Синтаксичке јединице као формант структуре омеђеног дискурса у комуникативној и наративној прагматици

Abstract

У испитивању ставова и методологије текстлингвистике, рад доноси резултате ауторовог истраживања улоге синтаксичких јединица у односу према јединицама семантичког карактера у формирању потпуне структуре конкретног текста као јединице прагматичког нивоа језика. Истраживање је вршено тумачењем језичких исказа узорака из области два функционалнојезичка стила – (а) комуникативног, под којим термином аутор подразумева језик саопштења говорника/писца у свакодневној пракси комуникације (овде – школских предавања/уџбеника), примењујући типичне инструменте наше текстлингвистике у анализи изабраних узорака српског уџбеничког дискурса, и (б) наративног, уз примену истих елемената текстингвистичке анализе (овде – на изабраном узорку из дела писца типичне београдске реализације књижевног језика). Природно – све то у њиховом сегменту везаном за дефиниције, одн. описе, а у светлу реализованог принципа комуникативне компетенције говорника који се служе српским књижевним језиком.

Изучая взгляды и методологию текстлингвистики, автор настоящей работы представляет результаты исследования роли синтаксических единиц по отношению к единицам семантического характера в формировании полной структуры конкретного текста как единицы прагматического языкового уровня. В исследовании рассматриваются языковые высказывания образцы в области двух функционально-языковых стилей, при чем особое внимание обращается на определение роли синтаксических структур в образовании отмежеванного (ситуационного) дискурса. Предметом исследования является а) коммуникативный язык, под которым автор подразумевает язык сообщений говорящего/писателя на повседеневной коммункативной практике, здесь – язык преподавания/учебников в области учебного предмета начальной школы, познания природы и общества. Автор применяет типичные инструменты нашей текстлингвистики в анализе отобранных образцов сербского дискурса учебников. Также автор толкует роли синтаксических структур в формировании б) нарративного дискурса/текста, используя те же инструменты текстлингвистического анализа, здесь – на отобранных образцах из произведений писателя типичной белградской реализации литературного языка – Слободана Селенича. Конечно – все это в разделе, связанном с определениями, т. е. описаниями, реализуя принцип коммуникативной компетенции говорящего, владеющего сербским литературным языком.

In exploring the viewpoints and methodology of text linguistics, the paper presents the results of the author’s research into the role of syntactical units in relation to the units of semantic nature in the formation of the complete structure of a given text as a unit at the level of language pragmatics. The research was done by means of interpretation of language samples in the field of two functional styles, with a focus on defining the role of syntactical structures in the formation of bounded (situational) discourse. The object of examination is (a) the c o m m u n i c a t i v e l a n g u a g e, by which term the author understands the language of the speaker’s/writer’s report in the casual practice of communication, here – in the practice of school lectures/textbooks in the field of primary curriculum in the domain of natural and social sciences. The author does this by applying the typical instruments of our text linguistics in the analysis of chosen textbook discourse samples. In addition, the author presents his interpretations of syntactical structures’ role in the formation of (b) the narrative discourse/text, by applying the same instruments of text linguistic analysis, here – on the selected sample taken from the work of a typically Belgrade-style example of literary language written by Slobodan Selenić. Naturally – all these function in their respective segments of definitions or descriptions (portrayals).