Лексикографски метајезик у Речнику САНУ

Abstract

У овом раду се говори о лексикографском метајезику као једном од кључних елемената речничког описа, као и лексикографске теорије у целини. Појам метајезика у описном речнику разматра се на теоријском плану, као онтолошки и семиотички појам, и на примењеном плану, као средство за лексикографску анализу лексике и изграђивање начела њене категоризације. У складу са овим, поглавље има два дела. Први део поглавља је посвећен метајезику као теоријском појму. Описују се његове главне семиотичке функције, које чине саставни део механизама дефинисања речи у дескриптивном речнику. Уводи се појам метајезичке (или лексикографске) константе, као дела речничког описа којим се исказују различити категоријални домени примене речи. У другом делу поглавља се на корпусу дефиниција из Речника САНУ демонстрира начин на који се метајезичке константе издвајају и групишу око домена на које упућују. Нарочита пажња посвећена је речничким квалификаторима, помоћу којих се на сажет начин региструју статус и употреба речи на различитим нивоима лингвистичке категоризације језика. Циљ овог излагања је двојак. Поред тога што осветљава разнолике технике лексикографског дефинисања, оно настоји и да покаже на који се начин језик може анализирати полазећи од информација које су затечене у описном речнику.