TY  - JOUR
AU  - Simić, Vladimir
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8887
AB  - The complicated political and cultural position of the Serbs who migrated to the
Habsburg Monarchy in the early eighteenth century caused the rise of popularity
of Russian rulers, who were recognized as protectors of the Orthodox against
religious persecution. Political ties were accompanied by a strong Russification of
Serbian culture, which was carried out through the mass procurement of Russian
liturgical books and the arrival of many Russian teachers to Serbian schools.
Ukrainian painters who came to the Metropolitanate of Karlovci brought new
forms of baroque religious painting and introduced changes in the structure of the
iconostasis. The cult of the Romanov dynasty among Orthodox Serbs in Hungary
was amplified by their numerous portraits and engravings.
AB  - Сложене политичке и културне позиције Срба који су се населили у
Хабзбуршкој монархији током раног XVIII века узроковале су пораст популарности руских владара, који су били препознати као заштитници
православља против верског омаловажавања. Политичке везе су пропраћене
јаком русификацијом српске културе, која је спроведена кроз масовне набавке
руских литургијских књига и долазак многобројних руских учитеља у српске
школе. Украјински сликари који су дошли у Карловачку митрополију, донели
су нове форме барокног сакралног сликарства и увели су промене у структури
иконостаса. Култ династије Романов међу православним Србима у Мађарској
појачан је њиховим бројним портретима и гравирама.
AB  - Од времена Петра Великог и Великог турског рата (1683–1699) српско-руски
односи све више добијају политички карактер. Пећки патријарх Арсеније
III Чарнојевић, предводник Срба избеглих 1690. из Отоманског царства,
одржава преписку с руским владарима тражећи заштиту од римокатолика.
Руски владари наступају као заштитници православних на Балкану, тежећи
ка остварењу својих политичких интереса. Такви односи су задржани и у
другој половини XVIII века, за време владавине Катарине II, којој су се Срби
обратили 1770. с молбом да их заштити од османске власти, што је она и
учинила приликом склапања мировног уговора у Кучук-Кајнарџију 1774.
Русификацији српске културе у првој половини XVIII века највише
су доприносили путујући трговци, називани „Московима”, који су
широм Угарске продавали књиге штампане у Русији. Место издања је за
православне Србе означавало потврду верске исправности, па је такав
начин набавке религиозне литературе опстао све до терезијанских реформи
седамдесетих година XVIII века. Током двадесетих година XVIII века, на
позив карловачких митрополита, долазе руски и украјински учитељи, који
преносе концепте тамошњег школског система у Карловачку митрополију.
Српски студенти одлазе на студије на Кијевску духовну академију, одакле
пристижу богословски, али и уметнички утицаји. Појединци који одлазе у
Русију успевају да направе велике каријере, попут Саве Владиславића, Петра
Смелића или Теодора Јанковића Миријевског.
На барокизацију српске уметности велики утицај су имали руски сликари
који су од двадесетих година XVIII века почели да се појављују у Карловачкој
митрополији, посебно Јов Василијевич, Василије Романович и Григорије
Герасимов. Такође, уочена је и специфичност утицаја украјинске уметности
на српску, превасходно оне настале у Кијево-печерској лаври. Мења се
архитектоника иконостаса, који све више расте у висину, а иконографске
и тематске новине постепено проналазе место у репертоару српског
религиозног сликарства. Тај развијени тип иконостаса остаје доминантан
све до друге половине XIX века. Истовремено, под покровитељством руских
царева Лавра започиње с деликатном културном трансмисијом идеологије Романових ка народима југоисточне Европе. Поред других дарова, српски
монаси су из Русије доносили и слике руских владара. Најчешће су то били
графички листови рађени за потребе илустровања књига, док се у појединим
случајевима радило о самосталним уљаним портретима великог формата. То
није био чест случај, јер су граничне и царинске контроле биле ригорозне,
а поседовање таквих слика могло је да изазове сумњу аустријских власти.
Православни Срби су гајили велико поштовање према руској владарској
династији, кришом набављали и чували њихове портрете, помињали их на
литургији, чиме су у очима власти доводили у питање своју лојалност према
Хабзбурговцима.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Politics, Orthodoxy and Arts: Serbian-Russian Cultural Relations in the 18th Century
T1  - Политика, православље и уметност: српско-руске културне везе у XVIII веку
SP  - 79
EP  - 98
IS  - 28
DO  - 10.2298/MUZ2028079S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8887
ER  - 

@article{
author = "Simić, Vladimir",
year = "2020",
abstract = "The complicated political and cultural position of the Serbs who migrated to the
Habsburg Monarchy in the early eighteenth century caused the rise of popularity
of Russian rulers, who were recognized as protectors of the Orthodox against
religious persecution. Political ties were accompanied by a strong Russification of
Serbian culture, which was carried out through the mass procurement of Russian
liturgical books and the arrival of many Russian teachers to Serbian schools.
Ukrainian painters who came to the Metropolitanate of Karlovci brought new
forms of baroque religious painting and introduced changes in the structure of the
iconostasis. The cult of the Romanov dynasty among Orthodox Serbs in Hungary
was amplified by their numerous portraits and engravings., Сложене политичке и културне позиције Срба који су се населили у
Хабзбуршкој монархији током раног XVIII века узроковале су пораст популарности руских владара, који су били препознати као заштитници
православља против верског омаловажавања. Политичке везе су пропраћене
јаком русификацијом српске културе, која је спроведена кроз масовне набавке
руских литургијских књига и долазак многобројних руских учитеља у српске
школе. Украјински сликари који су дошли у Карловачку митрополију, донели
су нове форме барокног сакралног сликарства и увели су промене у структури
иконостаса. Култ династије Романов међу православним Србима у Мађарској
појачан је њиховим бројним портретима и гравирама., Од времена Петра Великог и Великог турског рата (1683–1699) српско-руски
односи све више добијају политички карактер. Пећки патријарх Арсеније
III Чарнојевић, предводник Срба избеглих 1690. из Отоманског царства,
одржава преписку с руским владарима тражећи заштиту од римокатолика.
Руски владари наступају као заштитници православних на Балкану, тежећи
ка остварењу својих политичких интереса. Такви односи су задржани и у
другој половини XVIII века, за време владавине Катарине II, којој су се Срби
обратили 1770. с молбом да их заштити од османске власти, што је она и
учинила приликом склапања мировног уговора у Кучук-Кајнарџију 1774.
Русификацији српске културе у првој половини XVIII века највише
су доприносили путујући трговци, називани „Московима”, који су
широм Угарске продавали књиге штампане у Русији. Место издања је за
православне Србе означавало потврду верске исправности, па је такав
начин набавке религиозне литературе опстао све до терезијанских реформи
седамдесетих година XVIII века. Током двадесетих година XVIII века, на
позив карловачких митрополита, долазе руски и украјински учитељи, који
преносе концепте тамошњег школског система у Карловачку митрополију.
Српски студенти одлазе на студије на Кијевску духовну академију, одакле
пристижу богословски, али и уметнички утицаји. Појединци који одлазе у
Русију успевају да направе велике каријере, попут Саве Владиславића, Петра
Смелића или Теодора Јанковића Миријевског.
На барокизацију српске уметности велики утицај су имали руски сликари
који су од двадесетих година XVIII века почели да се појављују у Карловачкој
митрополији, посебно Јов Василијевич, Василије Романович и Григорије
Герасимов. Такође, уочена је и специфичност утицаја украјинске уметности
на српску, превасходно оне настале у Кијево-печерској лаври. Мења се
архитектоника иконостаса, који све више расте у висину, а иконографске
и тематске новине постепено проналазе место у репертоару српског
религиозног сликарства. Тај развијени тип иконостаса остаје доминантан
све до друге половине XIX века. Истовремено, под покровитељством руских
царева Лавра започиње с деликатном културном трансмисијом идеологије Романових ка народима југоисточне Европе. Поред других дарова, српски
монаси су из Русије доносили и слике руских владара. Најчешће су то били
графички листови рађени за потребе илустровања књига, док се у појединим
случајевима радило о самосталним уљаним портретима великог формата. То
није био чест случај, јер су граничне и царинске контроле биле ригорозне,
а поседовање таквих слика могло је да изазове сумњу аустријских власти.
Православни Срби су гајили велико поштовање према руској владарској
династији, кришом набављали и чували њихове портрете, помињали их на
литургији, чиме су у очима власти доводили у питање своју лојалност према
Хабзбурговцима.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Politics, Orthodoxy and Arts: Serbian-Russian Cultural Relations in the 18th Century, Политика, православље и уметност: српско-руске културне везе у XVIII веку",
pages = "79-98",
number = "28",
doi = "10.2298/MUZ2028079S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8887"
}

Simić, V.. (2020). Politics, Orthodoxy and Arts: Serbian-Russian Cultural Relations in the 18th Century. in Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(28), 79-98.
https://doi.org/10.2298/MUZ2028079S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8887

Simić V. Politics, Orthodoxy and Arts: Serbian-Russian Cultural Relations in the 18th Century. in Musicology. 2020;(28):79-98.
doi:10.2298/MUZ2028079S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8887 .

Simić, Vladimir, "Politics, Orthodoxy and Arts: Serbian-Russian Cultural Relations in the 18th Century" in Musicology, no. 28 (2020):79-98,
https://doi.org/10.2298/MUZ2028079S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8887 .

TY  - JOUR
AU  - Борозан, Игор
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10662
AB  - Косовски завет је током друге половине 19. века умногоме дефинисао идентитет српске нације. Анализа употребе тог завета у идеолошко-политичком
програму династије Обреновића у другој половини 19. века извршена је на
основу сведочанстава о ондашњој вербално-визуелној култури. Разнолики
писани и визуелни искази сведоче о развијеној употреби Косовског завета у
медијској пропаганди дома Обреновића. Јавно мњење је подстакло увођење
питања Косовског завета у основе владарске идеологије те династије.
AB  - In the second half of the nineteenth century the identity of the Serbian nation was
to a large extent defi ned by the Kosovo Covenant. The paper offers an analysis of
the utilization of this covenant in the ideological-political program of the Obrenović
dynasty in the nineteenth century based on the evidence of the verbal-visual culture
of the time. Various written and visual testimonies bear witness to the developed
utilization of the Kosovo Covenant in the media propaganda of the House of
Obrenović. The public opinion encouraged the introduction of the Kosovo Covenant
question into the foundations of this dynasty’s ruling ideology.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Косовско-метохијски зборник
T1  - Династија Обреновић и Kосовски завет у вербалној и визуелној култури друге половине 19. века
T1  - The Obrenović Dynasty and the Kosovo Covenant in the Verbal and Visual Culture of the Second Half of the Nineteenth Century
SP  - 139
EP  - 156
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10662
ER  - 

@article{
author = "Борозан, Игор",
year = "2019",
abstract = "Косовски завет је током друге половине 19. века умногоме дефинисао идентитет српске нације. Анализа употребе тог завета у идеолошко-политичком
програму династије Обреновића у другој половини 19. века извршена је на
основу сведочанстава о ондашњој вербално-визуелној култури. Разнолики
писани и визуелни искази сведоче о развијеној употреби Косовског завета у
медијској пропаганди дома Обреновића. Јавно мњење је подстакло увођење
питања Косовског завета у основе владарске идеологије те династије., In the second half of the nineteenth century the identity of the Serbian nation was
to a large extent defi ned by the Kosovo Covenant. The paper offers an analysis of
the utilization of this covenant in the ideological-political program of the Obrenović
dynasty in the nineteenth century based on the evidence of the verbal-visual culture
of the time. Various written and visual testimonies bear witness to the developed
utilization of the Kosovo Covenant in the media propaganda of the House of
Obrenović. The public opinion encouraged the introduction of the Kosovo Covenant
question into the foundations of this dynasty’s ruling ideology.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Косовско-метохијски зборник",
title = "Династија Обреновић и Kосовски завет у вербалној и визуелној култури друге половине 19. века, The Obrenović Dynasty and the Kosovo Covenant in the Verbal and Visual Culture of the Second Half of the Nineteenth Century",
pages = "139-156",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10662"
}

Борозан, И.. (2019). Династија Обреновић и Kосовски завет у вербалној и визуелној култури друге половине 19. века. in Косовско-метохијски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(8), 139-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10662

Борозан И. Династија Обреновић и Kосовски завет у вербалној и визуелној култури друге половине 19. века. in Косовско-метохијски зборник. 2019;(8):139-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10662 .

Борозан, Игор, "Династија Обреновић и Kосовски завет у вербалној и визуелној култури друге половине 19. века" in Косовско-метохијски зборник, no. 8 (2019):139-156,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10662 .

TY  - CHAP
AU  - Лазић, Мирослав А.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15900
PB  - Belgrade : The Serbian National Committee of Byzantine Studies
PB  - Belgrade : P.E. Službeni glasnik
PB  - Belgrade : Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Byzantine Heritage and Serbian Art II: Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages II
T1  - Serbian Printed Book Decoration in the 15th and 16th Centuries: Centres and Creative Production
T1  - Украс српске штампане књиге у XV и XVI столећу: центри и стваралачка продукција
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15900
ER  - 

@inbook{
author = "Лазић, Мирослав А.",
year = "2016",
publisher = "Belgrade : The Serbian National Committee of Byzantine Studies, Belgrade : P.E. Službeni glasnik, Belgrade : Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Byzantine Heritage and Serbian Art II: Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages II",
booktitle = "Serbian Printed Book Decoration in the 15th and 16th Centuries: Centres and Creative Production, Украс српске штампане књиге у XV и XVI столећу: центри и стваралачка продукција",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15900"
}

Лазић, М. А.. (2016). Serbian Printed Book Decoration in the 15th and 16th Centuries: Centres and Creative Production. in Byzantine Heritage and Serbian Art II: Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages II
Belgrade : The Serbian National Committee of Byzantine Studies..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15900

Лазић МА. Serbian Printed Book Decoration in the 15th and 16th Centuries: Centres and Creative Production. in Byzantine Heritage and Serbian Art II: Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages II. 2016;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15900 .

Лазић, Мирослав А., "Serbian Printed Book Decoration in the 15th and 16th Centuries: Centres and Creative Production" in Byzantine Heritage and Serbian Art II: Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages II (2016),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15900 .

TY  - CHAP
AU  - Живковић, Валентина
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13946
AB  - Уметност Поморја, које се налазило у саставу средњовековне српске државе под династијом Немањића, представља особено поље преплитања римокатоличких и византијских уметничких концепција.Премда су утицаји Византије и Запада били сталнообележје уметности средњовековне Србије, њиховоприсуство је било најснажније у приморским гра-довима. Градови и области српског Поморја билису места сталних додира култура – некада је преовлађивала једна, некада друга, а у њиховом про-жимању често су настајала оригинална уметничка достигнућа.
PB  - Београд : Српски комитет за византологију
PB  - Београд : ЈП Службени гласник
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Византијско наслеђе и српска уметност: сакрална уметност српских земаља у средњем веку
T1  - У сусретању са културом Запада: уметност Поморја у XIV столећу
SP  - 357
EP  - 365
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13946
ER  - 

@inbook{
author = "Живковић, Валентина",
year = "2016",
abstract = "Уметност Поморја, које се налазило у саставу средњовековне српске државе под династијом Немањића, представља особено поље преплитања римокатоличких и византијских уметничких концепција.Премда су утицаји Византије и Запада били сталнообележје уметности средњовековне Србије, њиховоприсуство је било најснажније у приморским гра-довима. Градови и области српског Поморја билису места сталних додира култура – некада је преовлађивала једна, некада друга, а у њиховом про-жимању често су настајала оригинална уметничка достигнућа.",
publisher = "Београд : Српски комитет за византологију, Београд : ЈП Службени гласник, Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Византијско наслеђе и српска уметност: сакрална уметност српских земаља у средњем веку",
booktitle = "У сусретању са културом Запада: уметност Поморја у XIV столећу",
pages = "357-365",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13946"
}

Живковић, В.. (2016). У сусретању са културом Запада: уметност Поморја у XIV столећу. in Византијско наслеђе и српска уметност: сакрална уметност српских земаља у средњем веку
Београд : Српски комитет за византологију., 357-365.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13946

Живковић В. У сусретању са културом Запада: уметност Поморја у XIV столећу. in Византијско наслеђе и српска уметност: сакрална уметност српских земаља у средњем веку. 2016;:357-365.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13946 .

Живковић, Валентина, "У сусретању са културом Запада: уметност Поморја у XIV столећу" in Византијско наслеђе и српска уметност: сакрална уметност српских земаља у средњем веку (2016):357-365,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13946 .

TY  - JOUR
AU  - Borozan, Igor B.
PY  - 2016
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/Article.aspx?id=0350-76531647157B
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6101
AB  - The monument to Prince Miloš Obrenović unveiled in 1898 embodied the concept of national-dynastic monument in the Kingdom of Serbia at the end of the nine­teenth century. The statue in the manner of academic art by Djordje Jovanović, a prominent Serbian sculptor, may be seen as a creative transfer of European practices in designing majestic monuments to rulers. Set up in downtown Požarevac, the monument to Prince Miloš was intended to act as a place of collective remembrance and a means of legitimation of King Alexander Obrenović. Forming part of the process of constructing the cult of Prince Miloš, the monument may be seen as a visual testimony to the attempt of the shaken dynastic regime to define its own ideological model by using the image of its charismatic founder. The unveiling ceremony, pervaded with a military spirit, confirmed the place of the Požarevac visual topos on the map of patriotic geography, pointing to the power of the visual work in the system of the representative culture of the state and the nation in the late nineteenth century.
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - The National-Dynastic Monument in the Kingdom of Serbia the Monument to Prince Miloš Obrenović in Požarevac as a Case Study
SP  - 157
EP  - 175
IS  - XLVII
DO  - 10.2298/BALC1647157B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6101
ER  - 

@article{
author = "Borozan, Igor B.",
year = "2016",
abstract = "The monument to Prince Miloš Obrenović unveiled in 1898 embodied the concept of national-dynastic monument in the Kingdom of Serbia at the end of the nine­teenth century. The statue in the manner of academic art by Djordje Jovanović, a prominent Serbian sculptor, may be seen as a creative transfer of European practices in designing majestic monuments to rulers. Set up in downtown Požarevac, the monument to Prince Miloš was intended to act as a place of collective remembrance and a means of legitimation of King Alexander Obrenović. Forming part of the process of constructing the cult of Prince Miloš, the monument may be seen as a visual testimony to the attempt of the shaken dynastic regime to define its own ideological model by using the image of its charismatic founder. The unveiling ceremony, pervaded with a military spirit, confirmed the place of the Požarevac visual topos on the map of patriotic geography, pointing to the power of the visual work in the system of the representative culture of the state and the nation in the late nineteenth century.",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "The National-Dynastic Monument in the Kingdom of Serbia the Monument to Prince Miloš Obrenović in Požarevac as a Case Study",
pages = "157-175",
number = "XLVII",
doi = "10.2298/BALC1647157B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6101"
}

Borozan, I. B.. (2016). The National-Dynastic Monument in the Kingdom of Serbia the Monument to Prince Miloš Obrenović in Požarevac as a Case Study. in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(XLVII), 157-175.
https://doi.org/10.2298/BALC1647157B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6101

Borozan IB. The National-Dynastic Monument in the Kingdom of Serbia the Monument to Prince Miloš Obrenović in Požarevac as a Case Study. in Balcanica. 2016;(XLVII):157-175.
doi:10.2298/BALC1647157B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6101 .

Borozan, Igor B., "The National-Dynastic Monument in the Kingdom of Serbia the Monument to Prince Miloš Obrenović in Požarevac as a Case Study" in Balcanica, no. XLVII (2016):157-175,
https://doi.org/10.2298/BALC1647157B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6101 .