Сливенице у словенским језицима
Београд : Алма., 127-149.

Новокмет С, Јовановић Ј. Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија. in Сливенице у словенским језицима. 2023;:127-149..

Новокмет, Слободан, Јовановић, Јована, "Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија" in Сливенице у словенским језицима (2023):127-149.

TY  - BOOK
AU  - Николић, Марина
AU  - Ђорђевић, Весна
AU  - Јовановић, Јована
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Јанковић, Јелена
AU  - Безрукова, Ивана
AU  - Томић, Бојана
AU  - Спасојевић, Анета
AU  - Чопа, Миљана
AU  - Ивановић, Јанко
AU  - Рабреновић, Милица
AU  - Иваниш, Јована
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16106
AB  - Појмовник српских лингвистичких термина израђује се од 2021. године у оквиру Одсека за стандардни језик Института за српски језик САНУ. На овом пројекту учествовали су неки од сарадника из сваког одсека Института, у зависности од својих области интересовања. Циљ пројекта је израда савременог специјалног академског речника, при чему се под
савременим специјалним речником (речником специјалне
лексике, терминолошким речником) подразумева појмовник
у којем су пописане и описане специјалне јединице и појмови
карактеристични за одређену област знања једног или више
језика.
PB  - Нови Сад : Прометеј
T1  - Појмовник српских лингвистичких термина
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16106
ER  - 

@book{
author = "Николић, Марина and Ђорђевић, Весна and Јовановић, Јована and Новокмет, Слободан and Јанковић, Јелена and Безрукова, Ивана and Томић, Бојана and Спасојевић, Анета and Чопа, Миљана and Ивановић, Јанко and Рабреновић, Милица and Иваниш, Јована",
year = "2023",
abstract = "Појмовник српских лингвистичких термина израђује се од 2021. године у оквиру Одсека за стандардни језик Института за српски језик САНУ. На овом пројекту учествовали су неки од сарадника из сваког одсека Института, у зависности од својих области интересовања. Циљ пројекта је израда савременог специјалног академског речника, при чему се под
савременим специјалним речником (речником специјалне
лексике, терминолошким речником) подразумева појмовник
у којем су пописане и описане специјалне јединице и појмови
карактеристични за одређену област знања једног или више
језика.",
publisher = "Нови Сад : Прометеј",
title = "Појмовник српских лингвистичких термина",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16106"
}

Николић, М., Ђорђевић, В., Јовановић, Ј., Новокмет, С., Јанковић, Ј., Безрукова, И., Томић, Б., Спасојевић, А., Чопа, М., Ивановић, Ј., Рабреновић, М.,& Иваниш, Ј.. (2023). Појмовник српских лингвистичких термина. 
Нови Сад : Прометеј..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16106

Николић М, Ђорђевић В, Јовановић Ј, Новокмет С, Јанковић Ј, Безрукова И, Томић Б, Спасојевић А, Чопа М, Ивановић Ј, Рабреновић М, Иваниш Ј. Појмовник српских лингвистичких термина. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16106 .

Николић, Марина, Ђорђевић, Весна, Јовановић, Јована, Новокмет, Слободан, Јанковић, Јелена, Безрукова, Ивана, Томић, Бојана, Спасојевић, Анета, Чопа, Миљана, Ивановић, Јанко, Рабреновић, Милица, Иваниш, Јована, "Појмовник српских лингвистичких термина" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16106 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14725
AB  - У раду се са морфосинтаксичког и семантичког аспекта анализира
придевска употреба глаголског прилога садашњег без финалног -и у номинативу и акузативу једнине мушког рода, у позицијама атрибута и предикатива. Циљ рада је да се испитају разлози због којих се ови нестандардни краћи
облици све учесталије појављују, како у језику медија тако и у разговорном
језику – његовој усменој реализацији али и писаној форми коју репрезентује
комуникација међу корисницима друштвених мрежа. Примећене разлике
у начину на који се глаголски прилог садашњи употребљава у придевској
служби у односу на средину XX века тичу се морфосинтаксичких кара ктеристика овог облика и његових семантичких особености у позицијама у
којима има придевску вредност, а оне би могле сугерисати иновације у вези
са диференцирањем вида попридевљеног глаголског прилога у савременом
српском језику.
AB  - The paper analyzes the adjectival use of the present participle without
the fi nal -i in the nominative and accusative masculine singular cases, when
they are positioned as attributes and predicates. The aim of the paper is
to examine reasons behind the increasingly frequent appearance of these
shorter, non-standard forms in the language of media, as well as in the
conversational speech and translated literature. Detected diff erences between
the contemporary usage of present participle in adjectival form and middle
20th century’s usage are related to the morphosyntactic characteristics of
this form and structural-semantic peculiarities of predicative position. These
detected diff erences might suggest some innovations in diff erentiation of the
form of the adjectivalized present participle in the modern Serbian language.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О неким аспектима попридевљавања глаголског прилога садашњег у савременом српском језику
T1  - On Certain Aspects of Transformation of Present Participle Turning into Adjective in Contemporary Serbian Language
SP  - 27
EP  - 52
VL  - 54
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14725
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2023",
abstract = "У раду се са морфосинтаксичког и семантичког аспекта анализира
придевска употреба глаголског прилога садашњег без финалног -и у номинативу и акузативу једнине мушког рода, у позицијама атрибута и предикатива. Циљ рада је да се испитају разлози због којих се ови нестандардни краћи
облици све учесталије појављују, како у језику медија тако и у разговорном
језику – његовој усменој реализацији али и писаној форми коју репрезентује
комуникација међу корисницима друштвених мрежа. Примећене разлике
у начину на који се глаголски прилог садашњи употребљава у придевској
служби у односу на средину XX века тичу се морфосинтаксичких кара ктеристика овог облика и његових семантичких особености у позицијама у
којима има придевску вредност, а оне би могле сугерисати иновације у вези
са диференцирањем вида попридевљеног глаголског прилога у савременом
српском језику., The paper analyzes the adjectival use of the present participle without
the fi nal -i in the nominative and accusative masculine singular cases, when
they are positioned as attributes and predicates. The aim of the paper is
to examine reasons behind the increasingly frequent appearance of these
shorter, non-standard forms in the language of media, as well as in the
conversational speech and translated literature. Detected diff erences between
the contemporary usage of present participle in adjectival form and middle
20th century’s usage are related to the morphosyntactic characteristics of
this form and structural-semantic peculiarities of predicative position. These
detected diff erences might suggest some innovations in diff erentiation of the
form of the adjectivalized present participle in the modern Serbian language.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О неким аспектима попридевљавања глаголског прилога садашњег у савременом српском језику, On Certain Aspects of Transformation of Present Participle Turning into Adjective in Contemporary Serbian Language",
pages = "27-52",
volume = "54",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14725"
}

Јовановић, Ј. Б.. (2023). О неким аспектима попридевљавања глаголског прилога садашњег у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 54(1), 27-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14725

Јовановић ЈБ. О неким аспектима попридевљавања глаголског прилога садашњег у савременом српском језику. in Наш језик. 2023;54(1):27-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14725 .

Јовановић, Јована Б., "О неким аспектима попридевљавања глаголског прилога садашњег у савременом српском језику" in Наш језик, 54, no. 1 (2023):27-52,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14725 .

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16576
AB  - У раду се са лексичко-семантичког и лингвокултуролошког аспекта приступа анализи лексема погрдног значења у номинацији човека, са циљем да се испитају специфичности концептуализације рода у српској лингво-културној заједници, односно да се укаже на различите манифестације стереотипне перцепције полова у нашем друштву, које се сагледавају и на плану лексике савременог српског језика. Истраживање је спроведено на корпусу од преко 1000 лексема, које су ексцерпиране из три дескриптивна речника српског језика (РСАНУ, РМС и РСЈ), два речника жаргона (Андрић, Герзић), као и једног речника опсцених речи и израза (Шипка).
Намера аутора јесте да покаже да се погрдно име које субјекат номинације додељује особи мушког или женског пола најчешће не заснива на његовој индивидуалној оцени, већ на готовој лексикализованој оцени, уграђеној у семантичку структуру пејоративне лексеме којом се именује мушкарац или жена. Посреди су конотативне семантичке компоненте које представљају културалне слојеве значења пејоратива у сфери ЧОВЕК и у њима су садржане различите асоцијације, генерализације и еталони који постоје у нашој језичкој заједници. Издвајањем пејоративних назива за особе мушког и женског пола, тј. њиховом лексичко-семантичком анализом, утврђује се које физичке и духовне особине, облике понашања, активности и друштвене улоге колектив сматра непожељним за представнике двају полова. На основу тога идентификују се неки негативни стереотипи о мушкарцима и женама у српском друштву и националној култури и, самим тим, конструише идеал мушке односно женске особе у српској језичкој слици света.
AB  - In this paper we will approach the analysis of pejorative lexemes in the nomination of man from the lexical-semantic and linguistic-cultural aspects, with the aim of examining the specifics of the conceptualization of gender in the Serbian socio-linguistic comunity. The research was conducted on the syllabus of more than 1000 lexemes in total, which were taken from three descriptive Serbian language dictionaries and three slang dictionaries additionally. Our intention is to show that derogatory name assigned to a person is often not based on its individual evaluation, but on a lexicalized assessment, embeddeding the semantic structure of the pejorative lexeme, in the form of connotative semantic components that represent cultural layers of meaning. Through a lexical-semantic analyses of pejoratve names for male and female persons, we will determine some physical and spiritual characteristics, social roles, sexual orientation, activities and forms of behaviour which the collective considers undesirable for representatives of the two sexes. Linguistic image of the world represented by pejoratives denoting man and woman is the indicator of negative collective attitudes to the number of varieties individual community members.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“
T1  - Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури
T1  - Lexical pejoration as a reflection of the linguistic image of the world and the stereotypical perception of gender in Serbian culture
SP  - 383
EP  - 397
ER  - 

@inbook{
author = "Јовановић, Јована",
year = "2023",
abstract = "У раду се са лексичко-семантичког и лингвокултуролошког аспекта приступа анализи лексема погрдног значења у номинацији човека, са циљем да се испитају специфичности концептуализације рода у српској лингво-културној заједници, односно да се укаже на различите манифестације стереотипне перцепције полова у нашем друштву, које се сагледавају и на плану лексике савременог српског језика. Истраживање је спроведено на корпусу од преко 1000 лексема, које су ексцерпиране из три дескриптивна речника српског језика (РСАНУ, РМС и РСЈ), два речника жаргона (Андрић, Герзић), као и једног речника опсцених речи и израза (Шипка).
Намера аутора јесте да покаже да се погрдно име које субјекат номинације додељује особи мушког или женског пола најчешће не заснива на његовој индивидуалној оцени, већ на готовој лексикализованој оцени, уграђеној у семантичку структуру пејоративне лексеме којом се именује мушкарац или жена. Посреди су конотативне семантичке компоненте које представљају културалне слојеве значења пејоратива у сфери ЧОВЕК и у њима су садржане различите асоцијације, генерализације и еталони који постоје у нашој језичкој заједници. Издвајањем пејоративних назива за особе мушког и женског пола, тј. њиховом лексичко-семантичком анализом, утврђује се које физичке и духовне особине, облике понашања, активности и друштвене улоге колектив сматра непожељним за представнике двају полова. На основу тога идентификују се неки негативни стереотипи о мушкарцима и женама у српском друштву и националној култури и, самим тим, конструише идеал мушке односно женске особе у српској језичкој слици света., In this paper we will approach the analysis of pejorative lexemes in the nomination of man from the lexical-semantic and linguistic-cultural aspects, with the aim of examining the specifics of the conceptualization of gender in the Serbian socio-linguistic comunity. The research was conducted on the syllabus of more than 1000 lexemes in total, which were taken from three descriptive Serbian language dictionaries and three slang dictionaries additionally. Our intention is to show that derogatory name assigned to a person is often not based on its individual evaluation, but on a lexicalized assessment, embeddeding the semantic structure of the pejorative lexeme, in the form of connotative semantic components that represent cultural layers of meaning. Through a lexical-semantic analyses of pejoratve names for male and female persons, we will determine some physical and spiritual characteristics, social roles, sexual orientation, activities and forms of behaviour which the collective considers undesirable for representatives of the two sexes. Linguistic image of the world represented by pejoratives denoting man and woman is the indicator of negative collective attitudes to the number of varieties individual community members.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“",
booktitle = "Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури, Lexical pejoration as a reflection of the linguistic image of the world and the stereotypical perception of gender in Serbian culture",
pages = "383-397"
}

Јовановић, Ј.. (2023). Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури. in Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“
Нови Сад : Филозофски факултет., 383-397.

Јовановић Ј. Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури. in Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“. 2023;:383-397..

Јовановић, Јована, "Лексичка пејорација као одраз језичке слике света и родних стереотипа у српској култури" in Зборник радова : Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум „Сусрет култура“ (2023):383-397.

TY  - JOUR
AU  - Ивановић, Ненад Б.
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16319
AB  - Рад представља опис и анализу збирке погрдних назива Ђорђа Натошевића (1821–1887). Збирка је настала половином XIX века, а почетком XX века придружена је грађи за Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, чији је и данас део. Ова збирка од 2584 лексичке јединице представља најобимнију и структурно најразноврснију збирку погрдних назива за особе у српском језику XIX и XX века. У првом делу рада издвајају се четири главне категорије погрдних назива у збирци: 1) заједничке именице, 2) описни придеви, 3) вишечлани лексички спојеви и 4) семасиолошки мотивисани антропоними. Наведене категорије се даље описују и групишу према структурним типовима, семантичким доменима и начину на који реализују погрдно значење. На основу стечених увида, у другом делу рада спроводи се емпиријско истраживање односа творбених и семантичких елемената погрдних назива у збирци Ђ. Натошевића, њихове међусобне условљености, као и појава творбене синонимије и конкуренције суфикса у појединим категоријама погрдних назива. У закључку рада аргументује се теза да Натошевићева збирка представља не само значајан извор за проучавање српског (раз)говорног језика у XIX веку, већ и сведочанство о континуитету развоја система пејоратива у савременом језику. На основу поменуте тезе образлажу се потребе и могућности претварања ове збирке у електронски речник и базу пејоративних назива у српском језику.
AB  - In this paper we present both a description and the analysis of the collection of derogatory names in manuscript form by Đorđe Natošević (1821–1887). Đ. Natošević gathered his collection of names from various sources in the middle of the 19th century. At the beginning of the 20th century, the manuscript was joined to the archive of the lexical materials for the Dictionary of the Serbian Academy of SASA, of which it is still a part today. This collection of 2584 lexical items represents the most extensive and structurally diverse collection of derogatory names for persons in the Serbian language, both for the 19th and 20th centuries alike. With this in view, in the first part of the paper we distinguish four main categories of derogatory names in the Natošević’s collection: 1) common nouns, 2) descriptive adjectives, 3) multiword expressions and 4) semasiologically motivated anthroponyms. We then proceed to describe these categories according to their structural type, semantic domain and the way by which they realize derogatory meaning. Based on these insights, in the second part of the paper we conduct an empirically based research of the relationship between word-formational and semantic elements of ‘coarse words’ in Natošević’s collection, as well as the research of sufixal synonymy and sufixal competition in certain categories of derogatory names. In the conclusion we state that Natošević’s collection represents a significant source for the study of the Serbian (colloquial) language in the 19th century, and stands as a testimony of the continuity of the development of the system of pejoratives in the modern Serbian language. Based on this conclusions, we then present the needs and possibilities of turning The Collection of Coarse Words by Đorđe Natošević into a dictionary and electronic database of pejoratives in the Serbian language.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Збирка грдних имена Ђорђа Натошевића (1821–1887) као извор за проучавање лексике погрдног значења у савременом српском језику
T1  - A Collection of Coarse Words in Manuscript Form by Đorđe Natošević (1821–1887) as a source for scientific study of derogatory names in the serbian language
SP  - 91
EP  - 120
VL  - 79
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2302091I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16319
ER  - 

@article{
author = "Ивановић, Ненад Б. and Јовановић, Јована Б.",
year = "2023",
abstract = "Рад представља опис и анализу збирке погрдних назива Ђорђа Натошевића (1821–1887). Збирка је настала половином XIX века, а почетком XX века придружена је грађи за Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, чији је и данас део. Ова збирка од 2584 лексичке јединице представља најобимнију и структурно најразноврснију збирку погрдних назива за особе у српском језику XIX и XX века. У првом делу рада издвајају се четири главне категорије погрдних назива у збирци: 1) заједничке именице, 2) описни придеви, 3) вишечлани лексички спојеви и 4) семасиолошки мотивисани антропоними. Наведене категорије се даље описују и групишу према структурним типовима, семантичким доменима и начину на који реализују погрдно значење. На основу стечених увида, у другом делу рада спроводи се емпиријско истраживање односа творбених и семантичких елемената погрдних назива у збирци Ђ. Натошевића, њихове међусобне условљености, као и појава творбене синонимије и конкуренције суфикса у појединим категоријама погрдних назива. У закључку рада аргументује се теза да Натошевићева збирка представља не само значајан извор за проучавање српског (раз)говорног језика у XIX веку, већ и сведочанство о континуитету развоја система пејоратива у савременом језику. На основу поменуте тезе образлажу се потребе и могућности претварања ове збирке у електронски речник и базу пејоративних назива у српском језику., In this paper we present both a description and the analysis of the collection of derogatory names in manuscript form by Đorđe Natošević (1821–1887). Đ. Natošević gathered his collection of names from various sources in the middle of the 19th century. At the beginning of the 20th century, the manuscript was joined to the archive of the lexical materials for the Dictionary of the Serbian Academy of SASA, of which it is still a part today. This collection of 2584 lexical items represents the most extensive and structurally diverse collection of derogatory names for persons in the Serbian language, both for the 19th and 20th centuries alike. With this in view, in the first part of the paper we distinguish four main categories of derogatory names in the Natošević’s collection: 1) common nouns, 2) descriptive adjectives, 3) multiword expressions and 4) semasiologically motivated anthroponyms. We then proceed to describe these categories according to their structural type, semantic domain and the way by which they realize derogatory meaning. Based on these insights, in the second part of the paper we conduct an empirically based research of the relationship between word-formational and semantic elements of ‘coarse words’ in Natošević’s collection, as well as the research of sufixal synonymy and sufixal competition in certain categories of derogatory names. In the conclusion we state that Natošević’s collection represents a significant source for the study of the Serbian (colloquial) language in the 19th century, and stands as a testimony of the continuity of the development of the system of pejoratives in the modern Serbian language. Based on this conclusions, we then present the needs and possibilities of turning The Collection of Coarse Words by Đorđe Natošević into a dictionary and electronic database of pejoratives in the Serbian language.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Збирка грдних имена Ђорђа Натошевића (1821–1887) као извор за проучавање лексике погрдног значења у савременом српском језику, A Collection of Coarse Words in Manuscript Form by Đorđe Natošević (1821–1887) as a source for scientific study of derogatory names in the serbian language",
pages = "91-120",
volume = "79",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2302091I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16319"
}

Ивановић, Н. Б.,& Јовановић, Ј. Б.. (2023). Збирка грдних имена Ђорђа Натошевића (1821–1887) као извор за проучавање лексике погрдног значења у савременом српском језику. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 79(2), 91-120.
https://doi.org/10.2298/JFI2302091I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16319

Ивановић НБ, Јовановић ЈБ. Збирка грдних имена Ђорђа Натошевића (1821–1887) као извор за проучавање лексике погрдног значења у савременом српском језику. in Јужнословенски филолог. 2023;79(2):91-120.
doi:10.2298/JFI2302091I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16319 .

Ивановић, Ненад Б., Јовановић, Јована Б., "Збирка грдних имена Ђорђа Натошевића (1821–1887) као извор за проучавање лексике погрдног значења у савременом српском језику" in Јужнословенски филолог, 79, no. 2 (2023):91-120,
https://doi.org/10.2298/JFI2302091I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16319 .

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15020
AB  - У раду се са лексичко-семантичког и лингвокултуролошког аспекта анализирају
погрдни називи за ЛГБТ особе, с посебним освртом на пејоративе којима се ре-
ферише на мушке особе хомосексуалне оријентације у српском језику. Затим се,
кроз анализу јавног дискурса о овој мањинској групи – како кроз проучавање но-
винских текстова и званичних саопштења друштвених актера у медијима, тако и
кроз сагледавање лексичких обележја комуникације међу корисницима друштве-
них мрежа о овој теми – показују различити нивои вербалне дискриминације
којој су ЛГБТ особе у Србији изложене. Циљ је да се, на примеру експресивне
лексике која је заступљена у јавном дискурсу и реферише на припаднике ове
мањинске скупине, покаже моћ медија у креирању и учвршћивању идеолошких
и дискриминаторних ставова у друштву.
AB  - The paper analyzes derogatory names for LGBT persons from the lexical-semantic and
linguacultural aspects, with a special focus on pejoratives referring to male persons
of the homosexual orientation in the Serbian language. Then, through the analysis of
the public discourse about this minority group – both through the study of newspaper
texts and official announcements of social actors in the media, as well as by looking at
the lexical features of communication among social network users on this topic – the
different levels of verbal discrimination that the LGBT persons in Serbia are exposed
to are shown. The goal is to demonstrate the power of the media in creating and
strengthening ideological and discriminatory attitudes in society, using the example of
the expressive lexicon that is represented in public discourse and refers to members of
this minority group.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
T2  - Jezik, književnost, moć
T1  - Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању ставова према мањинским групама (на примеру вербалне дискриминације ЛГБТ особа)
T1  - The Power of the Vocabulary of Media Discourse in Creating and Strengthening Attitudes Towards Minority Groups (The Example of Verbal Discrimination of the LGBT Male Persons)
SP  - 167
EP  - 183
DO  - 10.46630/jkm.2023.10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15020
ER  - 

@inbook{
author = "Јовановић, Јована",
year = "2023",
abstract = "У раду се са лексичко-семантичког и лингвокултуролошког аспекта анализирају
погрдни називи за ЛГБТ особе, с посебним освртом на пејоративе којима се ре-
ферише на мушке особе хомосексуалне оријентације у српском језику. Затим се,
кроз анализу јавног дискурса о овој мањинској групи – како кроз проучавање но-
винских текстова и званичних саопштења друштвених актера у медијима, тако и
кроз сагледавање лексичких обележја комуникације међу корисницима друштве-
них мрежа о овој теми – показују различити нивои вербалне дискриминације
којој су ЛГБТ особе у Србији изложене. Циљ је да се, на примеру експресивне
лексике која је заступљена у јавном дискурсу и реферише на припаднике ове
мањинске скупине, покаже моћ медија у креирању и учвршћивању идеолошких
и дискриминаторних ставова у друштву., The paper analyzes derogatory names for LGBT persons from the lexical-semantic and
linguacultural aspects, with a special focus on pejoratives referring to male persons
of the homosexual orientation in the Serbian language. Then, through the analysis of
the public discourse about this minority group – both through the study of newspaper
texts and official announcements of social actors in the media, as well as by looking at
the lexical features of communication among social network users on this topic – the
different levels of verbal discrimination that the LGBT persons in Serbia are exposed
to are shown. The goal is to demonstrate the power of the media in creating and
strengthening ideological and discriminatory attitudes in society, using the example of
the expressive lexicon that is represented in public discourse and refers to members of
this minority group.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, moć",
booktitle = "Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању ставова према мањинским групама (на примеру вербалне дискриминације ЛГБТ особа), The Power of the Vocabulary of Media Discourse in Creating and Strengthening Attitudes Towards Minority Groups (The Example of Verbal Discrimination of the LGBT Male Persons)",
pages = "167-183",
doi = "10.46630/jkm.2023.10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15020"
}

Јовановић, Ј.. (2023). Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању ставова према мањинским групама (на примеру вербалне дискриминације ЛГБТ особа). in Jezik, književnost, moć
Niš : Filozofski fakultet., 167-183.
https://doi.org/10.46630/jkm.2023.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15020

Јовановић Ј. Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању ставова према мањинским групама (на примеру вербалне дискриминације ЛГБТ особа). in Jezik, književnost, moć. 2023;:167-183.
doi:10.46630/jkm.2023.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15020 .

Јовановић, Јована, "Моћ лексике медијског дискурса у креирању и учвршћивању ставова према мањинским групама (на примеру вербалне дискриминације ЛГБТ особа)" in Jezik, književnost, moć (2023):167-183,
https://doi.org/10.46630/jkm.2023.10 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15020 .

TY  - GEN
AU  - Николић, Марина
AU  - Ђорђевић, Весна
AU  - Јовановић, Јована
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Јанковић, Јелена
AU  - Безрукова, Ивана
AU  - Томић, Бојана
AU  - Спасојевић, Анета
AU  - Чопа, Миљана
AU  - Ивановић, Јанко
AU  - Рабреновић, Милица
AU  - Иваниш, Јована
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16108
AB  - Појмовник српских лингвистичких термина израђује се од 2021. године у оквиру Одсека за стандардни језик Института за српски језик САНУ. На овом пројекту учествовали су неки од сарадника из сваког одсека Института, у зависности од својих области интересовања. Циљ пројекта је израда савременог специјалног академског речника, при чему се под савременим специјалним речником (речником специјалне лексике, терминолошким речником) подразумева појмовник у којем су пописане и описане специјалне јединице и појмови карактеристични за одређену област знања једног или више језика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - https://www.lingvistickitermini.rs/
T1  - Речник лингвистичких термина
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16108
ER  - 

@misc{
author = "Николић, Марина and Ђорђевић, Весна and Јовановић, Јована and Новокмет, Слободан and Јанковић, Јелена and Безрукова, Ивана and Томић, Бојана and Спасојевић, Анета and Чопа, Миљана and Ивановић, Јанко and Рабреновић, Милица and Иваниш, Јована",
year = "2022",
abstract = "Појмовник српских лингвистичких термина израђује се од 2021. године у оквиру Одсека за стандардни језик Института за српски језик САНУ. На овом пројекту учествовали су неки од сарадника из сваког одсека Института, у зависности од својих области интересовања. Циљ пројекта је израда савременог специјалног академског речника, при чему се под савременим специјалним речником (речником специјалне лексике, терминолошким речником) подразумева појмовник у којем су пописане и описане специјалне јединице и појмови карактеристични за одређену област знања једног или више језика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "https://www.lingvistickitermini.rs/",
title = "Речник лингвистичких термина",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16108"
}

Николић, М., Ђорђевић, В., Јовановић, Ј., Новокмет, С., Јанковић, Ј., Безрукова, И., Томић, Б., Спасојевић, А., Чопа, М., Ивановић, Ј., Рабреновић, М.,& Иваниш, Ј.. (2022). Речник лингвистичких термина. in https://www.lingvistickitermini.rs/
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16108

Николић М, Ђорђевић В, Јовановић Ј, Новокмет С, Јанковић Ј, Безрукова И, Томић Б, Спасојевић А, Чопа М, Ивановић Ј, Рабреновић М, Иваниш Ј. Речник лингвистичких термина. in https://www.lingvistickitermini.rs/. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16108 .

Николић, Марина, Ђорђевић, Весна, Јовановић, Јована, Новокмет, Слободан, Јанковић, Јелена, Безрукова, Ивана, Томић, Бојана, Спасојевић, Анета, Чопа, Миљана, Ивановић, Јанко, Рабреновић, Милица, Иваниш, Јована, "Речник лингвистичких термина" in https://www.lingvistickitermini.rs/ (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16108 .

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14527
AB  - Наш рад бави се новим сливеницама и сраслицама које су претежно у медијима, као и језику онлајн-портала, друштвених мрежа и сл., актуализоване пандемијом ковида 19 и ситуацијом која је окружује. Анализираћемо нове речи из семантичког и употребног аспекта, проверити њихово порекло и испитати какав им је тренутно статус у српском јавном дискурсу. Посебно ћемо се осврнути на друштвене, али и језичке околности у којима настају, тј. позајмљују се, наводећи репрезентативне примере. Такође, покушаћемо да контекстуализујемо ситуацију у српском језику у односу на друге словенске, али и енглески језик, у коме су се ови творбени поступци, поготово у именовању различитих појмова повезаних с епидемијом, показали веома продуктивни.
PB  - Београд : Алма
PB  - Београд : Пројекат "Растко"
T2  - Новоречје
T1  - Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија
SP  - 91
EP  - 105
VL  - IV
IS  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14527
ER  - 

@article{
author = "Новокмет, Слободан and Јовановић, Јована",
year = "2022",
abstract = "Наш рад бави се новим сливеницама и сраслицама које су претежно у медијима, као и језику онлајн-портала, друштвених мрежа и сл., актуализоване пандемијом ковида 19 и ситуацијом која је окружује. Анализираћемо нове речи из семантичког и употребног аспекта, проверити њихово порекло и испитати какав им је тренутно статус у српском јавном дискурсу. Посебно ћемо се осврнути на друштвене, али и језичке околности у којима настају, тј. позајмљују се, наводећи репрезентативне примере. Такође, покушаћемо да контекстуализујемо ситуацију у српском језику у односу на друге словенске, али и енглески језик, у коме су се ови творбени поступци, поготово у именовању различитих појмова повезаних с епидемијом, показали веома продуктивни.",
publisher = "Београд : Алма, Београд : Пројекат "Растко"",
journal = "Новоречје",
title = "Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија",
pages = "91-105",
volume = "IV",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14527"
}

Новокмет, С.,& Јовановић, Ј.. (2022). Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија. in Новоречје
Београд : Алма., IV(6), 91-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14527

Новокмет С, Јовановић Ј. Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија. in Новоречје. 2022;IV(6):91-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14527 .

Новокмет, Слободан, Јовановић, Јована, "Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија" in Новоречје, IV, no. 6 (2022):91-105,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14527 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14426
AB  - Књига „Метафоре и аналогије у настави српског језика – когнитивни приступ“ Драгане Вељковић Станковић и Иване Ђорђев, објављена
2021. године у едицији „Језикословље“ издавачке куће Јасен, представља
јединствену монографију у србистици будући да се у њој на иновативан
начин спајају резултати истраживања из области когнитивне лингвистике – превасходно концептуалне анализе и теорије појмовне метафоре, са
практичним дидактичким питањима и едукативним моделима савремене
хеуристике и методике наставе српског језика. Полазећи од идеје да начин на који се концептуализују језичке појаве има изузетно значајну улогу у разумевању граматичких, ортографских, стилистичких и ортоепских
поставки и начела српског језика, ауторке посвећују пажњу аналогијама
и појмовним метафорама као својеврсним „методичким водичима“, незаобилазним у сваком наставном процесу.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Драгана Вељковић Станковић, Ивана Ђорђев. Метафоре и аналогије у настави српског језика – когнитивни приступ
SP  - 284
EP  - 294
VL  - 78
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14426
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2022",
abstract = "Књига „Метафоре и аналогије у настави српског језика – когнитивни приступ“ Драгане Вељковић Станковић и Иване Ђорђев, објављена
2021. године у едицији „Језикословље“ издавачке куће Јасен, представља
јединствену монографију у србистици будући да се у њој на иновативан
начин спајају резултати истраживања из области когнитивне лингвистике – превасходно концептуалне анализе и теорије појмовне метафоре, са
практичним дидактичким питањима и едукативним моделима савремене
хеуристике и методике наставе српског језика. Полазећи од идеје да начин на који се концептуализују језичке појаве има изузетно значајну улогу у разумевању граматичких, ортографских, стилистичких и ортоепских
поставки и начела српског језика, ауторке посвећују пажњу аналогијама
и појмовним метафорама као својеврсним „методичким водичима“, незаобилазним у сваком наставном процесу.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Драгана Вељковић Станковић, Ивана Ђорђев. Метафоре и аналогије у настави српског језика – когнитивни приступ",
pages = "284-294",
volume = "78",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14426"
}

Јовановић, Ј. Б.. (2022). Драгана Вељковић Станковић, Ивана Ђорђев. Метафоре и аналогије у настави српског језика – когнитивни приступ. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(1), 284-294.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14426

Јовановић ЈБ. Драгана Вељковић Станковић, Ивана Ђорђев. Метафоре и аналогије у настави српског језика – когнитивни приступ. in Јужнословенски филолог. 2022;78(1):284-294.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14426 .

Јовановић, Јована Б., "Драгана Вељковић Станковић, Ивана Ђорђев. Метафоре и аналогије у настави српског језика – когнитивни приступ" in Јужнословенски филолог, 78, no. 1 (2022):284-294,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14426 .

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16577
AB  - У раду се разматрају најновије промене у лексичком систему српског језика у време епидемије коронавируса, које се односе на речи позајмљене из енглеског језика које су се рашириле у употреби у новонасталим друштвеним околностима. Разматра се лексички статус англицизама овог типа, њихова морфолошка адаптираност, значење и домен примене и указује на евентуалне семантичке модификације на локалном терену. Истраживање је спроведено на грађи ексцерпираној из Речника појмова из периода епидемије ковида, а контексти којима се потврђују појединачне лексеме и семантичке реализације преузети су са интернета, из новинских текстова, текстова на порталима, друштвеним мрежама, у коментарима читалаца на онлајн-вести и др.
AB  - The paper discusses the latest changes in the lexical system of the Serbian language during the coronavirus epidemic, with special reference to words borrowed from the English language that have spread in use in the new social circumstances. The aim is to examine lexical status of anglicisms of this type by considering their morphological adaptation, meaning and domain of examples, as well as to explain their possible semantic modifications.
PB  - Београд : Пројекат Растко
PB  - Београд : Алма
T2  - Англицизми и неологизми у језицима Јужних Словена
T1  - Англицизми у номинацији појмова везаних за епидемију вируса ковид 19
T1  - Anglicisms in the nomination of terms related to the covid-19 virus epidemic
SP  - 111
EP  - 127
IS  - 13
ER  - 

@inbook{
author = "Јовановић, Јована",
year = "2022",
abstract = "У раду се разматрају најновије промене у лексичком систему српског језика у време епидемије коронавируса, које се односе на речи позајмљене из енглеског језика које су се рашириле у употреби у новонасталим друштвеним околностима. Разматра се лексички статус англицизама овог типа, њихова морфолошка адаптираност, значење и домен примене и указује на евентуалне семантичке модификације на локалном терену. Истраживање је спроведено на грађи ексцерпираној из Речника појмова из периода епидемије ковида, а контексти којима се потврђују појединачне лексеме и семантичке реализације преузети су са интернета, из новинских текстова, текстова на порталима, друштвеним мрежама, у коментарима читалаца на онлајн-вести и др., The paper discusses the latest changes in the lexical system of the Serbian language during the coronavirus epidemic, with special reference to words borrowed from the English language that have spread in use in the new social circumstances. The aim is to examine lexical status of anglicisms of this type by considering their morphological adaptation, meaning and domain of examples, as well as to explain their possible semantic modifications.",
publisher = "Београд : Пројекат Растко, Београд : Алма",
journal = "Англицизми и неологизми у језицима Јужних Словена",
booktitle = "Англицизми у номинацији појмова везаних за епидемију вируса ковид 19, Anglicisms in the nomination of terms related to the covid-19 virus epidemic",
pages = "111-127",
number = "13"
}

Јовановић, Ј.. (2022). Англицизми у номинацији појмова везаних за епидемију вируса ковид 19. in Англицизми и неологизми у језицима Јужних Словена
Београд : Пројекат Растко.(13), 111-127.

Јовановић Ј. Англицизми у номинацији појмова везаних за епидемију вируса ковид 19. in Англицизми и неологизми у језицима Јужних Словена. 2022;(13):111-127..

Јовановић, Јована, "Англицизми у номинацији појмова везаних за епидемију вируса ковид 19" in Англицизми и неологизми у језицима Јужних Словена, no. 13 (2022):111-127.

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13878
AB  - У раду се на основу методолошких поставки лублинске школе когнитивне етнолингвистике профилише стереотип о Балкану и Балканцима у језичкој слици света говорника српског језика. Особине етнокултурног стереотипа утврђују се: 1) кроз анализу системских језичких чињеница садржаних у описним речницима српског језика (РСАНУ, РМС, РСЈ); 2) посредством резултата експерименталних истраживања вербалних асоцијација у асоцијативним речницима (АРСЈ и ОАРСЈ), као и 3) истраживањем јавног дискурса: а) публицистичких текстова у електронским медијима и б) разговорног језика – репрезентованог коментарима читалаца на онлајн-вести и дискусијом међу корисницима друштвених мрежа. Циљ је да се кроз језичку анализу релевантних извора осветли стереотипна перцепција Балкана као географског и друштвено-културног простора и утврде особине које лингвокултурна заједница приписује његовим становницима у наивној слици света српског језика.
AB  - Based on the methodological assumptions of the Lublin school of cognitive ethnolinguistics, the paper profiles the stereotype of Balkan people (and the Balkans) in the linguistic image of the world of Serbian speakers. The features of the ethnocultural stereotype are determined: 1) through the analysis of systemic linguistic facts contained in the descriptive dictionaries of the Serbian language (RSANU, RMS, RSJ); 2) through the results of experimental research of verbal associations in associative dictionaries (ARSJ and OARSJ); as well as 3) by researching public discourse: a) journalistic texts in electronic media and b) conversational language – represented by readers’ comments on online news and discussion among users of social networks. The goal is to shed light on the stereotypical perception of the Balkans as a geographical and socio-cultural area through the linguistic analysis of relevant sources and to determine the characteristics that the linguistic and cultural community attributes to its inhabitants in a naive image of the world of the Serbian language.
PB  - Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије
T2  - Књижевност и језик
T1  - Стереотип о Балкану и Балканцима у српској језичкој слици света
T1  - Stereotype about the Balkans in Serbian Language
SP  - 377
EP  - 394
VL  - 69
IS  - 2
DO  - 10.18485/kij.2022.69.2.8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13878
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2022",
abstract = "У раду се на основу методолошких поставки лублинске школе когнитивне етнолингвистике профилише стереотип о Балкану и Балканцима у језичкој слици света говорника српског језика. Особине етнокултурног стереотипа утврђују се: 1) кроз анализу системских језичких чињеница садржаних у описним речницима српског језика (РСАНУ, РМС, РСЈ); 2) посредством резултата експерименталних истраживања вербалних асоцијација у асоцијативним речницима (АРСЈ и ОАРСЈ), као и 3) истраживањем јавног дискурса: а) публицистичких текстова у електронским медијима и б) разговорног језика – репрезентованог коментарима читалаца на онлајн-вести и дискусијом међу корисницима друштвених мрежа. Циљ је да се кроз језичку анализу релевантних извора осветли стереотипна перцепција Балкана као географског и друштвено-културног простора и утврде особине које лингвокултурна заједница приписује његовим становницима у наивној слици света српског језика., Based on the methodological assumptions of the Lublin school of cognitive ethnolinguistics, the paper profiles the stereotype of Balkan people (and the Balkans) in the linguistic image of the world of Serbian speakers. The features of the ethnocultural stereotype are determined: 1) through the analysis of systemic linguistic facts contained in the descriptive dictionaries of the Serbian language (RSANU, RMS, RSJ); 2) through the results of experimental research of verbal associations in associative dictionaries (ARSJ and OARSJ); as well as 3) by researching public discourse: a) journalistic texts in electronic media and b) conversational language – represented by readers’ comments on online news and discussion among users of social networks. The goal is to shed light on the stereotypical perception of the Balkans as a geographical and socio-cultural area through the linguistic analysis of relevant sources and to determine the characteristics that the linguistic and cultural community attributes to its inhabitants in a naive image of the world of the Serbian language.",
publisher = "Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије",
journal = "Књижевност и језик",
title = "Стереотип о Балкану и Балканцима у српској језичкој слици света, Stereotype about the Balkans in Serbian Language",
pages = "377-394",
volume = "69",
number = "2",
doi = "10.18485/kij.2022.69.2.8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13878"
}

Јовановић, Ј. Б.. (2022). Стереотип о Балкану и Балканцима у српској језичкој слици света. in Књижевност и језик
Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије., 69(2), 377-394.
https://doi.org/10.18485/kij.2022.69.2.8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13878

Јовановић ЈБ. Стереотип о Балкану и Балканцима у српској језичкој слици света. in Књижевност и језик. 2022;69(2):377-394.
doi:10.18485/kij.2022.69.2.8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13878 .

Јовановић, Јована Б., "Стереотип о Балкану и Балканцима у српској језичкој слици света" in Књижевност и језик, 69, no. 2 (2022):377-394,
https://doi.org/10.18485/kij.2022.69.2.8 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13878 .

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13700
AB  - У раду се анализирају пејоративи у сфери човек који су производ семантичке деривације. Посреди су номинационе јединице којима се реферише на човека, а чије се погрдно значење реализује посредством механизама метафоре, метонимије и синегдохе, дакле, трансформацијом компонената у семантичкој структури
ових лексема. Традиционални приступ проучавању лексичког значења повезује се са когнитивним приступом, при чему се у тумачењу феномена пејорације комбинују методе компоненцијалне и концептуалне
анализе. Циљ истраживања јесте да се утврде продуктивни семантички и когнитивни механизми захваљујући којима се остварује негативна експресивна тоналност лексема у сфери човек, као и да се покаже да је
пејорација једнако уобичајено резултат семантичке колико и афиксалне деривације.
AB  - The research defines different lexical and semantic mechanisms being productive in forming the pejorative meaning
of the units nominating man in contemporary Serbian language. Considering that our previous research has
shown that pejorative meaning of these lexemes might be the product of semantic and afictuous derivation, the
semantic analysis in this paper is specially focused on different polysemic mechanisms enabling a development
of negative expressive meaning relating to man. These mechanisms are the metaphor, metonymy and synecdoche.
It has been decided that metaphoric association based on collective expressions are the most common type
of metaphorical transition. The traditional approach to studying lexical meaning in this research is connected to
cognitive approach combining componential and conceptual methods of analysis in order to define phenomena of
pejorativation with descriptive method.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/2
T1  - Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације
T1  - Pejorative Meaning of Lexems Denoting Man as a Result of Semantic Derivation
SP  - 77
EP  - 87
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13700
ER  - 

@inbook{
author = "Јовановић, Јована",
year = "2022",
abstract = "У раду се анализирају пејоративи у сфери човек који су производ семантичке деривације. Посреди су номинационе јединице којима се реферише на човека, а чије се погрдно значење реализује посредством механизама метафоре, метонимије и синегдохе, дакле, трансформацијом компонената у семантичкој структури
ових лексема. Традиционални приступ проучавању лексичког значења повезује се са когнитивним приступом, при чему се у тумачењу феномена пејорације комбинују методе компоненцијалне и концептуалне
анализе. Циљ истраживања јесте да се утврде продуктивни семантички и когнитивни механизми захваљујући којима се остварује негативна експресивна тоналност лексема у сфери човек, као и да се покаже да је
пејорација једнако уобичајено резултат семантичке колико и афиксалне деривације., The research defines different lexical and semantic mechanisms being productive in forming the pejorative meaning
of the units nominating man in contemporary Serbian language. Considering that our previous research has
shown that pejorative meaning of these lexemes might be the product of semantic and afictuous derivation, the
semantic analysis in this paper is specially focused on different polysemic mechanisms enabling a development
of negative expressive meaning relating to man. These mechanisms are the metaphor, metonymy and synecdoche.
It has been decided that metaphoric association based on collective expressions are the most common type
of metaphorical transition. The traditional approach to studying lexical meaning in this research is connected to
cognitive approach combining componential and conceptual methods of analysis in order to define phenomena of
pejorativation with descriptive method.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/2",
booktitle = "Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације, Pejorative Meaning of Lexems Denoting Man as a Result of Semantic Derivation",
pages = "77-87",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13700"
}

Јовановић, Ј.. (2022). Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације. in Језици и културе у времену и простору X/2
Нови Сад : Филозофски факултет., 77-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13700

Јовановић Ј. Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације. in Језици и културе у времену и простору X/2. 2022;:77-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13700 .

Јовановић, Јована, "Пејоративно значење лексема којима се именује човек као резултат семантичке деривације" in Језици и културе у времену и простору X/2 (2022):77-87,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13700 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15060
AB  - The paper discusses the latest changes in the lexical system of the Serbian language
during the coronavirus epidemic, with special reference to words borrowed from
the English language that have spread in use in the new social circumstances. The aim
is to examine lexical status of anglicisms of this type by considering their morphological adaptation, meaning and domain of examples, as well as to explain their possible
semantic modifications.
AB  - У раду се разматрају најновије промене у лексичком систему српског језика у време епидемије коронавируса, с посебним освртом на речи позајмљене из енглеског језика које су се рашириле у употреби у новонасталим друштвеним околностима. Разматра се лексички статус англицизама овог типа, њихова морфолошка адаптираност, значење и домен примере, а испутују се и евентуалне семантичке модификације на локалном терену. Истраживање је спроведено на граёи ексцерпираној из Речника појмова из периода епидемије ковида (Николић – Слијепчевић Бјеливук), а контексти којима се потврђују појединачне лексеме и семантичке реализације преузети су из корпуса на интернету, сачињеног од новинских текстова, текстова на порталима, друштвеним мрежама, у коментарима читалаца на онлајн вести и др.
PB  - Београд : Алма
PB  - Београд : Пројекат Растко
T2  - Новоречје
T1  - Aнглицизми у номинацији појмова везаних за епидемију вируса ковид 19
T1  - Anglicisms in the Nomination of Terms Related to the Covid-19 Virus Epidemic
SP  - 82
EP  - 96
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15060
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јована",
year = "2021",
abstract = "The paper discusses the latest changes in the lexical system of the Serbian language
during the coronavirus epidemic, with special reference to words borrowed from
the English language that have spread in use in the new social circumstances. The aim
is to examine lexical status of anglicisms of this type by considering their morphological adaptation, meaning and domain of examples, as well as to explain their possible
semantic modifications., У раду се разматрају најновије промене у лексичком систему српског језика у време епидемије коронавируса, с посебним освртом на речи позајмљене из енглеског језика које су се рашириле у употреби у новонасталим друштвеним околностима. Разматра се лексички статус англицизама овог типа, њихова морфолошка адаптираност, значење и домен примере, а испутују се и евентуалне семантичке модификације на локалном терену. Истраживање је спроведено на граёи ексцерпираној из Речника појмова из периода епидемије ковида (Николић – Слијепчевић Бјеливук), а контексти којима се потврђују појединачне лексеме и семантичке реализације преузети су из корпуса на интернету, сачињеног од новинских текстова, текстова на порталима, друштвеним мрежама, у коментарима читалаца на онлајн вести и др.",
publisher = "Београд : Алма, Београд : Пројекат Растко",
journal = "Новоречје",
title = "Aнглицизми у номинацији појмова везаних за епидемију вируса ковид 19, Anglicisms in the Nomination of Terms Related to the Covid-19 Virus Epidemic",
pages = "82-96",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15060"
}

Јовановић, Ј.. (2021). Aнглицизми у номинацији појмова везаних за епидемију вируса ковид 19. in Новоречје
Београд : Алма.(5), 82-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15060

Јовановић Ј. Aнглицизми у номинацији појмова везаних за епидемију вируса ковид 19. in Новоречје. 2021;(5):82-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15060 .

Јовановић, Јована, "Aнглицизми у номинацији појмова везаних за епидемију вируса ковид 19" in Новоречје, no. 5 (2021):82-96,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15060 .

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14967
AB  - У раду се разматра методологија израде речника пејоратива којима
се у српском језику именује човек, уз осврт на различите типове извора
за прикупљање грађе за ово лексикографско дело – речнике, савремена
књижевна дела, публицистику, разговорни језик. С тим у вези, посебна
пажња посвећује се проблему формирања релевантних критеријума које
треба применити приликом ексцерпције лексема погрдног значења у сфери
ЧОВЕК из описних речника РСАНУ, РМС, РСЈ. Проблематизује се лексикографски третман лексема које су у тим речницима маркиране квалификаторима негативне оцене – пеј., погрд., презр., подр., а све у циљу проналажења
одговарајућих решења и модела за обраду јединица овог типа у будућем
речнику пејоратива. Такође, настоји се представити неколико могућих
варијаната организације речничког чланка, односно информација које ће
бити дате унутар њега а тичу се лексичко-семантичких и творбених карактеристика јединица обухваћених речником.
AB  - The paper discusses the methodology of making a dictionary of pejorative words
denoting people in the contemporary Serbian language. We point to a number of theoretical
aspects of this lexicographic project with special emphasis on problems related
to different types of sources for collecting lexical material for this work – dictionaries,
contemporary literary works, journalism, colloquial language. With regard to that, we
consider forming relevant criteria that should be applied when collecting pejoratives
from the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts, the six-volume
Dictionary of Matica Srpska, and the one-volume Dictionary of Matica Srpska. The
paper draws attention to the lexicographic treatment of derogatory lexemes in these
descriptive dictionaries, especially pragmatic-stylistic labels, in order to find appropriate
solutions and models for processing and defi ning units of this type in the future
lexicon of pejoratives. Also, we try to present several possible variants of the
organization of a dictionary entry as well as the information that will be given within
it regarding the lexical-semantic and derivational characteristics of the included units.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема > зборник научних радова
T1  - Ка речнику пејоратива у сфери човек у контексту обраде овог типа лексике у описним речницима српског језика
T1  - Towards a Dictionary of Pejorative Words in the Serbian Language
SP  - 1009
EP  - 1032
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14967
ER  - 

@inbook{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2021",
abstract = "У раду се разматра методологија израде речника пејоратива којима
се у српском језику именује човек, уз осврт на различите типове извора
за прикупљање грађе за ово лексикографско дело – речнике, савремена
књижевна дела, публицистику, разговорни језик. С тим у вези, посебна
пажња посвећује се проблему формирања релевантних критеријума које
треба применити приликом ексцерпције лексема погрдног значења у сфери
ЧОВЕК из описних речника РСАНУ, РМС, РСЈ. Проблематизује се лексикографски третман лексема које су у тим речницима маркиране квалификаторима негативне оцене – пеј., погрд., презр., подр., а све у циљу проналажења
одговарајућих решења и модела за обраду јединица овог типа у будућем
речнику пејоратива. Такође, настоји се представити неколико могућих
варијаната организације речничког чланка, односно информација које ће
бити дате унутар њега а тичу се лексичко-семантичких и творбених карактеристика јединица обухваћених речником., The paper discusses the methodology of making a dictionary of pejorative words
denoting people in the contemporary Serbian language. We point to a number of theoretical
aspects of this lexicographic project with special emphasis on problems related
to different types of sources for collecting lexical material for this work – dictionaries,
contemporary literary works, journalism, colloquial language. With regard to that, we
consider forming relevant criteria that should be applied when collecting pejoratives
from the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts, the six-volume
Dictionary of Matica Srpska, and the one-volume Dictionary of Matica Srpska. The
paper draws attention to the lexicographic treatment of derogatory lexemes in these
descriptive dictionaries, especially pragmatic-stylistic labels, in order to find appropriate
solutions and models for processing and defi ning units of this type in the future
lexicon of pejoratives. Also, we try to present several possible variants of the
organization of a dictionary entry as well as the information that will be given within
it regarding the lexical-semantic and derivational characteristics of the included units.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема > зборник научних радова",
booktitle = "Ка речнику пејоратива у сфери човек у контексту обраде овог типа лексике у описним речницима српског језика, Towards a Dictionary of Pejorative Words in the Serbian Language",
pages = "1009-1032",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14967"
}

Јовановић, Ј. Б.. (2021). Ка речнику пејоратива у сфери човек у контексту обраде овог типа лексике у описним речницима српског језика. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема > зборник научних радова
Београд : Институт за српски језик САНУ., 1009-1032.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14967

Јовановић ЈБ. Ка речнику пејоратива у сфери човек у контексту обраде овог типа лексике у описним речницима српског језика. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема > зборник научних радова. 2021;:1009-1032.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14967 .

Јовановић, Јована Б., "Ка речнику пејоратива у сфери човек у контексту обраде овог типа лексике у описним речницима српског језика" in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема > зборник научних радова (2021):1009-1032,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14967 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11955
AB  - У години пандемије вируса корона, када су живот и делатност академских заједница и истраживача у свим научним дисциплинама, на
свим континентима света, умногоме били пометени у свом уобичајеном
току – отежани, лимитирани, а у неким сегментима и тренуцима и посве
обустављени, сарадници Института за српски језик САНУ, мотивисани
ентузијазмом али и осећањем одговорности према научноистраживачком
и лексикографском позиву, истрајали су у намери да спроведу у дело идеју
о важности сусрета европских лексиколога и лексикографа, те о размени
теоријског знања и практичних искустава у овим двема лингвисти чким
дисциплинама. Међународна научна конференција Лексикографија и
лексикологија у светлу актуелних проблема одржана је у Београду, од
28. до 30. октобра 2020. године, у организацији Института за српски
језик САНУ, под покровитељством Српске академије наука и уметно-
сти и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике
Србије.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема
SP  - 199
EP  - 218
VL  - 77
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11955
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2021",
abstract = "У години пандемије вируса корона, када су живот и делатност академских заједница и истраживача у свим научним дисциплинама, на
свим континентима света, умногоме били пометени у свом уобичајеном
току – отежани, лимитирани, а у неким сегментима и тренуцима и посве
обустављени, сарадници Института за српски језик САНУ, мотивисани
ентузијазмом али и осећањем одговорности према научноистраживачком
и лексикографском позиву, истрајали су у намери да спроведу у дело идеју
о важности сусрета европских лексиколога и лексикографа, те о размени
теоријског знања и практичних искустава у овим двема лингвисти чким
дисциплинама. Међународна научна конференција Лексикографија и
лексикологија у светлу актуелних проблема одржана је у Београду, од
28. до 30. октобра 2020. године, у организацији Института за српски
језик САНУ, под покровитељством Српске академије наука и уметно-
сти и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике
Србије.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема",
pages = "199-218",
volume = "77",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11955"
}

Јовановић, Ј. Б.. (2021). Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 199-218.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11955

Јовановић ЈБ. Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):199-218.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11955 .

Јовановић, Јована Б., "Међународна научна конференција Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):199-218,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11955 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11953
AB  - Предмет истраживања у овом раду представљају лексеме пејоративног
значења којима се у савременом српском језику именује и квалификује човек.
Ове експресивне номинационе јединице, чија конотација може бити погрдна,
презрива, подругљива или иронична, анализиране су са лексичко-семантичког и дериватолошког становишта, са циљем да се утврде параметри на основу којих се појединци и друштвене групе оцењују негативно, те да се на тај
начин дође до релевантне класификације пејоратива на лексичко-семантичке
групе. Семантичка анализа прожета је лингвокултуролошким запажањима о
колективним уверењима, стереотипима и еталонима који постоје у српској
друштвено-језичкој заједници, а на основу којих је могуће указати на неке
карактеристике језичке слике света говорника српског језика. Такође, у раду
се указује на различита језичка средства – творбене и лексичке механизме
продуктивне у формирању пејоративних јединица којима се именује човек,
како би се истакло да погрдно значење подједнако уобичајено може бити производ семантичке колико и афиксалне деривације.
AB  - The objective of this research is the pejorative connotation of lexemes denoting
and qualifying people in the contemporary Serbian language. These nominal units
with negative expressive tonality have a specific semantic structure where, apart from
denotative components, connotative semantic components – evaluative, expressive
and emotional semes – play a significant function in the forming of their lexical meaning.
Pejorative terms for people have been analysed from different points of view,
such as lexical-semantic, derivative and linguo-cultural at some points. The main goal
was to establish parameters having a negative impact on certain individuals or social
groups within the Serbian cultural and linguistic background – to reveal the collective
negative assessment based on different associations, stereotypes, beliefs and
prejudice incorporated in the Serbian linguistic and social community. The choice of
speaker’s nomination units used to point to one’s ethnical or religious beliefs , age,
sexual orientation, social or financial status, physical or intellectual shortcomings,
mental handicap, personal characteristics, etc. is the index of the person’s negative
and contemptuous emotional attitude to the members of the linguistic community
within the aforementioned marks. Therefore, the classification of lexemes in this research
is primarily based on the semantic criterion, where we have defined seven
thematic categories of pejorative terms. On the other hand, we were also interested in
some structural (derivative) characteristics of derogatory nouns referring to people in
the Serbian language. It has been established that the pejorative meaning might be a
product of semantic and affixal derivation. The traditional approach to studying lexical
meaning in this research is related to the cognitive approach, combining componential
and conceptual methods of analysis with the descriptive method.
AB  - Предметом исследования в статье являются лексемы с оскорбительным значением, которыми в современном сербском языке может именоваться человек. В
их семантической структуре наряду с компонентами денотации, значительную
роль в формировании лексического значения играют и коннотативные семантические компоненты: оценочные, экспрессивные и эмоциональные семы. Отрицательная коннотация в этих единицах номинации может быть пейоративная,
презрительная, оскорбительная и ироничная. Имена существительные, которые
обозначают человека проанализированы с лексико-семантического, лингвокультурологического, словообразовательного аспектов. Цель исследования: утвердить параметры, на основе которых человек или социальная группа в сербской
культурно-языковой среде оцениваются отрицательно, а также коллективные
взгляды, предрассудки и генерализации мотивирующие презрительное эмоциональное отношение именующего. Известно, что оскорбительное название, которое человек употребляет, называя другого человека – в большинстве случаев
продукт не его индивидуальной, а уже сформированной, лексикализованной
оценки вложеной в семантическую структуру пейоративной лексической единицы. Коллективная отрицательная оценка основана на различных ассоциациях,
стереотипах и эталонах, которые существуют в сербском социально-языковом
коллективе. Языковая картина мира, которую представляют пейоративы в сфере
ЧЕЛОВЕК показывает отрицательные коллективные взгляды на многие виды различий отдельных членов общества. Данные единицы номинации эксплицируют
этническую и религиозную принадлежность, возраст, сексуальную ориентацию и наклонности, социальные и материальные статусы, физические и интеллектуальные недостатки, нарушения и отставания в развитии и т. п. В работе, также, указывается на различные словообразовательные и лексические способы
формирования пейоративных единиц номинации человека. Утверждается, что
оскорбительное значение может быть продуктом семантического и аффиксалього способов словообразования.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Пејоративи у номинацији човека у српском језику
T1  - Пейоративные названия лиц в сербском языке
T1  - Pejorative Terms for People in the Serbian Language
SP  - 127
EP  - 161
VL  - 77
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI2101127J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2021",
abstract = "Предмет истраживања у овом раду представљају лексеме пејоративног
значења којима се у савременом српском језику именује и квалификује човек.
Ове експресивне номинационе јединице, чија конотација може бити погрдна,
презрива, подругљива или иронична, анализиране су са лексичко-семантичког и дериватолошког становишта, са циљем да се утврде параметри на основу којих се појединци и друштвене групе оцењују негативно, те да се на тај
начин дође до релевантне класификације пејоратива на лексичко-семантичке
групе. Семантичка анализа прожета је лингвокултуролошким запажањима о
колективним уверењима, стереотипима и еталонима који постоје у српској
друштвено-језичкој заједници, а на основу којих је могуће указати на неке
карактеристике језичке слике света говорника српског језика. Такође, у раду
се указује на различита језичка средства – творбене и лексичке механизме
продуктивне у формирању пејоративних јединица којима се именује човек,
како би се истакло да погрдно значење подједнако уобичајено може бити производ семантичке колико и афиксалне деривације., The objective of this research is the pejorative connotation of lexemes denoting
and qualifying people in the contemporary Serbian language. These nominal units
with negative expressive tonality have a specific semantic structure where, apart from
denotative components, connotative semantic components – evaluative, expressive
and emotional semes – play a significant function in the forming of their lexical meaning.
Pejorative terms for people have been analysed from different points of view,
such as lexical-semantic, derivative and linguo-cultural at some points. The main goal
was to establish parameters having a negative impact on certain individuals or social
groups within the Serbian cultural and linguistic background – to reveal the collective
negative assessment based on different associations, stereotypes, beliefs and
prejudice incorporated in the Serbian linguistic and social community. The choice of
speaker’s nomination units used to point to one’s ethnical or religious beliefs , age,
sexual orientation, social or financial status, physical or intellectual shortcomings,
mental handicap, personal characteristics, etc. is the index of the person’s negative
and contemptuous emotional attitude to the members of the linguistic community
within the aforementioned marks. Therefore, the classification of lexemes in this research
is primarily based on the semantic criterion, where we have defined seven
thematic categories of pejorative terms. On the other hand, we were also interested in
some structural (derivative) characteristics of derogatory nouns referring to people in
the Serbian language. It has been established that the pejorative meaning might be a
product of semantic and affixal derivation. The traditional approach to studying lexical
meaning in this research is related to the cognitive approach, combining componential
and conceptual methods of analysis with the descriptive method., Предметом исследования в статье являются лексемы с оскорбительным значением, которыми в современном сербском языке может именоваться человек. В
их семантической структуре наряду с компонентами денотации, значительную
роль в формировании лексического значения играют и коннотативные семантические компоненты: оценочные, экспрессивные и эмоциональные семы. Отрицательная коннотация в этих единицах номинации может быть пейоративная,
презрительная, оскорбительная и ироничная. Имена существительные, которые
обозначают человека проанализированы с лексико-семантического, лингвокультурологического, словообразовательного аспектов. Цель исследования: утвердить параметры, на основе которых человек или социальная группа в сербской
культурно-языковой среде оцениваются отрицательно, а также коллективные
взгляды, предрассудки и генерализации мотивирующие презрительное эмоциональное отношение именующего. Известно, что оскорбительное название, которое человек употребляет, называя другого человека – в большинстве случаев
продукт не его индивидуальной, а уже сформированной, лексикализованной
оценки вложеной в семантическую структуру пейоративной лексической единицы. Коллективная отрицательная оценка основана на различных ассоциациях,
стереотипах и эталонах, которые существуют в сербском социально-языковом
коллективе. Языковая картина мира, которую представляют пейоративы в сфере
ЧЕЛОВЕК показывает отрицательные коллективные взгляды на многие виды различий отдельных членов общества. Данные единицы номинации эксплицируют
этническую и религиозную принадлежность, возраст, сексуальную ориентацию и наклонности, социальные и материальные статусы, физические и интеллектуальные недостатки, нарушения и отставания в развитии и т. п. В работе, также, указывается на различные словообразовательные и лексические способы
формирования пейоративных единиц номинации человека. Утверждается, что
оскорбительное значение может быть продуктом семантического и аффиксалього способов словообразования.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Пејоративи у номинацији човека у српском језику, Пейоративные названия лиц в сербском языке, Pejorative Terms for People in the Serbian Language",
pages = "127-161",
volume = "77",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI2101127J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953"
}

Јовановић, Ј. Б.. (2021). Пејоративи у номинацији човека у српском језику. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 127-161.
https://doi.org/10.2298/JFI2101127J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953

Јовановић ЈБ. Пејоративи у номинацији човека у српском језику. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):127-161.
doi:10.2298/JFI2101127J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953 .

Јовановић, Јована Б., "Пејоративи у номинацији човека у српском језику" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):127-161,
https://doi.org/10.2298/JFI2101127J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10266
AB  - У раду се са лексикографског аспекта анализира категорија трпног
придева и његов статус у дескриптивном речнику тезаурусног типа. Указује
се на проблеме и недоумице у обради овог типа лексема у пракси израде
Речника САНУ, што је последица функционално-граматичке и семантичке специфичности ових глаголских придева у српском језику. С тим у
вези посебна пажња поклања се третману трпних придева са придевском
функцијом. На крају се предочавају резултати истраживања С. Танасића ко-
рисни за лексикографску праксу.
AB  - The article focuses on passive participle and it’s treatment in descriptive
lexicography, specifi cally in the SASA Dictionary. The analysis which
this article presents indicates that there is no uniform systemic standpoint in
defi ning of this type of lexemes. Therefore, we seek to describe some of the
diffi culties that lexicographers are faced with in lexicographic descriptions
of passive participle and appropriate verb in the SASA Dictionary and to
propose some observations that Sreto Tanasic suggested in his researches
considering this problem.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Значај Танасићевих истраживања за лексикографски третман трпног глаголског придева у Речнику САНУ
T1  - The Importance of Tanasic’s Researches for the Lexicographic Treatment of Passive Participle in the SASA Dictionary
SP  - 49
EP  - 57
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10266
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2019",
abstract = "У раду се са лексикографског аспекта анализира категорија трпног
придева и његов статус у дескриптивном речнику тезаурусног типа. Указује
се на проблеме и недоумице у обради овог типа лексема у пракси израде
Речника САНУ, што је последица функционално-граматичке и семантичке специфичности ових глаголских придева у српском језику. С тим у
вези посебна пажња поклања се третману трпних придева са придевском
функцијом. На крају се предочавају резултати истраживања С. Танасића ко-
рисни за лексикографску праксу., The article focuses on passive participle and it’s treatment in descriptive
lexicography, specifi cally in the SASA Dictionary. The analysis which
this article presents indicates that there is no uniform systemic standpoint in
defi ning of this type of lexemes. Therefore, we seek to describe some of the
diffi culties that lexicographers are faced with in lexicographic descriptions
of passive participle and appropriate verb in the SASA Dictionary and to
propose some observations that Sreto Tanasic suggested in his researches
considering this problem.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Значај Танасићевих истраживања за лексикографски третман трпног глаголског придева у Речнику САНУ, The Importance of Tanasic’s Researches for the Lexicographic Treatment of Passive Participle in the SASA Dictionary",
pages = "49-57",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10266"
}

Јовановић, Ј. Б.. (2019). Значај Танасићевих истраживања за лексикографски третман трпног глаголског придева у Речнику САНУ. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 49-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10266

Јовановић ЈБ. Значај Танасићевих истраживања за лексикографски третман трпног глаголског придева у Речнику САНУ. in Наш језик. 2019;50(2):49-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10266 .

Јовановић, Јована Б., "Значај Танасићевих истраживања за лексикографски третман трпног глаголског придева у Речнику САНУ" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):49-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10266 .

TY  - JOUR
AU  - Маринковић-Манидћ, Ивана
AU  - Мацановић, Ана
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16347
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Могу ли старе речи бити модерне?
SP  - 6
EP  - 10
IS  - 7–8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16347
ER  - 

@article{
author = "Маринковић-Манидћ, Ивана and Мацановић, Ана and Јовановић, Јована",
year = "2016",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Могу ли старе речи бити модерне?",
pages = "6-10",
number = "7–8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16347"
}

Маринковић-Манидћ, И., Мацановић, А.,& Јовановић, Ј.. (2016). Могу ли старе речи бити модерне?. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска.(7–8), 6-10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16347

Маринковић-Манидћ И, Мацановић А, Јовановић Ј. Могу ли старе речи бити модерне?. in Језик данас. 2016;(7–8):6-10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16347 .

Маринковић-Манидћ, Ивана, Мацановић, Ана, Јовановић, Јована, "Могу ли старе речи бити модерне?" in Језик данас, no. 7–8 (2016):6-10,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16347 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12438
AB  - The paper deals with the formational, semantic and socio-pragmatic function of
Serbian diminutive nouns containing the component ‘human’ beside the quantitative
component which indicates ‘smallness’ in its semantic structure. Our research shows
that diminutivized forms are sometimes being used to designate and qualify members
of some social groups and have complex connotative meaning. Via metaphorical and
metonymic transformations, many of these diminutives express the attitude on the part
of the speaker that is affectively negative. This article points out that diminutives which
denote people may evoke an attitude of depreciation because ‘smallness’ implies lack
of worth, lack of importance, triviality, etc. Those lexemes usually develop a highly
expressive pejorative meaning.
AB  - У раду се са творбено-семантичког, социолингвистичког и прагматичког аспекта анализирају деминутивне и аугментативне именичке лексеме у чијем
се семантичком језгру, уз компоненту величине (’мали, мањи од уобичајеног
представника врсте’/’велики, већи од уобичајеног представника врсте’), као архисема јавља компонента ’човек’. Циљ је да се покаже у којим лексичко-семантичким класама речи у српском језику долази до метафоричке трансформације
деминутива и аугментатива, те да се истакне како се код лексема из сфере ʼчовекʼ,
у зависности од семантичке категорије основне именице, семе величине ʼмало/
умањујућеʼ,’велико/увећавајуће’ реализују као позитивна или негативна оцена.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
T2  - Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova
T1  - Компонента величине као мотиватор погрдног или афирмативног значења лексема којима се именује човек
T1  - The Quantitative Component as the Motivator  of Derogative or Affirmative Meaning  of Lexemes Denoting People
SP  - 113
EP  - 129
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12438
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јована",
year = "2016",
abstract = "The paper deals with the formational, semantic and socio-pragmatic function of
Serbian diminutive nouns containing the component ‘human’ beside the quantitative
component which indicates ‘smallness’ in its semantic structure. Our research shows
that diminutivized forms are sometimes being used to designate and qualify members
of some social groups and have complex connotative meaning. Via metaphorical and
metonymic transformations, many of these diminutives express the attitude on the part
of the speaker that is affectively negative. This article points out that diminutives which
denote people may evoke an attitude of depreciation because ‘smallness’ implies lack
of worth, lack of importance, triviality, etc. Those lexemes usually develop a highly
expressive pejorative meaning., У раду се са творбено-семантичког, социолингвистичког и прагматичког аспекта анализирају деминутивне и аугментативне именичке лексеме у чијем
се семантичком језгру, уз компоненту величине (’мали, мањи од уобичајеног
представника врсте’/’велики, већи од уобичајеног представника врсте’), као архисема јавља компонента ’човек’. Циљ је да се покаже у којим лексичко-семантичким класама речи у српском језику долази до метафоричке трансформације
деминутива и аугментатива, те да се истакне како се код лексема из сфере ʼчовекʼ,
у зависности од семантичке категорије основне именице, семе величине ʼмало/
умањујућеʼ,’велико/увећавајуће’ реализују као позитивна или негативна оцена.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova",
title = "Компонента величине као мотиватор погрдног или афирмативног значења лексема којима се именује човек, The Quantitative Component as the Motivator  of Derogative or Affirmative Meaning  of Lexemes Denoting People",
pages = "113-129",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12438"
}

Јовановић, Ј.. (2016). Компонента величине као мотиватор погрдног или афирмативног значења лексема којима се именује човек. in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova
Niš : Filozofski fakultet., 113-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12438

Јовановић Ј. Компонента величине као мотиватор погрдног или афирмативног значења лексема којима се именује човек. in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova. 2016;:113-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12438 .

Јовановић, Јована, "Компонента величине као мотиватор погрдног или афирмативног значења лексема којима се именује човек" in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova (2016):113-129,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12438 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11502
AB  - У оквиру едиције Монографије Института за српски језик САНУ
објављена је књига др Наташе Вуловић Српска фразеологија и религија:
лингвокултуролошка истраживања, која је настала као резултат вишегодишњег ауторкиног проучавања ове проблематике, уобличеног у докторској дисертацији одбрањеној на Филолошком факултету Универзитета у Београду јула 2014. године. Ова публикација представља изузетан
допринос за српску лингвистику, будући да је посреди једна од малобројних монографских студија које у целости, тематски и садржајно,
остају у домену једне од фундаменталних области српског језика – фразеологије, тачније фразеолошке семантике.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Наташа Вуловић, Српска фразеологија и религија: лингвокултуролошка истраживања
SP  - 123
EP  - 132
VL  - 47
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11502
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јована",
year = "2016",
abstract = "У оквиру едиције Монографије Института за српски језик САНУ
објављена је књига др Наташе Вуловић Српска фразеологија и религија:
лингвокултуролошка истраживања, која је настала као резултат вишегодишњег ауторкиног проучавања ове проблематике, уобличеног у докторској дисертацији одбрањеној на Филолошком факултету Универзитета у Београду јула 2014. године. Ова публикација представља изузетан
допринос за српску лингвистику, будући да је посреди једна од малобројних монографских студија које у целости, тематски и садржајно,
остају у домену једне од фундаменталних области српског језика – фразеологије, тачније фразеолошке семантике.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Наташа Вуловић, Српска фразеологија и религија: лингвокултуролошка истраживања",
pages = "123-132",
volume = "47",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11502"
}

Јовановић, Ј.. (2016). Наташа Вуловић, Српска фразеологија и религија: лингвокултуролошка истраживања. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 47(3-4), 123-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11502

Јовановић Ј. Наташа Вуловић, Српска фразеологија и религија: лингвокултуролошка истраживања. in Наш језик. 2016;47(3-4):123-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11502 .

Јовановић, Јована, "Наташа Вуловић, Српска фразеологија и религија: лингвокултуролошка истраживања" in Наш језик, 47, no. 3-4 (2016):123-132,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11502 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7526
AB  - The paper is dealing with phraseological units which contain lexeme glava (head)
in Serbian language. By analyzing these somatic figurative units, we are about to examine
what does the lexeme glava (head) designate in idiomatic expressions and which cognitive
mechanisms are involved. Our research shows that conceptual metaphors, metonymies
and conventional knowledge motivates the meanings of a large number of idiomatic
expressions containing this somatism in Serbian language. This work should be viewed
as a contribution to application of the cognitive theory of metaphor in idiom research.
AB  - У раду се са когнитивносемантичког аспекта анализирају фразеолошке
конструкције у чијем се саставу у српском језику налази лексема глава. Циљ
је да се испита који когнитивни механизми учествују у концептуализацији
појмовног домена глава, те како се све глава разумева и шта може симболизовати у структури фрезеологизма. Истраживање треба да покаже како
појмовне метафоре и метонимије, али и конвенционално знање и искуство
које човек има о глави као делу тела омогућавају формирање општег значења фразеолошких конструкција са овом компонентом.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Когнитивнолингвистичка анализа фразеологизама с компонентом глава у српском језику
T1  - Cognitive Observations on Phraseological Units Containing Lexeme glava (head) as a Constituent in Serbian Language
SP  - 69
EP  - 88
VL  - 45
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7526
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2014",
abstract = "The paper is dealing with phraseological units which contain lexeme glava (head)
in Serbian language. By analyzing these somatic figurative units, we are about to examine
what does the lexeme glava (head) designate in idiomatic expressions and which cognitive
mechanisms are involved. Our research shows that conceptual metaphors, metonymies
and conventional knowledge motivates the meanings of a large number of idiomatic
expressions containing this somatism in Serbian language. This work should be viewed
as a contribution to application of the cognitive theory of metaphor in idiom research., У раду се са когнитивносемантичког аспекта анализирају фразеолошке
конструкције у чијем се саставу у српском језику налази лексема глава. Циљ
је да се испита који когнитивни механизми учествују у концептуализацији
појмовног домена глава, те како се све глава разумева и шта може симболизовати у структури фрезеологизма. Истраживање треба да покаже како
појмовне метафоре и метонимије, али и конвенционално знање и искуство
које човек има о глави као делу тела омогућавају формирање општег значења фразеолошких конструкција са овом компонентом.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Когнитивнолингвистичка анализа фразеологизама с компонентом глава у српском језику, Cognitive Observations on Phraseological Units Containing Lexeme glava (head) as a Constituent in Serbian Language",
pages = "69-88",
volume = "45",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7526"
}

Јовановић, Ј. Б.. (2014). Когнитивнолингвистичка анализа фразеологизама с компонентом глава у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 45(3-4), 69-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7526

Јовановић ЈБ. Когнитивнолингвистичка анализа фразеологизама с компонентом глава у српском језику. in Наш језик. 2014;45(3-4):69-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7526 .

Јовановић, Јована Б., "Когнитивнолингвистичка анализа фразеологизама с компонентом глава у српском језику" in Наш језик, 45, no. 3-4 (2014):69-88,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7526 .

TY  - CHAP
AU  - Маринковић-Мандић, Ивана З.
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16350
AB  - У раду се са лексичко-семантичког становишта анализирају глаголи говорења који представљају важне носиоце хумора у Ћопићевим делима. Циљ нашег истра-живања је да укажемо на то како се избором одређеног лексичког средства (у овом случају глагола) у датом контексту може допринети карактеризацији јунака и про-извести ефекат хумора код читаоца.
AB  - The paper deals with lexical and semantic analysis of the expresive verbs that designate speaking in literary works of Branko Ćopić. Our research aims to demonstra-te that this writer often uses some verbs which are uncommon in the semantic position of speaking, for example – verbs that primarily represent animal voices, hitting or some specific action related to people. We have noticed that these verbs have at least one identical component in the semantic structure as verba dicendi lexemes – e. g. the sound sememe. This specific sememe usually informs the reader about different characteristics of sound, such as its level, intensity, timbre etc. By using these expres-sive, mark Bed verbs instead of verbs more commonly used when speaking, Branko Ćopić brings comic in his novels and stories.
PB  - Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität
PB  - Бања Лука : Народна и универзитетска библиотека Републике Српске
T2  - Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру = Modellierung der Realität mittels Humor und Satire bei Branko Ćopić
T1  - Глаголи говорења као носиоци хумора у делима Бранка Ћопића
T1  - Verbs of speaking and humor in Ćopić’s literary work
SP  - 283
EP  - 298
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16350
ER  - 

@inbook{
author = "Маринковић-Мандић, Ивана З. and Јовановић, Јована",
year = "2014",
abstract = "У раду се са лексичко-семантичког становишта анализирају глаголи говорења који представљају важне носиоце хумора у Ћопићевим делима. Циљ нашег истра-живања је да укажемо на то како се избором одређеног лексичког средства (у овом случају глагола) у датом контексту може допринети карактеризацији јунака и про-извести ефекат хумора код читаоца., The paper deals with lexical and semantic analysis of the expresive verbs that designate speaking in literary works of Branko Ćopić. Our research aims to demonstra-te that this writer often uses some verbs which are uncommon in the semantic position of speaking, for example – verbs that primarily represent animal voices, hitting or some specific action related to people. We have noticed that these verbs have at least one identical component in the semantic structure as verba dicendi lexemes – e. g. the sound sememe. This specific sememe usually informs the reader about different characteristics of sound, such as its level, intensity, timbre etc. By using these expres-sive, mark Bed verbs instead of verbs more commonly used when speaking, Branko Ćopić brings comic in his novels and stories.",
publisher = "Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Бања Лука : Народна и универзитетска библиотека Републике Српске",
journal = "Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру = Modellierung der Realität mittels Humor und Satire bei Branko Ćopić",
booktitle = "Глаголи говорења као носиоци хумора у делима Бранка Ћопића, Verbs of speaking and humor in Ćopić’s literary work",
pages = "283-298",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16350"
}

Маринковић-Мандић, И. З.,& Јовановић, Ј.. (2014). Глаголи говорења као носиоци хумора у делима Бранка Ћопића. in Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру = Modellierung der Realität mittels Humor und Satire bei Branko Ćopić
Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität., 283-298.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16350

Маринковић-Мандић ИЗ, Јовановић Ј. Глаголи говорења као носиоци хумора у делима Бранка Ћопића. in Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру = Modellierung der Realität mittels Humor und Satire bei Branko Ćopić. 2014;:283-298.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16350 .

Маринковић-Мандић, Ивана З., Јовановић, Јована, "Глаголи говорења као носиоци хумора у делима Бранка Ћопића" in Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру = Modellierung der Realität mittels Humor und Satire bei Branko Ćopić (2014):283-298,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16350 .

TY  - JOUR
AU  - Маринковић-Мандић, Ивана З.
AU  - Ранђеловић, Ана
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16349
AB  - У раду се са структурног и лексичко-семантичког аспекта анализирају фразеолошке јединице у чијем се
саставу налазе лексеме којима се у српском језику именују глава и неки делови лица. Циљ је да се испита
структура ових фразеологизама (да ли су посреди предлошко-падежне конструкције, нпр. без главе и
репа; именичке синтагме, нпр. око соколово; глаголско-именичке конструкције, нпр. шалити (играти)
се главом или пак реченице, нпр. и зидови имају уши). Са лексичко-семантичког аспекта анализирају
се механизми помоћу којих се формира значење посматраних фразеолошких јединица. Истовремено,
указује се на метафоричке и метонимијске семантичке трансформације као на продуктивне начине
којима се развија и реализује фразеолошко значење. Корпус за ово истраживање представљају Речник
српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (од слова А до О) и Речник српскохрватскога
књижевног језика Матице српске (од слова П до Ш), док контролни корпус представља Фразеолошки
рјечник хрватскога или српског језика Јосипа Матешића.
AB  - The work analyses, from syntactic and lexical-semantic aspects, the phraseological units containing lexeme used
in the Serbian language to name the head and certain parts of the face. The goal is to examine the structure of
these phraseologisms – whether they are adverbial-case constructions, for example без главе и репа (”without
head or tail”); noun phrases, for example око соколово (”hawk eye”); verb-noun constructions, for example
шалити / играти се главом (”to joke / play with one’s head”) – or even sentences, for example и зидови имају
уши (”even walls have ears”). From the lexical-semantic aspect, an analysis is performed on the mechanisms by
which the meaning of prhaseological units is formed. At the same time, metaphorical and metonymical semantic
transformations are pointed out, as productive means of developing and realising the phraseological meaning.
The research corps used includes the SASA Dictionary of the Serbo-Croatian Literary and Folk Language (letters
A to O) and the Matica srpska Dictionary of the Serbo-Croatian Literary Language (letters P to Š), while
the controlling corps is represented by Josip Matešić’s Phraseological Dictionary of the Croatian or Serbian
Language.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору III
T1  - O фразеологизмима с компонентама глава, нос, око и ухо
T1  - PHRASEOLOGICAL UNITS WITH LEXEMS GLAVA (HEAD), NOS (NOSE), OKO (EYE) AND UHO (EAR)
SP  - 89
EP  - 101
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16349
ER  - 

@article{
author = "Маринковић-Мандић, Ивана З. and Ранђеловић, Ана and Јовановић, Јована",
year = "2014",
abstract = "У раду се са структурног и лексичко-семантичког аспекта анализирају фразеолошке јединице у чијем се
саставу налазе лексеме којима се у српском језику именују глава и неки делови лица. Циљ је да се испита
структура ових фразеологизама (да ли су посреди предлошко-падежне конструкције, нпр. без главе и
репа; именичке синтагме, нпр. око соколово; глаголско-именичке конструкције, нпр. шалити (играти)
се главом или пак реченице, нпр. и зидови имају уши). Са лексичко-семантичког аспекта анализирају
се механизми помоћу којих се формира значење посматраних фразеолошких јединица. Истовремено,
указује се на метафоричке и метонимијске семантичке трансформације као на продуктивне начине
којима се развија и реализује фразеолошко значење. Корпус за ово истраживање представљају Речник
српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (од слова А до О) и Речник српскохрватскога
књижевног језика Матице српске (од слова П до Ш), док контролни корпус представља Фразеолошки
рјечник хрватскога или српског језика Јосипа Матешића., The work analyses, from syntactic and lexical-semantic aspects, the phraseological units containing lexeme used
in the Serbian language to name the head and certain parts of the face. The goal is to examine the structure of
these phraseologisms – whether they are adverbial-case constructions, for example без главе и репа (”without
head or tail”); noun phrases, for example око соколово (”hawk eye”); verb-noun constructions, for example
шалити / играти се главом (”to joke / play with one’s head”) – or even sentences, for example и зидови имају
уши (”even walls have ears”). From the lexical-semantic aspect, an analysis is performed on the mechanisms by
which the meaning of prhaseological units is formed. At the same time, metaphorical and metonymical semantic
transformations are pointed out, as productive means of developing and realising the phraseological meaning.
The research corps used includes the SASA Dictionary of the Serbo-Croatian Literary and Folk Language (letters
A to O) and the Matica srpska Dictionary of the Serbo-Croatian Literary Language (letters P to Š), while
the controlling corps is represented by Josip Matešić’s Phraseological Dictionary of the Croatian or Serbian
Language.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору III",
title = "O фразеологизмима с компонентама глава, нос, око и ухо, PHRASEOLOGICAL UNITS WITH LEXEMS GLAVA (HEAD), NOS (NOSE), OKO (EYE) AND UHO (EAR)",
pages = "89-101",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16349"
}

Маринковић-Мандић, И. З., Ранђеловић, А.,& Јовановић, Ј.. (2014). O фразеологизмима с компонентама глава, нос, око и ухо. in Језици и културе у времену и простору III
Нови Сад : Филозофски факултет., 89-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16349

Маринковић-Мандић ИЗ, Ранђеловић А, Јовановић Ј. O фразеологизмима с компонентама глава, нос, око и ухо. in Језици и културе у времену и простору III. 2014;:89-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16349 .

Маринковић-Мандић, Ивана З., Ранђеловић, Ана, Јовановић, Јована, "O фразеологизмима с компонентама глава, нос, око и ухо" in Језици и културе у времену и простору III (2014):89-101,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16349 .

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12441
AB  - The paper is dealing with the conceptualization of fear in Serbian language, with
special emphasis on some specificities, similarities, and differences that are related
to this concept in literary and colloquial discourse. We are approaching the concept
of fear from the standpoint of cognitive linguistics. The aim is to discover fear
metaphors and metonymies that a writer uses in literary text, as well as to point out if
they differ from those that are ordinary in everyday language. We will also try to show
some of the conditions under which conceptual metaphors become figures of artistic
speech.
AB  - Предмет овог истраживања јесте концептуализација СТРАХА у српском језику, уз посебан осврт на испитивање специфичности
које карактеришу концептуализацију овог појма у књижевном дискурсу
у односу на разговорни. Концепту СТРАХА приступићемо са когнитивистичког аспекта, анализирајући овај појам у светлу концептуализације
емоција. Циљ нам је да испитамо које појмовне метафоре и метонимије за
разумевање СТРАХА употребљава писац у књижевноуметничком тексту,
као и да утврдимо да ли се и на који начин оне разликују од метафора и
метонимија активних у концептуализацији СТРАХА у разговорном дискурсу. Такође, испитаћемо на ком нивоу општости метафоре помоћу којих
је структуриран појам СТРАХ престају да буду део колоквијалног говора
и прелазе у категорију стилских фигура у књижевноуметничком тексту.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
C3  - Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja
T1  - Лексема страх у књижевном и разговорном дискурсу српског језика
T1  - Concept of Fear in Literary and Colloquial Discourse in Serbian Language
SP  - 535
EP  - 549
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12441
ER  - 

@conference{
author = "Јовановић, Јована",
year = "2014",
abstract = "The paper is dealing with the conceptualization of fear in Serbian language, with
special emphasis on some specificities, similarities, and differences that are related
to this concept in literary and colloquial discourse. We are approaching the concept
of fear from the standpoint of cognitive linguistics. The aim is to discover fear
metaphors and metonymies that a writer uses in literary text, as well as to point out if
they differ from those that are ordinary in everyday language. We will also try to show
some of the conditions under which conceptual metaphors become figures of artistic
speech., Предмет овог истраживања јесте концептуализација СТРАХА у српском језику, уз посебан осврт на испитивање специфичности
које карактеришу концептуализацију овог појма у књижевном дискурсу
у односу на разговорни. Концепту СТРАХА приступићемо са когнитивистичког аспекта, анализирајући овај појам у светлу концептуализације
емоција. Циљ нам је да испитамо које појмовне метафоре и метонимије за
разумевање СТРАХА употребљава писац у књижевноуметничком тексту,
као и да утврдимо да ли се и на који начин оне разликују од метафора и
метонимија активних у концептуализацији СТРАХА у разговорном дискурсу. Такође, испитаћемо на ком нивоу општости метафоре помоћу којих
је структуриран појам СТРАХ престају да буду део колоквијалног говора
и прелазе у категорију стилских фигура у књижевноуметничком тексту.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja",
title = "Лексема страх у књижевном и разговорном дискурсу српског језика, Concept of Fear in Literary and Colloquial Discourse in Serbian Language",
pages = "535-549",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12441"
}

Јовановић, Ј.. (2014). Лексема страх у књижевном и разговорном дискурсу српског језика. in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja
Niš : Filozofski fakultet., 535-549.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12441

Јовановић Ј. Лексема страх у књижевном и разговорном дискурсу српског језика. in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja. 2014;:535-549.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12441 .

Јовановић, Јована, "Лексема страх у књижевном и разговорном дискурсу српског језика" in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja (2014):535-549,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12441 .

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Јована
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12439
AB  - The article indicates that there are some words in Serbian which have highly
expressive pejorative meaning based on the collective notions, beliefs and
prejudices of the Serbian people. Those pejorative names are being used to
designate and qualify members of some minority groups on the basis of their
ethnic or religious background, social and economic status, age, gender or
sexual orientation. Our research also shows that collective national and cultural
stereotypes are related to people with some physical defect, mental disorder,
disability, illness or lack of intelligence. At the lexical level, pejoratives of
this type express subjective evaluation (negative) as well as emotional
attitude (disapproving), and their meaning is organized by several semantic
components: the denotative component (which represents the objective
characteristics of a person), the evaluative component (which represents how
the cultural community values that characteristic) and the emotional component
(which reflects speakers’ feelings about the person from the society who has
that characteristic). This points out that the pejoratives which are analyzed in
this article have complex connotative meaning.
AB  - У раду ћемо са лексичко-семантичког, социолингвистичког и лингвокултуролошког аспекта анализирати пејоративне, погрдне и презриве лексеме
којима се у српском језику именују припадници маргинализованих друштвених
група. Циљ нам је да испитамо како се различити видови дискриминације и изо-
пштавања који су присутни у нашем друштву и националној култури, те са којима се махом сусрећемо у неформалној, а каткад и у јавној комуникацији и језику медија – манифестују на плану лексике српског језика. Указаћемо на језичка
средства којима се постиже пејоративизација у номинацији и апострофирању
представника одређених социјалних група, а која у комуникативном чину имају
експресивну и евалутивну функцију и одраз су разних националних и културних
стереотипа.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
C3  - Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja
T1  - Пејоративи у именовању припадника неких друштвених група у српском језику
T1  - Pejorative Names for Members of some Minority  Groups in the Serbian Language
SP  - 143
EP  - 157
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12439
ER  - 

@conference{
author = "Јовановић, Јована",
year = "2014",
abstract = "The article indicates that there are some words in Serbian which have highly
expressive pejorative meaning based on the collective notions, beliefs and
prejudices of the Serbian people. Those pejorative names are being used to
designate and qualify members of some minority groups on the basis of their
ethnic or religious background, social and economic status, age, gender or
sexual orientation. Our research also shows that collective national and cultural
stereotypes are related to people with some physical defect, mental disorder,
disability, illness or lack of intelligence. At the lexical level, pejoratives of
this type express subjective evaluation (negative) as well as emotional
attitude (disapproving), and their meaning is organized by several semantic
components: the denotative component (which represents the objective
characteristics of a person), the evaluative component (which represents how
the cultural community values that characteristic) and the emotional component
(which reflects speakers’ feelings about the person from the society who has
that characteristic). This points out that the pejoratives which are analyzed in
this article have complex connotative meaning., У раду ћемо са лексичко-семантичког, социолингвистичког и лингвокултуролошког аспекта анализирати пејоративне, погрдне и презриве лексеме
којима се у српском језику именују припадници маргинализованих друштвених
група. Циљ нам је да испитамо како се различити видови дискриминације и изо-
пштавања који су присутни у нашем друштву и националној култури, те са којима се махом сусрећемо у неформалној, а каткад и у јавној комуникацији и језику медија – манифестују на плану лексике српског језика. Указаћемо на језичка
средства којима се постиже пејоративизација у номинацији и апострофирању
представника одређених социјалних група, а која у комуникативном чину имају
експресивну и евалутивну функцију и одраз су разних националних и културних
стереотипа.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja",
title = "Пејоративи у именовању припадника неких друштвених група у српском језику, Pejorative Names for Members of some Minority  Groups in the Serbian Language",
pages = "143-157",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12439"
}

Јовановић, Ј.. (2014). Пејоративи у именовању припадника неких друштвених група у српском језику. in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja
Niš : Filozofski fakultet., 143-157.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12439

Јовановић Ј. Пејоративи у именовању припадника неких друштвених група у српском језику. in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja. 2014;:143-157.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12439 .

Јовановић, Јована, "Пејоративи у именовању припадника неких друштвених група у српском језику" in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja (2014):143-157,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12439 .