Алановић, Миливој Б.

Link to this page

Authority KeyName Variants
f3d3736a-bdf6-46ae-9af0-988e77fe2620
  • Алановић, Миливој Б. (9)
Projects

Author's Bibliography

Један тип допунске кад-клаузе

Алановић, Миливој Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Алановић, Миливој Б.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14412
AB  - Ово истраживање је предузето с циљем да се укаже на један специфичан семантички и формални тип допунске кад-клаузе, који смо, будући да
обједињава нека својства допунских и временских клауза, назвали ситуационовременском. Реч је о структурама уведеним субординатором кад(а), које
немају улогу зависноупитних клауза, што потврђује и немогућност њихове
замене клаузама с другим упитним речима. Допунски карактер кад-клаузе
истиче присуство корелатива то, у одређеном парадигматском облику, који
се и у њеним некорелативним реализацијама може несметано увести. Иако
се у раду даје осврт и на односе између зависноупитних и ситуационов-
ременских кад-клауза, централно место заузимају формална и значењска
обележја овог типа допунске клаузе.
AB  - Настоящее исследование было предпринято с целью указать на один специфический семантический и формальный тип придаточного кад-предложения,
который автор статьи называет ситуационно-временным, поскольку данный тип
предложения объединяет в себе некоторые свойства дополнительных и временных предложений. Речь идет о тех структурах, введенных с помощью субординатора кад(а), не являющихся подчинительными вопросительными предложениями, что подтверждается невозможностью их замены предложениями,
содержащими другие вопросительные слова. Придаточный характер анализируемого кад-предложения подчеркивает присутствие коррелятива то в определенной парадигматической форме, который можно беспрепятственно использовать
и в некоррелятивных реализациях предложений рассматриваемого типа.
Хотя в статье упоминаются отношения между подчинительно-вопросительными и ситуационно-временными предложениями с союзом када, центральное
место в работе принадлежит формальным и семантическим признакам данного
типа придаточного предложения.
AB  - Diese Forschung wurde mit dem Ziel durchgeführt, einen spezifischen semantischen
und formalen Typ von Ergänzungssätzen aufzuzeigen. Es handelt sich dabei um
Strukturen, die vom Subordinator kad(a) eingeführt werden, die aber nicht die Rolle
von indirekten Fragesätzen haben, was die Unmöglichkeit solche Sätze durch andere
Fragesätze umzutauschen bestätigt. Der Ergänzungs-Charakter der kad-Klausel wird
durch das Vorhandensein von Korrelaten betont, wobei die kad-Klaseln auch in ihren
nichtkorrelativen Realisierungen im Satz ungehindert eingeführt werden können. Obwohl
dieser Beitrag einen Überblick über die Beziehungen zwischen kad-Fragesätzen und kad-Sätzen mit nichtinterrogativen Bedeutung schildert, nehmen die formalen
und bedeutungs Merkmale dieser Art von Ergänzungssatz den zentralen Platz ein.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Један тип допунске кад-клаузе
T1  - Один тип придаточного кад-предложения
T1  - Ergänzungssatz mit subjunktor kad(a)
SP  - 167
EP  - 188
VL  - 78
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI2201167A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14412
ER  - 
@article{
author = "Алановић, Миливој Б.",
year = "2022",
abstract = "Ово истраживање је предузето с циљем да се укаже на један специфичан семантички и формални тип допунске кад-клаузе, који смо, будући да
обједињава нека својства допунских и временских клауза, назвали ситуационовременском. Реч је о структурама уведеним субординатором кад(а), које
немају улогу зависноупитних клауза, што потврђује и немогућност њихове
замене клаузама с другим упитним речима. Допунски карактер кад-клаузе
истиче присуство корелатива то, у одређеном парадигматском облику, који
се и у њеним некорелативним реализацијама може несметано увести. Иако
се у раду даје осврт и на односе између зависноупитних и ситуационов-
ременских кад-клауза, централно место заузимају формална и значењска
обележја овог типа допунске клаузе., Настоящее исследование было предпринято с целью указать на один специфический семантический и формальный тип придаточного кад-предложения,
который автор статьи называет ситуационно-временным, поскольку данный тип
предложения объединяет в себе некоторые свойства дополнительных и временных предложений. Речь идет о тех структурах, введенных с помощью субординатора кад(а), не являющихся подчинительными вопросительными предложениями, что подтверждается невозможностью их замены предложениями,
содержащими другие вопросительные слова. Придаточный характер анализируемого кад-предложения подчеркивает присутствие коррелятива то в определенной парадигматической форме, который можно беспрепятственно использовать
и в некоррелятивных реализациях предложений рассматриваемого типа.
Хотя в статье упоминаются отношения между подчинительно-вопросительными и ситуационно-временными предложениями с союзом када, центральное
место в работе принадлежит формальным и семантическим признакам данного
типа придаточного предложения., Diese Forschung wurde mit dem Ziel durchgeführt, einen spezifischen semantischen
und formalen Typ von Ergänzungssätzen aufzuzeigen. Es handelt sich dabei um
Strukturen, die vom Subordinator kad(a) eingeführt werden, die aber nicht die Rolle
von indirekten Fragesätzen haben, was die Unmöglichkeit solche Sätze durch andere
Fragesätze umzutauschen bestätigt. Der Ergänzungs-Charakter der kad-Klausel wird
durch das Vorhandensein von Korrelaten betont, wobei die kad-Klaseln auch in ihren
nichtkorrelativen Realisierungen im Satz ungehindert eingeführt werden können. Obwohl
dieser Beitrag einen Überblick über die Beziehungen zwischen kad-Fragesätzen und kad-Sätzen mit nichtinterrogativen Bedeutung schildert, nehmen die formalen
und bedeutungs Merkmale dieser Art von Ergänzungssatz den zentralen Platz ein.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Један тип допунске кад-клаузе, Один тип придаточного кад-предложения, Ergänzungssatz mit subjunktor kad(a)",
pages = "167-188",
volume = "78",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI2201167A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14412"
}
Алановић, М. Б.. (2022). Један тип допунске кад-клаузе. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(1), 167-188.
https://doi.org/10.2298/JFI2201167A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14412
Алановић МБ. Један тип допунске кад-клаузе. in Јужнословенски филолог. 2022;78(1):167-188.
doi:10.2298/JFI2201167A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14412 .
Алановић, Миливој Б., "Један тип допунске кад-клаузе" in Јужнословенски филолог, 78, no. 1 (2022):167-188,
https://doi.org/10.2298/JFI2201167A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14412 .

Аналитички каузативи : структурна и значењска обележја предикатског израза

Алановић, Миливој Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Алановић, Миливој Б.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13883
AB  - Централно место у овоме истраживању заузимају аналитички каузативи, односно аналитички предикатски изрази са каузативним значењем. Осим
указивања на основне типолошке карактеристике каузативних конструкција,
у раду се издвајају две главне теме, за које мислимо да заслужују нарочиту
пажњу, а то су структурна обележја предикатског израза и значењски ресурси управног глагола, који врши операторску функцију. У зависности од
граматичких и значењских обележја управног глагола, у одређеном броју
модела функцију каузативног оператора преузимају именице. Резултати до
којих смо дошли засновани су на примерима из српскога језика.
AB  - Центральное место в данном исследовании занимают аналитические
каузативы, точнее аналитические предикативные выражения с каузативным
значением. Кроме указывания на основные типологические характеристики
каузативных конструкций в статье выделяются две главные темы, которые,
как нам представляется, заслуживают особое внимание. Это структурные
характеристики предикатного выражения и семантические ресурсы
управляющего глагола в функции оператора. В зависимости от грамматических
и семантических характеристик управляющего глагола в определенных моделях
функцию каузативного оператора на себя берут имена сущствительные.
Полученные нами результаты базируются на примерах из сербского языка.
AB  - The main subject in this research is to analyse analytical causatives in Serbian, or
analytical predicate constructions with causative meaning. Apart from pointing out the
basic typological characteristics of causative constructions, the paper highlights two
main topics which deserve our attention, namely the structural features of the predicate
construction and the semantic resources of the controlling verb, which performs the
operator function. Depending on the grammatical and semantic characteristics of the
governing verb, in a certain number of models the function of the causative operator
is taken over by nouns. The results we discussed are based on examples from Serbian.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Аналитички каузативи : структурна и значењска обележја предикатског израза
T1  - Аналитические каузативы : структурные и семантические характеристики предикативного выражения
T1  - Analytical Causatives : Structural and Semantic Characteristics of the Predicate Construction
SP  - 597
EP  - 624
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202597A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13883
ER  - 
@article{
author = "Алановић, Миливој Б.",
year = "2022",
abstract = "Централно место у овоме истраживању заузимају аналитички каузативи, односно аналитички предикатски изрази са каузативним значењем. Осим
указивања на основне типолошке карактеристике каузативних конструкција,
у раду се издвајају две главне теме, за које мислимо да заслужују нарочиту
пажњу, а то су структурна обележја предикатског израза и значењски ресурси управног глагола, који врши операторску функцију. У зависности од
граматичких и значењских обележја управног глагола, у одређеном броју
модела функцију каузативног оператора преузимају именице. Резултати до
којих смо дошли засновани су на примерима из српскога језика., Центральное место в данном исследовании занимают аналитические
каузативы, точнее аналитические предикативные выражения с каузативным
значением. Кроме указывания на основные типологические характеристики
каузативных конструкций в статье выделяются две главные темы, которые,
как нам представляется, заслуживают особое внимание. Это структурные
характеристики предикатного выражения и семантические ресурсы
управляющего глагола в функции оператора. В зависимости от грамматических
и семантических характеристик управляющего глагола в определенных моделях
функцию каузативного оператора на себя берут имена сущствительные.
Полученные нами результаты базируются на примерах из сербского языка., The main subject in this research is to analyse analytical causatives in Serbian, or
analytical predicate constructions with causative meaning. Apart from pointing out the
basic typological characteristics of causative constructions, the paper highlights two
main topics which deserve our attention, namely the structural features of the predicate
construction and the semantic resources of the controlling verb, which performs the
operator function. Depending on the grammatical and semantic characteristics of the
governing verb, in a certain number of models the function of the causative operator
is taken over by nouns. The results we discussed are based on examples from Serbian.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Аналитички каузативи : структурна и значењска обележја предикатског израза, Аналитические каузативы : структурные и семантические характеристики предикативного выражения, Analytical Causatives : Structural and Semantic Characteristics of the Predicate Construction",
pages = "597-624",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202597A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13883"
}
Алановић, М. Б.. (2022). Аналитички каузативи : структурна и значењска обележја предикатског израза. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(2), 597-624.
https://doi.org/10.2298/JFI2202597A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13883
Алановић МБ. Аналитички каузативи : структурна и значењска обележја предикатског израза. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):597-624.
doi:10.2298/JFI2202597A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13883 .
Алановић, Миливој Б., "Аналитички каузативи : структурна и значењска обележја предикатског израза" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):597-624,
https://doi.org/10.2298/JFI2202597A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13883 .

Значењски ресурси функционалних глагола: на примеру предиката ’сукобити се’

Алановић, Миливој Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Алановић, Миливој Б.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10240
AB  - Задатак овога истраживања јесте да на различитим лексичко-граматичким изразима семантичког предиката ’сукобити се’ покаже да функционални глаголи нису синсемантичне речи већ да су значајан ресурс и средство којим се варира основно значење предикатског израза.
AB  - The purpose of this research is to show that functional verbs are
not synsemantic words, and to do this we will analyze various lexicalgrammatical
expressions of the semantic predicate ’sukobiti se’. Thanks to
this research, we can show that functional verbs are an important resource
which is often used to modify the basic meaning of a predicate construction.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Значењски ресурси функционалних глагола: на примеру предиката ’сукобити се’
T1  - Semantic Resources of Functional Verbs: Examples of Semantic Predicat ’sukobiti se’
SP  - 281
EP  - 288
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10240
ER  - 
@article{
author = "Алановић, Миливој Б.",
year = "2019",
abstract = "Задатак овога истраживања јесте да на различитим лексичко-граматичким изразима семантичког предиката ’сукобити се’ покаже да функционални глаголи нису синсемантичне речи већ да су значајан ресурс и средство којим се варира основно значење предикатског израза., The purpose of this research is to show that functional verbs are
not synsemantic words, and to do this we will analyze various lexicalgrammatical
expressions of the semantic predicate ’sukobiti se’. Thanks to
this research, we can show that functional verbs are an important resource
which is often used to modify the basic meaning of a predicate construction.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Значењски ресурси функционалних глагола: на примеру предиката ’сукобити се’, Semantic Resources of Functional Verbs: Examples of Semantic Predicat ’sukobiti se’",
pages = "281-288",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10240"
}
Алановић, М. Б.. (2019). Значењски ресурси функционалних глагола: на примеру предиката ’сукобити се’. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 281-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10240
Алановић МБ. Значењски ресурси функционалних глагола: на примеру предиката ’сукобити се’. in Наш језик. 2019;50(2):281-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10240 .
Алановић, Миливој Б., "Значењски ресурси функционалних глагола: на примеру предиката ’сукобити се’" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):281-288,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10240 .

Граматика синтаксичке кореференцијалности

Алановић, Миливој Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Алановић, Миливој Б.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6545
AB  - Како су појмови семантичке и синтаксичке кореференцијалности у
појмовно-терминолошком и теоријском смислу одавно познати лингвистичкој јавности, учинило нам се подесним, и сврсисходним, указати на
начине на које се потоњи тип везе међу граматичким јединицама у реченици материјализује. У овом раду смо скренули пажњу на језику иманентне
механизме којима се непосредно сигнализира да се две форме, не нужно
различите, повезују са истим значењем, односно истом семантичком улогом, за шта је непосредно одговорна – једнака пропозициона функција коју
остварују.
AB  - Поскольку понятия семантической и синтаксической кореферентностей в
понятийно-терминологическом и теоретическом смысле давно известны лингвистической общественности, автор работы считает уместным и целесообразным указать на способы выражения последнего упомянутого типа связи между
грамматическими единицами в предложении. В настоящей статье обращается
внимание на имманентно присущие языку механизмы, непосредственно указывающие на то, что две формы, причем не обязательно различные, имеют одно и
то же значение, соответственно играют одну и ту же роль, за которую непосредственно отвечает одна и та же пропозициональная, реализуемая ими функция.
Хотя, на первый взгляд, может показаться, что различие между семантической и синтаксической кореферентностями не столь существенно, выявлено, что
в последнем случае основными языковыми средствами выражения пропозициональных функций и соответствующих семантических ролей являются именно
синтаксические отношения. Поэтому цель данного исследования – освещение
синтагматических механизмов языка, с помощью которых проводится структурная, содержательная и информативная иерархизация членов предложения. Цель
такой иерархизации состоит не столько в том, чтобы упорядочить или переосмыслить структуру предложения, сколько в том, чтобы обеспечить объединение
сложного содержания, с одной стороны, и урегулировать ситуационную значимость отдельных участников, с другой.
AB  - Since the notions of semantic and syntactic coreference, in the conceptual, terminological
and theoretical sense, have long been known to the linguistic public, we
consider it appropriate and worthwhile to point out the ways in which this type of
connection between the grammatical units in the sentence is materialized. We especially
wanted to draw attention to the inherent mechanisms of language which directly
signal that the two forms, not necessarily different, are connected with the same meaning,
and related to the same semantic role, for which it is directly responsible – the
same propositional function they have.
Although it may seem that the difference between semantic and syntactic coreference
is not so signifi cant, it has been revealed that in the latter case, the syntactic
relations are the main language means of expressing propositional functions and corresponding
semantic roles. Therefore, the purpose of this study is to highlight the syntagmatic
mechanisms of language, with the help of which the structural, informative
and informative hierarchy of the sentence members is carried out. The purpose of such
hierarchization is not so much to streamline or rethink the structure of the sentence,
but rather to ensure the integration of complex content on the one hand, and settle the
situational signifi cance of individual participants on the other hand.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Граматика синтаксичке кореференцијалности
T1  - The Grammar of Syntactic Coreference
T1  - Грамматика синтаксической кореферентности
SP  - 21
EP  - 35
VL  - 75
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1901021A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6545
ER  - 
@article{
author = "Алановић, Миливој Б.",
year = "2019",
abstract = "Како су појмови семантичке и синтаксичке кореференцијалности у
појмовно-терминолошком и теоријском смислу одавно познати лингвистичкој јавности, учинило нам се подесним, и сврсисходним, указати на
начине на које се потоњи тип везе међу граматичким јединицама у реченици материјализује. У овом раду смо скренули пажњу на језику иманентне
механизме којима се непосредно сигнализира да се две форме, не нужно
различите, повезују са истим значењем, односно истом семантичком улогом, за шта је непосредно одговорна – једнака пропозициона функција коју
остварују., Поскольку понятия семантической и синтаксической кореферентностей в
понятийно-терминологическом и теоретическом смысле давно известны лингвистической общественности, автор работы считает уместным и целесообразным указать на способы выражения последнего упомянутого типа связи между
грамматическими единицами в предложении. В настоящей статье обращается
внимание на имманентно присущие языку механизмы, непосредственно указывающие на то, что две формы, причем не обязательно различные, имеют одно и
то же значение, соответственно играют одну и ту же роль, за которую непосредственно отвечает одна и та же пропозициональная, реализуемая ими функция.
Хотя, на первый взгляд, может показаться, что различие между семантической и синтаксической кореферентностями не столь существенно, выявлено, что
в последнем случае основными языковыми средствами выражения пропозициональных функций и соответствующих семантических ролей являются именно
синтаксические отношения. Поэтому цель данного исследования – освещение
синтагматических механизмов языка, с помощью которых проводится структурная, содержательная и информативная иерархизация членов предложения. Цель
такой иерархизации состоит не столько в том, чтобы упорядочить или переосмыслить структуру предложения, сколько в том, чтобы обеспечить объединение
сложного содержания, с одной стороны, и урегулировать ситуационную значимость отдельных участников, с другой., Since the notions of semantic and syntactic coreference, in the conceptual, terminological
and theoretical sense, have long been known to the linguistic public, we
consider it appropriate and worthwhile to point out the ways in which this type of
connection between the grammatical units in the sentence is materialized. We especially
wanted to draw attention to the inherent mechanisms of language which directly
signal that the two forms, not necessarily different, are connected with the same meaning,
and related to the same semantic role, for which it is directly responsible – the
same propositional function they have.
Although it may seem that the difference between semantic and syntactic coreference
is not so signifi cant, it has been revealed that in the latter case, the syntactic
relations are the main language means of expressing propositional functions and corresponding
semantic roles. Therefore, the purpose of this study is to highlight the syntagmatic
mechanisms of language, with the help of which the structural, informative
and informative hierarchy of the sentence members is carried out. The purpose of such
hierarchization is not so much to streamline or rethink the structure of the sentence,
but rather to ensure the integration of complex content on the one hand, and settle the
situational signifi cance of individual participants on the other hand.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Граматика синтаксичке кореференцијалности, The Grammar of Syntactic Coreference, Грамматика синтаксической кореферентности",
pages = "21-35",
volume = "75",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1901021A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6545"
}
Алановић, М. Б.. (2019). Граматика синтаксичке кореференцијалности. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(1), 21-35.
https://doi.org/10.2298/JFI1901021A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6545
Алановић МБ. Граматика синтаксичке кореференцијалности. in Јужнословенски филолог. 2019;75(1):21-35.
doi:10.2298/JFI1901021A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6545 .
Алановић, Миливој Б., "Граматика синтаксичке кореференцијалности" in Јужнословенски филолог, 75, no. 1 (2019):21-35,
https://doi.org/10.2298/JFI1901021A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6545 .

Граматички статус спацијалне клаузе – на други поглед

Алановић, Миливој Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Алановић, Миливој Б.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6470
AB  - Полазећи од главних структурно-семантичких одлика релативних
и спацијалних клауза,1 у раду се разматрају и вреднују критеријуми на
којима се темељи разликовање ова два реченична типа те на основу којих се
поједини облици спацијалних дефинишу као допунске или пак прилошке
реченице. Најважнији закључак овог испитивања јесте да спацијалне клаузе, због типа везника и његовога значења, показују најважније структурно-семантичке одлике типичне за релативне клаузе, при чему ни изостанак
антецедента нема утицаја на њихову граматичку позицију у реченици.
AB  - В статье, исходя из основных структурно-семантических особенностей
придаточных относительных (определительных) и придаточных предложений
места, автор анализирует критерии, которые лежат в основе дифференциации
этих двух типов предложений и которые позволяют отдельные типы придаточных места квалифицировать как изъяснительные (дополнительные) или же обстоятельственные предложения. Главный вывод настоящего исследования состоит в том, что в придаточных предложениях места посредством типа союза
и его значения проявляются наиболее важные структурноемантические характеристики, типичные для относительных (определительных) придаточных,
причем даже отсутствие антецедента никак не влияет на их грамматическое положение в предложении.
AB  - In this article, based on the structural and semantic features of the relative clauses
and subordinate clauses of place, the author analyzes the criteria that underlie the differentiation
of these two types of clauses and which allow certain types of clauses to
be qualifi ed as adjuncts or complements. The main conclusion of the present study is
that the subordinate clauses of place have the most important structural and semantic
characteristics that are typical for the relative (determinative) subordinate clauses, and
that even the absence of an antecedent does not affect their grammatical position in
the sentence.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Граматички статус спацијалне клаузе – на други поглед
T1  - Грамматический статус придаточного предложения места – на второй взгляд
T1  - Grammatical Status of the Subordinate (Adverbial) Clause of Place – From Another View
SP  - 29
EP  - 56
VL  - 74
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI1802029A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6470
ER  - 
@article{
author = "Алановић, Миливој Б.",
year = "2018",
abstract = "Полазећи од главних структурно-семантичких одлика релативних
и спацијалних клауза,1 у раду се разматрају и вреднују критеријуми на
којима се темељи разликовање ова два реченична типа те на основу којих се
поједини облици спацијалних дефинишу као допунске или пак прилошке
реченице. Најважнији закључак овог испитивања јесте да спацијалне клаузе, због типа везника и његовога значења, показују најважније структурно-семантичке одлике типичне за релативне клаузе, при чему ни изостанак
антецедента нема утицаја на њихову граматичку позицију у реченици., В статье, исходя из основных структурно-семантических особенностей
придаточных относительных (определительных) и придаточных предложений
места, автор анализирует критерии, которые лежат в основе дифференциации
этих двух типов предложений и которые позволяют отдельные типы придаточных места квалифицировать как изъяснительные (дополнительные) или же обстоятельственные предложения. Главный вывод настоящего исследования состоит в том, что в придаточных предложениях места посредством типа союза
и его значения проявляются наиболее важные структурноемантические характеристики, типичные для относительных (определительных) придаточных,
причем даже отсутствие антецедента никак не влияет на их грамматическое положение в предложении., In this article, based on the structural and semantic features of the relative clauses
and subordinate clauses of place, the author analyzes the criteria that underlie the differentiation
of these two types of clauses and which allow certain types of clauses to
be qualifi ed as adjuncts or complements. The main conclusion of the present study is
that the subordinate clauses of place have the most important structural and semantic
characteristics that are typical for the relative (determinative) subordinate clauses, and
that even the absence of an antecedent does not affect their grammatical position in
the sentence.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Граматички статус спацијалне клаузе – на други поглед, Грамматический статус придаточного предложения места – на второй взгляд, Grammatical Status of the Subordinate (Adverbial) Clause of Place – From Another View",
pages = "29-56",
volume = "74",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI1802029A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6470"
}
Алановић, М. Б.. (2018). Граматички статус спацијалне клаузе – на други поглед. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 74(2), 29-56.
https://doi.org/10.2298/JFI1802029A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6470
Алановић МБ. Граматички статус спацијалне клаузе – на други поглед. in Јужнословенски филолог. 2018;74(2):29-56.
doi:10.2298/JFI1802029A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6470 .
Алановић, Миливој Б., "Граматички статус спацијалне клаузе – на други поглед" in Јужнословенски филолог, 74, no. 2 (2018):29-56,
https://doi.org/10.2298/JFI1802029A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6470 .

Српски језик у светлу контрастивно-типолошких истраживања

Алановић, Миливој Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Алановић, Миливој Б.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6448
AB  - Основни циљ и сврха овога рада огледају се у жељи да се сачини
краћи преглед главних истраживачких праваца у србистици на пољу
контрастивно-типолошких испитивања, као и да се евентуално предвиде путеви њиховога даљег развоја. Задатак овога прилога није, дакле, да
поновно вреднује већ вредноване научне резултате објављене у домаћој
периодици, али је зато уз строгу селекцију тема направљен њихов избор у коме ће се, надамо се верно, огледати место српске лингвистике
у савременим лингвистичким стремљењима.
AB  - Основная цель данной работы – представить краткий обзор наиболее важных
направлений исследований в сербистике в области сопоставительноипологического изучения языков, а также предвидеть возможные пути их дальнейшего развития. Следовательно, задачей настоящей работы является не переоценка уже
оцененных научных результатов, опубликованных в отечественных периодических изданиях, а весьма тщательный, взыскательный отбор тем, максимально
достоверно отражающий место сербской лингвистики в современных тенденциях в языкознании.
AB  - The main aim of this work is to present the most important research results in
Serbian Lingistics in the field of contact and cognitive linguistics in the course of the
21st century. It was necessary to select those papers which were concerned with semantic,
lexical-grammatical, contact and cognitive themes and problems, but which at the
same time clearly represent the most important research tendencies and predict further
investigations in the language sciences.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Српски језик у светлу контрастивно-типолошких истраживања
T1  - Сопоставительно-типологических исследований
T1  - Serbian Language in the Light of Contrastive-Typological Researches
SP  - 355
EP  - 388
VL  - 73
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1702009A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6448
ER  - 
@article{
author = "Алановић, Миливој Б.",
year = "2017",
abstract = "Основни циљ и сврха овога рада огледају се у жељи да се сачини
краћи преглед главних истраживачких праваца у србистици на пољу
контрастивно-типолошких испитивања, као и да се евентуално предвиде путеви њиховога даљег развоја. Задатак овога прилога није, дакле, да
поновно вреднује већ вредноване научне резултате објављене у домаћој
периодици, али је зато уз строгу селекцију тема направљен њихов избор у коме ће се, надамо се верно, огледати место српске лингвистике
у савременим лингвистичким стремљењима., Основная цель данной работы – представить краткий обзор наиболее важных
направлений исследований в сербистике в области сопоставительноипологического изучения языков, а также предвидеть возможные пути их дальнейшего развития. Следовательно, задачей настоящей работы является не переоценка уже
оцененных научных результатов, опубликованных в отечественных периодических изданиях, а весьма тщательный, взыскательный отбор тем, максимально
достоверно отражающий место сербской лингвистики в современных тенденциях в языкознании., The main aim of this work is to present the most important research results in
Serbian Lingistics in the field of contact and cognitive linguistics in the course of the
21st century. It was necessary to select those papers which were concerned with semantic,
lexical-grammatical, contact and cognitive themes and problems, but which at the
same time clearly represent the most important research tendencies and predict further
investigations in the language sciences.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Српски језик у светлу контрастивно-типолошких истраживања, Сопоставительно-типологических исследований, Serbian Language in the Light of Contrastive-Typological Researches",
pages = "355-388",
volume = "73",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1702009A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6448"
}
Алановић, М. Б.. (2017). Српски језик у светлу контрастивно-типолошких истраживања. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 355-388.
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6448
Алановић МБ. Српски језик у светлу контрастивно-типолошких истраживања. in Јужнословенски филолог. 2017;73(3-4):355-388.
doi:10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6448 .
Алановић, Миливој Б., "Српски језик у светлу контрастивно-типолошких истраживања" in Јужнословенски филолог, 73, no. 3-4 (2017):355-388,
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6448 .

Допунска реченица уз каузативно-манипулативне глаголе

Алановић, Миливој Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Алановић, Миливој Б.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6415
AB  - У раду се наводе и тумаче кључна структурна и семантичка обележја допунских реченица које имају функцију објекта, директног или
индиректног, уз један тип каузативних глагола – каузативно-манипула тивне. С обзиром на то да је у литератури у више наврата указивано на
струк турна обележја допунских реченица, тежиште рада усмерено је
на то да се истакне значењска поливалентност овог реченичног типа,
као и зависност реализованога значења реченице од типа регенса, у
овом случају глагола.
AB  - This paper presents the key structural and semantic features of the complement
sentences that have the primary function of direct or indirect objects
of one type of causative verbs – causative-manipulative verbs. Since the syntactic
literature frequently discusses the structural characteristics of the complement
sentences, the main objective of this article is focused on the semantic diversity
of this type of sentences. The goal of the article is to determine the dependence
of the realized meaning of a sentence on the semantic type of the main
verb.
Although the conjunction da is a typical subordinator of these sentences,
a series of communicative verbs allows the use of complement sentences with
interrogative adverbs and pronouns in the function of conjunctions.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Допунска реченица уз каузативно-манипулативне глаголе
T1  - Complement Sentences – Complementizers of Causative-Manipulative Verbs
SP  - 203
EP  - 232
VL  - 71
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1504203A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6415
ER  - 
@article{
author = "Алановић, Миливој Б.",
year = "2015",
abstract = "У раду се наводе и тумаче кључна структурна и семантичка обележја допунских реченица које имају функцију објекта, директног или
индиректног, уз један тип каузативних глагола – каузативно-манипула тивне. С обзиром на то да је у литератури у више наврата указивано на
струк турна обележја допунских реченица, тежиште рада усмерено је
на то да се истакне значењска поливалентност овог реченичног типа,
као и зависност реализованога значења реченице од типа регенса, у
овом случају глагола., This paper presents the key structural and semantic features of the complement
sentences that have the primary function of direct or indirect objects
of one type of causative verbs – causative-manipulative verbs. Since the syntactic
literature frequently discusses the structural characteristics of the complement
sentences, the main objective of this article is focused on the semantic diversity
of this type of sentences. The goal of the article is to determine the dependence
of the realized meaning of a sentence on the semantic type of the main
verb.
Although the conjunction da is a typical subordinator of these sentences,
a series of communicative verbs allows the use of complement sentences with
interrogative adverbs and pronouns in the function of conjunctions.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Допунска реченица уз каузативно-манипулативне глаголе, Complement Sentences – Complementizers of Causative-Manipulative Verbs",
pages = "203-232",
volume = "71",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1504203A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6415"
}
Алановић, М. Б.. (2015). Допунска реченица уз каузативно-манипулативне глаголе. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 71(3-4), 203-232.
https://doi.org/10.2298/JFI1504203A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6415
Алановић МБ. Допунска реченица уз каузативно-манипулативне глаголе. in Јужнословенски филолог. 2015;71(3-4):203-232.
doi:10.2298/JFI1504203A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6415 .
Алановић, Миливој Б., "Допунска реченица уз каузативно-манипулативне глаголе" in Јужнословенски филолог, 71, no. 3-4 (2015):203-232,
https://doi.org/10.2298/JFI1504203A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6415 .

Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације

Алановић, Миливој Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Алановић, Миливој Б.
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6298
AB  - Иако је реч о категорији подложној објективној и емпиријској провери, у овоме раду намеравамо да укажемо на примере у којима долази до изражаја субјективна перцепција односа каузалне међузависности међу одговарајућим појавама и процесима, при чему се компонента субјективности изражава увођењем одговарајућих модалних речи у функцији каузалних регулатора, попут прилога и прилошких израза типа без разлога, узалуд итд., као у примеру Узалуд је чека јер она неће доћи. По следњи пример указује да се тек увођењем одговарајућих каузалних регулатора међу саодносним реченицама може успоставити узрочно-последична веза – стога што узрок не регулише ток радње, већ се њим неутралише њена сврсисходност. С друге стране, каузалним регулатором типа без разлога наглашава се да радња узрочне реченице не може или не треба да буде ствар ни узрок последичне радње, као у примеру Љутиш се без разлога јер сам се само шалио. Овај вид каузалне регу лације, успостављен на хипотаксичком и паратаксичком нивоу, у фокусу је овога истраживања.
AB  - Ob wohl es sich im Fal le der Kausalität um eine objek ti ve Ka te go rie han -
delt, in di e ser Ar be it wol len wir auf di e je ni gen Be i spi e le zurückwe i sen, bei
de nen die su bjek ti ve Wa hr neh mung einer ka u sa len Be zi e hung in einem
Gesche hen die entsche i den de Rol le spi elt. Di e se su bjek ti ve Per spek ti ve ist im
Satz durch die Einführung von Mo dal wör tern in der Funk tion von ka u sa len
Re gu la to ren aus ge drückt wor den, wie z. B. zwec klos, sin nlos usw. Nur durch
die Einführung ge e ig ne ter ka u sa ler Re gu la to ren können zwei Gesche hen in
Grund-Konsequenz-Verbindung zusammengebracht werden: Du bist um sonnst
ge kom men, ich bin schon fer tig. Eine de rar ti ge Möglichkeit ein Gesche hen zu
ver ste hen lässt sich auf ver schi e den syntak tischen Ebe nen aus zu drücken.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације
T1  - Arten der lexikalischen regulierung der Kausalität im rahmen des komplexen Satzes
SP  - 91
EP  - 109
VL  - 70
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6298
ER  - 
@article{
author = "Алановић, Миливој Б.",
year = "2014",
abstract = "Иако је реч о категорији подложној објективној и емпиријској провери, у овоме раду намеравамо да укажемо на примере у којима долази до изражаја субјективна перцепција односа каузалне међузависности међу одговарајућим појавама и процесима, при чему се компонента субјективности изражава увођењем одговарајућих модалних речи у функцији каузалних регулатора, попут прилога и прилошких израза типа без разлога, узалуд итд., као у примеру Узалуд је чека јер она неће доћи. По следњи пример указује да се тек увођењем одговарајућих каузалних регулатора међу саодносним реченицама може успоставити узрочно-последична веза – стога што узрок не регулише ток радње, већ се њим неутралише њена сврсисходност. С друге стране, каузалним регулатором типа без разлога наглашава се да радња узрочне реченице не може или не треба да буде ствар ни узрок последичне радње, као у примеру Љутиш се без разлога јер сам се само шалио. Овај вид каузалне регу лације, успостављен на хипотаксичком и паратаксичком нивоу, у фокусу је овога истраживања., Ob wohl es sich im Fal le der Kausalität um eine objek ti ve Ka te go rie han -
delt, in di e ser Ar be it wol len wir auf di e je ni gen Be i spi e le zurückwe i sen, bei
de nen die su bjek ti ve Wa hr neh mung einer ka u sa len Be zi e hung in einem
Gesche hen die entsche i den de Rol le spi elt. Di e se su bjek ti ve Per spek ti ve ist im
Satz durch die Einführung von Mo dal wör tern in der Funk tion von ka u sa len
Re gu la to ren aus ge drückt wor den, wie z. B. zwec klos, sin nlos usw. Nur durch
die Einführung ge e ig ne ter ka u sa ler Re gu la to ren können zwei Gesche hen in
Grund-Konsequenz-Verbindung zusammengebracht werden: Du bist um sonnst
ge kom men, ich bin schon fer tig. Eine de rar ti ge Möglichkeit ein Gesche hen zu
ver ste hen lässt sich auf ver schi e den syntak tischen Ebe nen aus zu drücken.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације, Arten der lexikalischen regulierung der Kausalität im rahmen des komplexen Satzes",
pages = "91-109",
volume = "70",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6298"
}
Алановић, М. Б.. (2014). Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 70, 91-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6298
Алановић МБ. Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације. in Јужнословенски филолог. 2014;70:91-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6298 .
Алановић, Миливој Б., "Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације" in Јужнословенски филолог, 70 (2014):91-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6298 .

Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације

Алановић, Миливој Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Алановић, Миливој Б.
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1181
AB  - Obwohl es sich im Falle der Kausalität um eine objektive Kategorie handelt, in dieser Arbeit wollen wir auf diejenigen Beispiele zurückweisen, bei denen die subjektive Wahrnehmung einer kausalen Beziehung in einem Geschehen die entscheidende Rolle spielt. Diese subjektive Perspektive ist im Satz durch die Einführung von Modalwörtern in der Funktion von kausalen Regulatoren ausgedrückt worden, wie z. B. zwecklos, sinnlos usw. Nur durch die Einführung geeigneter kausaler Regulatoren können zwei Geschehen in Grund-Konsequenz-Verbindung zusammengebracht werden: Du bist um sonnst gekommen, ich bin schon fertig. Eine derartige Möglichkeit ein Geschehen zu verstehen lässt sich auf verschieden syntaktischen Ebenen auszudrücken.
AB  - Иако је реч о категори ји подложној објективној и емпиријској прове ри, у овоме раду намеравамо да укажемо на примере у којима долази до изражаја субјективна перцепција односа каузалне међузависности међу одговарајућим појавама и процесима, при чему се компонента субјекитивности изражава увођењем одговарајућих модалних речи у функ ци ји каузалних регулатора, попут прилога и прилошких израза типа без разлога, узалуд итд., као у примеру Узалуд је чека јер она неће доћи. По следњи пример указује да се тек увођењем одговарајућих каузалних регулатора међу саодносним реченицама може успоставити узрочно-последична веза – стога што узрок не регулише ток рад ње, већ се њим неутралише н њена сврсисходност. С друге стране, каузалним регулатором типа без разлога наглашава се да радња узрочне реченице не може или не треба да буде ствар ни узрок последичне радње, као у примеру Љутиш се без разлога јер сам се само шалио. Овај вид каузалне регулације, успостављен на хипотаксичком и паратаксичком нивоу, у фокусу је овога истраживања.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације
SP  - 91
EP  - 105
VL  - 70
DO  - 10.2298/JFI1470091A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1181
ER  - 
@article{
author = "Алановић, Миливој Б.",
year = "2014",
abstract = "Obwohl es sich im Falle der Kausalität um eine objektive Kategorie handelt, in dieser Arbeit wollen wir auf diejenigen Beispiele zurückweisen, bei denen die subjektive Wahrnehmung einer kausalen Beziehung in einem Geschehen die entscheidende Rolle spielt. Diese subjektive Perspektive ist im Satz durch die Einführung von Modalwörtern in der Funktion von kausalen Regulatoren ausgedrückt worden, wie z. B. zwecklos, sinnlos usw. Nur durch die Einführung geeigneter kausaler Regulatoren können zwei Geschehen in Grund-Konsequenz-Verbindung zusammengebracht werden: Du bist um sonnst gekommen, ich bin schon fertig. Eine derartige Möglichkeit ein Geschehen zu verstehen lässt sich auf verschieden syntaktischen Ebenen auszudrücken., Иако је реч о категори ји подложној објективној и емпиријској прове ри, у овоме раду намеравамо да укажемо на примере у којима долази до изражаја субјективна перцепција односа каузалне међузависности међу одговарајућим појавама и процесима, при чему се компонента субјекитивности изражава увођењем одговарајућих модалних речи у функ ци ји каузалних регулатора, попут прилога и прилошких израза типа без разлога, узалуд итд., као у примеру Узалуд је чека јер она неће доћи. По следњи пример указује да се тек увођењем одговарајућих каузалних регулатора међу саодносним реченицама може успоставити узрочно-последична веза – стога што узрок не регулише ток рад ње, већ се њим неутралише н њена сврсисходност. С друге стране, каузалним регулатором типа без разлога наглашава се да радња узрочне реченице не може или не треба да буде ствар ни узрок последичне радње, као у примеру Љутиш се без разлога јер сам се само шалио. Овај вид каузалне регулације, успостављен на хипотаксичком и паратаксичком нивоу, у фокусу је овога истраживања.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације",
pages = "91-105",
volume = "70",
doi = "10.2298/JFI1470091A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1181"
}
Алановић, М. Б.. (2014). Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 70, 91-105.
https://doi.org/10.2298/JFI1470091A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1181
Алановић МБ. Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације. in Јужнословенски филолог. 2014;70:91-105.
doi:10.2298/JFI1470091A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1181 .
Алановић, Миливој Б., "Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације" in Јужнословенски филолог, 70 (2014):91-105,
https://doi.org/10.2298/JFI1470091A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1181 .