Претпоставка комуникативне компетенције у (писаном) омеђеном дискурсу

Abstract

Аутор у раду излаже резултате истраживања лексике и морфосинтаксе (укључујући и низ фразема) више примера „омеђеног дискурса” из језика београдског писца Слободана Селенића. Анализа, остварена методима текстлингвистике на конкретном језичком материјалу, потврђује теоријске поставке модерне семиотике (конкретно – Џона Лајонса) да говорник (писац) упућује поруку слушаоцу (читаоцу) полазећи од претпоставке да је читалац на његовом нивоу знања о стварности о којој пише. Са гледишта неговања српског језика, чланак применом методологије текстлингвистике упућује читаоца који перципира сваки дати текст да га проверава увидом у релевантне речнике, граматике, језичке приручнике, енциклопедије и др.

Author brings the results of his research of lexicon and morphosyntax of a number of “bounded discourse” in known Belgrade novelist Slobodan Selenic’s novel “Očevi i oci” (”Fathers and Forefathers”). Based on the modern semiotics (particularly on J. Lyon’s theories), the author’s main attention was concentrated on the aspect of writer’s awareness that his readers’ communicative competences in reading of his literary message should be at the same level with his own competence. The research is done on chosen samples in lexicon and morpho-syntactic structures in a number of examined parts of writer’s novel, and analyzed the archaic, folklore, loan-words layers, as well as a number of phraseology units in the discourse of novel narrators (personages and the very author of the novel).