Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика

Abstract

У настојању да се Павле Соларић, помало маргинализована па и заборављена фигура у историји српског књижевног језика, постави на заслужено место када је реч о почецима стандардизације српског језика, у раду се сагледавају његов животни пут и књижевнојезичке поставке у једном ширем, културолошко-филолошком контексту. Посебна пажња обраћена је на његова филолошка и граматографска начела, на ставове у погледу (1) статуса црквене и грађанске ћирилице (али и латинице), (2) структуре будућег књижевног језика (илирског или српског), (3) статуса рускословенског језика међу Србима, те (4) графијско-ортографске концепције како би се указало на Соларићево место у предстандардном периоду развоја књижевног језика међу Србима, али и на улогу и утицај који је сасвим извесно имао на С. Мркаља, Л. Милованова Георгијевића и В. Стефановића Караџића.

Пытаясь филологической позиции Павле Соларича, слегка маргинализиро ванной и забытой фигуры в истории сербского литературного языка, дать заслуженное место, в данной статье анализируются его литературно-языковые принципи в более широком, культурологическо-филологическом контексте. Особое внимание уделено его филологическим, грамматографическим и этимологическим принципам, но и его взглядам, касающимся структуры будущего литературного языка, а также и его графическо-орфографической концепции. Будучи представителем эпохи просвещения в Сербии, своей широкой эрудицией, различными интересами, уверенностью в себе и филологической точностью, П. Соларич, вдохновлён, прежде всего, литературно-языковыми положениями Доситея Обрадовича, установил образцовые основы к реформаторским процессам, которые возникнут в будущие времена, и, без сомнений, должен занять одно из начальных мест среди культурных деятелей, идеи которых внесут свой вклад в конечную структуру стандартного сербского языка.

In an attempt to relate Pavle Solarić, a somewhat marginalised and forgotten fi gure in the history of the Serbian language standard, to an actual place, this paper analyses the foundations of the language standard he established in a wider cultural and philological context. It puts special emphasis on his philological, grammatographic, and etymological principles, as well as on his views about the structure and orthography of the future Serbian language standard. Being a representative of the Enlightenment among Serbs, with his remarkable erudition, wide range of interests, confi dence and philological precision, inspired primarily by Dositej Obradović’s tenets of the standardised Serbian language, Pavle Solarić established a model basis for the future reformative interventions. Therefore, he should undoubtedly be considered one of the fi rst in a long line of scholars whose ideas contributed to the eventual constitution of the standardised Serbian language.