TY  - CONF
AU  - Тодоровић, Драган
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10519
AB  - Продирање протестантског учења међу ромски народ у
југоисточној Србији, интензивније деценију и по уназад, покренуло је процес
преобликовања њиховог колективног идентитета. Обичаји и навике Рома бап-
тиста, адвентиста, пентекосталаца и Јеховиних сведока у градовима и селима
наводе на преиспитивање општеприхваћених односа унутар и ван ромске зајед-
нице. Под утицајем новоусвојеног религијског погледа на свет, срж етничке и
културне самобитности припадника ромског народа – препознатљивог назива
Rromanipe – почиње да се заснива на измењеним „амблемима дистинкције“ у
областима здравствене културе, културе понашања, рада и предузетништва итд.
Збива се преосмишљавање и прилагођавање доминантних саставница ромске
културе, а по значају се посебно издваја она која се тиче наглашавања важности
постојања насупрот поседовања материјалних добара – „немати, а бити“.
AB  - The expansion of Protestant teaching among Roma in southeastern
Serbia, more intensely in the last decade and a half, has initiated the process
of reshaping their collective identity. Customs and habits of Roma Baptists,
Adventists, Pentecostals and Jehovah’s Witnesses in towns and villages lead
to the reconsideration of generally accepted relations inside and outside
of the Romani community. In the light of the newly-accepted religious
worldview, the core of the ethnic and cultural independence of the members
of the Romani people – recognizably called Rromanipe – starts to be based
on the changed “distinction emblems” in the area of health culture, culture
of behavior, work and entrepreneurship, etc. The rethinking and adaptation
of dominant components of Romani culture is taking place, with the most
significant one being that which emphasizes the importance of existence
instead of possession of material goods – “not to have, but to be”.
AB  - 
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Роми Србије у XXI веку
T1  - Протестантизација Рома : „бити“ и/или „имати“
T1  - Protestantization of Roma : "to be" and/or "to have"
SP  - 83
EP  - 100
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10519
ER  - 

@conference{
author = "Тодоровић, Драган",
year = "2018",
abstract = "Продирање протестантског учења међу ромски народ у
југоисточној Србији, интензивније деценију и по уназад, покренуло је процес
преобликовања њиховог колективног идентитета. Обичаји и навике Рома бап-
тиста, адвентиста, пентекосталаца и Јеховиних сведока у градовима и селима
наводе на преиспитивање општеприхваћених односа унутар и ван ромске зајед-
нице. Под утицајем новоусвојеног религијског погледа на свет, срж етничке и
културне самобитности припадника ромског народа – препознатљивог назива
Rromanipe – почиње да се заснива на измењеним „амблемима дистинкције“ у
областима здравствене културе, културе понашања, рада и предузетништва итд.
Збива се преосмишљавање и прилагођавање доминантних саставница ромске
културе, а по значају се посебно издваја она која се тиче наглашавања важности
постојања насупрот поседовања материјалних добара – „немати, а бити“., The expansion of Protestant teaching among Roma in southeastern
Serbia, more intensely in the last decade and a half, has initiated the process
of reshaping their collective identity. Customs and habits of Roma Baptists,
Adventists, Pentecostals and Jehovah’s Witnesses in towns and villages lead
to the reconsideration of generally accepted relations inside and outside
of the Romani community. In the light of the newly-accepted religious
worldview, the core of the ethnic and cultural independence of the members
of the Romani people – recognizably called Rromanipe – starts to be based
on the changed “distinction emblems” in the area of health culture, culture
of behavior, work and entrepreneurship, etc. The rethinking and adaptation
of dominant components of Romani culture is taking place, with the most
significant one being that which emphasizes the importance of existence
instead of possession of material goods – “not to have, but to be”., ",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Роми Србије у XXI веку",
title = "Протестантизација Рома : „бити“ и/или „имати“, Protestantization of Roma : "to be" and/or "to have"",
pages = "83-100",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10519"
}

Тодоровић, Д.. (2018). Протестантизација Рома : „бити“ и/или „имати“. in Роми Србије у XXI веку
Београд : Српска академија наука и уметности., 83-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10519

Тодоровић Д. Протестантизација Рома : „бити“ и/или „имати“. in Роми Србије у XXI веку. 2018;:83-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10519 .

Тодоровић, Драган, "Протестантизација Рома : „бити“ и/или „имати“" in Роми Србије у XXI веку (2018):83-100,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10519 .

TY  - JOUR
AU  - Савић Грујић, Ана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12212
AB  - На Спасовдан 2013. године научној и читалачкој јавности представљен је први
број Белопоточког зборника, и то у самом Белом Потоку. Тога дана, ово расељено
село са тромеђе сврљишке, књажевачке и сокобањске општине, окупило је толико људи да у селу није било просторије која ће их све примити зарад виђења и
представљања Зборника (кад већ одавно заборављене литије нису могле оживети!).
Није чест случај да један зборник завичајног карактера, какав је и овај, изазове оволику пажњу јавности те је то још један разлог више да овом приликом у неколико
реченица проговоримо о њему.
Иницијатор за настајање Белопоточког зборника је проф. др Недељко Богдановић,
који је у Белом Потоку започео наставничку службу, а својим магистарским
радом из 1979. године Говори Бучума и Белог Потока (којим почиње његова научна и високонаучна каријера) говор сврљишког краја детаљно представио научној
јавности.
PB  - Сврљиг : Етно-културолошка радионица
T2  - Етно-културолошки зборник
T1  - Белопоточки зборник
SP  - 132
EP  - 133
VL  - 18
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12212
ER  - 

@article{
author = "Савић Грујић, Ана",
year = "2014",
abstract = "На Спасовдан 2013. године научној и читалачкој јавности представљен је први
број Белопоточког зборника, и то у самом Белом Потоку. Тога дана, ово расељено
село са тромеђе сврљишке, књажевачке и сокобањске општине, окупило је толико људи да у селу није било просторије која ће их све примити зарад виђења и
представљања Зборника (кад већ одавно заборављене литије нису могле оживети!).
Није чест случај да један зборник завичајног карактера, какав је и овај, изазове оволику пажњу јавности те је то још један разлог више да овом приликом у неколико
реченица проговоримо о њему.
Иницијатор за настајање Белопоточког зборника је проф. др Недељко Богдановић,
који је у Белом Потоку започео наставничку службу, а својим магистарским
радом из 1979. године Говори Бучума и Белог Потока (којим почиње његова научна и високонаучна каријера) говор сврљишког краја детаљно представио научној
јавности.",
publisher = "Сврљиг : Етно-културолошка радионица",
journal = "Етно-културолошки зборник",
title = "Белопоточки зборник",
pages = "132-133",
volume = "18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12212"
}

Савић Грујић, А.. (2014). Белопоточки зборник. in Етно-културолошки зборник
Сврљиг : Етно-културолошка радионица., 18, 132-133.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12212

Савић Грујић А. Белопоточки зборник. in Етно-културолошки зборник. 2014;18:132-133.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12212 .

Савић Грујић, Ана, "Белопоточки зборник" in Етно-културолошки зборник, 18 (2014):132-133,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12212 .