Развојни правци лингвистике текста

Abstract

The history of the idea of text linguistics in Serbian linguistic research goes back to 1947 and it can be found in the work of the prominent Serbian linguist Aleksandar Вelic Unfortunately, Вelics observations left no traces in the whole of the Serbian-speaking community. Оnly recently have major linguistic ideas in the fields of text linguistics and discourse analysis found response in Serbian linguistic research. This is why the development of Serbian text linguistics is influenced by no single trend or only one linguistic school but rather by several methods favoured by different linguistic centres: Angio-American, German, Russian, French etc. Yet, text linguistics as a separate linguistic discipline has not found wider response in Serbia Few researchers have touched upon those problems in their monographs and shorter research papers on linguistics, stylistics and poetics. The course of the development of the text linguistics research therefore branches into the directions of linguistics, linguistic stilystics and linguistic poetics. Ноwever, researchers of the Serbian language as well as those who deal with the problems of comparative philology and contrastive studies of the Serbian and other languages include only sporadicaly the elements of text linguistics. Moreover, so far there has been no system in the text linguistics research. What makes the situation even worse is the fact that most published papers are mono- and not interdisciplinary. This makes the sythesis and completeness of the insight into the problems (of which some may have been solved) impossible.

У овом чланку наш задатак је био да, на основу радова оних представника српске лингвистике који су се не само директно бавили лингвистиком текста него и оних који су залазили у њено поље истраживања бавећи се јединицама других језичких нивоа (семантиком, синтаксом, стилистиком, теоријом књижевности и сл.), укажемо на развојне правце српске лингвистике текста и дамо њен кратак преглед. С обзиром на то да је ово први покушај код нас да се напише овакав преглед, он се у неким елементима може показати као споран а нека решења нужно субјективна. Тек један детаљнији и свеобухватнији увид у српску лингвистичку литературу омогућио би доношење објективнијег вредносног суда о стању лингвистике текста или анализе дискурса у српској сре ДИНИ.