(Не)усклађеност развоја биомедицине са схватањем и заштитом дечјих права
(In)Compatibility of biomedicine development with understanding and protection of children’s rights
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Вишевековни развој права детета доживео је снажан замах у
другој половини 20. века, да би напослетку кулминирао усвајањем Конвенције Уједињених нација о правима детета. Иако Конвенција не ствара, она по
први пут систематизује и кодификује права детета у јединствен каталог. Дете
се посматра као субјект права и то како политичких и грађанских, тако и
социјалних и културних људских права. Међутим, усвајање овог, својеврсног
универзалног кодекса дечјих права представља учвршћивање темеља система заштите дечјих права, која су као и сва људска права, у складу са теоријом
стечених права, кроз даљи развој друштвених односа као материјалних извора права, наставила да се непрекидно развијају, те се доношење Конвенције никако не може схватити као коначан акт.
Развој система заштите права детета, подразумева и стално ширење поља
заштите на најразличитије друштвене области. Међутим, неретко се развој
појединих области одвија невероватном брзином и практично на дневном
нивоу настају нове м...огућности, а тиме и простор за стварање различитих
друштвених односа у којима права детета заузимају значајно место. Такав је
случај са медицински асистираном репродукцијом, где се уочава неусклађеност темпа развоја нормативног оквира са напретком медицинске науке, пре
свега у домену заштите дечјих права. Могло би се рећи да је у овој области
право показало своју инертност и чекало да се одређени проблеми појаве,
па и тада, поприлично бојажљиво и врло полако почело да регулише питања
која су по својој природи изузетно деликатна.
Предмет овог истраживања јесте управо ова неуједначеност између темпа
развоја медицински асистиране репродукције и правне регулативе, односно могућност њиховог даљег усклађивања и уобличавање одређених конкретних предлога de lege ferendа, пре свега посматрано из угла права детета.
Посебна пажња посвећена је праву детета на живот, као фундаменталном
људском праву, које се на сасвим специфичан начин може довести у везу са
медицински асистираном репродукцијом. С једне стране, у овим поступцима се сам живот као такав заправо ствара, па се може учинити да је право на живот овде у самом фокусу анализе права детета. Но, ситуација је ипак
сасвим другачија. Будући да у овим поступцима још увек не постоји дете као
субјект дечјих права, право детета на живот добија сасвим нове обрисе.
The centuries-long development of the rights of the child experienced a
strong momentum in the second half of the 20th century, and finally culminated
with the adoption of the United Nations Convention on the Rights of the Child.
Although the Convention does not create, for the first time it systematizes and
codifies the rights of the child into a single act. The child is seen as a subject
of rights, both political and civil, as well as social and cultural human rights.
However, the adoption of this kind of universal act of children’s rights represents
the strengthening of the foundations of the system of protection of children’s
rights, which, like all human rights, in accordance with the theory of acquired
rights, through further development of social relations as material sources of
law, continued to develop. Тhe adoption of the Convention can in no way be
understood as a final act. The development of the system of protection of the
rights of the child implies the consta...nt expansion of the field of protection to
various social areas. However, often the development of certain areas takes place with incredible speed and practically on a daily basis new opportunities arise,
and thus space for the creation of various social relations in which the rights
of the child occupy a significant place. Such is the case with medically assisted
reproduction, where there is a mismatch between the pace of development of
the normative framework and the progress of medical science, primarily in the
field of protection of children’s rights. It could be said that the law in this area
has shown its inertia and waited for certain problems to appear, and even then,
quite timidly and very slowly, it began to regulate issues that are extremely delicate
in nature. The subject of this research is precisely this inequality, more precisely
the possibility of their further harmonization and shaping of certain concrete
proposals de lege ferenda. Special attention is paid to the child’s right to life, as
a fundamental human right and, which in a very specific way can be related to
medically assisted reproduction. On the one hand, in these procedures, life itself
is actually created as such, so it may seem that the right to life is in the very focus
of the analysis of the rights of the child. But the situation is completely different.
Since, in these proceedings there is still no child as a subject of children’s rights
this right has a completely new meaning.
Кључне речи:
права детета / медицински асистирана репродукција / child rights / medically assisted reproductionИзвор:
30 година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета : савремени аспекти : зборник радова са научног скупа одржаног 10. децембра 2020., 2021, 129-148Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Финансирање / пројекти:
- Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-179059)
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 200. Одељење друштвених наука, Одбор за проучавање националних мањина и људских права ; књ. 48
Колекције
TY - CONF AU - Самарџић, Сандра О. PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13394 AB - Вишевековни развој права детета доживео је снажан замах у другој половини 20. века, да би напослетку кулминирао усвајањем Конвенције Уједињених нација о правима детета. Иако Конвенција не ствара, она по први пут систематизује и кодификује права детета у јединствен каталог. Дете се посматра као субјект права и то како политичких и грађанских, тако и социјалних и културних људских права. Међутим, усвајање овог, својеврсног универзалног кодекса дечјих права представља учвршћивање темеља система заштите дечјих права, која су као и сва људска права, у складу са теоријом стечених права, кроз даљи развој друштвених односа као материјалних извора права, наставила да се непрекидно развијају, те се доношење Конвенције никако не може схватити као коначан акт. Развој система заштите права детета, подразумева и стално ширење поља заштите на најразличитије друштвене области. Међутим, неретко се развој појединих области одвија невероватном брзином и практично на дневном нивоу настају нове могућности, а тиме и простор за стварање различитих друштвених односа у којима права детета заузимају значајно место. Такав је случај са медицински асистираном репродукцијом, где се уочава неусклађеност темпа развоја нормативног оквира са напретком медицинске науке, пре свега у домену заштите дечјих права. Могло би се рећи да је у овој области право показало своју инертност и чекало да се одређени проблеми појаве, па и тада, поприлично бојажљиво и врло полако почело да регулише питања која су по својој природи изузетно деликатна. Предмет овог истраживања јесте управо ова неуједначеност између темпа развоја медицински асистиране репродукције и правне регулативе, односно могућност њиховог даљег усклађивања и уобличавање одређених конкретних предлога de lege ferendа, пре свега посматрано из угла права детета. Посебна пажња посвећена је праву детета на живот, као фундаменталном људском праву, које се на сасвим специфичан начин може довести у везу са медицински асистираном репродукцијом. С једне стране, у овим поступцима се сам живот као такав заправо ствара, па се може учинити да је право на живот овде у самом фокусу анализе права детета. Но, ситуација је ипак сасвим другачија. Будући да у овим поступцима још увек не постоји дете као субјект дечјих права, право детета на живот добија сасвим нове обрисе. AB - The centuries-long development of the rights of the child experienced a strong momentum in the second half of the 20th century, and finally culminated with the adoption of the United Nations Convention on the Rights of the Child. Although the Convention does not create, for the first time it systematizes and codifies the rights of the child into a single act. The child is seen as a subject of rights, both political and civil, as well as social and cultural human rights. However, the adoption of this kind of universal act of children’s rights represents the strengthening of the foundations of the system of protection of children’s rights, which, like all human rights, in accordance with the theory of acquired rights, through further development of social relations as material sources of law, continued to develop. Тhe adoption of the Convention can in no way be understood as a final act. The development of the system of protection of the rights of the child implies the constant expansion of the field of protection to various social areas. However, often the development of certain areas takes place with incredible speed and practically on a daily basis new opportunities arise, and thus space for the creation of various social relations in which the rights of the child occupy a significant place. Such is the case with medically assisted reproduction, where there is a mismatch between the pace of development of the normative framework and the progress of medical science, primarily in the field of protection of children’s rights. It could be said that the law in this area has shown its inertia and waited for certain problems to appear, and even then, quite timidly and very slowly, it began to regulate issues that are extremely delicate in nature. The subject of this research is precisely this inequality, more precisely the possibility of their further harmonization and shaping of certain concrete proposals de lege ferenda. Special attention is paid to the child’s right to life, as a fundamental human right and, which in a very specific way can be related to medically assisted reproduction. On the one hand, in these procedures, life itself is actually created as such, so it may seem that the right to life is in the very focus of the analysis of the rights of the child. But the situation is completely different. Since, in these proceedings there is still no child as a subject of children’s rights this right has a completely new meaning. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - 30 година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета : савремени аспекти : зборник радова са научног скупа одржаног 10. децембра 2020. T1 - (Не)усклађеност развоја биомедицине са схватањем и заштитом дечјих права T1 - (In)Compatibility of biomedicine development with understanding and protection of children’s rights SP - 129 EP - 148 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13394 ER -
@conference{ author = "Самарџић, Сандра О.", year = "2021", abstract = "Вишевековни развој права детета доживео је снажан замах у другој половини 20. века, да би напослетку кулминирао усвајањем Конвенције Уједињених нација о правима детета. Иако Конвенција не ствара, она по први пут систематизује и кодификује права детета у јединствен каталог. Дете се посматра као субјект права и то како политичких и грађанских, тако и социјалних и културних људских права. Међутим, усвајање овог, својеврсног универзалног кодекса дечјих права представља учвршћивање темеља система заштите дечјих права, која су као и сва људска права, у складу са теоријом стечених права, кроз даљи развој друштвених односа као материјалних извора права, наставила да се непрекидно развијају, те се доношење Конвенције никако не може схватити као коначан акт. Развој система заштите права детета, подразумева и стално ширење поља заштите на најразличитије друштвене области. Међутим, неретко се развој појединих области одвија невероватном брзином и практично на дневном нивоу настају нове могућности, а тиме и простор за стварање различитих друштвених односа у којима права детета заузимају значајно место. Такав је случај са медицински асистираном репродукцијом, где се уочава неусклађеност темпа развоја нормативног оквира са напретком медицинске науке, пре свега у домену заштите дечјих права. Могло би се рећи да је у овој области право показало своју инертност и чекало да се одређени проблеми појаве, па и тада, поприлично бојажљиво и врло полако почело да регулише питања која су по својој природи изузетно деликатна. Предмет овог истраживања јесте управо ова неуједначеност између темпа развоја медицински асистиране репродукције и правне регулативе, односно могућност њиховог даљег усклађивања и уобличавање одређених конкретних предлога de lege ferendа, пре свега посматрано из угла права детета. Посебна пажња посвећена је праву детета на живот, као фундаменталном људском праву, које се на сасвим специфичан начин може довести у везу са медицински асистираном репродукцијом. С једне стране, у овим поступцима се сам живот као такав заправо ствара, па се може учинити да је право на живот овде у самом фокусу анализе права детета. Но, ситуација је ипак сасвим другачија. Будући да у овим поступцима још увек не постоји дете као субјект дечјих права, право детета на живот добија сасвим нове обрисе., The centuries-long development of the rights of the child experienced a strong momentum in the second half of the 20th century, and finally culminated with the adoption of the United Nations Convention on the Rights of the Child. Although the Convention does not create, for the first time it systematizes and codifies the rights of the child into a single act. The child is seen as a subject of rights, both political and civil, as well as social and cultural human rights. However, the adoption of this kind of universal act of children’s rights represents the strengthening of the foundations of the system of protection of children’s rights, which, like all human rights, in accordance with the theory of acquired rights, through further development of social relations as material sources of law, continued to develop. Тhe adoption of the Convention can in no way be understood as a final act. The development of the system of protection of the rights of the child implies the constant expansion of the field of protection to various social areas. However, often the development of certain areas takes place with incredible speed and practically on a daily basis new opportunities arise, and thus space for the creation of various social relations in which the rights of the child occupy a significant place. Such is the case with medically assisted reproduction, where there is a mismatch between the pace of development of the normative framework and the progress of medical science, primarily in the field of protection of children’s rights. It could be said that the law in this area has shown its inertia and waited for certain problems to appear, and even then, quite timidly and very slowly, it began to regulate issues that are extremely delicate in nature. The subject of this research is precisely this inequality, more precisely the possibility of their further harmonization and shaping of certain concrete proposals de lege ferenda. Special attention is paid to the child’s right to life, as a fundamental human right and, which in a very specific way can be related to medically assisted reproduction. On the one hand, in these procedures, life itself is actually created as such, so it may seem that the right to life is in the very focus of the analysis of the rights of the child. But the situation is completely different. Since, in these proceedings there is still no child as a subject of children’s rights this right has a completely new meaning.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "30 година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета : савремени аспекти : зборник радова са научног скупа одржаног 10. децембра 2020.", title = "(Не)усклађеност развоја биомедицине са схватањем и заштитом дечјих права, (In)Compatibility of biomedicine development with understanding and protection of children’s rights", pages = "129-148", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13394" }
Самарџић, С. О.. (2021). (Не)усклађеност развоја биомедицине са схватањем и заштитом дечјих права. in 30 година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета : савремени аспекти : зборник радова са научног скупа одржаног 10. децембра 2020. Београд : Српска академија наука и уметности., 129-148. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13394
Самарџић СО. (Не)усклађеност развоја биомедицине са схватањем и заштитом дечјих права. in 30 година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета : савремени аспекти : зборник радова са научног скупа одржаног 10. децембра 2020.. 2021;:129-148. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13394 .
Самарџић, Сандра О., "(Не)усклађеност развоја биомедицине са схватањем и заштитом дечјих права" in 30 година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета : савремени аспекти : зборник радова са научног скупа одржаног 10. децембра 2020. (2021):129-148, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13394 .