Пешаци и пешачке улице у Београду: антрополошки осврт на простор, мобилност и угоститељство у центру града
Pedestrians and Pedestrian Streets in Belgrade: An Anthropological Take on Space, Mobility, and Hospitality Industry in the City Center
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Београд је протеклих деценија доживео значајну трансформацију централног градског подручја и у смислу конципирања све већег броја јавних
простора у пешачке зоне, првенствено затварањем саобраћајница за колски превоз, те установљавањем појединих нових шетачких зона. Овај тренд
педестријанизације градских језгара, инициран средином прошлог века у
Европи, свој је најјачи изражај у Београду доживео осамдесетих потпуном
преобразбом Кнез Михаилове улице и њеним поплочавањем, а касније и
ширењем шетачког подручја на околни сплет улица. Почетком 21. века
долази до посебног успона једног комерцијализованог вида „живота на
улици“, све већег броја угоститељских објеката на отвореном. Последњих
двадесет година сектор услуга постаје један од најбитнијих у градској привреди, те угоститељство и туризам запошљавају значајан број људи, а јавни
градски простор се све више прилагођава потребама потрошача оваквих
услуга, и становника града и његових гостију. Видно ширење угоститељских ...
објеката на јавним пешачким површинама у Београду отвара питања приоритета у коришћењу јавног простора. У раду ће се разматрати питања коришћења простора, мобилности пешака и угоститељске културе.
In the past decades, Belgrade experienced a significant transformation of its
downtown area also with regards to an increasing number of public spaces
turned into pedestrian zones, primarily by closing roads for automotive
transport, and establishing new pedestrian zones. This trend of pedestrianization
of urban cores in Europe (initiated in the mid-20th century), found its strongest
expression in Belgrade in the eighties with the complete transformation of Knez
Mihailova street and its paving, and later with the expansion of the pedestrian
zone to the adjoining streets. With the beginning of the 21st century, a special
rise of a commercialized type of “street life” occurred – an increasing number
of outdoor restaurant facilities were established. In the last twenty years, the
services sector has become one of the most important in the city’s economy, and
the tourism and hospitality industry employs a significant number of people;
thus, the urban public space is... increasingly adapting to the needs of consumers
of such services, residents and guests alike. The visible expansion of restaurant
facilities on public pedestrian areas in Belgrade raises questions about priorities
in the use of public space. This paper will examine questions of space use,
pedestrian mobility, and hospitality industries.
Кључне речи:
педестријанизација / мобилност пешака / угоститељство / урбана антропологија / Београд / pedestrianisation / pedestrian mobility / hospitality industry / urban anthropology / BelgradeИзвор:
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 2023, 71, 2, 77-95Издавач:
- Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
Финансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200173 (Етнографски институт САНУ, Београд) (RS-MESTD-inst-2020-200173)
Напомена:
- Тема броја - Мобилност, идентитет(и) и различите функције урбаног простора: студије случаја из Београда и Атине (ур. Гордана Благојевић и Манолис Г. Варвунис) / Topic of the Issue - Mobility, Identity(/ies) and Various Functions of the Urban Space: Case Studies from Belgrade and Athens (eds. Gordana Blagojević and Manolis G. Varvounis).
Институција/група
Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASATY - JOUR AU - Radović, Srđan PY - 2023 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15092 AB - Београд је протеклих деценија доживео значајну трансформацију централног градског подручја и у смислу конципирања све већег броја јавних простора у пешачке зоне, првенствено затварањем саобраћајница за колски превоз, те установљавањем појединих нових шетачких зона. Овај тренд педестријанизације градских језгара, инициран средином прошлог века у Европи, свој је најјачи изражај у Београду доживео осамдесетих потпуном преобразбом Кнез Михаилове улице и њеним поплочавањем, а касније и ширењем шетачког подручја на околни сплет улица. Почетком 21. века долази до посебног успона једног комерцијализованог вида „живота на улици“, све већег броја угоститељских објеката на отвореном. Последњих двадесет година сектор услуга постаје један од најбитнијих у градској привреди, те угоститељство и туризам запошљавају значајан број људи, а јавни градски простор се све више прилагођава потребама потрошача оваквих услуга, и становника града и његових гостију. Видно ширење угоститељских објеката на јавним пешачким површинама у Београду отвара питања приоритета у коришћењу јавног простора. У раду ће се разматрати питања коришћења простора, мобилности пешака и угоститељске културе. AB - In the past decades, Belgrade experienced a significant transformation of its downtown area also with regards to an increasing number of public spaces turned into pedestrian zones, primarily by closing roads for automotive transport, and establishing new pedestrian zones. This trend of pedestrianization of urban cores in Europe (initiated in the mid-20th century), found its strongest expression in Belgrade in the eighties with the complete transformation of Knez Mihailova street and its paving, and later with the expansion of the pedestrian zone to the adjoining streets. With the beginning of the 21st century, a special rise of a commercialized type of “street life” occurred – an increasing number of outdoor restaurant facilities were established. In the last twenty years, the services sector has become one of the most important in the city’s economy, and the tourism and hospitality industry employs a significant number of people; thus, the urban public space is increasingly adapting to the needs of consumers of such services, residents and guests alike. The visible expansion of restaurant facilities on public pedestrian areas in Belgrade raises questions about priorities in the use of public space. This paper will examine questions of space use, pedestrian mobility, and hospitality industries. PB - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA T2 - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA T1 - Пешаци и пешачке улице у Београду: антрополошки осврт на простор, мобилност и угоститељство у центру града T1 - Pedestrians and Pedestrian Streets in Belgrade: An Anthropological Take on Space, Mobility, and Hospitality Industry in the City Center SP - 77 EP - 95 VL - 71 IS - 2 DO - 10.2298/GEI2302077R UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15092 ER -
@article{ author = "Radović, Srđan", year = "2023", abstract = "Београд је протеклих деценија доживео значајну трансформацију централног градског подручја и у смислу конципирања све већег броја јавних простора у пешачке зоне, првенствено затварањем саобраћајница за колски превоз, те установљавањем појединих нових шетачких зона. Овај тренд педестријанизације градских језгара, инициран средином прошлог века у Европи, свој је најјачи изражај у Београду доживео осамдесетих потпуном преобразбом Кнез Михаилове улице и њеним поплочавањем, а касније и ширењем шетачког подручја на околни сплет улица. Почетком 21. века долази до посебног успона једног комерцијализованог вида „живота на улици“, све већег броја угоститељских објеката на отвореном. Последњих двадесет година сектор услуга постаје један од најбитнијих у градској привреди, те угоститељство и туризам запошљавају значајан број људи, а јавни градски простор се све више прилагођава потребама потрошача оваквих услуга, и становника града и његових гостију. Видно ширење угоститељских објеката на јавним пешачким површинама у Београду отвара питања приоритета у коришћењу јавног простора. У раду ће се разматрати питања коришћења простора, мобилности пешака и угоститељске културе., In the past decades, Belgrade experienced a significant transformation of its downtown area also with regards to an increasing number of public spaces turned into pedestrian zones, primarily by closing roads for automotive transport, and establishing new pedestrian zones. This trend of pedestrianization of urban cores in Europe (initiated in the mid-20th century), found its strongest expression in Belgrade in the eighties with the complete transformation of Knez Mihailova street and its paving, and later with the expansion of the pedestrian zone to the adjoining streets. With the beginning of the 21st century, a special rise of a commercialized type of “street life” occurred – an increasing number of outdoor restaurant facilities were established. In the last twenty years, the services sector has become one of the most important in the city’s economy, and the tourism and hospitality industry employs a significant number of people; thus, the urban public space is increasingly adapting to the needs of consumers of such services, residents and guests alike. The visible expansion of restaurant facilities on public pedestrian areas in Belgrade raises questions about priorities in the use of public space. This paper will examine questions of space use, pedestrian mobility, and hospitality industries.", publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA", journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA", title = "Пешаци и пешачке улице у Београду: антрополошки осврт на простор, мобилност и угоститељство у центру града, Pedestrians and Pedestrian Streets in Belgrade: An Anthropological Take on Space, Mobility, and Hospitality Industry in the City Center", pages = "77-95", volume = "71", number = "2", doi = "10.2298/GEI2302077R", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15092" }
Radović, S.. (2023). Пешаци и пешачке улице у Београду: антрополошки осврт на простор, мобилност и угоститељство у центру града. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 71(2), 77-95. https://doi.org/10.2298/GEI2302077R https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15092
Radović S. Пешаци и пешачке улице у Београду: антрополошки осврт на простор, мобилност и угоститељство у центру града. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2023;71(2):77-95. doi:10.2298/GEI2302077R https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15092 .
Radović, Srđan, "Пешаци и пешачке улице у Београду: антрополошки осврт на простор, мобилност и угоститељство у центру града" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 71, no. 2 (2023):77-95, https://doi.org/10.2298/GEI2302077R ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15092 .