The Standard Serbian Language: Syntactic, Semantic and Pragmatic Explorations

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178004/RS//

The Standard Serbian Language: Syntactic, Semantic and Pragmatic Explorations (en)
Стандардни српски језик: синтаксичка, семантичка и прагматичка истраживања (sr)
Standardni srpski jezik: sintaksička, semantička i pragmatička istraživanja (sr_RS)
Authors

Publications

Астрономска терминологија у предвуковском периоду

Штетић, Катарина

(Нови Сад : Матица српска, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Штетић, Катарина
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16234
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Астрономска терминологија у предвуковском периоду
SP  - 589
EP  - 593
VL  - 71/2
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16234
ER  - 
@article{
author = "Штетић, Катарина",
year = "2023",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "Астрономска терминологија у предвуковском периоду",
pages = "589-593",
volume = "71/2",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16234"
}
Штетић, К.. (2023). Астрономска терминологија у предвуковском периоду. in Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица српска., 71/2(2), 589-593.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16234
Штетић К. Астрономска терминологија у предвуковском периоду. in Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2023;71/2(2):589-593.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16234 .
Штетић, Катарина, "Астрономска терминологија у предвуковском периоду" in Зборник Матице српске за књижевност и језик, 71/2, no. 2 (2023):589-593,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16234 .

О српском глаголу радити

Арсенијевић, Нада Л.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Арсенијевић, Нада Л.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10242
AB  - Автор работы представляет результаты семантическо-синтаксического анализа глагола радити, проведенного на корпусе современного сербского языка. Указывается, что этот глагол имеет три значения:
значение актуального действия, значение образования и модификации
и значение профессиональной занятости. Данную полисемантичность
сопровождают и различные способности управления. Во всех трех
случаях глагол радити переходный, причем только во втором случае
получает и морфологическое подтверждение того, в то время как в других двух случаях имеет силу ситуационная интранзитивность.
AB  - У раду су анализиране семантичке и рекцијске особености глагола
радити у стандардном српском језику. У зависности од контекста у којем
је реализован, овај глагол може бити тројако протумачен – као лексема која
семантизује актуелно дејство, затим која може означавати стваралачку и модификативну активност и, коначно, која може спецификовати професионални ангажман, запослење. Различити рекцијски односи резултат су његове
полисемантичности.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О српском глаголу радити
T1  - К вопросу о сербском глаголе радити
SP  - 269
EP  - 280
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10242
ER  - 
@article{
author = "Арсенијевић, Нада Л.",
year = "2019",
abstract = "Автор работы представляет результаты семантическо-синтаксического анализа глагола радити, проведенного на корпусе современного сербского языка. Указывается, что этот глагол имеет три значения:
значение актуального действия, значение образования и модификации
и значение профессиональной занятости. Данную полисемантичность
сопровождают и различные способности управления. Во всех трех
случаях глагол радити переходный, причем только во втором случае
получает и морфологическое подтверждение того, в то время как в других двух случаях имеет силу ситуационная интранзитивность., У раду су анализиране семантичке и рекцијске особености глагола
радити у стандардном српском језику. У зависности од контекста у којем
је реализован, овај глагол може бити тројако протумачен – као лексема која
семантизује актуелно дејство, затим која може означавати стваралачку и модификативну активност и, коначно, која може спецификовати професионални ангажман, запослење. Различити рекцијски односи резултат су његове
полисемантичности.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О српском глаголу радити, К вопросу о сербском глаголе радити",
pages = "269-280",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10242"
}
Арсенијевић, Н. Л.. (2019). О српском глаголу радити. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 269-280.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10242
Арсенијевић НЛ. О српском глаголу радити. in Наш језик. 2019;50(2):269-280.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10242 .
Арсенијевић, Нада Л., "О српском глаголу радити" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):269-280,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10242 .

Значењски ресурси функционалних глагола: на примеру предиката ’сукобити се’

Алановић, Миливој Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Алановић, Миливој Б.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10240
AB  - Задатак овога истраживања јесте да на различитим лексичко-граматичким изразима семантичког предиката ’сукобити се’ покаже да функционални глаголи нису синсемантичне речи већ да су значајан ресурс и средство којим се варира основно значење предикатског израза.
AB  - The purpose of this research is to show that functional verbs are
not synsemantic words, and to do this we will analyze various lexicalgrammatical
expressions of the semantic predicate ’sukobiti se’. Thanks to
this research, we can show that functional verbs are an important resource
which is often used to modify the basic meaning of a predicate construction.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Значењски ресурси функционалних глагола: на примеру предиката ’сукобити се’
T1  - Semantic Resources of Functional Verbs: Examples of Semantic Predicat ’sukobiti se’
SP  - 281
EP  - 288
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10240
ER  - 
@article{
author = "Алановић, Миливој Б.",
year = "2019",
abstract = "Задатак овога истраживања јесте да на различитим лексичко-граматичким изразима семантичког предиката ’сукобити се’ покаже да функционални глаголи нису синсемантичне речи већ да су значајан ресурс и средство којим се варира основно значење предикатског израза., The purpose of this research is to show that functional verbs are
not synsemantic words, and to do this we will analyze various lexicalgrammatical
expressions of the semantic predicate ’sukobiti se’. Thanks to
this research, we can show that functional verbs are an important resource
which is often used to modify the basic meaning of a predicate construction.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Значењски ресурси функционалних глагола: на примеру предиката ’сукобити се’, Semantic Resources of Functional Verbs: Examples of Semantic Predicat ’sukobiti se’",
pages = "281-288",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10240"
}
Алановић, М. Б.. (2019). Значењски ресурси функционалних глагола: на примеру предиката ’сукобити се’. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 281-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10240
Алановић МБ. Значењски ресурси функционалних глагола: на примеру предиката ’сукобити се’. in Наш језик. 2019;50(2):281-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10240 .
Алановић, Миливој Б., "Значењски ресурси функционалних глагола: на примеру предиката ’сукобити се’" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):281-288,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10240 .

Стандардни и матерњи језик из другачије перспективе

Киш, Наташа Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Киш, Наташа Б.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10269
AB  - Циљ рада јесте да се утврди како средњошколци одређују појмове
матерњи и стандардни језик, као и да се укаже на ставове о улози, статусу
и симболичкој вредности стандардног српског језика међу припадницима
овог дела говорне заједнице.
AB  - The aim of this paper is to identify how high school students defi ne the
concepts of the mother tongue and standard language, as well as to indicate
their attitudes towards the role, status and symbolic value of standard Serbian
among members of this part of the speech community. Тhe results show
that the students are able to understand the concept of the standard language
and its multifunctional nature, as well as that this variety is prestigious in
this part of the speech community.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Стандардни и матерњи језик из другачије перспективе
SP  - 737
EP  - 744
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10269
ER  - 
@article{
author = "Киш, Наташа Б.",
year = "2019",
abstract = "Циљ рада јесте да се утврди како средњошколци одређују појмове
матерњи и стандардни језик, као и да се укаже на ставове о улози, статусу
и симболичкој вредности стандардног српског језика међу припадницима
овог дела говорне заједнице., The aim of this paper is to identify how high school students defi ne the
concepts of the mother tongue and standard language, as well as to indicate
their attitudes towards the role, status and symbolic value of standard Serbian
among members of this part of the speech community. Тhe results show
that the students are able to understand the concept of the standard language
and its multifunctional nature, as well as that this variety is prestigious in
this part of the speech community.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Стандардни и матерњи језик из другачије перспективе",
pages = "737-744",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10269"
}
Киш, Н. Б.. (2019). Стандардни и матерњи језик из другачије перспективе. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 737-744.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10269
Киш НБ. Стандардни и матерњи језик из другачије перспективе. in Наш језик. 2019;50(2):737-744.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10269 .
Киш, Наташа Б., "Стандардни и матерњи језик из другачије перспективе" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):737-744,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10269 .

Синтакса и семантика предлога при

Антонић, Ивана Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Антонић, Ивана Н.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10241
AB  - У раду се анализира морфологија, синтакса, синтаксичка семантика
и семантика предлога ПРИ као структурног елемента предлошког локатива у
стандардном српском језику.
AB  - The subject matter of this paper is morphological, syntactic, syntacticsemantics
and semantic features of the preposition PRI as a structural element
of the prepositional locative in the Standard Serbian Language. The locative
case with the preposition PRI has the function of the predicative implement,
i.e. the semantic core at the copula, adverbial determiner: special, temporal,
temporal + the feature of situational circumstances, and situational as the
independent determiner.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Синтакса и семантика предлога при
T1  - Syntax and Semantics of the Preposition pri
SP  - 259
EP  - 268
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10241
ER  - 
@article{
author = "Антонић, Ивана Н.",
year = "2019",
abstract = "У раду се анализира морфологија, синтакса, синтаксичка семантика
и семантика предлога ПРИ као структурног елемента предлошког локатива у
стандардном српском језику., The subject matter of this paper is morphological, syntactic, syntacticsemantics
and semantic features of the preposition PRI as a structural element
of the prepositional locative in the Standard Serbian Language. The locative
case with the preposition PRI has the function of the predicative implement,
i.e. the semantic core at the copula, adverbial determiner: special, temporal,
temporal + the feature of situational circumstances, and situational as the
independent determiner.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Синтакса и семантика предлога при, Syntax and Semantics of the Preposition pri",
pages = "259-268",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10241"
}
Антонић, И. Н.. (2019). Синтакса и семантика предлога при. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 259-268.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10241
Антонић ИН. Синтакса и семантика предлога при. in Наш језик. 2019;50(2):259-268.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10241 .
Антонић, Ивана Н., "Синтакса и семантика предлога при" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):259-268,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10241 .

Граматика синтаксичке кореференцијалности

Алановић, Миливој Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Алановић, Миливој Б.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6545
AB  - Како су појмови семантичке и синтаксичке кореференцијалности у
појмовно-терминолошком и теоријском смислу одавно познати лингвистичкој јавности, учинило нам се подесним, и сврсисходним, указати на
начине на које се потоњи тип везе међу граматичким јединицама у реченици материјализује. У овом раду смо скренули пажњу на језику иманентне
механизме којима се непосредно сигнализира да се две форме, не нужно
различите, повезују са истим значењем, односно истом семантичком улогом, за шта је непосредно одговорна – једнака пропозициона функција коју
остварују.
AB  - Поскольку понятия семантической и синтаксической кореферентностей в
понятийно-терминологическом и теоретическом смысле давно известны лингвистической общественности, автор работы считает уместным и целесообразным указать на способы выражения последнего упомянутого типа связи между
грамматическими единицами в предложении. В настоящей статье обращается
внимание на имманентно присущие языку механизмы, непосредственно указывающие на то, что две формы, причем не обязательно различные, имеют одно и
то же значение, соответственно играют одну и ту же роль, за которую непосредственно отвечает одна и та же пропозициональная, реализуемая ими функция.
Хотя, на первый взгляд, может показаться, что различие между семантической и синтаксической кореферентностями не столь существенно, выявлено, что
в последнем случае основными языковыми средствами выражения пропозициональных функций и соответствующих семантических ролей являются именно
синтаксические отношения. Поэтому цель данного исследования – освещение
синтагматических механизмов языка, с помощью которых проводится структурная, содержательная и информативная иерархизация членов предложения. Цель
такой иерархизации состоит не столько в том, чтобы упорядочить или переосмыслить структуру предложения, сколько в том, чтобы обеспечить объединение
сложного содержания, с одной стороны, и урегулировать ситуационную значимость отдельных участников, с другой.
AB  - Since the notions of semantic and syntactic coreference, in the conceptual, terminological
and theoretical sense, have long been known to the linguistic public, we
consider it appropriate and worthwhile to point out the ways in which this type of
connection between the grammatical units in the sentence is materialized. We especially
wanted to draw attention to the inherent mechanisms of language which directly
signal that the two forms, not necessarily different, are connected with the same meaning,
and related to the same semantic role, for which it is directly responsible – the
same propositional function they have.
Although it may seem that the difference between semantic and syntactic coreference
is not so signifi cant, it has been revealed that in the latter case, the syntactic
relations are the main language means of expressing propositional functions and corresponding
semantic roles. Therefore, the purpose of this study is to highlight the syntagmatic
mechanisms of language, with the help of which the structural, informative
and informative hierarchy of the sentence members is carried out. The purpose of such
hierarchization is not so much to streamline or rethink the structure of the sentence,
but rather to ensure the integration of complex content on the one hand, and settle the
situational signifi cance of individual participants on the other hand.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Граматика синтаксичке кореференцијалности
T1  - The Grammar of Syntactic Coreference
T1  - Грамматика синтаксической кореферентности
SP  - 21
EP  - 35
VL  - 75
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1901021A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6545
ER  - 
@article{
author = "Алановић, Миливој Б.",
year = "2019",
abstract = "Како су појмови семантичке и синтаксичке кореференцијалности у
појмовно-терминолошком и теоријском смислу одавно познати лингвистичкој јавности, учинило нам се подесним, и сврсисходним, указати на
начине на које се потоњи тип везе међу граматичким јединицама у реченици материјализује. У овом раду смо скренули пажњу на језику иманентне
механизме којима се непосредно сигнализира да се две форме, не нужно
различите, повезују са истим значењем, односно истом семантичком улогом, за шта је непосредно одговорна – једнака пропозициона функција коју
остварују., Поскольку понятия семантической и синтаксической кореферентностей в
понятийно-терминологическом и теоретическом смысле давно известны лингвистической общественности, автор работы считает уместным и целесообразным указать на способы выражения последнего упомянутого типа связи между
грамматическими единицами в предложении. В настоящей статье обращается
внимание на имманентно присущие языку механизмы, непосредственно указывающие на то, что две формы, причем не обязательно различные, имеют одно и
то же значение, соответственно играют одну и ту же роль, за которую непосредственно отвечает одна и та же пропозициональная, реализуемая ими функция.
Хотя, на первый взгляд, может показаться, что различие между семантической и синтаксической кореферентностями не столь существенно, выявлено, что
в последнем случае основными языковыми средствами выражения пропозициональных функций и соответствующих семантических ролей являются именно
синтаксические отношения. Поэтому цель данного исследования – освещение
синтагматических механизмов языка, с помощью которых проводится структурная, содержательная и информативная иерархизация членов предложения. Цель
такой иерархизации состоит не столько в том, чтобы упорядочить или переосмыслить структуру предложения, сколько в том, чтобы обеспечить объединение
сложного содержания, с одной стороны, и урегулировать ситуационную значимость отдельных участников, с другой., Since the notions of semantic and syntactic coreference, in the conceptual, terminological
and theoretical sense, have long been known to the linguistic public, we
consider it appropriate and worthwhile to point out the ways in which this type of
connection between the grammatical units in the sentence is materialized. We especially
wanted to draw attention to the inherent mechanisms of language which directly
signal that the two forms, not necessarily different, are connected with the same meaning,
and related to the same semantic role, for which it is directly responsible – the
same propositional function they have.
Although it may seem that the difference between semantic and syntactic coreference
is not so signifi cant, it has been revealed that in the latter case, the syntactic
relations are the main language means of expressing propositional functions and corresponding
semantic roles. Therefore, the purpose of this study is to highlight the syntagmatic
mechanisms of language, with the help of which the structural, informative
and informative hierarchy of the sentence members is carried out. The purpose of such
hierarchization is not so much to streamline or rethink the structure of the sentence,
but rather to ensure the integration of complex content on the one hand, and settle the
situational signifi cance of individual participants on the other hand.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Граматика синтаксичке кореференцијалности, The Grammar of Syntactic Coreference, Грамматика синтаксической кореферентности",
pages = "21-35",
volume = "75",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1901021A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6545"
}
Алановић, М. Б.. (2019). Граматика синтаксичке кореференцијалности. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(1), 21-35.
https://doi.org/10.2298/JFI1901021A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6545
Алановић МБ. Граматика синтаксичке кореференцијалности. in Јужнословенски филолог. 2019;75(1):21-35.
doi:10.2298/JFI1901021A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6545 .
Алановић, Миливој Б., "Граматика синтаксичке кореференцијалности" in Јужнословенски филолог, 75, no. 1 (2019):21-35,
https://doi.org/10.2298/JFI1901021A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6545 .

О зависносложеним реченицама са коментативном кондиционалном клаузом

Московљевић Поповић, Јасмина Д.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Московљевић Поповић, Јасмина Д.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6461
AB  - Уз типичне зависносложене реченице са кондиционалном клаузом,
у савременом српском језику нису ретке ни кондиционалне клаузе
коментативног типа: На отварање изложбе дошло је двадесетак људи,
ако их је било и толико; Уколико добро памтим, багрем је прошле
године цветао рано и сл. У раду је издвојено девет различитих типова
оваквих реченица, презентована је грађа која их илуструје, анализирана
синтаксичка структура ове врсте зависносложених реченица, издвојени
су њихови синтаксички и семантички подтипови и одређене њихове
дискурсне функције.
AB  - Наряду с типичными сложноподчиненными предложениями с условной
придаточной, в современном сербском языке довольно часты условные придаточные комментирующего типа: На отварање изложбе дошло је двадесетак људи, ако их је било и толико; Уколико добро памтим, багрем је прошле године цветао рано и т.п. Основная цель работы – предложить анализ синтаксической
структуры данных сложноподчиненных предложений, выделить их синтаксические и семантические подтипы, а также исследовать и описать их прагматические
и дискурсивные функции.
AB  - In contemporary Serbian, besides prototypical complex sentences with a conditional clause, there are several types of complex sentences with a conditional clause
which has a primarily commentative function: На отварање изложбе дошло је двадесетак људи, ако их је било и толико (At the exhibition opening, there were some
twenty people, if that many); Уколико добро памтим, багрем је прошле године цветао ранo (If I remember well, acacias blossomed early last year), etc. The main aim
of this paper is to analyse the syntactic structure of complex sentences of this type, to
identify their syntactic and semantic subtypes, and to explore and describe their discourse functions.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О зависносложеним реченицама са коментативном кондиционалном клаузом
T1  - О сложноподчиненных предложениях с комментирующей условной придаточной частью
T1  - On Complex Sentences with a Commentative Conditional Clause
SP  - 61
EP  - 80
VL  - 74
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1801061M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6461
ER  - 
@article{
author = "Московљевић Поповић, Јасмина Д.",
year = "2018",
abstract = "Уз типичне зависносложене реченице са кондиционалном клаузом,
у савременом српском језику нису ретке ни кондиционалне клаузе
коментативног типа: На отварање изложбе дошло је двадесетак људи,
ако их је било и толико; Уколико добро памтим, багрем је прошле
године цветао рано и сл. У раду је издвојено девет различитих типова
оваквих реченица, презентована је грађа која их илуструје, анализирана
синтаксичка структура ове врсте зависносложених реченица, издвојени
су њихови синтаксички и семантички подтипови и одређене њихове
дискурсне функције., Наряду с типичными сложноподчиненными предложениями с условной
придаточной, в современном сербском языке довольно часты условные придаточные комментирующего типа: На отварање изложбе дошло је двадесетак људи, ако их је било и толико; Уколико добро памтим, багрем је прошле године цветао рано и т.п. Основная цель работы – предложить анализ синтаксической
структуры данных сложноподчиненных предложений, выделить их синтаксические и семантические подтипы, а также исследовать и описать их прагматические
и дискурсивные функции., In contemporary Serbian, besides prototypical complex sentences with a conditional clause, there are several types of complex sentences with a conditional clause
which has a primarily commentative function: На отварање изложбе дошло је двадесетак људи, ако их је било и толико (At the exhibition opening, there were some
twenty people, if that many); Уколико добро памтим, багрем је прошле године цветао ранo (If I remember well, acacias blossomed early last year), etc. The main aim
of this paper is to analyse the syntactic structure of complex sentences of this type, to
identify their syntactic and semantic subtypes, and to explore and describe their discourse functions.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О зависносложеним реченицама са коментативном кондиционалном клаузом, О сложноподчиненных предложениях с комментирующей условной придаточной частью, On Complex Sentences with a Commentative Conditional Clause",
pages = "61-80",
volume = "74",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1801061M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6461"
}
Московљевић Поповић, Ј. Д.. (2018). О зависносложеним реченицама са коментативном кондиционалном клаузом. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 74(1), 61-80.
https://doi.org/10.2298/JFI1801061M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6461
Московљевић Поповић ЈД. О зависносложеним реченицама са коментативном кондиционалном клаузом. in Јужнословенски филолог. 2018;74(1):61-80.
doi:10.2298/JFI1801061M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6461 .
Московљевић Поповић, Јасмина Д., "О зависносложеним реченицама са коментативном кондиционалном клаузом" in Јужнословенски филолог, 74, no. 1 (2018):61-80,
https://doi.org/10.2298/JFI1801061M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6461 .

Граматички статус спацијалне клаузе – на други поглед

Алановић, Миливој Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Алановић, Миливој Б.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6470
AB  - Полазећи од главних структурно-семантичких одлика релативних
и спацијалних клауза,1 у раду се разматрају и вреднују критеријуми на
којима се темељи разликовање ова два реченична типа те на основу којих се
поједини облици спацијалних дефинишу као допунске или пак прилошке
реченице. Најважнији закључак овог испитивања јесте да спацијалне клаузе, због типа везника и његовога значења, показују најважније структурно-семантичке одлике типичне за релативне клаузе, при чему ни изостанак
антецедента нема утицаја на њихову граматичку позицију у реченици.
AB  - В статье, исходя из основных структурно-семантических особенностей
придаточных относительных (определительных) и придаточных предложений
места, автор анализирует критерии, которые лежат в основе дифференциации
этих двух типов предложений и которые позволяют отдельные типы придаточных места квалифицировать как изъяснительные (дополнительные) или же обстоятельственные предложения. Главный вывод настоящего исследования состоит в том, что в придаточных предложениях места посредством типа союза
и его значения проявляются наиболее важные структурноемантические характеристики, типичные для относительных (определительных) придаточных,
причем даже отсутствие антецедента никак не влияет на их грамматическое положение в предложении.
AB  - In this article, based on the structural and semantic features of the relative clauses
and subordinate clauses of place, the author analyzes the criteria that underlie the differentiation
of these two types of clauses and which allow certain types of clauses to
be qualifi ed as adjuncts or complements. The main conclusion of the present study is
that the subordinate clauses of place have the most important structural and semantic
characteristics that are typical for the relative (determinative) subordinate clauses, and
that even the absence of an antecedent does not affect their grammatical position in
the sentence.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Граматички статус спацијалне клаузе – на други поглед
T1  - Грамматический статус придаточного предложения места – на второй взгляд
T1  - Grammatical Status of the Subordinate (Adverbial) Clause of Place – From Another View
SP  - 29
EP  - 56
VL  - 74
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI1802029A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6470
ER  - 
@article{
author = "Алановић, Миливој Б.",
year = "2018",
abstract = "Полазећи од главних структурно-семантичких одлика релативних
и спацијалних клауза,1 у раду се разматрају и вреднују критеријуми на
којима се темељи разликовање ова два реченична типа те на основу којих се
поједини облици спацијалних дефинишу као допунске или пак прилошке
реченице. Најважнији закључак овог испитивања јесте да спацијалне клаузе, због типа везника и његовога значења, показују најважније структурно-семантичке одлике типичне за релативне клаузе, при чему ни изостанак
антецедента нема утицаја на њихову граматичку позицију у реченици., В статье, исходя из основных структурно-семантических особенностей
придаточных относительных (определительных) и придаточных предложений
места, автор анализирует критерии, которые лежат в основе дифференциации
этих двух типов предложений и которые позволяют отдельные типы придаточных места квалифицировать как изъяснительные (дополнительные) или же обстоятельственные предложения. Главный вывод настоящего исследования состоит в том, что в придаточных предложениях места посредством типа союза
и его значения проявляются наиболее важные структурноемантические характеристики, типичные для относительных (определительных) придаточных,
причем даже отсутствие антецедента никак не влияет на их грамматическое положение в предложении., In this article, based on the structural and semantic features of the relative clauses
and subordinate clauses of place, the author analyzes the criteria that underlie the differentiation
of these two types of clauses and which allow certain types of clauses to
be qualifi ed as adjuncts or complements. The main conclusion of the present study is
that the subordinate clauses of place have the most important structural and semantic
characteristics that are typical for the relative (determinative) subordinate clauses, and
that even the absence of an antecedent does not affect their grammatical position in
the sentence.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Граматички статус спацијалне клаузе – на други поглед, Грамматический статус придаточного предложения места – на второй взгляд, Grammatical Status of the Subordinate (Adverbial) Clause of Place – From Another View",
pages = "29-56",
volume = "74",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI1802029A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6470"
}
Алановић, М. Б.. (2018). Граматички статус спацијалне клаузе – на други поглед. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 74(2), 29-56.
https://doi.org/10.2298/JFI1802029A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6470
Алановић МБ. Граматички статус спацијалне клаузе – на други поглед. in Јужнословенски филолог. 2018;74(2):29-56.
doi:10.2298/JFI1802029A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6470 .
Алановић, Миливој Б., "Граматички статус спацијалне клаузе – на други поглед" in Јужнословенски филолог, 74, no. 2 (2018):29-56,
https://doi.org/10.2298/JFI1802029A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6470 .

Српски језик у светлу контрастивно-типолошких истраживања

Алановић, Миливој Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Алановић, Миливој Б.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6448
AB  - Основни циљ и сврха овога рада огледају се у жељи да се сачини
краћи преглед главних истраживачких праваца у србистици на пољу
контрастивно-типолошких испитивања, као и да се евентуално предвиде путеви њиховога даљег развоја. Задатак овога прилога није, дакле, да
поновно вреднује већ вредноване научне резултате објављене у домаћој
периодици, али је зато уз строгу селекцију тема направљен њихов избор у коме ће се, надамо се верно, огледати место српске лингвистике
у савременим лингвистичким стремљењима.
AB  - Основная цель данной работы – представить краткий обзор наиболее важных
направлений исследований в сербистике в области сопоставительноипологического изучения языков, а также предвидеть возможные пути их дальнейшего развития. Следовательно, задачей настоящей работы является не переоценка уже
оцененных научных результатов, опубликованных в отечественных периодических изданиях, а весьма тщательный, взыскательный отбор тем, максимально
достоверно отражающий место сербской лингвистики в современных тенденциях в языкознании.
AB  - The main aim of this work is to present the most important research results in
Serbian Lingistics in the field of contact and cognitive linguistics in the course of the
21st century. It was necessary to select those papers which were concerned with semantic,
lexical-grammatical, contact and cognitive themes and problems, but which at the
same time clearly represent the most important research tendencies and predict further
investigations in the language sciences.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Српски језик у светлу контрастивно-типолошких истраживања
T1  - Сопоставительно-типологических исследований
T1  - Serbian Language in the Light of Contrastive-Typological Researches
SP  - 355
EP  - 388
VL  - 73
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1702009A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6448
ER  - 
@article{
author = "Алановић, Миливој Б.",
year = "2017",
abstract = "Основни циљ и сврха овога рада огледају се у жељи да се сачини
краћи преглед главних истраживачких праваца у србистици на пољу
контрастивно-типолошких испитивања, као и да се евентуално предвиде путеви њиховога даљег развоја. Задатак овога прилога није, дакле, да
поновно вреднује већ вредноване научне резултате објављене у домаћој
периодици, али је зато уз строгу селекцију тема направљен њихов избор у коме ће се, надамо се верно, огледати место српске лингвистике
у савременим лингвистичким стремљењима., Основная цель данной работы – представить краткий обзор наиболее важных
направлений исследований в сербистике в области сопоставительноипологического изучения языков, а также предвидеть возможные пути их дальнейшего развития. Следовательно, задачей настоящей работы является не переоценка уже
оцененных научных результатов, опубликованных в отечественных периодических изданиях, а весьма тщательный, взыскательный отбор тем, максимально
достоверно отражающий место сербской лингвистики в современных тенденциях в языкознании., The main aim of this work is to present the most important research results in
Serbian Lingistics in the field of contact and cognitive linguistics in the course of the
21st century. It was necessary to select those papers which were concerned with semantic,
lexical-grammatical, contact and cognitive themes and problems, but which at the
same time clearly represent the most important research tendencies and predict further
investigations in the language sciences.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Српски језик у светлу контрастивно-типолошких истраживања, Сопоставительно-типологических исследований, Serbian Language in the Light of Contrastive-Typological Researches",
pages = "355-388",
volume = "73",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1702009A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6448"
}
Алановић, М. Б.. (2017). Српски језик у светлу контрастивно-типолошких истраживања. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 355-388.
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6448
Алановић МБ. Српски језик у светлу контрастивно-типолошких истраживања. in Јужнословенски филолог. 2017;73(3-4):355-388.
doi:10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6448 .
Алановић, Миливој Б., "Српски језик у светлу контрастивно-типолошких истраживања" in Јужнословенски филолог, 73, no. 3-4 (2017):355-388,
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6448 .

Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику (на примеру соматизама језик, ухо/уво, мозак и образ)

Штрбац, Гордана Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Штрбац, Гордана Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6445
AB  - У раду се испитује фразеолошки потенцијал соматизама језик,
ухо/уво, мозак и образ, под којим се подразумева њихова продуктивност
у формирању фразеологизама и улога у развоју фразеолошких значења. Циљ је да се покаже уграђеност њиховог појмовно-асоцијативног и
семантичко-деривационог потенцијала у фразеолошки. У семантичкој
анализи примера користе се методе концептуалне анализе, у првом реду појмовна метонимија и метафора, у оквирима које су поставили Џ.
Лејкоф, М. Џонсон и З. Кевечеш. Истраживање показује да у семантичко
језгро фразеологизама, попут имати дугачак језик, наћулити уши, имати мозга у глави, имати образ као ђон и сл., улазе они који означавају
активности датих делова тела или особине које се преко њих испољавају, због чега се метонимија издваја као доминантан механизам развоја
фразеолошког значења, и то у формули: ДЕО ТЕЛА ЗА СВОЈУ ФУНКЦИЈУ. Она
се, даље, комбинује с различитим метафоричним обрасцима.
AB  - В данной статье описывается роль соматической лексики в формировании
фразеологизмов на примере соматизмов језик, ухо/уво, мозак и образ. Корпусом
охвачено 211 фразеологических единиц, выписанных из фразеологических и дескриптивных словарей (такие, например, држати језик за зубима, немати длаке
на језику, пунити коме уши, говорити глувим ушима, имати мозга у глави, пунити
коме мозак, имати образ као ђон, човек црна образа, и тп.).
Анализ показывает, что фразеологический потенциал соматизмов зависит
от их понятийно-ассоциативного и семантико-деривационного потенциалов, т.е.
что соматизмы, у которых есть склонность к выраженной деривации и полисемии, участвуют в формировании большого числа фразеологических выражений.
Ставши членом фразеологизмов, соматизмы в них найболее часто вносят компонент семантического содержания, который относится к функции части тела,
именуемой ими, так что фразеологические значения формируются по метонимическому образу ЧАСТЬ ТЕЛА ДЛЯ СВОЕЙ ФУНКЦИИ. Следовательно, с помощью
фразеологизмов, которые содержат приведённые соматизмы, в основном описываются и оцениваются действия, осуществляющиеся частями тела обозначенные
ими. Такие значения происходят из ментальных представлений, в которых часть тела связывается с определёнными качествами, в которых она действует как субъект
определённого физического действия или его объект, или его средство. Метафорические образы, которые описаны, надстроены на упомянутую метонимическую модель.
Совпадение полученных результатов с данными из других языков указывает на универсальность функционирования плотского опыта в концепуализации
определённых сфер реальности.
AB  - This article focuses on the human body as the source domain in the conceptualization
of different activities in various target domains. The paper examines the role of
body part terms jezik, uho/uvo, mozak and obraz in the development of phraseological
meaning. The corpus for the research includes 211 idioms collected from the phraseological
and other dictionaries (for example, držati jezik za zubima, nemati dlake na
jeziku, puniti kome uši, govoriti gluvim ušima, imati mozga u glavi, puniti kome mozak,
imati obraz kao đon, čovek crna obraza, etc.).
The analysis shows that the phraseological potential of body part terms depends
on their conceptual, semantic and derivational potential, i.e. body part terms which have
a rich derivational and semantic network also have numerous idioms. The phraseological
meaning is often motivated by the functional seme in the sememe of the body
part term, so the metonymy BODY PART FOR ITS FUNCTION is the most common
pattern of semantic change. The idioms with lexemes jezik, uho/uvo, mozak and obraz
mainly denote actions that are peculiar to these parts of the body. These meanings are
based on metaphorical mental images in which the body parts have some qualities, or
operate as the subject, object or instrument of a physical action.
The existence of the same semantic patterns in other languages confirms the universality
of bodily experience in the conceptualization of emotions, knowledge and
reasoning, speaking, hearing, etc.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику (на примеру соматизама језик, ухо/уво, мозак и образ)
T1  - Фразеологический потенциал соматической лексики в сербском языке (на примере соматизмов језик, ухо/уво, мозак и образ)
T1  - The Phraseological Potential of Body Part Terms Jezik, Uho/Uvo, Mozak and Obraz in Serbian
SP  - 83
EP  - 113
VL  - 73
IS  - 1-2
DO  - 10.2298/JFI1702083S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6445
ER  - 
@article{
author = "Штрбац, Гордана Р.",
year = "2017",
abstract = "У раду се испитује фразеолошки потенцијал соматизама језик,
ухо/уво, мозак и образ, под којим се подразумева њихова продуктивност
у формирању фразеологизама и улога у развоју фразеолошких значења. Циљ је да се покаже уграђеност њиховог појмовно-асоцијативног и
семантичко-деривационог потенцијала у фразеолошки. У семантичкој
анализи примера користе се методе концептуалне анализе, у првом реду појмовна метонимија и метафора, у оквирима које су поставили Џ.
Лејкоф, М. Џонсон и З. Кевечеш. Истраживање показује да у семантичко
језгро фразеологизама, попут имати дугачак језик, наћулити уши, имати мозга у глави, имати образ као ђон и сл., улазе они који означавају
активности датих делова тела или особине које се преко њих испољавају, због чега се метонимија издваја као доминантан механизам развоја
фразеолошког значења, и то у формули: ДЕО ТЕЛА ЗА СВОЈУ ФУНКЦИЈУ. Она
се, даље, комбинује с различитим метафоричним обрасцима., В данной статье описывается роль соматической лексики в формировании
фразеологизмов на примере соматизмов језик, ухо/уво, мозак и образ. Корпусом
охвачено 211 фразеологических единиц, выписанных из фразеологических и дескриптивных словарей (такие, например, држати језик за зубима, немати длаке
на језику, пунити коме уши, говорити глувим ушима, имати мозга у глави, пунити
коме мозак, имати образ као ђон, човек црна образа, и тп.).
Анализ показывает, что фразеологический потенциал соматизмов зависит
от их понятийно-ассоциативного и семантико-деривационного потенциалов, т.е.
что соматизмы, у которых есть склонность к выраженной деривации и полисемии, участвуют в формировании большого числа фразеологических выражений.
Ставши членом фразеологизмов, соматизмы в них найболее часто вносят компонент семантического содержания, который относится к функции части тела,
именуемой ими, так что фразеологические значения формируются по метонимическому образу ЧАСТЬ ТЕЛА ДЛЯ СВОЕЙ ФУНКЦИИ. Следовательно, с помощью
фразеологизмов, которые содержат приведённые соматизмы, в основном описываются и оцениваются действия, осуществляющиеся частями тела обозначенные
ими. Такие значения происходят из ментальных представлений, в которых часть тела связывается с определёнными качествами, в которых она действует как субъект
определённого физического действия или его объект, или его средство. Метафорические образы, которые описаны, надстроены на упомянутую метонимическую модель.
Совпадение полученных результатов с данными из других языков указывает на универсальность функционирования плотского опыта в концепуализации
определённых сфер реальности., This article focuses on the human body as the source domain in the conceptualization
of different activities in various target domains. The paper examines the role of
body part terms jezik, uho/uvo, mozak and obraz in the development of phraseological
meaning. The corpus for the research includes 211 idioms collected from the phraseological
and other dictionaries (for example, držati jezik za zubima, nemati dlake na
jeziku, puniti kome uši, govoriti gluvim ušima, imati mozga u glavi, puniti kome mozak,
imati obraz kao đon, čovek crna obraza, etc.).
The analysis shows that the phraseological potential of body part terms depends
on their conceptual, semantic and derivational potential, i.e. body part terms which have
a rich derivational and semantic network also have numerous idioms. The phraseological
meaning is often motivated by the functional seme in the sememe of the body
part term, so the metonymy BODY PART FOR ITS FUNCTION is the most common
pattern of semantic change. The idioms with lexemes jezik, uho/uvo, mozak and obraz
mainly denote actions that are peculiar to these parts of the body. These meanings are
based on metaphorical mental images in which the body parts have some qualities, or
operate as the subject, object or instrument of a physical action.
The existence of the same semantic patterns in other languages confirms the universality
of bodily experience in the conceptualization of emotions, knowledge and
reasoning, speaking, hearing, etc.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику (на примеру соматизама језик, ухо/уво, мозак и образ), Фразеологический потенциал соматической лексики в сербском языке (на примере соматизмов језик, ухо/уво, мозак и образ), The Phraseological Potential of Body Part Terms Jezik, Uho/Uvo, Mozak and Obraz in Serbian",
pages = "83-113",
volume = "73",
number = "1-2",
doi = "10.2298/JFI1702083S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6445"
}
Штрбац, Г. Р.. (2017). Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику (на примеру соматизама језик, ухо/уво, мозак и образ). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(1-2), 83-113.
https://doi.org/10.2298/JFI1702083S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6445
Штрбац ГР. Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику (на примеру соматизама језик, ухо/уво, мозак и образ). in Јужнословенски филолог. 2017;73(1-2):83-113.
doi:10.2298/JFI1702083S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6445 .
Штрбац, Гордана Р., "Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику (на примеру соматизама језик, ухо/уво, мозак и образ)" in Јужнословенски филолог, 73, no. 1-2 (2017):83-113,
https://doi.org/10.2298/JFI1702083S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6445 .

Грецизми у српском географском терминосистему

Ајџановић, Милан С.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CONF
AU  - Ајџановић, Милан С.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9465
AB  - Рад се бави местом грецизама у савременом српском географском терми-
носистему. Грађа је прикупљена из различитих извора, како лексикографских
тако и нелексикографских, превасходно ускостручних. Укупно су прикупљена
1.032 термина који су потекли непосредно из грчког односно који су настали на
лексичком материјалу тог језика, те се и могу одредити као грецизми. Имајући
у виду укупан број термина страног порекла прикупљених за потребе једног ве-
ћег истраживања (2.546), јасно се види да, када су у питању овакви термини,
греци зми заузимају централно место у српском географском терминосистему.
AB  - This paper tackles grecisms in the Serbian geographical terminosystem excerpted from different
sources, both lexical and non-lexical, published in Serbian from the earliest periods of the
constitution of the language as a standard idiom (1868) to date. The analysis shows that among
2,564 terms in question as many as 1,032 (41%) can be regarded as grecisms, i.e. words that either
originate from Greek or were formed on the basis of Greek lexical material. Also, the terms in question
include almost the same number of simple (523) and complex terms (509), the latter of which
can be divided into 12 groups.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Словенска терминологија данас
T1  - Грецизми у српском географском терминосистему
SP  - 509
EP  - 519
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9465
ER  - 
@conference{
author = "Ајџановић, Милан С.",
year = "2017",
abstract = "Рад се бави местом грецизама у савременом српском географском терми-
носистему. Грађа је прикупљена из различитих извора, како лексикографских
тако и нелексикографских, превасходно ускостручних. Укупно су прикупљена
1.032 термина који су потекли непосредно из грчког односно који су настали на
лексичком материјалу тог језика, те се и могу одредити као грецизми. Имајући
у виду укупан број термина страног порекла прикупљених за потребе једног ве-
ћег истраживања (2.546), јасно се види да, када су у питању овакви термини,
греци зми заузимају централно место у српском географском терминосистему., This paper tackles grecisms in the Serbian geographical terminosystem excerpted from different
sources, both lexical and non-lexical, published in Serbian from the earliest periods of the
constitution of the language as a standard idiom (1868) to date. The analysis shows that among
2,564 terms in question as many as 1,032 (41%) can be regarded as grecisms, i.e. words that either
originate from Greek or were formed on the basis of Greek lexical material. Also, the terms in question
include almost the same number of simple (523) and complex terms (509), the latter of which
can be divided into 12 groups.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
title = "Грецизми у српском географском терминосистему",
pages = "509-519",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9465"
}
Ајџановић, М. С.. (2017). Грецизми у српском географском терминосистему. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 509-519.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9465
Ајџановић МС. Грецизми у српском географском терминосистему. in Словенска терминологија данас. 2017;:509-519.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9465 .
Ајџановић, Милан С., "Грецизми у српском географском терминосистему" in Словенска терминологија данас (2017):509-519,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9465 .

Термини у домену нанотехнологије

Штасни, Гордана Р.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CONF
AU  - Штасни, Гордана Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9462
AB  - Рад је посвећен терминима који се јављају у нанотехнологији, једној од
најновијих интердисциплинарних наука. Ове термине је потребно сагледати са
становишта адаптације, јер се у српском, али и у другим језицима, усвајају по-
средством енглеског језика, а затим успоставити норму на правописном плану.
Будући да је интердисциплинарност основно обележје нанотехнологије, важно
је описати структуру овог терминолошког система, сагледати лексичка поља у
оквиру њега и испитати односе који се успостављају међу лексемама са стано-
вишта хипонимије. Грађа представљена у раду прикупљена је углавном из
стручне литературе и са електронских извора.
AB  - This paper focuses on the terms which appear in nanotechnology, one of the most recent interdisciplinary
sciences. Since interdisciplinarity is its fundamental characteristic, it is important to
describe the structure of this terminological system, perceive the lexical fields within it and examine
the relations they build from the point of view of hyponymy. These terms should also be perceived
from the standpoint of adaptation, since in Serbian, as well as in other languages, they are adopted
via English, and then a norm should be established on the orthographic level. The corpus for this
paper was mainly collected from academic writing and electronic sources.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Словенска терминологија данас
T1  - Термини у домену нанотехнологије
SP  - 469
EP  - 479
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9462
ER  - 
@conference{
author = "Штасни, Гордана Р.",
year = "2017",
abstract = "Рад је посвећен терминима који се јављају у нанотехнологији, једној од
најновијих интердисциплинарних наука. Ове термине је потребно сагледати са
становишта адаптације, јер се у српском, али и у другим језицима, усвајају по-
средством енглеског језика, а затим успоставити норму на правописном плану.
Будући да је интердисциплинарност основно обележје нанотехнологије, важно
је описати структуру овог терминолошког система, сагледати лексичка поља у
оквиру њега и испитати односе који се успостављају међу лексемама са стано-
вишта хипонимије. Грађа представљена у раду прикупљена је углавном из
стручне литературе и са електронских извора., This paper focuses on the terms which appear in nanotechnology, one of the most recent interdisciplinary
sciences. Since interdisciplinarity is its fundamental characteristic, it is important to
describe the structure of this terminological system, perceive the lexical fields within it and examine
the relations they build from the point of view of hyponymy. These terms should also be perceived
from the standpoint of adaptation, since in Serbian, as well as in other languages, they are adopted
via English, and then a norm should be established on the orthographic level. The corpus for this
paper was mainly collected from academic writing and electronic sources.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
title = "Термини у домену нанотехнологије",
pages = "469-479",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9462"
}
Штасни, Г. Р.. (2017). Термини у домену нанотехнологије. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 469-479.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9462
Штасни ГР. Термини у домену нанотехнологије. in Словенска терминологија данас. 2017;:469-479.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9462 .
Штасни, Гордана Р., "Термини у домену нанотехнологије" in Словенска терминологија данас (2017):469-479,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9462 .

Лексичко-семантичка обележја предикатива у прилошким предикатским изразима

Ајџановић, Јелена Т.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Ајџановић, Јелена Т.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1173
AB  - Прилошки предикатски израз и јесу обавезно двочлане структуре, сачињене од функционалног глагола и прилошког предикатива као семантичким тежиштем предикације. У раду се анализирају лексичко-семантичка обележја лексема које творе неглаголску компоненту посматраних веза, што се своди на следеће: (а) утврђивање и опис семантичких компоненти неопходних за реализацију функције предикатива; (б) формирање индекса лексичких поља и микропоља прилошких и именичких лексема у датој позицији; (в) сагледавање, уз примену компоненцијалне методе, семантичке спојивости ових лексема са функционалним глаголима.
AB  - Research has shown that the position of predicative can be occupied by all the lexemes which through their syntactic and semantic behavior exemplify adverbs. This paper analyses lexical and semantic features of the lexemes which make up a nonverbal component of the studied relations, with the aim of establishing and describing which semantic components are necessary in their semantic structure so that they could realize the given syntactic position. Furthermore, this paper provides an index of lexical fi elds and micro fi elds of adverbial and nominal lexemes occupying the position of predicate and analyzes the frequency of the former or the latter inseparate classes, as well as their possible stylistic markedness (compare for example it is nice|good to do something vs. it’s great to do something).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа : зборник научних радова
T1  - Лексичко-семантичка обележја предикатива у прилошким предикатским изразима
SP  - 533
EP  - 546
DO  - 10.5281/zenodo.433522
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1173
ER  - 
@inbook{
author = "Ајџановић, Јелена Т.",
year = "2016",
abstract = "Прилошки предикатски израз и јесу обавезно двочлане структуре, сачињене од функционалног глагола и прилошког предикатива као семантичким тежиштем предикације. У раду се анализирају лексичко-семантичка обележја лексема које творе неглаголску компоненту посматраних веза, што се своди на следеће: (а) утврђивање и опис семантичких компоненти неопходних за реализацију функције предикатива; (б) формирање индекса лексичких поља и микропоља прилошких и именичких лексема у датој позицији; (в) сагледавање, уз примену компоненцијалне методе, семантичке спојивости ових лексема са функционалним глаголима., Research has shown that the position of predicative can be occupied by all the lexemes which through their syntactic and semantic behavior exemplify adverbs. This paper analyses lexical and semantic features of the lexemes which make up a nonverbal component of the studied relations, with the aim of establishing and describing which semantic components are necessary in their semantic structure so that they could realize the given syntactic position. Furthermore, this paper provides an index of lexical fi elds and micro fi elds of adverbial and nominal lexemes occupying the position of predicate and analyzes the frequency of the former or the latter inseparate classes, as well as their possible stylistic markedness (compare for example it is nice|good to do something vs. it’s great to do something).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа : зборник научних радова",
booktitle = "Лексичко-семантичка обележја предикатива у прилошким предикатским изразима",
pages = "533-546",
doi = "10.5281/zenodo.433522",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1173"
}
Ајџановић, Ј. Т.. (2016). Лексичко-семантичка обележја предикатива у прилошким предикатским изразима. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа : зборник научних радова
Београд : Институт за српски језик САНУ., 533-546.
https://doi.org/10.5281/zenodo.433522
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1173
Ајџановић ЈТ. Лексичко-семантичка обележја предикатива у прилошким предикатским изразима. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа : зборник научних радова. 2016;:533-546.
doi:10.5281/zenodo.433522
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1173 .
Ајџановић, Јелена Т., "Лексичко-семантичка обележја предикатива у прилошким предикатским изразима" in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа : зборник научних радова (2016):533-546,
https://doi.org/10.5281/zenodo.433522 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1173 .

Нејезички и језички фактори за конципирање речника колокација српског језикa

Дражић, Јасмина Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Дражић, Јасмина Н.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1724
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
T1  - Нејезички и језички фактори за конципирање речника колокација српског језикa
SP  - 305
EP  - 320
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1724
ER  - 
@article{
author = "Дражић, Јасмина Н.",
year = "2016",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа",
title = "Нејезички и језички фактори за конципирање речника колокација српског језикa",
pages = "305-320",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1724"
}
Дражић, Ј. Н.. (2016). Нејезички и језички фактори за конципирање речника колокација српског језикa. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
Београд : Институт за српски језик САНУ., 305-320.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1724
Дражић ЈН. Нејезички и језички фактори за конципирање речника колокација српског језикa. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа. 2016;:305-320.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1724 .
Дражић, Јасмина Н., "Нејезички и језички фактори за конципирање речника колокација српског језикa" in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа (2016):305-320,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1724 .

Односи кореферентности у сложеној реченици са допунском клаузом

Московљевић Поповић, Јасмина Д.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Московљевић Поповић, Јасмина Д.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6420
AB  - The main purpose of this paper is to analyze different coreference relations
which can be established in a complex sentence between one of the arguments
of the matrix clause and the understood/implicit subject of the complement
clause introduced by the complementizer “da’”’. Various patterns of control re-
lations which are present in contemporary Serbian — obligatory, non-obliga-
tory, and shared control — have been enumerated and exemplified. Different
types of constructions and different classes of verbs which introduce (or may
introduce) control relations have been identified and patterns of control instan-
tiated by them have been described. It has been argued that the analysis of the
Serbian data indicates that a type of the matrix predicate is not the only factor
which determines the control relations established in a complex sentence, but
that a type of situation/event described in the complement clause, as well as the
relationship between the events denoted by the matrix and the complement cla-
uses have their influence too.
AB  - У раду су анализирани односи кореферентности (контроле) који
се успостављају између једног од аргумената управног предиката и неекс плицираног субјекта допунске конструкције унутар сложене реченице са комплементизатором „да“. У савременом српском језику могући
су и јављају се различити типови контроле: облигаторна, опциона и подељена контрола. Идентификоване су различите глаголске поткласе чији
се чланови могу реализовати као управни предикати у сложеним ре ченицама са допунском клаузом и описани су односи кореферентности који
се у њима успостављају. Показано је да у српском језику, уз тип управног глагола, и тип ситуације која се исказује допунском конструкцијом,
као и однос између ситуација/догађаја исказаних управном и допунском
клаузом значајно утичу на избор контролора неексплицираног субјекта
допунске конструкције.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Односи кореферентности у сложеној реченици са допунском клаузом
T1  - Coreference Relations in Complex Sentence with а Complement Clause
SP  - 187
EP  - 202
VL  - 71
VL  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1504187M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6420
ER  - 
@article{
author = "Московљевић Поповић, Јасмина Д.",
year = "2015",
abstract = "The main purpose of this paper is to analyze different coreference relations
which can be established in a complex sentence between one of the arguments
of the matrix clause and the understood/implicit subject of the complement
clause introduced by the complementizer “da’”’. Various patterns of control re-
lations which are present in contemporary Serbian — obligatory, non-obliga-
tory, and shared control — have been enumerated and exemplified. Different
types of constructions and different classes of verbs which introduce (or may
introduce) control relations have been identified and patterns of control instan-
tiated by them have been described. It has been argued that the analysis of the
Serbian data indicates that a type of the matrix predicate is not the only factor
which determines the control relations established in a complex sentence, but
that a type of situation/event described in the complement clause, as well as the
relationship between the events denoted by the matrix and the complement cla-
uses have their influence too., У раду су анализирани односи кореферентности (контроле) који
се успостављају између једног од аргумената управног предиката и неекс плицираног субјекта допунске конструкције унутар сложене реченице са комплементизатором „да“. У савременом српском језику могући
су и јављају се различити типови контроле: облигаторна, опциона и подељена контрола. Идентификоване су различите глаголске поткласе чији
се чланови могу реализовати као управни предикати у сложеним ре ченицама са допунском клаузом и описани су односи кореферентности који
се у њима успостављају. Показано је да у српском језику, уз тип управног глагола, и тип ситуације која се исказује допунском конструкцијом,
као и однос између ситуација/догађаја исказаних управном и допунском
клаузом значајно утичу на избор контролора неексплицираног субјекта
допунске конструкције.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Односи кореферентности у сложеној реченици са допунском клаузом, Coreference Relations in Complex Sentence with а Complement Clause",
pages = "187-202",
volume = "71, 3-4",
doi = "10.2298/JFI1504187M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6420"
}
Московљевић Поповић, Ј. Д.. (2015). Односи кореферентности у сложеној реченици са допунском клаузом. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 71, 187-202.
https://doi.org/10.2298/JFI1504187M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6420
Московљевић Поповић ЈД. Односи кореферентности у сложеној реченици са допунском клаузом. in Јужнословенски филолог. 2015;71:187-202.
doi:10.2298/JFI1504187M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6420 .
Московљевић Поповић, Јасмина Д., "Односи кореферентности у сложеној реченици са допунском клаузом" in Јужнословенски филолог, 71 (2015):187-202,
https://doi.org/10.2298/JFI1504187M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6420 .

Именички англицизми на -ер у српском језику

Штасни, Гордана Р.; Штрбац, Гордана Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Штасни, Гордана Р.
AU  - Штрбац, Гордана Р.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6424
AB  - За анализу су одабрани англицизми на -ер због њихове значајне заступљености у српском језику, у који улазе углавном као оправдани англицизми попуњавајући лексичке празнине или уносећи нове значењске
нијансе. У раду су приказани начини њиховог уласка у лексички систем
српског језика: а) као изоловане јединице, б) заједно са другим англицизмима са којима су у творбено-семантичкој вези или в) заједно са
адаптираном мотивном речју и другим дериватима. Начин уласка позајмљеница у језик прималац веома је важан и у директној је вези са
концептуалном и идеографском вредношћу које заједно са ознаком/ознакама улазе у језик. Одабраним примерима илустроване су семантичке и деривационе специфичности ових јединица, на основу којих је процењен и степен њихове интегрисаности у систем српског језика. Као посебан показатељ интегрисаности у језик прималац, сагледани су и парадигматски односи које ове јединице успостављају са другим англицизмима и домаћим или одомаћеним јединицама.
AB  - This paper gives an account of morphological-derivational and semantic characteristics
of the nominal Anglicisms ending in -er, how they entered the Serbian language,
the degree of their integration and their place in the lexicon. Typically, those are
nouns pertaining to the nomina agentis, nomina professionis and nomina instrumenti
categories, which belong to the general wordstock or the terminological systems. They
are mainly obvious and justified Anglicisms which are highly integrated into the language.
The analysis shows that these units enter Serbian isolatedly (broker, revolver,
brauzer) or together with other semantically or derivationally related Anglicisms (pejdžer
– pejdžing, kidnapovati – kidnaper, džogirati – džoger – džoging). The Anglicisms
ending in -er which entered Serbian isolatedly are usually not subject to further
derivation as a form of secondary adaptation. On the other hand, if the Anglicisms enter
as parts of a series, every member has the capacity for derivation varieties, e.g. skenirati
[skener] > skeniranje, tenis [teniser] > teniski, teniser > teniserski, teniserka.
The extent to which these Anglicisms are integrated into the system of the recipient
language is confirmed by their capacity for further semantic variations (using
different mechanisms), and reflects on their tendency to form paradigmatic relations
with native and nativized units.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Именички англицизми на -ер у српском језику
T1  - Nominal Anglicisms in -er in Serbian
EP  - 67
VL  - 71
IS  - 3-4
IS  - 44
DO  - 10.2298/JFI1470009T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6424
ER  - 
@article{
author = "Штасни, Гордана Р. and Штрбац, Гордана Р.",
year = "2015",
abstract = "За анализу су одабрани англицизми на -ер због њихове значајне заступљености у српском језику, у који улазе углавном као оправдани англицизми попуњавајући лексичке празнине или уносећи нове значењске
нијансе. У раду су приказани начини њиховог уласка у лексички систем
српског језика: а) као изоловане јединице, б) заједно са другим англицизмима са којима су у творбено-семантичкој вези или в) заједно са
адаптираном мотивном речју и другим дериватима. Начин уласка позајмљеница у језик прималац веома је важан и у директној је вези са
концептуалном и идеографском вредношћу које заједно са ознаком/ознакама улазе у језик. Одабраним примерима илустроване су семантичке и деривационе специфичности ових јединица, на основу којих је процењен и степен њихове интегрисаности у систем српског језика. Као посебан показатељ интегрисаности у језик прималац, сагледани су и парадигматски односи које ове јединице успостављају са другим англицизмима и домаћим или одомаћеним јединицама., This paper gives an account of morphological-derivational and semantic characteristics
of the nominal Anglicisms ending in -er, how they entered the Serbian language,
the degree of their integration and their place in the lexicon. Typically, those are
nouns pertaining to the nomina agentis, nomina professionis and nomina instrumenti
categories, which belong to the general wordstock or the terminological systems. They
are mainly obvious and justified Anglicisms which are highly integrated into the language.
The analysis shows that these units enter Serbian isolatedly (broker, revolver,
brauzer) or together with other semantically or derivationally related Anglicisms (pejdžer
– pejdžing, kidnapovati – kidnaper, džogirati – džoger – džoging). The Anglicisms
ending in -er which entered Serbian isolatedly are usually not subject to further
derivation as a form of secondary adaptation. On the other hand, if the Anglicisms enter
as parts of a series, every member has the capacity for derivation varieties, e.g. skenirati
[skener] > skeniranje, tenis [teniser] > teniski, teniser > teniserski, teniserka.
The extent to which these Anglicisms are integrated into the system of the recipient
language is confirmed by their capacity for further semantic variations (using
different mechanisms), and reflects on their tendency to form paradigmatic relations
with native and nativized units.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Именички англицизми на -ер у српском језику, Nominal Anglicisms in -er in Serbian",
pages = "67",
volume = "71",
number = "3-4, 44",
doi = "10.2298/JFI1470009T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6424"
}
Штасни, Г. Р.,& Штрбац, Г. Р.. (2015). Именички англицизми на -ер у српском језику. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 71(3-4).
https://doi.org/10.2298/JFI1470009T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6424
Штасни ГР, Штрбац ГР. Именички англицизми на -ер у српском језику. in Јужнословенски филолог. 2015;71(3-4):null-67.
doi:10.2298/JFI1470009T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6424 .
Штасни, Гордана Р., Штрбац, Гордана Р., "Именички англицизми на -ер у српском језику" in Јужнословенски филолог, 71, no. 3-4 (2015),
https://doi.org/10.2298/JFI1470009T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6424 .

Допунска реченица уз каузативно-манипулативне глаголе

Алановић, Миливој Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Алановић, Миливој Б.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6415
AB  - У раду се наводе и тумаче кључна структурна и семантичка обележја допунских реченица које имају функцију објекта, директног или
индиректног, уз један тип каузативних глагола – каузативно-манипула тивне. С обзиром на то да је у литератури у више наврата указивано на
струк турна обележја допунских реченица, тежиште рада усмерено је
на то да се истакне значењска поливалентност овог реченичног типа,
као и зависност реализованога значења реченице од типа регенса, у
овом случају глагола.
AB  - This paper presents the key structural and semantic features of the complement
sentences that have the primary function of direct or indirect objects
of one type of causative verbs – causative-manipulative verbs. Since the syntactic
literature frequently discusses the structural characteristics of the complement
sentences, the main objective of this article is focused on the semantic diversity
of this type of sentences. The goal of the article is to determine the dependence
of the realized meaning of a sentence on the semantic type of the main
verb.
Although the conjunction da is a typical subordinator of these sentences,
a series of communicative verbs allows the use of complement sentences with
interrogative adverbs and pronouns in the function of conjunctions.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Допунска реченица уз каузативно-манипулативне глаголе
T1  - Complement Sentences – Complementizers of Causative-Manipulative Verbs
SP  - 203
EP  - 232
VL  - 71
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1504203A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6415
ER  - 
@article{
author = "Алановић, Миливој Б.",
year = "2015",
abstract = "У раду се наводе и тумаче кључна структурна и семантичка обележја допунских реченица које имају функцију објекта, директног или
индиректног, уз један тип каузативних глагола – каузативно-манипула тивне. С обзиром на то да је у литератури у више наврата указивано на
струк турна обележја допунских реченица, тежиште рада усмерено је
на то да се истакне значењска поливалентност овог реченичног типа,
као и зависност реализованога значења реченице од типа регенса, у
овом случају глагола., This paper presents the key structural and semantic features of the complement
sentences that have the primary function of direct or indirect objects
of one type of causative verbs – causative-manipulative verbs. Since the syntactic
literature frequently discusses the structural characteristics of the complement
sentences, the main objective of this article is focused on the semantic diversity
of this type of sentences. The goal of the article is to determine the dependence
of the realized meaning of a sentence on the semantic type of the main
verb.
Although the conjunction da is a typical subordinator of these sentences,
a series of communicative verbs allows the use of complement sentences with
interrogative adverbs and pronouns in the function of conjunctions.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Допунска реченица уз каузативно-манипулативне глаголе, Complement Sentences – Complementizers of Causative-Manipulative Verbs",
pages = "203-232",
volume = "71",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1504203A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6415"
}
Алановић, М. Б.. (2015). Допунска реченица уз каузативно-манипулативне глаголе. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 71(3-4), 203-232.
https://doi.org/10.2298/JFI1504203A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6415
Алановић МБ. Допунска реченица уз каузативно-манипулативне глаголе. in Јужнословенски филолог. 2015;71(3-4):203-232.
doi:10.2298/JFI1504203A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6415 .
Алановић, Миливој Б., "Допунска реченица уз каузативно-манипулативне глаголе" in Јужнословенски филолог, 71, no. 3-4 (2015):203-232,
https://doi.org/10.2298/JFI1504203A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6415 .

Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације

Алановић, Миливој Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Алановић, Миливој Б.
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6298
AB  - Иако је реч о категорији подложној објективној и емпиријској провери, у овоме раду намеравамо да укажемо на примере у којима долази до изражаја субјективна перцепција односа каузалне међузависности међу одговарајућим појавама и процесима, при чему се компонента субјективности изражава увођењем одговарајућих модалних речи у функцији каузалних регулатора, попут прилога и прилошких израза типа без разлога, узалуд итд., као у примеру Узалуд је чека јер она неће доћи. По следњи пример указује да се тек увођењем одговарајућих каузалних регулатора међу саодносним реченицама може успоставити узрочно-последична веза – стога што узрок не регулише ток радње, већ се њим неутралише њена сврсисходност. С друге стране, каузалним регулатором типа без разлога наглашава се да радња узрочне реченице не може или не треба да буде ствар ни узрок последичне радње, као у примеру Љутиш се без разлога јер сам се само шалио. Овај вид каузалне регу лације, успостављен на хипотаксичком и паратаксичком нивоу, у фокусу је овога истраживања.
AB  - Ob wohl es sich im Fal le der Kausalität um eine objek ti ve Ka te go rie han -
delt, in di e ser Ar be it wol len wir auf di e je ni gen Be i spi e le zurückwe i sen, bei
de nen die su bjek ti ve Wa hr neh mung einer ka u sa len Be zi e hung in einem
Gesche hen die entsche i den de Rol le spi elt. Di e se su bjek ti ve Per spek ti ve ist im
Satz durch die Einführung von Mo dal wör tern in der Funk tion von ka u sa len
Re gu la to ren aus ge drückt wor den, wie z. B. zwec klos, sin nlos usw. Nur durch
die Einführung ge e ig ne ter ka u sa ler Re gu la to ren können zwei Gesche hen in
Grund-Konsequenz-Verbindung zusammengebracht werden: Du bist um sonnst
ge kom men, ich bin schon fer tig. Eine de rar ti ge Möglichkeit ein Gesche hen zu
ver ste hen lässt sich auf ver schi e den syntak tischen Ebe nen aus zu drücken.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације
T1  - Arten der lexikalischen regulierung der Kausalität im rahmen des komplexen Satzes
SP  - 91
EP  - 109
VL  - 70
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6298
ER  - 
@article{
author = "Алановић, Миливој Б.",
year = "2014",
abstract = "Иако је реч о категорији подложној објективној и емпиријској провери, у овоме раду намеравамо да укажемо на примере у којима долази до изражаја субјективна перцепција односа каузалне међузависности међу одговарајућим појавама и процесима, при чему се компонента субјективности изражава увођењем одговарајућих модалних речи у функцији каузалних регулатора, попут прилога и прилошких израза типа без разлога, узалуд итд., као у примеру Узалуд је чека јер она неће доћи. По следњи пример указује да се тек увођењем одговарајућих каузалних регулатора међу саодносним реченицама може успоставити узрочно-последична веза – стога што узрок не регулише ток радње, већ се њим неутралише њена сврсисходност. С друге стране, каузалним регулатором типа без разлога наглашава се да радња узрочне реченице не може или не треба да буде ствар ни узрок последичне радње, као у примеру Љутиш се без разлога јер сам се само шалио. Овај вид каузалне регу лације, успостављен на хипотаксичком и паратаксичком нивоу, у фокусу је овога истраживања., Ob wohl es sich im Fal le der Kausalität um eine objek ti ve Ka te go rie han -
delt, in di e ser Ar be it wol len wir auf di e je ni gen Be i spi e le zurückwe i sen, bei
de nen die su bjek ti ve Wa hr neh mung einer ka u sa len Be zi e hung in einem
Gesche hen die entsche i den de Rol le spi elt. Di e se su bjek ti ve Per spek ti ve ist im
Satz durch die Einführung von Mo dal wör tern in der Funk tion von ka u sa len
Re gu la to ren aus ge drückt wor den, wie z. B. zwec klos, sin nlos usw. Nur durch
die Einführung ge e ig ne ter ka u sa ler Re gu la to ren können zwei Gesche hen in
Grund-Konsequenz-Verbindung zusammengebracht werden: Du bist um sonnst
ge kom men, ich bin schon fer tig. Eine de rar ti ge Möglichkeit ein Gesche hen zu
ver ste hen lässt sich auf ver schi e den syntak tischen Ebe nen aus zu drücken.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације, Arten der lexikalischen regulierung der Kausalität im rahmen des komplexen Satzes",
pages = "91-109",
volume = "70",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6298"
}
Алановић, М. Б.. (2014). Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 70, 91-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6298
Алановић МБ. Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације. in Јужнословенски филолог. 2014;70:91-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6298 .
Алановић, Миливој Б., "Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације" in Јужнословенски филолог, 70 (2014):91-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6298 .

Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације

Алановић, Миливој Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Алановић, Миливој Б.
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1181
AB  - Obwohl es sich im Falle der Kausalität um eine objektive Kategorie handelt, in dieser Arbeit wollen wir auf diejenigen Beispiele zurückweisen, bei denen die subjektive Wahrnehmung einer kausalen Beziehung in einem Geschehen die entscheidende Rolle spielt. Diese subjektive Perspektive ist im Satz durch die Einführung von Modalwörtern in der Funktion von kausalen Regulatoren ausgedrückt worden, wie z. B. zwecklos, sinnlos usw. Nur durch die Einführung geeigneter kausaler Regulatoren können zwei Geschehen in Grund-Konsequenz-Verbindung zusammengebracht werden: Du bist um sonnst gekommen, ich bin schon fertig. Eine derartige Möglichkeit ein Geschehen zu verstehen lässt sich auf verschieden syntaktischen Ebenen auszudrücken.
AB  - Иако је реч о категори ји подложној објективној и емпиријској прове ри, у овоме раду намеравамо да укажемо на примере у којима долази до изражаја субјективна перцепција односа каузалне међузависности међу одговарајућим појавама и процесима, при чему се компонента субјекитивности изражава увођењем одговарајућих модалних речи у функ ци ји каузалних регулатора, попут прилога и прилошких израза типа без разлога, узалуд итд., као у примеру Узалуд је чека јер она неће доћи. По следњи пример указује да се тек увођењем одговарајућих каузалних регулатора међу саодносним реченицама може успоставити узрочно-последична веза – стога што узрок не регулише ток рад ње, већ се њим неутралише н њена сврсисходност. С друге стране, каузалним регулатором типа без разлога наглашава се да радња узрочне реченице не може или не треба да буде ствар ни узрок последичне радње, као у примеру Љутиш се без разлога јер сам се само шалио. Овај вид каузалне регулације, успостављен на хипотаксичком и паратаксичком нивоу, у фокусу је овога истраживања.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације
SP  - 91
EP  - 105
VL  - 70
DO  - 10.2298/JFI1470091A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1181
ER  - 
@article{
author = "Алановић, Миливој Б.",
year = "2014",
abstract = "Obwohl es sich im Falle der Kausalität um eine objektive Kategorie handelt, in dieser Arbeit wollen wir auf diejenigen Beispiele zurückweisen, bei denen die subjektive Wahrnehmung einer kausalen Beziehung in einem Geschehen die entscheidende Rolle spielt. Diese subjektive Perspektive ist im Satz durch die Einführung von Modalwörtern in der Funktion von kausalen Regulatoren ausgedrückt worden, wie z. B. zwecklos, sinnlos usw. Nur durch die Einführung geeigneter kausaler Regulatoren können zwei Geschehen in Grund-Konsequenz-Verbindung zusammengebracht werden: Du bist um sonnst gekommen, ich bin schon fertig. Eine derartige Möglichkeit ein Geschehen zu verstehen lässt sich auf verschieden syntaktischen Ebenen auszudrücken., Иако је реч о категори ји подложној објективној и емпиријској прове ри, у овоме раду намеравамо да укажемо на примере у којима долази до изражаја субјективна перцепција односа каузалне међузависности међу одговарајућим појавама и процесима, при чему се компонента субјекитивности изражава увођењем одговарајућих модалних речи у функ ци ји каузалних регулатора, попут прилога и прилошких израза типа без разлога, узалуд итд., као у примеру Узалуд је чека јер она неће доћи. По следњи пример указује да се тек увођењем одговарајућих каузалних регулатора међу саодносним реченицама може успоставити узрочно-последична веза – стога што узрок не регулише ток рад ње, већ се њим неутралише н њена сврсисходност. С друге стране, каузалним регулатором типа без разлога наглашава се да радња узрочне реченице не може или не треба да буде ствар ни узрок последичне радње, као у примеру Љутиш се без разлога јер сам се само шалио. Овај вид каузалне регулације, успостављен на хипотаксичком и паратаксичком нивоу, у фокусу је овога истраживања.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације",
pages = "91-105",
volume = "70",
doi = "10.2298/JFI1470091A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1181"
}
Алановић, М. Б.. (2014). Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 70, 91-105.
https://doi.org/10.2298/JFI1470091A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1181
Алановић МБ. Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације. in Јужнословенски филолог. 2014;70:91-105.
doi:10.2298/JFI1470091A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1181 .
Алановић, Миливој Б., "Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације" in Јужнословенски филолог, 70 (2014):91-105,
https://doi.org/10.2298/JFI1470091A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1181 .

Some modifications of temporal relation in the sentence with the temporal clause

Антонић, Ивана Н.

(2013)

TY  - JOUR
AU  - Антонић, Ивана Н.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3003
AB  - The subject matter of this paper is the modification of temporal relation in the complex sentence with the temporal clause. At the functional different Serbian language corpus the author notices the next types of modified temporality: excepted locational simultaneity complete or partial, and excepted locationalorientational posteriority formalized by the structure V SAMO/JEDINO/OSIM/SEM/IZUZEV(ONDA) KAD VSub, and excepted locational simultaneity/excepted terminativity formalized by the structure V SAMO DOK (Neg) VSub; sutuational locational simultaneity complete or partial formalized by the structure V U SITUACIJI / U SLUČAJU KAD VSub, with the posibility to be exceptivly modified in the structure V IZUZEV U SITUACIJI / U SLUČAJU KAD VSub; situational-concessive locational simultaneity complete or partial formalized by the structure V (ČAK) I (ONDA) KAD VSub; situational-conditional locational-orientational posteriority formalized by the structure V TEK (ONDA) KAD VSub, and situational-conditional orientational posteriority formalized by the structure V TEK POŠTO VSub or V TEK NAKON ŠTO VSub and situational-conditional orientational quantified posteriority formalized by the structure V Quant TEK POŠTO VSub, and finaly situational-conditional terminativity formalized by the structure (Neg) V SVE DOK Neg VSub. It can ocure sporadically supstitutiv temporality formalized by the structure V DetTemp (U)MESTO KAD VSub, and consecutive-adversative temporality formalized by the structure KAD VSub A (ONDA) V.
AB  - Rad se bavi nekim modifikacijama vremenskog odnosa u rečenici s temporalnom klauzom. Na korpusu funkcionalno različite jezičke građe uočavaju se sledeći tipovi modifikovane temporalnosti: eksceptivna, situaciona, eksceptivno-situaciona, situaciono-koncesivna, situaciono-uslovna, a sporadično i supstitutivna i konsekutivno -adversativna, kao i formalne osobenosti temporalnih rečeničnih struktura s tim značenjskim modifikacijama.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Some modifications of temporal relation in the sentence with the temporal clause
T1  - Неке модификације временског односа у реченици с темпоралном клаузом
SP  - 335
EP  - 345
IS  - 69
DO  - 10.2298/JFI1369335A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3003
ER  - 
@article{
author = "Антонић, Ивана Н.",
year = "2013",
abstract = "The subject matter of this paper is the modification of temporal relation in the complex sentence with the temporal clause. At the functional different Serbian language corpus the author notices the next types of modified temporality: excepted locational simultaneity complete or partial, and excepted locationalorientational posteriority formalized by the structure V SAMO/JEDINO/OSIM/SEM/IZUZEV(ONDA) KAD VSub, and excepted locational simultaneity/excepted terminativity formalized by the structure V SAMO DOK (Neg) VSub; sutuational locational simultaneity complete or partial formalized by the structure V U SITUACIJI / U SLUČAJU KAD VSub, with the posibility to be exceptivly modified in the structure V IZUZEV U SITUACIJI / U SLUČAJU KAD VSub; situational-concessive locational simultaneity complete or partial formalized by the structure V (ČAK) I (ONDA) KAD VSub; situational-conditional locational-orientational posteriority formalized by the structure V TEK (ONDA) KAD VSub, and situational-conditional orientational posteriority formalized by the structure V TEK POŠTO VSub or V TEK NAKON ŠTO VSub and situational-conditional orientational quantified posteriority formalized by the structure V Quant TEK POŠTO VSub, and finaly situational-conditional terminativity formalized by the structure (Neg) V SVE DOK Neg VSub. It can ocure sporadically supstitutiv temporality formalized by the structure V DetTemp (U)MESTO KAD VSub, and consecutive-adversative temporality formalized by the structure KAD VSub A (ONDA) V., Rad se bavi nekim modifikacijama vremenskog odnosa u rečenici s temporalnom klauzom. Na korpusu funkcionalno različite jezičke građe uočavaju se sledeći tipovi modifikovane temporalnosti: eksceptivna, situaciona, eksceptivno-situaciona, situaciono-koncesivna, situaciono-uslovna, a sporadično i supstitutivna i konsekutivno -adversativna, kao i formalne osobenosti temporalnih rečeničnih struktura s tim značenjskim modifikacijama.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Some modifications of temporal relation in the sentence with the temporal clause, Неке модификације временског односа у реченици с темпоралном клаузом",
pages = "335-345",
number = "69",
doi = "10.2298/JFI1369335A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3003"
}
Антонић, И. Н.. (2013). Some modifications of temporal relation in the sentence with the temporal clause. in Јужнословенски филолог(69), 335-345.
https://doi.org/10.2298/JFI1369335A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3003
Антонић ИН. Some modifications of temporal relation in the sentence with the temporal clause. in Јужнословенски филолог. 2013;(69):335-345.
doi:10.2298/JFI1369335A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3003 .
Антонић, Ивана Н., "Some modifications of temporal relation in the sentence with the temporal clause" in Јужнословенски филолог, no. 69 (2013):335-345,
https://doi.org/10.2298/JFI1369335A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3003 .