Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији : идентитет, значај, угроженост

Abstract

Читаоци каталога и посетиоци изложбе Српско уметничко наслеђе на Косову и Ме- тохији. Идентитет, значај, угроженост из самог назива изложбе могу да наслуте њене суштинске циљеве и поруке. Они су додатно разрађени и образложени у збор- нику радова који ће бити одштампан у току изложбе. Сматрамо ипак важним да се и на овом месту каже нешто о одабиру експоната и њиховој поставци. Од самог почетка било је замишљено да изложба има две главне целине. Сврха прве јесте да се нашa и страна културна јавност још једном подсети на чињеницу да срп- ски народ живи на територији Косова и Метохије више од хиљаду година и да у тим областима још од времена Стефана Немање непрекидно негује разноврсну умет- ничку активност, из које је проистекло изузетно богато уметничко наслеђе. У тој непрегледној ризници по лепоти и естетским вредностима издвајају се, разуме се, дела што су настала заслугом српских владара, властеле и високих црквених досто- јанственика. Многа од њих одавно су уништена, поједина се налазе у иностраним збиркама, а бројни споменици спадају у непокретна културна добра, па нису могли бити приказани на изложби, изузев у виду копија или видео-презентација заснова- них на најновијим технологијама. И поред тога, изложба не оскудева у ремек-дели- ма српске уметности из свих епоха њеног развоја. Она, међутим, ни у ком погле- ду нема антологијски карактер, већ тежи формирању целовите, неулепшане слике о српском уметничком наслеђу на Косову и Метохији. Стога су, поред експона- та врхунских естетских домета, равноправно место добили и они који имају знат- но скромнију вредност, али су драгоцена сведочанства о снази воље за одржање и напорима што су улагани у то да се и у тешким временима турске окупације сачу- ва континуитет стварања. Да би слика о стваралаштву Срба на косовскометохиј- ском простору била потпуна, на изложби су приказани и одабрани радови сликара и скулптора XX века потеклих с тог подручја. Само на први поглед ван наведеног контекста стоје експонати који не спадају у делокруг ликовних или примењених уметности. Реч је о манастирским повељама, типицима и поменицима, ктиторским и надгробним натписима, различитим актима из области државног, грађанског и привредног права, као и другим документима сличног карактера, који сведоче о дубокој укорењености српског народа на тлу Косова и Метохије и о његовим прег- нућима у свим сферама живота као основи за стварање уметности. У истом погле- ду једнако су речити узгредни записи у рукописима чији писци – скромни дијаци, али и највиши црквени великодостојници – остављају забелешке о својим свакида- шњим пословима и животним недаћама, понекад и о важним догађајима у далеком свету. Вредно сведочанство о свакодневном животу у средњем веку јесте и одабра- ни материјал прибављен археолошким истраживањима, нарочито оним спроведе- ним у Новом Брду, а група предмета из богате ризнице етнографског наслеђа Ко- сова и Метохије пружа слику о грађанском животу Срба на том простору током друге половине XIX века. Посебно место на изложби добиле су монументалне ико- не Христа и Богородице на престолу, рад пећког монаха Лонгина, једног од наших највећих уметника из времена турске окупације. Оне су биле намењене неком од иконостаса у дечанској цркви Христа Пантократора, а пре неколико година прене- те су из манастирске ризнице у Народни музеј у Београду, где се на њима спрово- де детаљни конзерваторско-рестаураторски радови. Иако су ти радови још у току, иконе су изложене како би се нагласила важност бриге коју надлежне институци- је Републике Србије и Српске православне цркве посвећују уметничком наслеђу с Косова и Метохије. Истичући изузетан значај изложеног културног блага за народ који га је створио, изложба истовремено показује колико је природна и неопходна потреба надлежних институција нашег друштва да задрже суштински утицај у области његове заштите. Та потреба данас је снажнија него икада ако се има у виду чињеница да локална ал- банска заједница исказује изразито неблагонаклон, чак деструктиван однос према српском уметничком наслеђу управо због његове националне одређености. Такав однос има дугу, вишевековну историју, која је детаљно документована засебним де- лом поставке у виду одабраних фотографија – најубедљивијих сведочанстава о кон- тинуираном уништавању, посебно интензивном и бруталном у последњим година- ма XX и првим годинама XXI столећа. Организација изложбе не би била могућа без помоћи бројних институција и по- јединаца, колега и пријатеља. Пријатна нам је обавеза да на овом месту помене- мо бар неке од оних који су уложили више напора него што им је било наметну- то дужношћу или професионалним обавезама и који стога заслужују шире изразе захвалности од оних исказаних у импресуму каталога. На првом месту то је ака- демик Владимир С. Костић, председник САНУ, који је био зачетник идеје о изло- жби, а затим је, као председник Организационог одбора, учинио све што је било могуће, а рекло би се каткад и више од тога, да се изложба приреди у најбољем мо- гућем виду. Захвални смо и осталим члановима Организационог одбора. Посебно желимо да истакнемо академика Гојка Суботића, који нас је задужио бројним ко- рисним саветима и сугестијама. Господин Теодосије, епископ рашко-призренски и косовско-метохијски, благословио је и омогућио излагање многих дела црквене уметности без којих би изложба била суштински осиромашена. Ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ, и Бојан Поповић, кустос Галерије фресака, учинили су све да обезбеде и адекватно припреме за излагање експонате који су у власништву Српске православне цркве односно Галерије фресака. Потпуну подр- шку и помоћ у свим техничким питањима везаним за организацију изложбе пружи- ле су нам Рада Маљковић, кустос Галерије САНУ, и Јелена Межински Миловановић, виши кустос Галерије САНУ. У конзерваторско-рестаураторску обраду многих ва- жних експоната уложили су велики труд Милодарка Коцев, рестауратор-саветник Републичког завода за заштиту споменика културе, и Радован Пиљак, рестауратор- -саветник Народног музеја у Београду. У припреми каталога несвакидашњу ревност показали су секретари уредништва Марка Томић Ђурић и Бојана Стевановић, лек- тори Ивана Игњатовић и Миљана Протић, као и Мирослав Лазић, који се бринуо о графичком дизајну и техничком уређењу. Посебну захвалност дугујемо и свим пи- сцима каталошких јединица, који су се прихватили њиховог писања у кратком року. Ненад Макуљевић и Срђан Марковић пружили су нам саветодавну помоћ при из- бору дела новије уметности.