Слово и фразеологизм: корреляция свойств : на материале сербского, русского, белорусского и других языков

Abstract

В работе анализируются корреляции направлений активности лек-сем, в частности, зоонимов в сербском языке. Рассмотрена идиоматич-ность и образность фразеологии, а также взаимосвязь тематических и грамматических свойств фразеологизмов и их слов-компонентов. Уста-новлено, что меньшая степень семантической слитности сербской фра-зеологии с зоокомпонентом по сравнению с белорусской коррелирует с большей активностью полисемии зоонимов в сербском языке.

У раду се разматрају активност речи; идиоматичност фразеологије; тематске, граматичке и прагматичке карактеристике фразеологизама; резултати се упоређују са резултатима истраживања која су обављена у Бе-ло ру си ји 2003–2012. (ментор: проф. др Н. Б. Мечковска). Потврђене су директне корелације између фразеолошке активности лексема и њихове фреквентности у говору, као и њихове семантичке и творбене активности. Утврђеноје да су најближе корелације између фра-зеолошке и творбене активности лексема. На примеру зоонимаје показано да на фразеолошку активност лексема утичу њихова језичка својства, али да највећу улогу у формирању„језгра“лексичке групе играју ванјезички фактори. Идиоматичност, или семантичка спојивост фразеологије посматра се као градуелно својство које је у знатној мери условљено семантичким и граматичким својствима лексема-компоненти. Идиоматичност у највећој мери формирају именице које имају конкретно значење и метафорички потенцијал. Установљена је комплементарна корелација између идиома-тичности фразеологизама и полисемије лексема-компоненти. Мањи степен српске фразеологије са зоокомпонентом у поређењу са белоруском корелира са већом полисемијом зоонима у српском језику. Тематска, граматичка и прагматичка својства фразеологизама такође су доведена у везу са својствима лексема-компоненти.