Стојан Новаковић као лингвиста

Abstract

Рад је настао поводом обележавања стогодишњице од смрти Стојана Новаковића. Посвећен је његовом доприносу србистици и лингвистици. Одређује се Новаковићево место у српској лингвистици, описује се његов однос према учитељу Ђури Даничићу и ученицима и наследницима Љубомиру Стојановићу и Александру Белићу, скреће се пажња на његова најзначајнија дела и иницијативе, износи се неколико оцена Александра Белића о њему, упућује се на нека граматичка решења другачија од данас општеприхваћених и на терминологију коју је користио.

This paper is dedicated to Stojan Novakovic and his contribution to Serbian linguistics and linguistics in general. The paper writes of his legacy to Serbian linguistics, describes his relationship with his teacher Đura Daničić, relationship with his students and with his successors, Ljubomir Stojanovic and Aleksandar Belic. The attention is drawn to his most important works and initiatives. Also, Aleksandar Belic’s opinion about him is mentioned, and a special attention is drawn to terminology he had used and to some grammatical solutions he had offered, different from today’s generally accepted ones. This paper was written on the occasion of the centenary of the death of Stojan Novakovic.