Традиционалне бајте и окућнице Рома у Подунављу

Abstract

На основу теренских истраживања Рома католика у Подунављу, који говоре румунски језик, у ромолошкој литератури, познатих као Бањаши, Бајаши, Бејаши, Рудари (које обавља тим Балканолошког института Српске академије наука и уметности почевши од 2004. године до данас) и релевантне етнографске литературе, овај прилог реконструише два елемента традиционалног градитељства: колибу за становање, бајту, грађену од дрвених стубова, покривену земљом и травом; и специфичну хлебну пећ, која се и данас гради на отвореном простору традиционалном техником, сагоревањем унутрашње плетене конструкције од прућа. Рад истовремено прати савремене трансформације старих бањашких насеља: Бачког Моноштора, Апатина, Сонте, Богојева, Вајске, Слане баре и Шангаја у Новом Саду, и Адорјана, која се налазе у Бачкој.

Based on fieldwork data on Roman Catholic Romanian-speaking Roma in the Danube region (in scholarly literature known as Banjaš, Bayash, Beyash, Rudari) collected in a research project implemented by the Institute for Balkan Studies of SASA since 2004 and the body of available ethnographic literature on the subject, the paper seeks to reconstruct two elements of traditional architecture: a cottage as a living space (the so-called bajta) built of stone posts, covered with earth and grass; and a specific type of stove for baking everyday bread; such stoves are still built in the open air using the traditional technique: burning the inner structure of the stove consisting of a wicker basket. The paper also traces modern transformations of the former Bayash settlements on the banks of the Danube River: Bački Monoštor, Apatin, Sonta, Bogojevo, Vajska, two Novi Sad neighbourhoods – Slana Bara and Šangaj, and the neighbourhood of Adorjan on the banks of the Tisa River.