Turbo-folk and Ethnicity in the Mirror of the Perception of the YouTube Users

Abstract

Popular music played in the second half of the 20th century on the territory of former Yugoslavia became known as the newly composed music. During the 1990s wars, music genre known as turbo folk was especially popular in Serbia. Research has shown that this music contains Oriental, most of all Ottoman, influences. Even though it is very popular, this kind of music has been subjected to severe criticism, which may be divided into two main groups. According to some, turbo-folk has been criticized because it was associated with war, nationalism and crime. In the second group are those who are nationalistically terrified of foreign influences in the music, feeling that this music leads to the "tehranization" of Serbia. In addition, critics think that it is kitsch, which favors immorality. The focus of this research is on the perception of turbo folk by You Tube users. The material from this Internet page for video exchange is available in the whole world. Many users from the territory of Former Yugoslavia leave their often nationalistic and political comments about songs. This work deals with the way listeners view their own connection with Ottoman past. What they experience as Turkish and as their own in those songs and what the value system is like. Apart from this, social influence of Internet culture is viewed, in this case on You Tube example.

У фокусу овог истраживања налазе се перцепција турбо-фолка од стране корисника јутјуба (YouTube) и њихова међусобна комуникација. Материјал са ове интернет странице за размену видео фајлова доступан је широм света. Многи корисници са простора бивше Југославије остављају своје коментаре о песмама, који су често националистички, политички обојени. У раду се истражује начин на који слушаоци виде своју повезаност са османском прошлошћу. Шта доживљавају као турско, а шта као своје у тим песмама. Осим тога, посматра се друштвени утицај интернет културе, у овом случају – јутјуба. Анализа коментара корисника јутјуба показала је да су код старих хитова новокомпоноване музике и код севдалинки веома ретки они који су националистички обојени, а и турско наслеђе се у контексту ових песама веома ретко помиње. Управо супротно, доминирају југоносталгични коментари, а Балкан се помиње као заједнички простор за живљење свих народа. Корисници јутјуба не доживљавају севдалинке као нешто турско, иако су њихови текстови пуни турцизама, а мелодијске линије садрже оријенталне елементе. Овде се појављује извесна врста парадокса, јер за већину корисника јутјуба са територије бивше Југославије турбо-фолк који је створен деведесетих година 20. векам, у време бујања национализма, представља уједно једину врсту музике у којој препознају елементе турске музике у негативном контексту.