Таксисные конструкции с неспециализированными союзами в сербском и украинском языках

Abstract

В настоящей работе будут рассмотрены грамматические и лексические показатели, профилирующие конкретное таксисное отношение в сербских и украинских конструкциях с так называемыми неспециализированными союзами, способными выражать в сложноподчиненном предложении разные таксисные отношения и их подтипы: предшествование, контактное предшествование, одновременность (полную и неполную), следование и пр. Сербские и украинские конструкции с неспециализированными таксисными союзами будут разделены на прототипические — с ожидаемыми видовременными комбинациями глаголов и отмеченные, в которых возможно отклонение от ожидаемой глагольной формы вследствие наличия лексических или синтаксических показателей, общих для обоих языков. Исследование также показывает, что в каждом из анализируемых языков присутствуют специфические неспециализированные союзы, выражающие временные отношения только при наличии глагола совершенного вида в зависимой части сложноподчиненного предложения, при этом невременные значения данных союзов в рассматриваемых языках не совпадают.

У раду су размотрени граматички и лексички показатељи типа таксисног односа (узајамне темпоралне локализације ситуација исказаних у зависносложеној реченици) у српским и украјинским конструкцијама са тзв. неспецијализованим везницима (срп. кад(а), ошкад(а), ошкако, од кад(а), док, докле; укр. коли, ак, втдколи, втдтодт дк, поки, доки). Наведени везници могу указивати на различите типове и подтипове таксисних односа – антериорност, контактну антериорност, прекинуту антериорност, симултаност (потпуну и непотпуну различитих типова), постериорност, постериорност при прекиду главне ситуације зависном и сл., у зависности од видских и временских значења глагола у предикатима основне реченице и зависне клаузе. Полазећи од тога, српске и украјинске конструкције са наведеним неспецијализованим везницима разврстане су на прототипичне – са очекиваним видским комбинацијама глаголских облика и обележене, у којима је могућа девијација очекиваног глаголског облика услед утицаја лексичких и синтаксичких показатеља. Опис поменутих лексичких и синтаксичких маркера који заједно са глаголским видом учествују у исказивању типа таксисног односа у српском и украјинском језику потврђује да се та средства у великој мери подударају у оба језика. Истраживање такође показује да у сваком од разматраних језика постоје специфични везници (срп. иоштшо, чим, укр. ак) који могу указивати на временски однос у реченици када је у предикату њене зависне клаузе глагол свршеног вида, притом се нетемпорална значења наведених везника у оба језика разликују. односа — антериорност, контактну антериорност, прекинуту антериорност, симултаност (потпуну и непотпуну различитих типова), постериорност, постериорност при прекиду главне ситуаци]е зависном и сл., у зависности од видских и временских значења глагола у предикатима основне реченице и зависне клаузе. Полазери од тога, српске и укра]инске конструкци]е са наведеним неспеци]ализованим везницима разврстане су на прототипичне — са очекиваним видским комбинаци]ама глаголских облика и