Житија светог Саве као извори за историју средњовековне уметности/Les vies de Saint Sava comme les sources pour l'histoire de l'art médiéval
Апстракт
Outre de nombreuses informations venant éclairer les événements historiques
de la fin du XIIe et de la première moitié du siècle suivant, les Vies très complètes du
saint serbe le plus vénéré, Sava, écrites par Domentijan et Teodosije, contiennent de
précieux témoignages faisant état d’œuvres majeures de l’époque, visibles en terres
serbes mais aussi sur tout le pourtour de la Méditerranée orientale. Il est donc
question non seulement des régions où a vécu Sava, mais aussi — depuis l’Athos
jusqu’au Sinaï et l’Egypte — de toutes celles qu’il a parcourues lors de ses voyages.
Par là même, dépassant les frontières de l’espace correspondant à leur langue de
rédaction, ces ouvrages s’avèrent tout particulièrement intéressants tant pour la
connaissance du patrimoine artistique byzantin créé au Mont Athos, à Thessalonique
et à Constantinople, que pour celle de certains monuments artistiques du Proche
Orient et des chemins de pèlerinage qui y conduisaient.
Dues, l’une co...mme l’autre, à la main de moines du monastère serbe de
Chilandar au Mont Athos, les deux Vies de saint Sava présentent un lien direct.
L’utilisation par Teodosije de l’œuvre de son prédécesseur ressort déjà du titre même
de sa Vie qui annonce que Teodosije y écrit ce que relate Domentijan. En
l’occurrence, celui-ci a rédigé son texte à l’ermitage de Karyès en 1253/54, alors que
celui de Teodosije peut être daté de la première moitié de la huitième décennie de ce
même siècle.
Реч писаних извора има пресудан значај за разумевање уметности временски удаљених епоха. Она тумачи сложену ликовну симболику старе уметности
и помаже да ce реконструишу њени развојни токови. Бројна сведочанства налазе сe расута y целокупном писаном наслеђу средњег века. По свом односу према уметничком делу, могу ce поделити y више различитих категорија. У основну спадају она из домена епиграфике, односно, писани подаци које пружају сама уметничка дела и чине њихов саставни део, ктиторски натписи и записи уметника. Готово подједнако су значајни документи везани за њихов настанак и трајање, оснивачке и даровне повеље, типици или инвентари ризница. Од посебног су интереса екфрасиси и итинерари, који садрже сведочанства настала y непосредном контакту њихових писаца са уметничким делом, попут описа грађевина
или њиховог украса. Познији сликарски приручници, који као прворазредна
сведочанства времена y којем настају, y себи садрже и уметничка искуства претходних епоха. Поред поброја...них врста писаних извора чији je значај за познавање старе уметности давно уочен, један од основних предмета истраживања су и жанрови који ce посредно могу довести y везу са уметничким делом, пре свега библијски текстови, апокрифи, теолошки и литургијски списи и поезија, који су били непресушна инспирација средњовековних уметника, a данас помажу y одгонетању скривених порука њихових остварења.
Засебну целину чине такозвани наративни извори — историје, хронике, хагиографије. Настајали да би кроз Божију промисао објаснили овоземаљске догађаје из прошлости и из живота светитеља, узгред садрже и бројна сведочанства релевантна за историју уметности. Осим помена појединих дела градитељства и сликарства, садрже и исказе од значаја за уметничка и естетска схватања епохе y којој настају, a понекад представљају и текстуални предложак савременој или познијој уметности. Мноштво података и њихова разнородна вредност за историјско-уметничка истраживања изискују различит приступ и пажљиву анализу.
Кључне речи:
Доментијан / Житије светог Саве / Теодосије Хиландарац / Иконографија / Domentijan / Teodosije of Hilandar / Life of St Sava / IconographyИзвор:
2008, 38Издавач:
- Београд : Византолошки институт САНУ
Напомена:
- Књига која je пред Вама представља y извесној мери прерађен и допуњен текст магистарског рада, који je под насловом Дела Доментијана и Теодосија као извори за историју средњовековне уметности, одбрањен 29.јануара 2003. на Филозофском факултету y Београду, пред четворочланом комисијом y саставу: проф. др Иван М. Ђорђевић као ментор, Гојко Суботић, дописни члан САНУ, проф. др Љубомир Максимовић и проф. др Марица Шупут. У њу су уткана знања и љубав према средњовековној уметности, стечени још y време студија, на часовима и вежбама код професорке Гордане Бабић, a потом развијани и усавршавани под будним оком учитеља и пријатеља Ивана М. Ђорђевића. Пресудан утицај на избор теме и подстицај за проучавање вишеструких односа између писане речи и ликовне уметности, којимa ce и сам бавио, потекао je од академика Гојка Суботића, чије су проницљиве идеје и несебична подршка уписане y странице ове књиге. Њеном коначном уобличавању допринеле су корисне сугестије и савети Љубомира Максимовића, дописног члана САНУ и професорке Марице Шупут, као и драгоцени разговори са Мирјаном Живојиновић, дописним чланом САНУ, о различитим питањима из историје светогорског монаштва, чијим ce уметничким наслеђем, једним cвојим добрим делом, ова књига бави. Најтоплију захвалност дугујем и свим сарадницима Византолошког института на безрезервној подршци и разумевању током протеклих година, као и својим најближима, којима ће ова књига, надам ce макар делимично, надокнадити време које сам им ускратио.
Колекције
Институција/група
Византолошки институт САНУ / Institute for Byzantine Studies SASATY - BOOK AU - Миљковић, Бојан PY - 2008 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11941 AB - Outre de nombreuses informations venant éclairer les événements historiques de la fin du XIIe et de la première moitié du siècle suivant, les Vies très complètes du saint serbe le plus vénéré, Sava, écrites par Domentijan et Teodosije, contiennent de précieux témoignages faisant état d’œuvres majeures de l’époque, visibles en terres serbes mais aussi sur tout le pourtour de la Méditerranée orientale. Il est donc question non seulement des régions où a vécu Sava, mais aussi — depuis l’Athos jusqu’au Sinaï et l’Egypte — de toutes celles qu’il a parcourues lors de ses voyages. Par là même, dépassant les frontières de l’espace correspondant à leur langue de rédaction, ces ouvrages s’avèrent tout particulièrement intéressants tant pour la connaissance du patrimoine artistique byzantin créé au Mont Athos, à Thessalonique et à Constantinople, que pour celle de certains monuments artistiques du Proche Orient et des chemins de pèlerinage qui y conduisaient. Dues, l’une comme l’autre, à la main de moines du monastère serbe de Chilandar au Mont Athos, les deux Vies de saint Sava présentent un lien direct. L’utilisation par Teodosije de l’œuvre de son prédécesseur ressort déjà du titre même de sa Vie qui annonce que Teodosije y écrit ce que relate Domentijan. En l’occurrence, celui-ci a rédigé son texte à l’ermitage de Karyès en 1253/54, alors que celui de Teodosije peut être daté de la première moitié de la huitième décennie de ce même siècle. AB - Реч писаних извора има пресудан значај за разумевање уметности временски удаљених епоха. Она тумачи сложену ликовну симболику старе уметности и помаже да ce реконструишу њени развојни токови. Бројна сведочанства налазе сe расута y целокупном писаном наслеђу средњег века. По свом односу према уметничком делу, могу ce поделити y више различитих категорија. У основну спадају она из домена епиграфике, односно, писани подаци које пружају сама уметничка дела и чине њихов саставни део, ктиторски натписи и записи уметника. Готово подједнако су значајни документи везани за њихов настанак и трајање, оснивачке и даровне повеље, типици или инвентари ризница. Од посебног су интереса екфрасиси и итинерари, који садрже сведочанства настала y непосредном контакту њихових писаца са уметничким делом, попут описа грађевина или њиховог украса. Познији сликарски приручници, који као прворазредна сведочанства времена y којем настају, y себи садрже и уметничка искуства претходних епоха. Поред побројаних врста писаних извора чији je значај за познавање старе уметности давно уочен, један од основних предмета истраживања су и жанрови који ce посредно могу довести y везу са уметничким делом, пре свега библијски текстови, апокрифи, теолошки и литургијски списи и поезија, који су били непресушна инспирација средњовековних уметника, a данас помажу y одгонетању скривених порука њихових остварења. Засебну целину чине такозвани наративни извори — историје, хронике, хагиографије. Настајали да би кроз Божију промисао објаснили овоземаљске догађаје из прошлости и из живота светитеља, узгред садрже и бројна сведочанства релевантна за историју уметности. Осим помена појединих дела градитељства и сликарства, садрже и исказе од значаја за уметничка и естетска схватања епохе y којој настају, a понекад представљају и текстуални предложак савременој или познијој уметности. Мноштво података и њихова разнородна вредност за историјско-уметничка истраживања изискују различит приступ и пажљиву анализу. PB - Београд : Византолошки институт САНУ T1 - Житија светог Саве као извори за историју средњовековне уметности/Les vies de Saint Sava comme les sources pour l'histoire de l'art médiéval VL - 38 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11941 ER -
@book{ author = "Миљковић, Бојан", year = "2008", abstract = "Outre de nombreuses informations venant éclairer les événements historiques de la fin du XIIe et de la première moitié du siècle suivant, les Vies très complètes du saint serbe le plus vénéré, Sava, écrites par Domentijan et Teodosije, contiennent de précieux témoignages faisant état d’œuvres majeures de l’époque, visibles en terres serbes mais aussi sur tout le pourtour de la Méditerranée orientale. Il est donc question non seulement des régions où a vécu Sava, mais aussi — depuis l’Athos jusqu’au Sinaï et l’Egypte — de toutes celles qu’il a parcourues lors de ses voyages. Par là même, dépassant les frontières de l’espace correspondant à leur langue de rédaction, ces ouvrages s’avèrent tout particulièrement intéressants tant pour la connaissance du patrimoine artistique byzantin créé au Mont Athos, à Thessalonique et à Constantinople, que pour celle de certains monuments artistiques du Proche Orient et des chemins de pèlerinage qui y conduisaient. Dues, l’une comme l’autre, à la main de moines du monastère serbe de Chilandar au Mont Athos, les deux Vies de saint Sava présentent un lien direct. L’utilisation par Teodosije de l’œuvre de son prédécesseur ressort déjà du titre même de sa Vie qui annonce que Teodosije y écrit ce que relate Domentijan. En l’occurrence, celui-ci a rédigé son texte à l’ermitage de Karyès en 1253/54, alors que celui de Teodosije peut être daté de la première moitié de la huitième décennie de ce même siècle., Реч писаних извора има пресудан значај за разумевање уметности временски удаљених епоха. Она тумачи сложену ликовну симболику старе уметности и помаже да ce реконструишу њени развојни токови. Бројна сведочанства налазе сe расута y целокупном писаном наслеђу средњег века. По свом односу према уметничком делу, могу ce поделити y више различитих категорија. У основну спадају она из домена епиграфике, односно, писани подаци које пружају сама уметничка дела и чине њихов саставни део, ктиторски натписи и записи уметника. Готово подједнако су значајни документи везани за њихов настанак и трајање, оснивачке и даровне повеље, типици или инвентари ризница. Од посебног су интереса екфрасиси и итинерари, који садрже сведочанства настала y непосредном контакту њихових писаца са уметничким делом, попут описа грађевина или њиховог украса. Познији сликарски приручници, који као прворазредна сведочанства времена y којем настају, y себи садрже и уметничка искуства претходних епоха. Поред побројаних врста писаних извора чији je значај за познавање старе уметности давно уочен, један од основних предмета истраживања су и жанрови који ce посредно могу довести y везу са уметничким делом, пре свега библијски текстови, апокрифи, теолошки и литургијски списи и поезија, који су били непресушна инспирација средњовековних уметника, a данас помажу y одгонетању скривених порука њихових остварења. Засебну целину чине такозвани наративни извори — историје, хронике, хагиографије. Настајали да би кроз Божију промисао објаснили овоземаљске догађаје из прошлости и из живота светитеља, узгред садрже и бројна сведочанства релевантна за историју уметности. Осим помена појединих дела градитељства и сликарства, садрже и исказе од значаја за уметничка и естетска схватања епохе y којој настају, a понекад представљају и текстуални предложак савременој или познијој уметности. Мноштво података и њихова разнородна вредност за историјско-уметничка истраживања изискују различит приступ и пажљиву анализу.", publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ", title = "Житија светог Саве као извори за историју средњовековне уметности/Les vies de Saint Sava comme les sources pour l'histoire de l'art médiéval", volume = "38", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11941" }
Миљковић, Б.. (2008). Житија светог Саве као извори за историју средњовековне уметности/Les vies de Saint Sava comme les sources pour l'histoire de l'art médiéval. Београд : Византолошки институт САНУ., 38. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11941
Миљковић Б. Житија светог Саве као извори за историју средњовековне уметности/Les vies de Saint Sava comme les sources pour l'histoire de l'art médiéval. 2008;38. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11941 .
Миљковић, Бојан, "Житија светог Саве као извори за историју средњовековне уметности/Les vies de Saint Sava comme les sources pour l'histoire de l'art médiéval", 38 (2008), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11941 .