О стилистичким особинама Андрићева наратива у роману На Дрини ћуприја
О стилистических особенностях романа И. Андрича Мост на дрине
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Роман И. Андрића На Дрини ћуприја одавно је ушао у ризницу
узорних текстова књижевног језика и постао темељ за проучавање
различитих језичких и књижевних дисциплина. Веома је информативан за
истраживање компаративне и контрастивне стилистике – релативно младе
и веома перспективне гране контрастивне лингвистике. Основна метода
контрастивностилистичких студија је „метода превођења“, која се базира
на упоређивању текстова генетски различитих језика. Поступак превођења
омогућује поређење и изналажење њихових изражајних средстава и стилистичких особина.
Међутим, та метода није лишена својих мана. Уметнички текст је
увек личан и одсликава ауторов светоназор. Превођењем текста на други
језик може доћи до неугодног преиначења садржаја изворног текста због неколико фактора, такође субјективне природе: 1) због погрешне перцепције
ауторове замисли од стране преводиоца; 2) због неумећа преводиоца да
адекватно пренесе смисао изворника чију садржину је потпуно разумео; 3)
због тога што ...сам језик превода не поседује потребна средства за адекватан
пренос информације.
Да се избегну поменуте сметње, контрастивна стилистика има на
располагању још један поступак екстралингвистичке природе, који се
састоји у одабиру и одвојеном проучавању изражајних средстава типских
текстова разних језика истога жанра у којима се обрађује иста ситуација.
Идеја водиља да је стилистичка анализа књижевног дела сама по себи
потенцијалан прилог међујезичким студијама подстакла нас је да се бавимо
анализом појединих „стваралачких технологија“ у познатом тексту великог
писца.
Стилистичке особине Андрићева наратива у роману На Дрини
ћуприја разматрају се у oквиру тријаде: композиција – стилске фигуре – језичка средства. После краћег образложења следи анализа сваке од ових
саставница.
Особенности художественной аранжировки текста, используемые
Андричем в романе Мост на Дрине, рассматриваются в статье в свете
триады: композиция – стилистические фигуры – языковые средства.
Идейный замысел, композиция и сюжетная линия романа позволили автору легко переходить из одной эпохи в другую, совмещать и раздвигать временные планы, останавливать движок времени, чтобы
рассказать новый захватывающий эпизод в истории моста, связавшего
судьбы персонажей разных поколений.
Особая выразительность текста достигается контрастным использованием разной стилистики повествования – от образцово литературного языка рассказчика до живой речи многочисленных персонажей
«из народа». Живость и динамизм литературному действу придают избирательно используемые Андричем стилистические фигуры и тропы,
в частности, анафора, оксиморон, сравнение в речи рассказчика, синекдоха и фразеологизированная метафора в народной речи. В бытовых
сценах писатель раскрыл себя как тонкий знаток этнической психол...огии, мастер психологического портрета и «шумовой аранжировки»
действия.
Национальную специфику повествования, не поддающуюся
переводу, составляют диалектные речевые особенности персонажей,
экавская и екавская нормы произношения, иностранный акцент. В переводе неизбежно теряются и некоторые стилистические фигуры оригинала.
Текст романа И. Андрича Мост на Дрине является весьма информативной основой для изучения межъязыковых технологий художественного перевода, а также сравнительной и сопоставительной стилистики.
Кључне речи:
Иво Андрић; ћуприја; стилистичке особине; компози ција; реторичке фигуре; говор ликова / Иво Андрич; ћуприја; стилистические свойства; композиция; риторические фигуры; речь образов / Ivo Andrić; bridge; stylistic features; composition; figures of speech; speech of charactersИзвор:
Наш језик, 2019, 50, 2, 473-485Издавач:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
Колекције
TY - JOUR AU - Тјапко, Галина Г. PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10361 AB - Роман И. Андрића На Дрини ћуприја одавно је ушао у ризницу узорних текстова књижевног језика и постао темељ за проучавање различитих језичких и књижевних дисциплина. Веома је информативан за истраживање компаративне и контрастивне стилистике – релативно младе и веома перспективне гране контрастивне лингвистике. Основна метода контрастивностилистичких студија је „метода превођења“, која се базира на упоређивању текстова генетски различитих језика. Поступак превођења омогућује поређење и изналажење њихових изражајних средстава и стилистичких особина. Међутим, та метода није лишена својих мана. Уметнички текст је увек личан и одсликава ауторов светоназор. Превођењем текста на други језик може доћи до неугодног преиначења садржаја изворног текста због неколико фактора, такође субјективне природе: 1) због погрешне перцепције ауторове замисли од стране преводиоца; 2) због неумећа преводиоца да адекватно пренесе смисао изворника чију садржину је потпуно разумео; 3) због тога што сам језик превода не поседује потребна средства за адекватан пренос информације. Да се избегну поменуте сметње, контрастивна стилистика има на располагању још један поступак екстралингвистичке природе, који се састоји у одабиру и одвојеном проучавању изражајних средстава типских текстова разних језика истога жанра у којима се обрађује иста ситуација. Идеја водиља да је стилистичка анализа књижевног дела сама по себи потенцијалан прилог међујезичким студијама подстакла нас је да се бавимо анализом појединих „стваралачких технологија“ у познатом тексту великог писца. Стилистичке особине Андрићева наратива у роману На Дрини ћуприја разматрају се у oквиру тријаде: композиција – стилске фигуре – језичка средства. После краћег образложења следи анализа сваке од ових саставница. AB - Особенности художественной аранжировки текста, используемые Андричем в романе Мост на Дрине, рассматриваются в статье в свете триады: композиция – стилистические фигуры – языковые средства. Идейный замысел, композиция и сюжетная линия романа позволили автору легко переходить из одной эпохи в другую, совмещать и раздвигать временные планы, останавливать движок времени, чтобы рассказать новый захватывающий эпизод в истории моста, связавшего судьбы персонажей разных поколений. Особая выразительность текста достигается контрастным использованием разной стилистики повествования – от образцово литературного языка рассказчика до живой речи многочисленных персонажей «из народа». Живость и динамизм литературному действу придают избирательно используемые Андричем стилистические фигуры и тропы, в частности, анафора, оксиморон, сравнение в речи рассказчика, синекдоха и фразеологизированная метафора в народной речи. В бытовых сценах писатель раскрыл себя как тонкий знаток этнической психологии, мастер психологического портрета и «шумовой аранжировки» действия. Национальную специфику повествования, не поддающуюся переводу, составляют диалектные речевые особенности персонажей, экавская и екавская нормы произношения, иностранный акцент. В переводе неизбежно теряются и некоторые стилистические фигуры оригинала. Текст романа И. Андрича Мост на Дрине является весьма информативной основой для изучения межъязыковых технологий художественного перевода, а также сравнительной и сопоставительной стилистики. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ T2 - Наш језик T1 - О стилистичким особинама Андрићева наратива у роману На Дрини ћуприја T1 - О стилистических особенностях романа И. Андрича Мост на дрине SP - 473 EP - 485 VL - 50 IS - 2 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10361 ER -
@article{ author = "Тјапко, Галина Г.", year = "2019", abstract = "Роман И. Андрића На Дрини ћуприја одавно је ушао у ризницу узорних текстова књижевног језика и постао темељ за проучавање различитих језичких и књижевних дисциплина. Веома је информативан за истраживање компаративне и контрастивне стилистике – релативно младе и веома перспективне гране контрастивне лингвистике. Основна метода контрастивностилистичких студија је „метода превођења“, која се базира на упоређивању текстова генетски различитих језика. Поступак превођења омогућује поређење и изналажење њихових изражајних средстава и стилистичких особина. Међутим, та метода није лишена својих мана. Уметнички текст је увек личан и одсликава ауторов светоназор. Превођењем текста на други језик може доћи до неугодног преиначења садржаја изворног текста због неколико фактора, такође субјективне природе: 1) због погрешне перцепције ауторове замисли од стране преводиоца; 2) због неумећа преводиоца да адекватно пренесе смисао изворника чију садржину је потпуно разумео; 3) због тога што сам језик превода не поседује потребна средства за адекватан пренос информације. Да се избегну поменуте сметње, контрастивна стилистика има на располагању још један поступак екстралингвистичке природе, који се састоји у одабиру и одвојеном проучавању изражајних средстава типских текстова разних језика истога жанра у којима се обрађује иста ситуација. Идеја водиља да је стилистичка анализа књижевног дела сама по себи потенцијалан прилог међујезичким студијама подстакла нас је да се бавимо анализом појединих „стваралачких технологија“ у познатом тексту великог писца. Стилистичке особине Андрићева наратива у роману На Дрини ћуприја разматрају се у oквиру тријаде: композиција – стилске фигуре – језичка средства. После краћег образложења следи анализа сваке од ових саставница., Особенности художественной аранжировки текста, используемые Андричем в романе Мост на Дрине, рассматриваются в статье в свете триады: композиция – стилистические фигуры – языковые средства. Идейный замысел, композиция и сюжетная линия романа позволили автору легко переходить из одной эпохи в другую, совмещать и раздвигать временные планы, останавливать движок времени, чтобы рассказать новый захватывающий эпизод в истории моста, связавшего судьбы персонажей разных поколений. Особая выразительность текста достигается контрастным использованием разной стилистики повествования – от образцово литературного языка рассказчика до живой речи многочисленных персонажей «из народа». Живость и динамизм литературному действу придают избирательно используемые Андричем стилистические фигуры и тропы, в частности, анафора, оксиморон, сравнение в речи рассказчика, синекдоха и фразеологизированная метафора в народной речи. В бытовых сценах писатель раскрыл себя как тонкий знаток этнической психологии, мастер психологического портрета и «шумовой аранжировки» действия. Национальную специфику повествования, не поддающуюся переводу, составляют диалектные речевые особенности персонажей, экавская и екавская нормы произношения, иностранный акцент. В переводе неизбежно теряются и некоторые стилистические фигуры оригинала. Текст романа И. Андрича Мост на Дрине является весьма информативной основой для изучения межъязыковых технологий художественного перевода, а также сравнительной и сопоставительной стилистики.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ", journal = "Наш језик", title = "О стилистичким особинама Андрићева наратива у роману На Дрини ћуприја, О стилистических особенностях романа И. Андрича Мост на дрине", pages = "473-485", volume = "50", number = "2", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10361" }
Тјапко, Г. Г.. (2019). О стилистичким особинама Андрићева наратива у роману На Дрини ћуприја. in Наш језик Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 473-485. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10361
Тјапко ГГ. О стилистичким особинама Андрићева наратива у роману На Дрини ћуприја. in Наш језик. 2019;50(2):473-485. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10361 .
Тјапко, Галина Г., "О стилистичким особинама Андрићева наратива у роману На Дрини ћуприја" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):473-485, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10361 .