Родни режими на полупериферији : социолошка перспектива

Abstract

У овом раду се излажу основне карактеристике родних режима на полупериферији Европе, у коју спада и Србија, на основу резултата емпиријских и теоријских истраживања које је ауторка спроводила последњих тридесетак година. Истраживање родних режима и њихове генезе временом је водило кa артикулацији теорије полупериферијалности која објашњава струк турне карактеристике друштава полупериферије, као и њихову повезаност са особинама самих родних режима. Она омогућује да се полупериферијалност сагледа као систем структурних диспозиција друштава на полупериферији који стоји у вези са њиховом (геостратешком) локацијом, са самом терито ријалношћу, као и са ресурсима везаним за ту територијалност. Родне режиме на полупериферији одређују четири битне карактеристике: 1. интензивно трошење женских ресурса и у јавној и у приватној сфери како би се достигао центар, који води појачаној експлоатацији и дискриминацији жена; 2. постојање само/жртвујућег микроматријархата којим се омогућује опстанак већинског становништва у „економији беде“; 3. постојање „кризе маскулинитета“ услед кризе „хранитељског модела маскулинитета“; 4. изразито јака патријархална идеологија са наглашеном мизогинијом, као реакција на претходнo наведене особине и као метод контроле и доминације над женама.

This paper exhibits the most relevant features of gender regimes at the semiperiphery, including Serbia. Analytical framework builds on theory on semiperipheriality, as a grounded theory, while the characteristics of gender regimes are defined based on a series of empirical researches conducted in Serbia and Southeastern Europe in the last several decades, since the beginning of transition.