TY  - BOOK
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14291
AB  - The volume Contemporary Popular Music Studies: Proceedings of the 19th
Conference of the International Association for the Study of Popular Music
(Kassel, Germany, 26–30 June 2017) presents the continuation of the publishing
activity within Springer’s series “Systematische Musikwissenschaft” (edited by
Jan Hemming) related to the 19th Biennial IASPM conference held in Kassel in
2017. The present volume includes twenty six technically and stylistically edited
papers, whose abstracts were approved by the IASPM Academic Committee,
even though several of them were not presented at the conference (cf. Merrill
and Hemming 2017). This volume ends with the “Erratum” section containing
one correction/addition which refers to the previous volume in this series (Merrill
2017).
PB  - Wiesbaden : Springer
T1  - Contemporary Popular Music Studies
DO  - 10.1007/978-3-658-25253-3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14291
ER  - 

@book{
year = "2019",
abstract = "The volume Contemporary Popular Music Studies: Proceedings of the 19th
Conference of the International Association for the Study of Popular Music
(Kassel, Germany, 26–30 June 2017) presents the continuation of the publishing
activity within Springer’s series “Systematische Musikwissenschaft” (edited by
Jan Hemming) related to the 19th Biennial IASPM conference held in Kassel in
2017. The present volume includes twenty six technically and stylistically edited
papers, whose abstracts were approved by the IASPM Academic Committee,
even though several of them were not presented at the conference (cf. Merrill
and Hemming 2017). This volume ends with the “Erratum” section containing
one correction/addition which refers to the previous volume in this series (Merrill
2017).",
publisher = "Wiesbaden : Springer",
title = "Contemporary Popular Music Studies",
doi = "10.1007/978-3-658-25253-3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14291"
}

(2019). Contemporary Popular Music Studies. 
Wiesbaden : Springer..
https://doi.org/10.1007/978-3-658-25253-3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14291

Contemporary Popular Music Studies. 2019;.
doi:10.1007/978-3-658-25253-3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14291 .

"Contemporary Popular Music Studies" (2019),
https://doi.org/10.1007/978-3-658-25253-3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14291 .

TY  - JOUR
AU  - Dumnić, Marija
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3765
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2017/1450-98141722075D.pdf
AB  - In this article I analyze musical preferences in the context of tavern performances in Skadarlija, a popular tourist quarter in Belgrade, Serbia, on the basis of ethnographic data collection. I argue that this specific musicscape relies on communicative and affective aspects of particular performances. I pay special attention to the repertoires performed and the way in which they interweave. The aim of this article is to demonstrate how musical preferences influence sound environment, especially in the context of the tourism industry.
AB  - У овом раду описана су теоријска промишљања, методе и материјали који
су од суштивнског значаја за разумевање звучног пејзажа Скадарлије. У
циљу анализирања музичких преференција у скадарлијским кафанама,
овде су представљени комуникацијски и афективни аспекти музичких
извођења. Материјал прикупљен етнографским истраживањем углавном
у сарадњи с музичарима (али и са слушаоцима), коришћен је за анализу
музичких преференција која овом приликом тематизује структуру изведеног
репертоара. Приказани су музички репертоари и њихова преплитања у
контексту кафанског музичког извођења. Пошто је дата комуникацијска
поставка погодна за анализу преференција народне музике, овај текст
има за циљ и покретање дискусије о том проблему који је маргинализован
у (локалној) етномузикологији. Коначно, овај пример показује утицај
афективних динамизама на специфичан музички пејзаж Скадарлије, који је
у великој мери условљен туристичком индустријом. Закључено је да људи
својим музичким личним одабирима утичу на звучно окружење
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - How Music Affects Soundscape: Musical Preferences in Skadarlija
T1  - Како музика утиче на звучни пејзаж: о музичким преференцијама у Скадарлији
SP  - 75
EP  - 88
VL  - I
IS  - 22
DO  - 10.2298/MUZ1722075D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3765
ER  - 

@article{
author = "Dumnić, Marija",
year = "2017",
abstract = "In this article I analyze musical preferences in the context of tavern performances in Skadarlija, a popular tourist quarter in Belgrade, Serbia, on the basis of ethnographic data collection. I argue that this specific musicscape relies on communicative and affective aspects of particular performances. I pay special attention to the repertoires performed and the way in which they interweave. The aim of this article is to demonstrate how musical preferences influence sound environment, especially in the context of the tourism industry., У овом раду описана су теоријска промишљања, методе и материјали који
су од суштивнског значаја за разумевање звучног пејзажа Скадарлије. У
циљу анализирања музичких преференција у скадарлијским кафанама,
овде су представљени комуникацијски и афективни аспекти музичких
извођења. Материјал прикупљен етнографским истраживањем углавном
у сарадњи с музичарима (али и са слушаоцима), коришћен је за анализу
музичких преференција која овом приликом тематизује структуру изведеног
репертоара. Приказани су музички репертоари и њихова преплитања у
контексту кафанског музичког извођења. Пошто је дата комуникацијска
поставка погодна за анализу преференција народне музике, овај текст
има за циљ и покретање дискусије о том проблему који је маргинализован
у (локалној) етномузикологији. Коначно, овај пример показује утицај
афективних динамизама на специфичан музички пејзаж Скадарлије, који је
у великој мери условљен туристичком индустријом. Закључено је да људи
својим музичким личним одабирима утичу на звучно окружење",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "How Music Affects Soundscape: Musical Preferences in Skadarlija, Како музика утиче на звучни пејзаж: о музичким преференцијама у Скадарлији",
pages = "75-88",
volume = "I",
number = "22",
doi = "10.2298/MUZ1722075D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3765"
}

Dumnić, M.. (2017). How Music Affects Soundscape: Musical Preferences in Skadarlija. in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., I(22), 75-88.
https://doi.org/10.2298/MUZ1722075D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3765

Dumnić M. How Music Affects Soundscape: Musical Preferences in Skadarlija. in Музикологија / Musicology. 2017;I(22):75-88.
doi:10.2298/MUZ1722075D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3765 .

Dumnić, Marija, "How Music Affects Soundscape: Musical Preferences in Skadarlija" in Музикологија / Musicology, I, no. 22 (2017):75-88,
https://doi.org/10.2298/MUZ1722075D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3765 .

TY  - JOUR
AU  - Hofman, Ana
AU  - Atanasovski, Srđan
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3766
AB  - We discuss the political implications of the noise/silence dialectic in order to
reflect on the urban and social materialities of sonic memory activism in the postYugoslav
space. We see the privatization of public space as one of the defining
issues of current socio-political tensions and we strive to offer a more nuanced
model for thinking about grassroots practices of musicking and listening in the
context of resistance and power and control redistribution. Discussing sonic
interventions in Ljubljana and Belgrade enables us both to uncover how important
global processes are reflected in these local contexts and to locate diversity of
present practices of resistance.
AB  - У овом чланку расправљамо о политичким импликацијама дијалектике буке
и тишине како бисмо се осврнули на урбани и друштвени значај активизма
који се темељи на звуку и сећању у пост-југословенском простору. Услед
постсоцијалистичких трансформација и агресивног увођења неолибералног
капитализма, приватизација урбаних јавних простора постала је свеприсутна,
те не изненађује што су градови постали најистакнутији простор борбе у постјугословенским
друштвима. Звучне интервенције у јавном простору разматрамо
као ревитализацију маргинализованих историја, група и појединаца, те
сећања на друштвене аспекте јавног (заједничког) простора. Студије случаја о
културалној и симболичкој реконституцији града које представљамо показују
важност успостављања осећања припадности и солидарности и нових начина
присвајања моћи кроз звук. Самоорганизоване групе, укључујући колективе
као што су Жене у црном и хорове Kомбинат и З’борке, структуриране кроз
хоризонталну архитекстуру инфра-моћи, као и хетерогени савези који се
конституишу кроз јавне протесте, могу понудити визују друштва сарадње,
заједништва и солидарности. Главни потенцијал интервенција које овде
описујемо је стварање колективитета који је подстакнут интензитетом самог
звучног искуства. На тај начин колективно искуство стварања музике или
звука, или чак стварања новог, политичког простора тишине у јавном простору,
представља основу за изградњу нових врста заједница (и заједништва).
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Sonic Memory Interventions against Politics of Urban Silencing
T1  - Звук и сећање као интервенција против политика урбаног утишавања
SP  - 89
EP  - 101
VL  - I
IS  - 22
DO  - 10.2298/MUZ1722089H
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3766
ER  - 

@article{
author = "Hofman, Ana and Atanasovski, Srđan",
year = "2017",
abstract = "We discuss the political implications of the noise/silence dialectic in order to
reflect on the urban and social materialities of sonic memory activism in the postYugoslav
space. We see the privatization of public space as one of the defining
issues of current socio-political tensions and we strive to offer a more nuanced
model for thinking about grassroots practices of musicking and listening in the
context of resistance and power and control redistribution. Discussing sonic
interventions in Ljubljana and Belgrade enables us both to uncover how important
global processes are reflected in these local contexts and to locate diversity of
present practices of resistance., У овом чланку расправљамо о политичким импликацијама дијалектике буке
и тишине како бисмо се осврнули на урбани и друштвени значај активизма
који се темељи на звуку и сећању у пост-југословенском простору. Услед
постсоцијалистичких трансформација и агресивног увођења неолибералног
капитализма, приватизација урбаних јавних простора постала је свеприсутна,
те не изненађује што су градови постали најистакнутији простор борбе у постјугословенским
друштвима. Звучне интервенције у јавном простору разматрамо
као ревитализацију маргинализованих историја, група и појединаца, те
сећања на друштвене аспекте јавног (заједничког) простора. Студије случаја о
културалној и симболичкој реконституцији града које представљамо показују
важност успостављања осећања припадности и солидарности и нових начина
присвајања моћи кроз звук. Самоорганизоване групе, укључујући колективе
као што су Жене у црном и хорове Kомбинат и З’борке, структуриране кроз
хоризонталну архитекстуру инфра-моћи, као и хетерогени савези који се
конституишу кроз јавне протесте, могу понудити визују друштва сарадње,
заједништва и солидарности. Главни потенцијал интервенција које овде
описујемо је стварање колективитета који је подстакнут интензитетом самог
звучног искуства. На тај начин колективно искуство стварања музике или
звука, или чак стварања новог, политичког простора тишине у јавном простору,
представља основу за изградњу нових врста заједница (и заједништва).",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Sonic Memory Interventions against Politics of Urban Silencing, Звук и сећање као интервенција против политика урбаног утишавања",
pages = "89-101",
volume = "I",
number = "22",
doi = "10.2298/MUZ1722089H",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3766"
}

Hofman, A.,& Atanasovski, S.. (2017). Sonic Memory Interventions against Politics of Urban Silencing. in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., I(22), 89-101.
https://doi.org/10.2298/MUZ1722089H
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3766

Hofman A, Atanasovski S. Sonic Memory Interventions against Politics of Urban Silencing. in Музикологија / Musicology. 2017;I(22):89-101.
doi:10.2298/MUZ1722089H
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3766 .

Hofman, Ana, Atanasovski, Srđan, "Sonic Memory Interventions against Politics of Urban Silencing" in Музикологија / Musicology, I, no. 22 (2017):89-101,
https://doi.org/10.2298/MUZ1722089H .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3766 .

TY  - JOUR
AU  - Medić, Ivana
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3763
AB  - This article deals with the soundscape of Mikser, an independent festival of
contemporary creativity, established in 2009 in Belgrade, the capital city of
Serbia. I focus on the years 2012–2016, during which Mikser was taking place
in Savamala, an urban quarter in central Belgrade – which itself has undergone
various urbanistic and cultural transformations in recent years. The creative team
behind Mikser aimed to turn Savamala into a permanent fixture on the map of
Belgrade nightlife and a tourist hotspot; the fact that they did not succeed was
on account both of financial issues and conflicting top-down business interests.
My conclusion is that the long-term survival of the festival is not dependent on its
program or audiences, but on securing official support and infrastructure.
AB  - У овом чланку разматрам звучни пејзаж (саундскејп) Миксера, независног
фестивала савремене креативности, покренутог 2009. године у Београду,
главном граду Србије. Фокусирам се на раздобље од 2012. до 2016. године,
када се Миксер одржавао у Савамали, урбаној четврти у центру Београда, која је
била подвргнута различитим урбанистичким и културалним трансформацијама
у разматраном периоду. У тексту се најпре бавим историјатом и концепцијом
Миксер Фестивала, као и појединачним годишњим издањима фестивала током
његовог „живота” у Савамали. Након тога, описујем једну „звучну шетњу”
снимљену током фестивала, а затим наводим резултате квантитативног
истраживања спроведеног почетком 2017. године, а у вези са утисцима
посетилаца и укупном рецепцијом фестивала. Креативни тим који је покренуо
Миксер, предвођен брачним паром Мајом и Иваном Лалићем, имао је за циљ
да Савамали обезбеди трајно место на мапи београдске културно-туристичке
понуде и ноћног живота. Чињеница да у тој намери нису успели првенствено
је била проузрокована финансијским разлозима, али и околношћу да су се
нашли на путу амбициозном економско-урбанистичком пројекту, чији је циљ
комплетна трансформација десне обале реке Саве. Ово наводи на закључак да
дугорочни опстанак независног фестивала у транзиционој Србији не зависи ни
од понуђеног програма нити од интересовања публике, већ од обезбеђивања
званичне подршке и инфраструктуре.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Years of sound living: Mikser festival in Savamala (2012-2016)
T1  - Године доброг звука: Миксер Фестивал у Савамали (2012–2016)
SP  - 39
EP  - 57
VL  - I
IS  - 22
DO  - 10.2298/MUZ1722039M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3763
ER  - 

@article{
author = "Medić, Ivana",
year = "2017",
abstract = "This article deals with the soundscape of Mikser, an independent festival of
contemporary creativity, established in 2009 in Belgrade, the capital city of
Serbia. I focus on the years 2012–2016, during which Mikser was taking place
in Savamala, an urban quarter in central Belgrade – which itself has undergone
various urbanistic and cultural transformations in recent years. The creative team
behind Mikser aimed to turn Savamala into a permanent fixture on the map of
Belgrade nightlife and a tourist hotspot; the fact that they did not succeed was
on account both of financial issues and conflicting top-down business interests.
My conclusion is that the long-term survival of the festival is not dependent on its
program or audiences, but on securing official support and infrastructure., У овом чланку разматрам звучни пејзаж (саундскејп) Миксера, независног
фестивала савремене креативности, покренутог 2009. године у Београду,
главном граду Србије. Фокусирам се на раздобље од 2012. до 2016. године,
када се Миксер одржавао у Савамали, урбаној четврти у центру Београда, која је
била подвргнута различитим урбанистичким и културалним трансформацијама
у разматраном периоду. У тексту се најпре бавим историјатом и концепцијом
Миксер Фестивала, као и појединачним годишњим издањима фестивала током
његовог „живота” у Савамали. Након тога, описујем једну „звучну шетњу”
снимљену током фестивала, а затим наводим резултате квантитативног
истраживања спроведеног почетком 2017. године, а у вези са утисцима
посетилаца и укупном рецепцијом фестивала. Креативни тим који је покренуо
Миксер, предвођен брачним паром Мајом и Иваном Лалићем, имао је за циљ
да Савамали обезбеди трајно место на мапи београдске културно-туристичке
понуде и ноћног живота. Чињеница да у тој намери нису успели првенствено
је била проузрокована финансијским разлозима, али и околношћу да су се
нашли на путу амбициозном економско-урбанистичком пројекту, чији је циљ
комплетна трансформација десне обале реке Саве. Ово наводи на закључак да
дугорочни опстанак независног фестивала у транзиционој Србији не зависи ни
од понуђеног програма нити од интересовања публике, већ од обезбеђивања
званичне подршке и инфраструктуре.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Years of sound living: Mikser festival in Savamala (2012-2016), Године доброг звука: Миксер Фестивал у Савамали (2012–2016)",
pages = "39-57",
volume = "I",
number = "22",
doi = "10.2298/MUZ1722039M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3763"
}

Medić, I.. (2017). Years of sound living: Mikser festival in Savamala (2012-2016). in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., I(22), 39-57.
https://doi.org/10.2298/MUZ1722039M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3763

Medić I. Years of sound living: Mikser festival in Savamala (2012-2016). in Музикологија / Musicology. 2017;I(22):39-57.
doi:10.2298/MUZ1722039M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3763 .

Medić, Ivana, "Years of sound living: Mikser festival in Savamala (2012-2016)" in Музикологија / Musicology, I, no. 22 (2017):39-57,
https://doi.org/10.2298/MUZ1722039M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3763 .

TY  - JOUR
AU  - Kovačič, Mojca
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3764
AB  - Through the analytical approach of studying official and perception-related
discourse on bell ringing I accentuate the complexity of aspects that the sound
of church bell presents in contemporary society. I point out the misleading
officially defined level of noise nuisance and reveal how, when and why bell
ringing is perceived as a positive or negative part of the acoustic environment.
The study argues for a holistic approach to the noise nuisance issues, still much
underestimated in the official discourse, that co-create our everyday soundscape.
AB  - Званични прописи и лични доживљај звоњаве црквених звона
(Сажетак)
У Словенији, након Другог светског рата, убрзана индустријализација у
градским и приградским срединама значајно је променила њихово звучање.
Појавили су се многи нови звуци, неки су се изгубили или су гурнути у
позадину, неки су изгубили своје значење, постали неважни или нежељени.
Расправа коју овде презентујем на тему звоњаве црквених звона и њиховог
положаја у савременом друштву инспирисала ме на ново промишљање о
значењу звоњаве у простору и времену. Ако је звук црквених звона био
један од централних звукова акустичног простора и људских живота у
прединдустријском добу, ово се у потоњим деценијама значајно променило,
посебно када је звук звона постао део дискурса о буци у јавном простору.
Промена у доживљају звоњаве црквених звона првобитно је била резултат
политичке контроле над звуком. Време за црквену звоњаву било је
ограничено, контролисано, или у потпуности забрањено, а власти су путем
прописа о реду и миру у јавном простору контролисале сонорност религијске
провенијенције. Но, упркос званичним прописима, десакрализација простора
била је најочигледнија у урбаним центрима и није у истој мери афектовала
руралне средине. У доба социјализма, звоњава је била регулисана на државном
нивоу, а жалбе на ниво јачине звука биле су веома ретке и нису биле јавно
изражаване, док је у постсоцијалистичком раздобљу приметан пораст тензија, што се рефлектовало и у медијском дискурсу. Постепено је ниво буке
проузрокован звоњавом постао значајан проблем. Могуће је пратити бројне
дискусије на форумима, блоговима, коментарима испод новинских чланака,
затим, такозване „мирне терористичке” акције усмерене ка утишавању
звоњаве, окупљања по селима (и за и против звоњаве), пресуду Уставног
Суда у корист црквене звоњаве, као и промене у законима који се односе на
регулацију буке. Све ово усмерава нас ка фундаменталним проблемима које
разматрам у овом чланку, а то су: проблем границе између пријатног звука и
буке, продирање религијског звука у секуларни простор, односно, јавног звука
у приватни простор. У овом тексту презентујем званични – градски, државни
и црквени дискурс о звоњави звона од Другог светског рата до данас, док,
са друге стране, наводим поједине примере како људи перципирају звоњаву.
Користећи пример звоњаве црквених звона, истичем потребу за холистичким
приступом решавању проблема звучног загађења.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Official Regulations and Perceptual Aspects of Bell Ringing
T1  - Званични прописи и лични доживљај звоњаве црквених звона
SP  - 59
EP  - 73
VL  - I
IS  - 22
DO  - 10.2298/MUZ1722059K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3764
ER  - 

@article{
author = "Kovačič, Mojca",
year = "2017",
abstract = "Through the analytical approach of studying official and perception-related
discourse on bell ringing I accentuate the complexity of aspects that the sound
of church bell presents in contemporary society. I point out the misleading
officially defined level of noise nuisance and reveal how, when and why bell
ringing is perceived as a positive or negative part of the acoustic environment.
The study argues for a holistic approach to the noise nuisance issues, still much
underestimated in the official discourse, that co-create our everyday soundscape., Званични прописи и лични доживљај звоњаве црквених звона
(Сажетак)
У Словенији, након Другог светског рата, убрзана индустријализација у
градским и приградским срединама значајно је променила њихово звучање.
Појавили су се многи нови звуци, неки су се изгубили или су гурнути у
позадину, неки су изгубили своје значење, постали неважни или нежељени.
Расправа коју овде презентујем на тему звоњаве црквених звона и њиховог
положаја у савременом друштву инспирисала ме на ново промишљање о
значењу звоњаве у простору и времену. Ако је звук црквених звона био
један од централних звукова акустичног простора и људских живота у
прединдустријском добу, ово се у потоњим деценијама значајно променило,
посебно када је звук звона постао део дискурса о буци у јавном простору.
Промена у доживљају звоњаве црквених звона првобитно је била резултат
политичке контроле над звуком. Време за црквену звоњаву било је
ограничено, контролисано, или у потпуности забрањено, а власти су путем
прописа о реду и миру у јавном простору контролисале сонорност религијске
провенијенције. Но, упркос званичним прописима, десакрализација простора
била је најочигледнија у урбаним центрима и није у истој мери афектовала
руралне средине. У доба социјализма, звоњава је била регулисана на државном
нивоу, а жалбе на ниво јачине звука биле су веома ретке и нису биле јавно
изражаване, док је у постсоцијалистичком раздобљу приметан пораст тензија, што се рефлектовало и у медијском дискурсу. Постепено је ниво буке
проузрокован звоњавом постао значајан проблем. Могуће је пратити бројне
дискусије на форумима, блоговима, коментарима испод новинских чланака,
затим, такозване „мирне терористичке” акције усмерене ка утишавању
звоњаве, окупљања по селима (и за и против звоњаве), пресуду Уставног
Суда у корист црквене звоњаве, као и промене у законима који се односе на
регулацију буке. Све ово усмерава нас ка фундаменталним проблемима које
разматрам у овом чланку, а то су: проблем границе између пријатног звука и
буке, продирање религијског звука у секуларни простор, односно, јавног звука
у приватни простор. У овом тексту презентујем званични – градски, државни
и црквени дискурс о звоњави звона од Другог светског рата до данас, док,
са друге стране, наводим поједине примере како људи перципирају звоњаву.
Користећи пример звоњаве црквених звона, истичем потребу за холистичким
приступом решавању проблема звучног загађења.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Official Regulations and Perceptual Aspects of Bell Ringing, Званични прописи и лични доживљај звоњаве црквених звона",
pages = "59-73",
volume = "I",
number = "22",
doi = "10.2298/MUZ1722059K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3764"
}

Kovačič, M.. (2017). Official Regulations and Perceptual Aspects of Bell Ringing. in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., I(22), 59-73.
https://doi.org/10.2298/MUZ1722059K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3764

Kovačič M. Official Regulations and Perceptual Aspects of Bell Ringing. in Музикологија / Musicology. 2017;I(22):59-73.
doi:10.2298/MUZ1722059K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3764 .

Kovačič, Mojca, "Official Regulations and Perceptual Aspects of Bell Ringing" in Музикологија / Musicology, I, no. 22 (2017):59-73,
https://doi.org/10.2298/MUZ1722059K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3764 .

TY  - CONF
AU  - Dumnić, Marija
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6377
C3  - 48th IASA Conference, Berlin, 17—21 September 2017
T1  - Sound recordings from the Fieldwork in the Archive od the Institute of Musicology SASA
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6377
ER  - 

@conference{
author = "Dumnić, Marija",
year = "2017",
journal = "48th IASA Conference, Berlin, 17—21 September 2017",
title = "Sound recordings from the Fieldwork in the Archive od the Institute of Musicology SASA",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6377"
}

Dumnić, M.. (2017). Sound recordings from the Fieldwork in the Archive od the Institute of Musicology SASA. in 48th IASA Conference, Berlin, 17—21 September 2017.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6377

Dumnić M. Sound recordings from the Fieldwork in the Archive od the Institute of Musicology SASA. in 48th IASA Conference, Berlin, 17—21 September 2017. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6377 .

Dumnić, Marija, "Sound recordings from the Fieldwork in the Archive od the Institute of Musicology SASA" in 48th IASA Conference, Berlin, 17—21 September 2017 (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6377 .

TY  - JOUR
AU  - Sweers, Britta
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3762
AB  - This article discusses the possibilities and broader communal impact of applied
ethnomusicological work related to soundscape research in a university-based
context. Focusing on a seminar in which the findings of urban soundscape research
in the city of Bern (Switzerland) were transformed into six different sound tours,
the article analyses the different strategies and layers of impact within the broader
community.
AB  - У овом чланку разматрам практичну употребљивост и шири друштвени
утицај примењене етномузикологије, а у вези са проучавањима звучног
пејзажа (саундскејпа) у универзитетском контексту. У склопу ширег
истраживачког пројекта, који се бави урбаним звучним пејзажима Берна,
Љубљане и Београда, пројекат примењене етномузикологије, представљен
у овом тексту, настао је из семинара спроведеног у сарадњи са Одељењем за
историјску музикологију Универзитета у Берну и Туристичке организације
Берна. Наслањајући се на претходно успостављене оквирне податке у вези
са физичко-историјским специфичностима локалног звучног пејзажа, затим,
на шире друштвенополитичко и културно наслеђе, као и на међусобни
однос ова два нивоа, учесници семинара осмислили су шест различитих
обилазака града Берна, који су у вези са звуком. Док су учесници семинара
интегрисали у своје истраживање теоријске дискурсе које су успоставили
Мари Шефер (1977) и Фелд (1990 [1983]), овакав приступ је укључио и
перспективе преузете из, релативно скорашњих, написа аутора као што је
Ахмед (2004), која је истраживала емоционалне механизме, или Кангизер
(2012), која је усмерила пажњу на, дуго запостављен, утицај језика на звучни
пејзаж. Поред истицања концепта семинара, који би могао да буде узорни
за будућа размишљања у овом правцу, анализирам и различите појединачне
стратегије конципирања обилазака. На крају осветљавам дубљи утицај оваквих
примењених истраживања звучних пејзажа на ширу локалну заједницу.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Soundscape Research Put Into Practice: The Exploration of Soundwalks in the City of Bern
T1  - Проучавање звучних пејзажа у пракси: звучна истраживања града Берна
SP  - 15
EP  - 37
VL  - I
VL  - 22
DO  - 10.2298/MUZ1722015S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3762
ER  - 

@article{
author = "Sweers, Britta",
year = "2017",
abstract = "This article discusses the possibilities and broader communal impact of applied
ethnomusicological work related to soundscape research in a university-based
context. Focusing on a seminar in which the findings of urban soundscape research
in the city of Bern (Switzerland) were transformed into six different sound tours,
the article analyses the different strategies and layers of impact within the broader
community., У овом чланку разматрам практичну употребљивост и шири друштвени
утицај примењене етномузикологије, а у вези са проучавањима звучног
пејзажа (саундскејпа) у универзитетском контексту. У склопу ширег
истраживачког пројекта, који се бави урбаним звучним пејзажима Берна,
Љубљане и Београда, пројекат примењене етномузикологије, представљен
у овом тексту, настао је из семинара спроведеног у сарадњи са Одељењем за
историјску музикологију Универзитета у Берну и Туристичке организације
Берна. Наслањајући се на претходно успостављене оквирне податке у вези
са физичко-историјским специфичностима локалног звучног пејзажа, затим,
на шире друштвенополитичко и културно наслеђе, као и на међусобни
однос ова два нивоа, учесници семинара осмислили су шест различитих
обилазака града Берна, који су у вези са звуком. Док су учесници семинара
интегрисали у своје истраживање теоријске дискурсе које су успоставили
Мари Шефер (1977) и Фелд (1990 [1983]), овакав приступ је укључио и
перспективе преузете из, релативно скорашњих, написа аутора као што је
Ахмед (2004), која је истраживала емоционалне механизме, или Кангизер
(2012), која је усмерила пажњу на, дуго запостављен, утицај језика на звучни
пејзаж. Поред истицања концепта семинара, који би могао да буде узорни
за будућа размишљања у овом правцу, анализирам и различите појединачне
стратегије конципирања обилазака. На крају осветљавам дубљи утицај оваквих
примењених истраживања звучних пејзажа на ширу локалну заједницу.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Soundscape Research Put Into Practice: The Exploration of Soundwalks in the City of Bern, Проучавање звучних пејзажа у пракси: звучна истраживања града Берна",
pages = "15-37",
volume = "I, 22",
doi = "10.2298/MUZ1722015S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3762"
}

Sweers, B.. (2017). Soundscape Research Put Into Practice: The Exploration of Soundwalks in the City of Bern. in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., I, 15-37.
https://doi.org/10.2298/MUZ1722015S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3762

Sweers B. Soundscape Research Put Into Practice: The Exploration of Soundwalks in the City of Bern. in Музикологија / Musicology. 2017;I:15-37.
doi:10.2298/MUZ1722015S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3762 .

Sweers, Britta, "Soundscape Research Put Into Practice: The Exploration of Soundwalks in the City of Bern" in Музикологија / Musicology, I (2017):15-37,
https://doi.org/10.2298/MUZ1722015S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3762 .