Августин Ипонски и Григорије Палама у (теолошкој) херменеутици Амфилохија Радовића

Abstract

У тексту се разматра начин на који је јеромонах Амфилохије (Радовић) приступио питању утицаја Августиновог списа De trinitate на Паламино дјело Capita 150, у првом реду с обзиром на примјену „психолошких триjада“. То питање је актуелна тема у модерној паламитској учености, будући да је утицај Августина на Паламу документован тек 1996. године, најприје од стра¬не Рајнхарда Флогауса, а убрзо потом и од стране Јаниса Димитракопулоса. За разлику од владајућег мејнстрима у оквирима православне теологије, за који је било карактеристично да августиновски утицај на Паламу a priori одбацује или да је према њему резервисан, јеромонах Амфилохије je показао спремност не само да тај утицај региструје и прихвати, већ и да га – на узгредан и недоречен начин, али ипак – додатно подупре. То подупирање обухватило је, како интенцијом, тако и текстуалном потврдом, извјесна оригинална рјешења, која све до Флогаусових анализа нијесу била понуђена у паламитској учености

The paper discusses the way Metropolitan Amphilochios (Radovich) approached the issue of influence of Augustine’s writing De trinitate on Palamas’ work Capita 150, primarily with regard to the application of the so-called “psychological triads” in Trinitarian theology. The question of influence of Augustine of Hippo on Gregory Palamas is one of the main topics in the realm of contemporary Palamic scholarship, since this influence has been clearly and unambiguously documented only in 1996, primarily by Reinhard Flogaus, and shortly after also by John A. Demetracopoulos. Unlike the mainstream within Orthodox theology, of which was characteristic a rejection or, at best, a strong aloofness with regard to the possible Augustinian impact on Palamas, Metropolitan Amphilochios demonstrated a great willingness not only to register that impact and to accept it, but also – though in a casual and incomplete way, but still – to support it even further. This support included, both at the level of the intention and the textual verification, certain original solutions, which until the analysis of Flogaus have not been offered in Palamic scholarship