Official Regulations and Perceptual Aspects of Bell Ringing
Званични прописи и лични доживљај звоњаве црквених звона
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Through the analytical approach of studying official and perception-related
discourse on bell ringing I accentuate the complexity of aspects that the sound
of church bell presents in contemporary society. I point out the misleading
officially defined level of noise nuisance and reveal how, when and why bell
ringing is perceived as a positive or negative part of the acoustic environment.
The study argues for a holistic approach to the noise nuisance issues, still much
underestimated in the official discourse, that co-create our everyday soundscape.
Званични прописи и лични доживљај звоњаве црквених звона
(Сажетак)
У Словенији, након Другог светског рата, убрзана индустријализација у
градским и приградским срединама значајно је променила њихово звучање.
Појавили су се многи нови звуци, неки су се изгубили или су гурнути у
позадину, неки су изгубили своје значење, постали неважни или нежељени.
Расправа коју овде презентујем на тему звоњаве црквених звона и њиховог
положаја у савременом друштву инспирисала ме на ново промишљање о
значењу звоњаве у простору и времену. Ако је звук црквених звона био
један од централних звукова акустичног простора и људских живота у
прединдустријском добу, ово се у потоњим деценијама значајно променило,
посебно када је звук звона постао део дискурса о буци у јавном простору.
Промена у доживљају звоњаве црквених звона првобитно је била резултат
политичке контроле над звуком. Време за црквену звоњаву било је
ограничено, контролисано, или у потпуности забрањено, а власти су путем
прописа о ...реду и миру у јавном простору контролисале сонорност религијске
провенијенције. Но, упркос званичним прописима, десакрализација простора
била је најочигледнија у урбаним центрима и није у истој мери афектовала
руралне средине. У доба социјализма, звоњава је била регулисана на државном
нивоу, а жалбе на ниво јачине звука биле су веома ретке и нису биле јавно
изражаване, док је у постсоцијалистичком раздобљу приметан пораст тензија, што се рефлектовало и у медијском дискурсу. Постепено је ниво буке
проузрокован звоњавом постао значајан проблем. Могуће је пратити бројне
дискусије на форумима, блоговима, коментарима испод новинских чланака,
затим, такозване „мирне терористичке” акције усмерене ка утишавању
звоњаве, окупљања по селима (и за и против звоњаве), пресуду Уставног
Суда у корист црквене звоњаве, као и промене у законима који се односе на
регулацију буке. Све ово усмерава нас ка фундаменталним проблемима које
разматрам у овом чланку, а то су: проблем границе између пријатног звука и
буке, продирање религијског звука у секуларни простор, односно, јавног звука
у приватни простор. У овом тексту презентујем званични – градски, државни
и црквени дискурс о звоњави звона од Другог светског рата до данас, док,
са друге стране, наводим поједине примере како људи перципирају звоњаву.
Користећи пример звоњаве црквених звона, истичем потребу за холистичким
приступом решавању проблема звучног загађења.
Кључне речи:
Ljubljana / soundscape / church bells / ringing / noise / acoustic environment / Љубљана / звучни пејзаж / звоњава / црквена звона / бука / звучно окружјеИзвор:
Музикологија / Musicology, 2017, I, 22, 59-73Издавач:
- Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
Финансирање / пројекти:
- City Sonic Ecology - Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade
Напомена:
- This article was written for the project City Sonic Ecology — Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade, financed by Swiss National Science Foundation within its SCOPES programme (2013–2016).
Институција/група
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Kovačič, Mojca PY - 2017 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3764 AB - Through the analytical approach of studying official and perception-related discourse on bell ringing I accentuate the complexity of aspects that the sound of church bell presents in contemporary society. I point out the misleading officially defined level of noise nuisance and reveal how, when and why bell ringing is perceived as a positive or negative part of the acoustic environment. The study argues for a holistic approach to the noise nuisance issues, still much underestimated in the official discourse, that co-create our everyday soundscape. AB - Званични прописи и лични доживљај звоњаве црквених звона (Сажетак) У Словенији, након Другог светског рата, убрзана индустријализација у градским и приградским срединама значајно је променила њихово звучање. Појавили су се многи нови звуци, неки су се изгубили или су гурнути у позадину, неки су изгубили своје значење, постали неважни или нежељени. Расправа коју овде презентујем на тему звоњаве црквених звона и њиховог положаја у савременом друштву инспирисала ме на ново промишљање о значењу звоњаве у простору и времену. Ако је звук црквених звона био један од централних звукова акустичног простора и људских живота у прединдустријском добу, ово се у потоњим деценијама значајно променило, посебно када је звук звона постао део дискурса о буци у јавном простору. Промена у доживљају звоњаве црквених звона првобитно је била резултат политичке контроле над звуком. Време за црквену звоњаву било је ограничено, контролисано, или у потпуности забрањено, а власти су путем прописа о реду и миру у јавном простору контролисале сонорност религијске провенијенције. Но, упркос званичним прописима, десакрализација простора била је најочигледнија у урбаним центрима и није у истој мери афектовала руралне средине. У доба социјализма, звоњава је била регулисана на државном нивоу, а жалбе на ниво јачине звука биле су веома ретке и нису биле јавно изражаване, док је у постсоцијалистичком раздобљу приметан пораст тензија, што се рефлектовало и у медијском дискурсу. Постепено је ниво буке проузрокован звоњавом постао значајан проблем. Могуће је пратити бројне дискусије на форумима, блоговима, коментарима испод новинских чланака, затим, такозване „мирне терористичке” акције усмерене ка утишавању звоњаве, окупљања по селима (и за и против звоњаве), пресуду Уставног Суда у корист црквене звоњаве, као и промене у законима који се односе на регулацију буке. Све ово усмерава нас ка фундаменталним проблемима које разматрам у овом чланку, а то су: проблем границе између пријатног звука и буке, продирање религијског звука у секуларни простор, односно, јавног звука у приватни простор. У овом тексту презентујем званични – градски, државни и црквени дискурс о звоњави звона од Другог светског рата до данас, док, са друге стране, наводим поједине примере како људи перципирају звоњаву. Користећи пример звоњаве црквених звона, истичем потребу за холистичким приступом решавању проблема звучног загађења. PB - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts T2 - Музикологија / Musicology T1 - Official Regulations and Perceptual Aspects of Bell Ringing T1 - Званични прописи и лични доживљај звоњаве црквених звона SP - 59 EP - 73 VL - I IS - 22 DO - 10.2298/MUZ1722059K UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3764 ER -
@article{ author = "Kovačič, Mojca", year = "2017", abstract = "Through the analytical approach of studying official and perception-related discourse on bell ringing I accentuate the complexity of aspects that the sound of church bell presents in contemporary society. I point out the misleading officially defined level of noise nuisance and reveal how, when and why bell ringing is perceived as a positive or negative part of the acoustic environment. The study argues for a holistic approach to the noise nuisance issues, still much underestimated in the official discourse, that co-create our everyday soundscape., Званични прописи и лични доживљај звоњаве црквених звона (Сажетак) У Словенији, након Другог светског рата, убрзана индустријализација у градским и приградским срединама значајно је променила њихово звучање. Појавили су се многи нови звуци, неки су се изгубили или су гурнути у позадину, неки су изгубили своје значење, постали неважни или нежељени. Расправа коју овде презентујем на тему звоњаве црквених звона и њиховог положаја у савременом друштву инспирисала ме на ново промишљање о значењу звоњаве у простору и времену. Ако је звук црквених звона био један од централних звукова акустичног простора и људских живота у прединдустријском добу, ово се у потоњим деценијама значајно променило, посебно када је звук звона постао део дискурса о буци у јавном простору. Промена у доживљају звоњаве црквених звона првобитно је била резултат политичке контроле над звуком. Време за црквену звоњаву било је ограничено, контролисано, или у потпуности забрањено, а власти су путем прописа о реду и миру у јавном простору контролисале сонорност религијске провенијенције. Но, упркос званичним прописима, десакрализација простора била је најочигледнија у урбаним центрима и није у истој мери афектовала руралне средине. У доба социјализма, звоњава је била регулисана на државном нивоу, а жалбе на ниво јачине звука биле су веома ретке и нису биле јавно изражаване, док је у постсоцијалистичком раздобљу приметан пораст тензија, што се рефлектовало и у медијском дискурсу. Постепено је ниво буке проузрокован звоњавом постао значајан проблем. Могуће је пратити бројне дискусије на форумима, блоговима, коментарима испод новинских чланака, затим, такозване „мирне терористичке” акције усмерене ка утишавању звоњаве, окупљања по селима (и за и против звоњаве), пресуду Уставног Суда у корист црквене звоњаве, као и промене у законима који се односе на регулацију буке. Све ово усмерава нас ка фундаменталним проблемима које разматрам у овом чланку, а то су: проблем границе између пријатног звука и буке, продирање религијског звука у секуларни простор, односно, јавног звука у приватни простор. У овом тексту презентујем званични – градски, државни и црквени дискурс о звоњави звона од Другог светског рата до данас, док, са друге стране, наводим поједине примере како људи перципирају звоњаву. Користећи пример звоњаве црквених звона, истичем потребу за холистичким приступом решавању проблема звучног загађења.", publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts", journal = "Музикологија / Musicology", title = "Official Regulations and Perceptual Aspects of Bell Ringing, Званични прописи и лични доживљај звоњаве црквених звона", pages = "59-73", volume = "I", number = "22", doi = "10.2298/MUZ1722059K", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3764" }
Kovačič, M.. (2017). Official Regulations and Perceptual Aspects of Bell Ringing. in Музикологија / Musicology Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., I(22), 59-73. https://doi.org/10.2298/MUZ1722059K https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3764
Kovačič M. Official Regulations and Perceptual Aspects of Bell Ringing. in Музикологија / Musicology. 2017;I(22):59-73. doi:10.2298/MUZ1722059K https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3764 .
Kovačič, Mojca, "Official Regulations and Perceptual Aspects of Bell Ringing" in Музикологија / Musicology, I, no. 22 (2017):59-73, https://doi.org/10.2298/MUZ1722059K ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3764 .