Приказ основних података о документу
Consequences of the Affective Turn: Exploring Music Practices from without and within
Последице "заокрета ка афекту": истраживање музичких пракси изнутра и споља
dc.contributor | Jovanović, Jelena | |
dc.creator | Atanasovski, Srđan | |
dc.date.accessioned | 2018-09-11T14:01:24Z | |
dc.date.available | 2018-09-11T14:01:24Z | |
dc.date.issued | 2015 | |
dc.identifier.issn | 1450-9814 (print) | |
dc.identifier.uri | https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3852 | |
dc.description.abstract | In this paper I explore the challenges of the “affective turn” and map new avenues of music research in this direction. I discuss four paths of enquiry, in deviation from the semiotic models: the discovery of the non-signified materiality and its potentiality to generate affects, the potentiality of affect to de-signify, the ability of sign machines to catalyse the production of intensities and, finally, the power of social machines to overcode the produced affect through non-discursive mechanisms. I argue that the affective turn in musicology can provide a different structuring of a view from without and a view from within, calling both for finely tuned “close reading” and for the ability of the researcher to grasp the performative context | en |
dc.description.abstract | У овом раду истражујем изазове које такозвани „заокрет ка афекту” у културалним студијама поставља пред постојеће моделе истраживања музичких пракси и мапирам могућности његове примене у музикологији. При томе полазим од становишта да се „заокрет ка афекту” може тумачити у опозицији према ономе што се може означити као стандардни (или трансцендентални) „семиотички модел”, а који је, отворено или прећутно, прихваћен као опште мњење у сфери студија музике и културалних студија уопште и који се преобразио у својеврсну „зону комфора” савремених истраживача. Како бих формулисао критику семиотичких модела истраживања, позивам се на списе теоретичара који су били активни током седамдесетих година XX века – Анрија Лефевра (Henri Lefebvre), Жилa Делеза (Gilles Deleuze) и Феликса Гатарија (Félix Guattari) а који су били изражено критични према семиотици већ у њеној конститутивној фази. Сагледавајући поље студија афекта указујем на предности оне гране ових студија које афект виде као неозначени интензитет, постављен у координатама онтолошког система Жила Делеза. Ово нас води к разумевању процеса произвођења значења као процесу који се одваја на разини иманенције, у којој оперишу како материјалности означитеља, тако и токови афекта. Како потенцијалне последице теорије афекта често остају неразјашњене, верујем да би било посебно плодно размотрити четири усмерења истраживања која се њоме отварају, а која одступају од стандардног модела семиотичких анализа: откриће неозначене материјалности и њеног потенцијала да генерише афекте, потенцијал прекомерног афеката да разозначава, способност знаковних друштвених машина да у својој пуној материјалности делују као катализатор у производњи интензитета, и, коначно, потенцијал друштвених машина да наткодирају произведене афекте кроз механизме који нису ни лингвистички ни репрезентациони. На основу овога изводим тврдњу да заокрет ка афекту у студијама музике може пружити другачије моделирање како погледа изнутра, тако и погледа споља. Наиме, да би се спровела наведена истраживачка питања, с једне стране су неопходни специфично разрађени модели „блиског читања” музичког и звучног догађаја, а с друге разумевање ширег перформативног и друштвеног контекста. | sr |
dc.language.iso | en | sr |
dc.publisher | Belgrade : Institute of Musicology SASA | sr |
dc.relation | info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/177004/RS// | sr |
dc.rights | openAccess | sr |
dc.rights.uri | https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/ | |
dc.source | Музикологија / Musicology | |
dc.subject | Félix Guattar | sr |
dc.subject | Gilles Deleuze | sr |
dc.subject | Henri Lefebvre | sr |
dc.subject | critique of semiotics | sr |
dc.subject | affective turn | sr |
dc.subject | music and sound studies | sr |
dc.title | Consequences of the Affective Turn: Exploring Music Practices from without and within | en |
dc.title | Последице "заокрета ка афекту": истраживање музичких пракси изнутра и споља | sr |
dc.type | article | sr |
dc.rights.license | BY-NC-ND | sr |
dcterms.abstract | Aтанасовски, Срђан; Posledice "zaokreta ka afektu": istraživanje muzičkih praksi iznutra i spolja; | |
dc.citation.spage | 57 | |
dc.citation.epage | 74 | |
dc.citation.volume | I | |
dc.citation.issue | 18 | |
dc.identifier.doi | 10.2298/MUZ1518057A | |
dc.description.other | The paper was written as a part of the project Serbian Musical Identities within Local and Global Frameworks: Traditions, Changes, Challenges (no. 177004 /2011–2014/)funded by the Ministry of Education and Science of the Republic of Serbia. | en |
dc.type.version | publishedVersion | sr |
dc.identifier.fulltext | https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/12259/bitstream_12259.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3852 |