TY  - CONF
AU  - Тодоровић, Драган
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9395
AB  - Корени извесно слабашним резултатима ромског укључивања у српски
социјални простор леже у: 1. усвојеним стереотипима и предрасудама, 2. високој
социјалној удаљености, 3. недостатном разумевању ромског језика, историје,
уметности, традиције и обичаја и 4. ретким блиским прожимањима ромског и
неромског становништва. Речју, у недовољном познавању ромске културе од
стране нерома.
Реконструкција ромске духовне културе најважнији је задатак ромске и неромске квалификоване интелектуалне елите. Интердисциплинарна и синтетизујућа наука која се бави изучавањем ромске културе зове се ромологија, а научници
који се њоме окупирају ромолози.
1 И док је своје академско признање већ задобила у многим земљама, у којима се изучава на додипломским, последипломским и докторским студијама (нпр. Бугарска, Румунија, Мађарска, Словачка,
Чешка, Украјина, Турска, Италија, Немачка, Велика Британија, САД), ромологија
је код нас тек дисциплина у повоју. На Филозофском факултету Универзитета у
Нишу од 2014. године фигурирају изборни курсеви Увод у ромологију на основним студијама социологије и Ромолошке студије на мастер студијама социолoгије и педагогије. На Филолошком факултету Универзитета у Београду од
школске 2015/16. године ради Лекторат за ромски језик.
2
Задатак да прикажемо радове објављене у зборницима Одбора од оснивања до данас (1992–2018), који се по својој природи могу сврстати у „социолошке и њима сродне“, прихватили смо с посебном одговорношћу и дозом
бојазни – хоћемо ли се изборити са њиховом приметном разноврсношћу. У седам
од девет3 зборника пребројали смо 62 таква прилога. Множину научних и
стручних написа настојали смо да систематизујемо у целине усмерене на осветљавање разнородних аспеката живота и положаја Рома у нашој земљи. Одредили смо шест таквих делова: Роми у историјским и демографским изворима,
Социјални положај Рома, Образовање ромске деце, Предрасуде, стереотипи и
социјална дистанца према Ромима, Религија и верски живот Рома и Истраживачки радови о Ромима.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Тридесет година рада одбора за проучавање живота и обичаја Рома : 1989-2019
T1  - Социолошки и сродни радови објављени у зборницима Одбора САНУ за проучавање живота и обичаја Рома
SP  - 39
EP  - 69
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9395
ER  - 

@conference{
author = "Тодоровић, Драган",
year = "2019",
abstract = "Корени извесно слабашним резултатима ромског укључивања у српски
социјални простор леже у: 1. усвојеним стереотипима и предрасудама, 2. високој
социјалној удаљености, 3. недостатном разумевању ромског језика, историје,
уметности, традиције и обичаја и 4. ретким блиским прожимањима ромског и
неромског становништва. Речју, у недовољном познавању ромске културе од
стране нерома.
Реконструкција ромске духовне културе најважнији је задатак ромске и неромске квалификоване интелектуалне елите. Интердисциплинарна и синтетизујућа наука која се бави изучавањем ромске културе зове се ромологија, а научници
који се њоме окупирају ромолози.
1 И док је своје академско признање већ задобила у многим земљама, у којима се изучава на додипломским, последипломским и докторским студијама (нпр. Бугарска, Румунија, Мађарска, Словачка,
Чешка, Украјина, Турска, Италија, Немачка, Велика Британија, САД), ромологија
је код нас тек дисциплина у повоју. На Филозофском факултету Универзитета у
Нишу од 2014. године фигурирају изборни курсеви Увод у ромологију на основним студијама социологије и Ромолошке студије на мастер студијама социолoгије и педагогије. На Филолошком факултету Универзитета у Београду од
школске 2015/16. године ради Лекторат за ромски језик.
2
Задатак да прикажемо радове објављене у зборницима Одбора од оснивања до данас (1992–2018), који се по својој природи могу сврстати у „социолошке и њима сродне“, прихватили смо с посебном одговорношћу и дозом
бојазни – хоћемо ли се изборити са њиховом приметном разноврсношћу. У седам
од девет3 зборника пребројали смо 62 таква прилога. Множину научних и
стручних написа настојали смо да систематизујемо у целине усмерене на осветљавање разнородних аспеката живота и положаја Рома у нашој земљи. Одредили смо шест таквих делова: Роми у историјским и демографским изворима,
Социјални положај Рома, Образовање ромске деце, Предрасуде, стереотипи и
социјална дистанца према Ромима, Религија и верски живот Рома и Истраживачки радови о Ромима.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Тридесет година рада одбора за проучавање живота и обичаја Рома : 1989-2019",
title = "Социолошки и сродни радови објављени у зборницима Одбора САНУ за проучавање живота и обичаја Рома",
pages = "39-69",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9395"
}

Тодоровић, Д.. (2019). Социолошки и сродни радови објављени у зборницима Одбора САНУ за проучавање живота и обичаја Рома. in Тридесет година рада одбора за проучавање живота и обичаја Рома : 1989-2019
Београд : Српска академија наука и уметности., 39-69.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9395

Тодоровић Д. Социолошки и сродни радови објављени у зборницима Одбора САНУ за проучавање живота и обичаја Рома. in Тридесет година рада одбора за проучавање живота и обичаја Рома : 1989-2019. 2019;:39-69.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9395 .

Тодоровић, Драган, "Социолошки и сродни радови објављени у зборницима Одбора САНУ за проучавање живота и обичаја Рома" in Тридесет година рада одбора за проучавање живота и обичаја Рома : 1989-2019 (2019):39-69,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9395 .

TY  - CONF
AU  - Тодоровић, Драган
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10519
AB  - Продирање протестантског учења међу ромски народ у
југоисточној Србији, интензивније деценију и по уназад, покренуло је процес
преобликовања њиховог колективног идентитета. Обичаји и навике Рома бап-
тиста, адвентиста, пентекосталаца и Јеховиних сведока у градовима и селима
наводе на преиспитивање општеприхваћених односа унутар и ван ромске зајед-
нице. Под утицајем новоусвојеног религијског погледа на свет, срж етничке и
културне самобитности припадника ромског народа – препознатљивог назива
Rromanipe – почиње да се заснива на измењеним „амблемима дистинкције“ у
областима здравствене културе, културе понашања, рада и предузетништва итд.
Збива се преосмишљавање и прилагођавање доминантних саставница ромске
културе, а по значају се посебно издваја она која се тиче наглашавања важности
постојања насупрот поседовања материјалних добара – „немати, а бити“.
AB  - The expansion of Protestant teaching among Roma in southeastern
Serbia, more intensely in the last decade and a half, has initiated the process
of reshaping their collective identity. Customs and habits of Roma Baptists,
Adventists, Pentecostals and Jehovah’s Witnesses in towns and villages lead
to the reconsideration of generally accepted relations inside and outside
of the Romani community. In the light of the newly-accepted religious
worldview, the core of the ethnic and cultural independence of the members
of the Romani people – recognizably called Rromanipe – starts to be based
on the changed “distinction emblems” in the area of health culture, culture
of behavior, work and entrepreneurship, etc. The rethinking and adaptation
of dominant components of Romani culture is taking place, with the most
significant one being that which emphasizes the importance of existence
instead of possession of material goods – “not to have, but to be”.
AB  - 
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Роми Србије у XXI веку
T1  - Протестантизација Рома : „бити“ и/или „имати“
T1  - Protestantization of Roma : "to be" and/or "to have"
SP  - 83
EP  - 100
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10519
ER  - 

@conference{
author = "Тодоровић, Драган",
year = "2018",
abstract = "Продирање протестантског учења међу ромски народ у
југоисточној Србији, интензивније деценију и по уназад, покренуло је процес
преобликовања њиховог колективног идентитета. Обичаји и навике Рома бап-
тиста, адвентиста, пентекосталаца и Јеховиних сведока у градовима и селима
наводе на преиспитивање општеприхваћених односа унутар и ван ромске зајед-
нице. Под утицајем новоусвојеног религијског погледа на свет, срж етничке и
културне самобитности припадника ромског народа – препознатљивог назива
Rromanipe – почиње да се заснива на измењеним „амблемима дистинкције“ у
областима здравствене културе, културе понашања, рада и предузетништва итд.
Збива се преосмишљавање и прилагођавање доминантних саставница ромске
културе, а по значају се посебно издваја она која се тиче наглашавања важности
постојања насупрот поседовања материјалних добара – „немати, а бити“., The expansion of Protestant teaching among Roma in southeastern
Serbia, more intensely in the last decade and a half, has initiated the process
of reshaping their collective identity. Customs and habits of Roma Baptists,
Adventists, Pentecostals and Jehovah’s Witnesses in towns and villages lead
to the reconsideration of generally accepted relations inside and outside
of the Romani community. In the light of the newly-accepted religious
worldview, the core of the ethnic and cultural independence of the members
of the Romani people – recognizably called Rromanipe – starts to be based
on the changed “distinction emblems” in the area of health culture, culture
of behavior, work and entrepreneurship, etc. The rethinking and adaptation
of dominant components of Romani culture is taking place, with the most
significant one being that which emphasizes the importance of existence
instead of possession of material goods – “not to have, but to be”., ",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Роми Србије у XXI веку",
title = "Протестантизација Рома : „бити“ и/или „имати“, Protestantization of Roma : "to be" and/or "to have"",
pages = "83-100",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10519"
}

Тодоровић, Д.. (2018). Протестантизација Рома : „бити“ и/или „имати“. in Роми Србије у XXI веку
Београд : Српска академија наука и уметности., 83-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10519

Тодоровић Д. Протестантизација Рома : „бити“ и/или „имати“. in Роми Србије у XXI веку. 2018;:83-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10519 .

Тодоровић, Драган, "Протестантизација Рома : „бити“ и/или „имати“" in Роми Србије у XXI веку (2018):83-100,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10519 .