Префиксација и рекција комуникативних глагола (на примеру глагола говорити и његових префиксала)

Abstract

The paper deals with influence of prefixation on verb rection. The research has been done on the verb govoriti and its derivatives: dogovoriti, zagovoriti, izgovoriti, nagovoriti, nadgovoriti, ogovoriti, odgovoriti, podgovoriti, prigovoriti, progovoriti, razgovoriti, ugovoriti, uzgovoriti. The derivatives of the verb govoriti will have the same rection as the basic communication verb if the prefixation only causes the change of aspect or smaller semantic changes. If the prefixation produce big semantic changes, the derivatives will have their own rection.

На примеру глагола говорити, као прототипичног представника групе тзв. комуникативних глагола, и његових префиксала истражен је међуоднос префиксације и рекцијских способности глагола. Одликујући се семантичком неспецификованошћу, глагол говорити може имати знатан број семантичких реа лизација при којима се удружује с различитим типовима рекцијских допуна. У префиксалним твореницама овог глагола, као што су изговорити, наговорити, подговорити итд., префикс се понаша на два начина. С једне стране, делује као средство перфективизације, при чему настају чисти видски корелати, а с друге стране, јавља се као регулатор лексичке семантике модификујући значење мотивног глагола у мањој или већој мери. Рекцијска обележја префиксала у знатној су мери условљена степеном удаљености њихове семантике од семантике прототипичног глагола говорења.