TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Николић, Јована
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16026
AB  - У раду се на основу досадашњих описа косовско-ресавских говора картографски (и хронолошки) приказује ареал метатонијског акута потврђен у појединим зонама овог дијалекта. У досадашњим истраживањима акут је посведочен у говорима средишњег поддијалекта, с претпоставком да изоглосе продужују и југозападно од копаоничког масива, односно на косовскометохијски терен. С тим у вези, прилог доноси материјал из нових шест пунктова Средњег Ибра, анализиран поступком експерименталне фонетике. Добијени резултати ће показати да косовско-ресавски супстрат са архаичном акценатском вредношћу истрајава упркос снажним утицајима са Рогозне, о чему сведоче потврде бројних акутских вредности на левој страни Ибра.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Акут у говорима косовско-ресавског дијалекта. Скица географског распореда
SP  - 77
EP  - 93
VL  - 65
IS  - 1
DO  - 10.18485/ms_zmsfil.2022
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16026
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана and Николић, Јована",
year = "2022",
abstract = "У раду се на основу досадашњих описа косовско-ресавских говора картографски (и хронолошки) приказује ареал метатонијског акута потврђен у појединим зонама овог дијалекта. У досадашњим истраживањима акут је посведочен у говорима средишњег поддијалекта, с претпоставком да изоглосе продужују и југозападно од копаоничког масива, односно на косовскометохијски терен. С тим у вези, прилог доноси материјал из нових шест пунктова Средњег Ибра, анализиран поступком експерименталне фонетике. Добијени резултати ће показати да косовско-ресавски супстрат са архаичном акценатском вредношћу истрајава упркос снажним утицајима са Рогозне, о чему сведоче потврде бројних акутских вредности на левој страни Ибра.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Акут у говорима косовско-ресавског дијалекта. Скица географског распореда",
pages = "77-93",
volume = "65",
number = "1",
doi = "10.18485/ms_zmsfil.2022",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16026"
}

Радовановић, Д.,& Николић, Ј.. (2022). Акут у говорима косовско-ресавског дијалекта. Скица географског распореда. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 65(1), 77-93.
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2022
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16026

Радовановић Д, Николић Ј. Акут у говорима косовско-ресавског дијалекта. Скица географског распореда. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2022;65(1):77-93.
doi:10.18485/ms_zmsfil.2022
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16026 .

Радовановић, Драгана, Николић, Јована, "Акут у говорима косовско-ресавског дијалекта. Скица географског распореда" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 65, no. 1 (2022):77-93,
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2022 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16026 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Николић, Јована
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16025
AB  - У раду се на материјалу забележеном на терену
косовско-ресавског дијалекта у монографским студијама и
сличним дијалектолошким прилозима, указује на инвентар
и домашаје простирања множинских генитивних форми.
Ареалним приказом биће обухваћени облици генитива
множине именица сва три рода – на простору три под-
дијалекта К-Р дијалекта. Уз то, ареални преглед ће извесно
показати степен очуваности употребе архаичнијих црта у
појединим косовско-ресавским зонама (генитив ≤ локатив
форме), те балканистичким продорима нарушеност флек-
тивног поретка, посебно у рубним подручјима, односно контактним зонама.
AB  - The paper analyses the materials recorded in the regions of the Kosovo-Resava 
dialect and then used in the relevant monographic studies and dialect related 
publications with the aim of presenting the inventory and distribution of gen itive plural forms. The areal data display contains the plural genitive forms of 
nouns of all three genders used in the regions where the three sub-dialects of 
the Kosovo-Resava area are spoken. The map also displays the use of archaic 
forms in some Kosovo-Resava regions (genitive ≤ locative forms), as well as 
the influences that other, non-Slavic Balkan languages have on the inflectional 
system, particularly in the border areas, that is, in the contact zones.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитетa у Приштини
T2  - Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини
T1  - Распоред наставака генитива множине у косовско-ресавском дијалекту. Картографски приказ
T1  - Distribution of Genitive Plural Suffixes in Kosovo-Resava Dialect (Cartographic Representation)
SP  - 41
EP  - 75
VL  - 52
IS  - 1
DO  - 10.5937/zrffp52-36558
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16025
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана and Николић, Јована",
year = "2022",
abstract = "У раду се на материјалу забележеном на терену
косовско-ресавског дијалекта у монографским студијама и
сличним дијалектолошким прилозима, указује на инвентар
и домашаје простирања множинских генитивних форми.
Ареалним приказом биће обухваћени облици генитива
множине именица сва три рода – на простору три под-
дијалекта К-Р дијалекта. Уз то, ареални преглед ће извесно
показати степен очуваности употребе архаичнијих црта у
појединим косовско-ресавским зонама (генитив ≤ локатив
форме), те балканистичким продорима нарушеност флек-
тивног поретка, посебно у рубним подручјима, односно контактним зонама., The paper analyses the materials recorded in the regions of the Kosovo-Resava 
dialect and then used in the relevant monographic studies and dialect related 
publications with the aim of presenting the inventory and distribution of gen itive plural forms. The areal data display contains the plural genitive forms of 
nouns of all three genders used in the regions where the three sub-dialects of 
the Kosovo-Resava area are spoken. The map also displays the use of archaic 
forms in some Kosovo-Resava regions (genitive ≤ locative forms), as well as 
the influences that other, non-Slavic Balkan languages have on the inflectional 
system, particularly in the border areas, that is, in the contact zones.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитетa у Приштини",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини",
title = "Распоред наставака генитива множине у косовско-ресавском дијалекту. Картографски приказ, Distribution of Genitive Plural Suffixes in Kosovo-Resava Dialect (Cartographic Representation)",
pages = "41-75",
volume = "52",
number = "1",
doi = "10.5937/zrffp52-36558",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16025"
}

Радовановић, Д.,& Николић, Ј.. (2022). Распоред наставака генитива множине у косовско-ресавском дијалекту. Картографски приказ. in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитетa у Приштини., 52(1), 41-75.
https://doi.org/10.5937/zrffp52-36558
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16025

Радовановић Д, Николић Ј. Распоред наставака генитива множине у косовско-ресавском дијалекту. Картографски приказ. in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини. 2022;52(1):41-75.
doi:10.5937/zrffp52-36558
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16025 .

Радовановић, Драгана, Николић, Јована, "Распоред наставака генитива множине у косовско-ресавском дијалекту. Картографски приказ" in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, 52, no. 1 (2022):41-75,
https://doi.org/10.5937/zrffp52-36558 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16025 .

TY  - CHAP
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Makisova, Ana
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16023
AB  - У раду се на основу словачког и српског етнодијалекатског материјала са простора мултиетничке Војво-
дине издваја лексика којом се именују учесници у свадбеној обредно-обичајној пракси. Издојена лексика
презентује се у форми регистра номинационих јединица и углавном се креће се оквирима досадашњих
класификација поделе свадбених елемената (предсвадени, свадбени и обреди након свадбе). На основу са-
чињеног регистра речи којима су именована свадбена лица и свадбени предмети могуће је показати терми-
нолошку и значењску еквиваленцију у словачом и српском, или и присуство ~ одсуство појединих реалија.
У том смислу, на примеру сабраног материјала може се сагледати шири етнокултурни контекст у којем забележене лексичке и етнографске датости егзистирају.
PB  - Novi Sad : Filozofski fakultet
T2  - Језици и културе у времену и простору , Зброник радова са међународног научног скупа X/1
T1  - Словачко-српске везе – из свадбене терминологије
SP  - 137
EP  - 147
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16023
ER  - 

@inbook{
author = "Радовановић, Драгана and Makisova, Ana",
year = "2022",
abstract = "У раду се на основу словачког и српског етнодијалекатског материјала са простора мултиетничке Војво-
дине издваја лексика којом се именују учесници у свадбеној обредно-обичајној пракси. Издојена лексика
презентује се у форми регистра номинационих јединица и углавном се креће се оквирима досадашњих
класификација поделе свадбених елемената (предсвадени, свадбени и обреди након свадбе). На основу са-
чињеног регистра речи којима су именована свадбена лица и свадбени предмети могуће је показати терми-
нолошку и значењску еквиваленцију у словачом и српском, или и присуство ~ одсуство појединих реалија.
У том смислу, на примеру сабраног материјала може се сагледати шири етнокултурни контекст у којем забележене лексичке и етнографске датости егзистирају.",
publisher = "Novi Sad : Filozofski fakultet",
journal = "Језици и културе у времену и простору , Зброник радова са међународног научног скупа X/1",
booktitle = "Словачко-српске везе – из свадбене терминологије",
pages = "137-147",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16023"
}

Радовановић, Д.,& Makisova, A.. (2022). Словачко-српске везе – из свадбене терминологије. in Језици и културе у времену и простору , Зброник радова са међународног научног скупа X/1
Novi Sad : Filozofski fakultet., 137-147.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16023

Радовановић Д, Makisova A. Словачко-српске везе – из свадбене терминологије. in Језици и културе у времену и простору , Зброник радова са међународног научног скупа X/1. 2022;:137-147.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16023 .

Радовановић, Драгана, Makisova, Ana, "Словачко-српске везе – из свадбене терминологије" in Језици и културе у времену и простору , Зброник радова са међународног научног скупа X/1 (2022):137-147,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16023 .

TY  - BOOK
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Николић, Јована
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15966
AB  - Књига Дијалектолошка проучавања косовско-ресавског дијалекта. Степен проучености и картографски приказ настала је као резултат наставно-научног рада на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (у склопу предмета Дијалектологија српског језика и предмета Ареална лингвистика) и истраживањима на Одсеку за дијалектологију у Институту за српски језик САНУ.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици
T1  - Досадашња проучавања косовско-ресавског дијалекта. Степен проучености и картографски приказ
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15966
ER  - 

@book{
author = "Радовановић, Драгана and Николић, Јована",
year = "2022",
abstract = "Књига Дијалектолошка проучавања косовско-ресавског дијалекта. Степен проучености и картографски приказ настала је као резултат наставно-научног рада на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (у склопу предмета Дијалектологија српског језика и предмета Ареална лингвистика) и истраживањима на Одсеку за дијалектологију у Институту за српски језик САНУ.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици",
title = "Досадашња проучавања косовско-ресавског дијалекта. Степен проучености и картографски приказ",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15966"
}

Радовановић, Д.,& Николић, Ј.. (2022). Досадашња проучавања косовско-ресавског дијалекта. Степен проучености и картографски приказ. 
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15966

Радовановић Д, Николић Ј. Досадашња проучавања косовско-ресавског дијалекта. Степен проучености и картографски приказ. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15966 .

Радовановић, Драгана, Николић, Јована, "Досадашња проучавања косовско-ресавског дијалекта. Степен проучености и картографски приказ" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15966 .

TY  - JOUR
AU  - Макишова, Ана
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13706
AB  - V práci na základe slovenského a srbského materiálu v prostredí multietnicej Vojvodiny skúmali sme lexiku, ktorou
pomenúvame účastníkov svadby. Lexika, ktorú sme skúmali, zahŕňa obdobie pred svadbou, počas svadby a po
svadbe. Sústredili sme sa na pomenovania, ktoré sa používali na konci minulého storočia, v súčasnosti už prevažne
zanikli, lebo aj svadba v súčasnosti už neprebieha v podobe ako voľakedy. Materiál sme získali od starších informátorov,
ktorí si spomínajú na zvyky a obyčaje zo svojej mladosti. Uvedený materiál je veľmi cenný, lebo zostáva
zapísaný podľa rozprávania informátorov. Podľa materiálu a vypracovaného registra termínov, ktorými sú pomenované
osoby, účastníci svadby, v práci sme poukázali na terminologickú a významovú ekvivalenciu v slovenčine
a srbčine, ako aj prítomnosť alebo neprítomnosť jednotlivých reálií. Terénny materiál pre slovenský korpus sme
získali z prostredia Báčky, v prostredí, kde sa na dorozumievanie používa stredoslovenské nárečie (prostredie Hložian
a Báčskeho Petrovca) a pre srbský korpus z prostredia Banátu (severného a stredného). Na základe výskumu
a zoskupeného a analyzovaného materiálu môžeme si všimnúť širší etnokultúrny kontext, v ktorom sa vyskytujú
lexikálne a etnografické prvky v multikultúrnej Vojvodine. Súvislý text sme zapísali vo fonetickej transkripcii a
vyznačili sme iným typom písma. Na základe zoskupeného materiálu vypracovali sme register pojmov účastníkov
svadby, porovnávali sme terminologickú a významovú ekvivalenciu, prítomnosť, resp. neprítomnosť jednotlivých
pomenovaní a reálií v dvoch skúmaných јazykoch. Analyzovali sme vyše tridsať lexém, ktoré pomenúvajú
účastníkov svadby (v slovenskom korpuse 36 lexém a v srbskom korpuse 34 lexém). V oboch korpusoch lexika je
slovanského pôvodu. V srbskom materiáli sú zaznamenané aj viaceré turcizmy, resp. balkanizmy (bećar, đuvegija,
enge atď.), pričom v slovenskom korpuse je evidovaný jeden turcizmus (bećar).
AB  - У раду се на основу словачког и српског етнодијалекатског материјала са простора мултиетничке Војводине издваја лексика којом се именују учесници у свадбеној обредно-обичајној пракси. Издојена лексика
презентује се у форми регистра номинационих јединица и углавном се креће се оквирима досадашњих
класификација поделе свадбених елемената (предсвадени, свадбени и обреди након свадбе). На основу сачињеног регистра речи којима су именована свадбена лица и свадбени предмети могуће је показати терминолошку и значењску еквиваленцију у словачом и српском, или и присуство ~ одсуство појединих реалија.
У том смислу, на примеру сабраног материјала може се сагледати шири етнокултурни контекст у којем
забележене лексичке и етнографске датости егзистирају.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије
T1  - Slovensko-srbské vzťahy na príklade svadobnej terminológie
SP  - 137
EP  - 146
DO  - 978-86-6065-717-8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706
ER  - 

@article{
author = "Макишова, Ана and Радовановић, Драгана",
year = "2022",
abstract = "V práci na základe slovenského a srbského materiálu v prostredí multietnicej Vojvodiny skúmali sme lexiku, ktorou
pomenúvame účastníkov svadby. Lexika, ktorú sme skúmali, zahŕňa obdobie pred svadbou, počas svadby a po
svadbe. Sústredili sme sa na pomenovania, ktoré sa používali na konci minulého storočia, v súčasnosti už prevažne
zanikli, lebo aj svadba v súčasnosti už neprebieha v podobe ako voľakedy. Materiál sme získali od starších informátorov,
ktorí si spomínajú na zvyky a obyčaje zo svojej mladosti. Uvedený materiál je veľmi cenný, lebo zostáva
zapísaný podľa rozprávania informátorov. Podľa materiálu a vypracovaného registra termínov, ktorými sú pomenované
osoby, účastníci svadby, v práci sme poukázali na terminologickú a významovú ekvivalenciu v slovenčine
a srbčine, ako aj prítomnosť alebo neprítomnosť jednotlivých reálií. Terénny materiál pre slovenský korpus sme
získali z prostredia Báčky, v prostredí, kde sa na dorozumievanie používa stredoslovenské nárečie (prostredie Hložian
a Báčskeho Petrovca) a pre srbský korpus z prostredia Banátu (severného a stredného). Na základe výskumu
a zoskupeného a analyzovaného materiálu môžeme si všimnúť širší etnokultúrny kontext, v ktorom sa vyskytujú
lexikálne a etnografické prvky v multikultúrnej Vojvodine. Súvislý text sme zapísali vo fonetickej transkripcii a
vyznačili sme iným typom písma. Na základe zoskupeného materiálu vypracovali sme register pojmov účastníkov
svadby, porovnávali sme terminologickú a významovú ekvivalenciu, prítomnosť, resp. neprítomnosť jednotlivých
pomenovaní a reálií v dvoch skúmaných јazykoch. Analyzovali sme vyše tridsať lexém, ktoré pomenúvajú
účastníkov svadby (v slovenskom korpuse 36 lexém a v srbskom korpuse 34 lexém). V oboch korpusoch lexika je
slovanského pôvodu. V srbskom materiáli sú zaznamenané aj viaceré turcizmy, resp. balkanizmy (bećar, đuvegija,
enge atď.), pričom v slovenskom korpuse je evidovaný jeden turcizmus (bećar)., У раду се на основу словачког и српског етнодијалекатског материјала са простора мултиетничке Војводине издваја лексика којом се именују учесници у свадбеној обредно-обичајној пракси. Издојена лексика
презентује се у форми регистра номинационих јединица и углавном се креће се оквирима досадашњих
класификација поделе свадбених елемената (предсвадени, свадбени и обреди након свадбе). На основу сачињеног регистра речи којима су именована свадбена лица и свадбени предмети могуће је показати терминолошку и значењску еквиваленцију у словачом и српском, или и присуство ~ одсуство појединих реалија.
У том смислу, на примеру сабраног материјала може се сагледати шири етнокултурни контекст у којем
забележене лексичке и етнографске датости егзистирају.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
title = "Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије, Slovensko-srbské vzťahy na príklade svadobnej terminológie",
pages = "137-146",
doi = "978-86-6065-717-8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706"
}

Макишова, А.,& Радовановић, Д.. (2022). Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 137-146.
https://doi.org/978-86-6065-717-8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706

Макишова А, Радовановић Д. Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:137-146.
doi:978-86-6065-717-8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706 .

Макишова, Ана, Радовановић, Драгана, "Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):137-146,
https://doi.org/978-86-6065-717-8 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Макишова, Ана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15967
AB  - Since culinary art is part of the traditional cuisine most prone to changes and influences from other cultures, the paper will use the examples of Serbian, Slovak and Romanian cuisine to present one such encounter in multicultural Vojvodina. The authors’ intention is to analyze culinary lexemes and demonstrate interlinguistic (and intercultural) contacts among these ethnic groups, as well as the influences of other cultures that, historically speaking, could directly or indirectly change these autochthonous culinary terminological systems in Vojvodina. In addition, tracing the current scientific interest in cultural heritage, the paper represents the beginning of a wider thematic intercultural researsch. Specifically in this case it is one of the elements in the process of compiling a register of Pannonian culinary art. In the wider sense it is a contribution to making an ethnolinguistic dictionary of central European cuisine and, in that sense, a contribution to the protection of tangible and intangible cultural heritage.
PB  - Bratislava : Slovenská akadémia vied
T2  - SLAVICA SLOVACA
T1  - Прилог истраживању традиционалне војвођанске кухиње на примеру мултикултуралности
SP  - 252
EP  - 260
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.31577/SlavSlov.2021.2.8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15967
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана and Макишова, Ана",
year = "2021",
abstract = "Since culinary art is part of the traditional cuisine most prone to changes and influences from other cultures, the paper will use the examples of Serbian, Slovak and Romanian cuisine to present one such encounter in multicultural Vojvodina. The authors’ intention is to analyze culinary lexemes and demonstrate interlinguistic (and intercultural) contacts among these ethnic groups, as well as the influences of other cultures that, historically speaking, could directly or indirectly change these autochthonous culinary terminological systems in Vojvodina. In addition, tracing the current scientific interest in cultural heritage, the paper represents the beginning of a wider thematic intercultural researsch. Specifically in this case it is one of the elements in the process of compiling a register of Pannonian culinary art. In the wider sense it is a contribution to making an ethnolinguistic dictionary of central European cuisine and, in that sense, a contribution to the protection of tangible and intangible cultural heritage.",
publisher = "Bratislava : Slovenská akadémia vied",
journal = "SLAVICA SLOVACA",
title = "Прилог истраживању традиционалне војвођанске кухиње на примеру мултикултуралности",
pages = "252-260",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.31577/SlavSlov.2021.2.8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15967"
}

Радовановић, Д.,& Макишова, А.. (2021). Прилог истраживању традиционалне војвођанске кухиње на примеру мултикултуралности. in SLAVICA SLOVACA
Bratislava : Slovenská akadémia vied., 56(2), 252-260.
https://doi.org/10.31577/SlavSlov.2021.2.8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15967

Радовановић Д, Макишова А. Прилог истраживању традиционалне војвођанске кухиње на примеру мултикултуралности. in SLAVICA SLOVACA. 2021;56(2):252-260.
doi:10.31577/SlavSlov.2021.2.8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15967 .

Радовановић, Драгана, Макишова, Ана, "Прилог истраживању традиционалне војвођанске кухиње на примеру мултикултуралности" in SLAVICA SLOVACA, 56, no. 2 (2021):252-260,
https://doi.org/10.31577/SlavSlov.2021.2.8 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15967 .

TY  - CHAP
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16017
AB  - Лексеме дом и кућа спадају у ред најстаријег наслеђеног лексичког
фонда. Обе су изразито полисемне, непотпуно синонимичне а заједно
узевши на особен начин и комплементарне. Врата у тај сложени спектар
основних и изведених значења и творбених ликова отварају нам најпре речници, наши и словенски, етимолошки, историјски, дијалекатски, а потом
и више лексичко-лексиколошких прилога. Овај лексички пар свестрано је
обрађиван, посебно у новије време у нашој стручно-научној литератури,
и појединачно и заједно. Кућа је извесно остала етимолошки отворенија
(значи и – спорнија), са мотивационог, лингвогеографског и историјскосемантичког аспекта. Зато је верујем вредан пажње сваки напор да се оствари што потпунији увид у нашу историјску и савремену документацију, с
тежњом да се употпуни лингвогеографска слика распореда ових двеју базичних лексема. У том смислу, чини се да може бити индикативан ареал прилошког пара дома – кући
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема
T1  - Прилог историји значења и географском распореду лексичког пара ДОМ – КУЋА
SP  - 611
EP  - 628
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16017
ER  - 

@inbook{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2021",
abstract = "Лексеме дом и кућа спадају у ред најстаријег наслеђеног лексичког
фонда. Обе су изразито полисемне, непотпуно синонимичне а заједно
узевши на особен начин и комплементарне. Врата у тај сложени спектар
основних и изведених значења и творбених ликова отварају нам најпре речници, наши и словенски, етимолошки, историјски, дијалекатски, а потом
и више лексичко-лексиколошких прилога. Овај лексички пар свестрано је
обрађиван, посебно у новије време у нашој стручно-научној литератури,
и појединачно и заједно. Кућа је извесно остала етимолошки отворенија
(значи и – спорнија), са мотивационог, лингвогеографског и историјскосемантичког аспекта. Зато је верујем вредан пажње сваки напор да се оствари што потпунији увид у нашу историјску и савремену документацију, с
тежњом да се употпуни лингвогеографска слика распореда ових двеју базичних лексема. У том смислу, чини се да може бити индикативан ареал прилошког пара дома – кући",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема",
booktitle = "Прилог историји значења и географском распореду лексичког пара ДОМ – КУЋА",
pages = "611-628",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16017"
}

Радовановић, Д.. (2021). Прилог историји значења и географском распореду лексичког пара ДОМ – КУЋА. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема
Београд : Институт за српски језик САНУ., 611-628.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16017

Радовановић Д. Прилог историји значења и географском распореду лексичког пара ДОМ – КУЋА. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема. 2021;:611-628.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16017 .

Радовановић, Драгана, "Прилог историји значења и географском распореду лексичког пара ДОМ – КУЋА" in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема (2021):611-628,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16017 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Гудурић, Снежана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12968
AB  - This paper deals with the acoustic nature of fricative palatal consonants [ʃ], [ʒ] in
the speech of Batanja and Nacfala.
The obtained results were compared with the acoustic nature of the equivalent
consonants in standard Serbian and in the speech of Novi Sad. The results show
that the fricatives [ʃ] and [ʒ] of Batanja and Nacfala speeches differ from standard
Serbian and Novi Sad speech, but also they differ between themselves.
This research also represents an introduction of the acoustic analysis of the speech
of Batanja and Nacfala.
AB  - У раду ће се испитати акустичке особености фрикатива /ж/ и /ш/ на корпусу поморишких говора из два пункта, једног у Румунији (Наћфала) и једног
у Мађарској (Батања). На основу акустичких параметара одредиће се сличности и разлике у артикулацији ових гласова у посматраним говорима, при
чему ће се дати релације према ранијим публикованим налазима сродих говорних типова.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија)
T1  - Fricatives [ʃ] and [ʒ] in the Speech of Batanja and Nacfala
SP  - 369
EP  - 383
VL  - 7
DO  - 10.46630/ish.7.2021.25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана and Гудурић, Снежана",
year = "2021",
abstract = "This paper deals with the acoustic nature of fricative palatal consonants [ʃ], [ʒ] in
the speech of Batanja and Nacfala.
The obtained results were compared with the acoustic nature of the equivalent
consonants in standard Serbian and in the speech of Novi Sad. The results show
that the fricatives [ʃ] and [ʒ] of Batanja and Nacfala speeches differ from standard
Serbian and Novi Sad speech, but also they differ between themselves.
This research also represents an introduction of the acoustic analysis of the speech
of Batanja and Nacfala., У раду ће се испитати акустичке особености фрикатива /ж/ и /ш/ на корпусу поморишких говора из два пункта, једног у Румунији (Наћфала) и једног
у Мађарској (Батања). На основу акустичких параметара одредиће се сличности и разлике у артикулацији ових гласова у посматраним говорима, при
чему ће се дати релације према ранијим публикованим налазима сродих говорних типова.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија), Fricatives [ʃ] and [ʒ] in the Speech of Batanja and Nacfala",
pages = "369-383",
volume = "7",
doi = "10.46630/ish.7.2021.25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968"
}

Радовановић, Д.,& Гудурић, С.. (2021). Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија). in Исходишта
Ниш : Филозофски факултет., 7, 369-383.
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968

Радовановић Д, Гудурић С. Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија). in Исходишта. 2021;7:369-383.
doi:10.46630/ish.7.2021.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968 .

Радовановић, Драгана, Гудурић, Снежана, "Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија)" in Исходишта, 7 (2021):369-383,
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.25 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16024
AB  - У досадашњој дијалектолошкој литератури пре више деценија угрубо је одређена дијалекатска припад-
ност батањског говора, према којој се он сврстава у зону банатских поморишких говора шумадијско-
војвођанског типа. С обзиром на ову чињеницу, као и на то да је у новије време употпуњена дијалекатска
мапа поморишке зоне у Румунији, те да данас имамо комплетнију дијалекатску скицу ових говора и говора
на тромеђи трију државних граница, намера аутора је да ареално прикаже и интерпретира важније струк-
туралне појединости батањског говора у комплексу Поморишја и говора на тромеђи.
PB  - Novi Sad : Filozofski fakultet
T2  - Језици и културе у времену и простору IX/1
T1  - Батањски говор у светлу поморишке зоне
SP  - 505
EP  - 517
EP  - 517
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16024
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2020",
abstract = "У досадашњој дијалектолошкој литератури пре више деценија угрубо је одређена дијалекатска припад-
ност батањског говора, према којој се он сврстава у зону банатских поморишких говора шумадијско-
војвођанског типа. С обзиром на ову чињеницу, као и на то да је у новије време употпуњена дијалекатска
мапа поморишке зоне у Румунији, те да данас имамо комплетнију дијалекатску скицу ових говора и говора
на тромеђи трију државних граница, намера аутора је да ареално прикаже и интерпретира важније струк-
туралне појединости батањског говора у комплексу Поморишја и говора на тромеђи.",
publisher = "Novi Sad : Filozofski fakultet",
journal = "Језици и културе у времену и простору IX/1",
title = "Батањски говор у светлу поморишке зоне",
pages = "505-517-517",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16024"
}

Радовановић, Д.. (2020). Батањски говор у светлу поморишке зоне. in Језици и културе у времену и простору IX/1
Novi Sad : Filozofski fakultet., 505-517.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16024

Радовановић Д. Батањски говор у светлу поморишке зоне. in Језици и културе у времену и простору IX/1. 2020;:505-517.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16024 .

Радовановић, Драгана, "Батањски говор у светлу поморишке зоне" in Језици и културе у времену и простору IX/1 (2020):505-517,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16024 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12407
AB  - У раду се приказује инвентар лексема из шест говора са српског етнокултурног и језичког простора које се односе на називе за типове кућа и њене
делове. Из тих говора располажемо систематизованим материјалом – из
њих четири са специјализованом терминолошком обрадом (Војводина,
Лијевач поље и Жупа, Бањани, северна Метохија) и из два подручна говора (Ваљевска Подгорина и Ровца) са комплетно прикупљеном и лексиколошки обрађеном грађом. Географска, геоморфолошка и етнокултуролошка разноликост изабраних подручја обезбедиће драгоцен и релативно репрезентативан увид у значајан сегмент српске националне културе,
укључујући и аспект лингвистичке географије. Добијени резултати ићи ће
у прилог реконструкцији овог терминосистема на српском језичком простору, али и општијих истраживања етно-културноисторијских и антропогеографских прилика.
AB  - В работе рассматривается инвентарь лексем шести говоров сербского
этнокультурного и языкового пространства, называющий типы жилых домов
и их составляющих. Названные говоры располагают систематизированны-
ми данными – четыре прошли специализированную терминологическую
обработку (Воеводина, Лиевач поле и Жупа, Баняни, северная Метохия),
два составных – полностью лексикологически исследованны (Валевская
Подгорина и Ровца). Географическое, геоморфологическое и этнокультурологическое многообразие выбранного ареала обеспечит драгоценный и
достаточно показательный материал, касающийся важной части сербской
национальной культуры, включая аспект лингвистической географии.
Полученные результаты могут рассматриваться как вклад в реконструкцию данной терминосистемы сербского языкового пространства, а также
общих исследований по этно-культурно-исторической и антропоеографической тематике.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
T1  - Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима
T1  - К вопросу о лексике домашнего обихода : типы жилых домов и их составляющих в сербских говорах
SP  - 69
EP  - 82
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2020",
abstract = "У раду се приказује инвентар лексема из шест говора са српског етнокултурног и језичког простора које се односе на називе за типове кућа и њене
делове. Из тих говора располажемо систематизованим материјалом – из
њих четири са специјализованом терминолошком обрадом (Војводина,
Лијевач поље и Жупа, Бањани, северна Метохија) и из два подручна говора (Ваљевска Подгорина и Ровца) са комплетно прикупљеном и лексиколошки обрађеном грађом. Географска, геоморфолошка и етнокултуролошка разноликост изабраних подручја обезбедиће драгоцен и релативно репрезентативан увид у значајан сегмент српске националне културе,
укључујући и аспект лингвистичке географије. Добијени резултати ићи ће
у прилог реконструкцији овог терминосистема на српском језичком простору, али и општијих истраживања етно-културноисторијских и антропогеографских прилика., В работе рассматривается инвентарь лексем шести говоров сербского
этнокультурного и языкового пространства, называющий типы жилых домов
и их составляющих. Названные говоры располагают систематизированны-
ми данными – четыре прошли специализированную терминологическую
обработку (Воеводина, Лиевач поле и Жупа, Баняни, северная Метохия),
два составных – полностью лексикологически исследованны (Валевская
Подгорина и Ровца). Географическое, геоморфологическое и этнокультурологическое многообразие выбранного ареала обеспечит драгоценный и
достаточно показательный материал, касающийся важной части сербской
национальной культуры, включая аспект лингвистической географии.
Полученные результаты могут рассматриваться как вклад в реконструкцию данной терминосистемы сербского языкового пространства, а также
общих исследований по этно-культурно-исторической и антропоеографической тематике.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици",
title = "Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима, К вопросу о лексике домашнего обихода : типы жилых домов и их составляющих в сербских говорах",
pages = "69-82",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407"
}

Радовановић, Д. И.. (2020). Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 69-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407

Радовановић ДИ. Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици. 2020;:69-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407 .

Радовановић, Драгана И., "Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима" in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици (2020):69-82,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407 .

TY  - CHAP
AU  - Пижурица, Мато В.
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11981
AB  - Книга известного сербского диалектолога Неделько Богдановича „Бучумика в колоколе” берется как изначальный регистр слов для дальнейшего лексикологического обзора. Книга представляет собой воспоминания о родном крае, в форме пасторальных картин с ключевыми словами, окрашенными локальным колоритом. Лексика достоверная, помещенная в подлинный диалектный контекст, подходящая для лексикологических исследований в плане: этнолингвистика – лингвистическая география – этимология. Точнее говоря, авторы лингвистического обзора пошли следом самого писателя, только с более строгими лингвистическими критериями, т.к. художественная ценность не ставиться в центр исследования.
AB  - Књига познатог српског дијалектолога Недељка Богдановића „Бучумика у звону” узима се као полазни регистар речи за лексиколошки оглед. Књига је писана као врста мемоара о себи и свом завичају, у форми завичајне пасторале у сликама са носећим речима, обојеним локалним колоритом. Лексика је веродостојна, смештена у аутентични дијалекатски контекст, и из тих разлога је захвална за лексиколошка разматрања у релацијама: етнолингвистика – лингвистичка географија – етимологија. У ствари, аутори лингвистичког огледа су продужили путем самог писца, само са ригорознијим лингвистичким критеријумима, будући да им уметнички утисак није у средишту истраживања.
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета
T2  - На темељима  народних говора
T1  - Лексиколошки оглед : трагом Бучумика Недељка Богдановића
T1  - Лексикологический обзор а : следом Бучумик  Неделько Богдановича
SP  - 533
VL  - 556
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11981
ER  - 

@inbook{
author = "Пижурица, Мато В. and Радовановић, Драгана И.",
year = "2020",
abstract = "Книга известного сербского диалектолога Неделько Богдановича „Бучумика в колоколе” берется как изначальный регистр слов для дальнейшего лексикологического обзора. Книга представляет собой воспоминания о родном крае, в форме пасторальных картин с ключевыми словами, окрашенными локальным колоритом. Лексика достоверная, помещенная в подлинный диалектный контекст, подходящая для лексикологических исследований в плане: этнолингвистика – лингвистическая география – этимология. Точнее говоря, авторы лингвистического обзора пошли следом самого писателя, только с более строгими лингвистическими критериями, т.к. художественная ценность не ставиться в центр исследования., Књига познатог српског дијалектолога Недељка Богдановића „Бучумика у звону” узима се као полазни регистар речи за лексиколошки оглед. Књига је писана као врста мемоара о себи и свом завичају, у форми завичајне пасторале у сликама са носећим речима, обојеним локалним колоритом. Лексика је веродостојна, смештена у аутентични дијалекатски контекст, и из тих разлога је захвална за лексиколошка разматрања у релацијама: етнолингвистика – лингвистичка географија – етимологија. У ствари, аутори лингвистичког огледа су продужили путем самог писца, само са ригорознијим лингвистичким критеријумима, будући да им уметнички утисак није у средишту истраживања.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "На темељима  народних говора",
booktitle = "Лексиколошки оглед : трагом Бучумика Недељка Богдановића, Лексикологический обзор а : следом Бучумик  Неделько Богдановича",
pages = "533",
volume = "556",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11981"
}

Пижурица, М. В.,& Радовановић, Д. И.. (2020). Лексиколошки оглед : трагом Бучумика Недељка Богдановића. in На темељима  народних говора
Ниш : Филозофски факултет Универзитета., 556, 533.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11981

Пижурица МВ, Радовановић ДИ. Лексиколошки оглед : трагом Бучумика Недељка Богдановића. in На темељима  народних говора. 2020;556:533.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11981 .

Пижурица, Мато В., Радовановић, Драгана И., "Лексиколошки оглед : трагом Бучумика Недељка Богдановића" in На темељима  народних говора, 556 (2020):533,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11981 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16019
AB  - Будући да Стара Молдава припада једном од микроареала банатских
клисурских говора, који је у дијалектолошким расправама различито
одређиван у погледу дијалекатске припадности, у раду се као прилог
проучавањима јужнијих говора у румунском Банату и њиховом преци-
знијем ситуирању, а на основу најновијих теренских записа, указује на
поједине важније морфолошке особености овог говора
AB  - Stara Moldava is a micro area of speech in Banatska Klisura (Clisu ra Dunării) which is a subject of disputes in dialectology. As a contri bution to the study of southern speeches in Romanian Banat, the
paper analyses some significant morphological features of this
speech by using the materials collected and recorded in the given
area.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици
T2  - Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини
T1  - Из морфолошке проблематике говора Старе Молдаве у Банатској клисури
T1  - ON MORPHOLOGICAL PROBLEMS OF THE STARA MOLDAVA SPEECH IN BANATSKA KLISURA: FIELD REPORT
VL  - XLIX
IS  - 4
DO  - 10.5937/ZRFFP49-24206
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16019
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2019",
abstract = "Будући да Стара Молдава припада једном од микроареала банатских
клисурских говора, који је у дијалектолошким расправама различито
одређиван у погледу дијалекатске припадности, у раду се као прилог
проучавањима јужнијих говора у румунском Банату и њиховом преци-
знијем ситуирању, а на основу најновијих теренских записа, указује на
поједине важније морфолошке особености овог говора, Stara Moldava is a micro area of speech in Banatska Klisura (Clisu ra Dunării) which is a subject of disputes in dialectology. As a contri bution to the study of southern speeches in Romanian Banat, the
paper analyses some significant morphological features of this
speech by using the materials collected and recorded in the given
area.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини",
title = "Из морфолошке проблематике говора Старе Молдаве у Банатској клисури, ON MORPHOLOGICAL PROBLEMS OF THE STARA MOLDAVA SPEECH IN BANATSKA KLISURA: FIELD REPORT",
volume = "XLIX",
number = "4",
doi = "10.5937/ZRFFP49-24206",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16019"
}

Радовановић, Д.. (2019). Из морфолошке проблематике говора Старе Молдаве у Банатској клисури. in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици., XLIX(4).
https://doi.org/10.5937/ZRFFP49-24206
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16019

Радовановић Д. Из морфолошке проблематике говора Старе Молдаве у Банатској клисури. in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини. 2019;XLIX(4).
doi:10.5937/ZRFFP49-24206
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16019 .

Радовановић, Драгана, "Из морфолошке проблематике говора Старе Молдаве у Банатској клисури" in Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XLIX, no. 4 (2019),
https://doi.org/10.5937/ZRFFP49-24206 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16019 .

TY  - CHAP
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Штрбац, Гордана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9529
AB  - У раду
се на материјалу
са подручја
Ваљевске
Подгорине
приказује
инвентар
лексема
које
се односе
на окућницу.
Ове
лексеме
припадају
широј
тематској
групи
речи
којом
се именују
реалије
из домена
традиционалне
културе
становања.
Анализа
показује
да овај тип лексике
представља
уређен
систем
са разгранатом
мрежом
семантичких
односа
међу
члановима.
У првом
реду
успостављају
се хиперонимско-
хипонимски
односи,
засновани
на меронимским
(нпр. окућница
: чардак)
и
таксономским
моделима
(нпр. објекат
с посебном
наменом
:
амбар,
качара,
магаза).
Истраживања
овакве
врсте
имају
недвосмислен
лингвокултуролошки
значај,
али у исто време
потврђују
у литератури
већ запажана
обележја
народних
терминосистема.
AB  - В настоящей
работе
рассматривается
лексика,
относящаяся
к
теме
приусадебного
хозяйства и его частей
в говоре
Валевской
Подгорины.
Проведенный
лексическо-
семантический
анализ
раскрывает
сегмент
традиционной
культуры обитaния в данной
области
и одновременно
указывает
на разветвленность
исследуемой
терминосистемы.
Так же, как и в остальных терминологиях,
здесь тоже
можно
заметить
гиперо-
гипонимическую
организацию
лексики,
в которой
в одинаковой
степени
доминируют
оба принципа:
меронимия
и таксономия.
Соотношение
целое
: часть навязывает
общее дифференцирование
исследуемой
лексической
системы
(приусадебное
хозяйство : его части).
В другом
случае
иерархия
чаще всего
устраивается
согласно
модели
земля : разные виды земли
согласно
назначению
(напр.
земљиште
: гувно),
т.е. объект : разные виды
объекта
согласно
назначению
(напр.
објекат
: магаза).
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
T1  - Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини
T1  - Лексика приусадебного хозяйства в валевской Подгорине
SP  - 67
EP  - 86
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529
ER  - 

@inbook{
author = "Радовановић, Драгана and Штрбац, Гордана",
year = "2019",
abstract = "У раду
се на материјалу
са подручја
Ваљевске
Подгорине
приказује
инвентар
лексема
које
се односе
на окућницу.
Ове
лексеме
припадају
широј
тематској
групи
речи
којом
се именују
реалије
из домена
традиционалне
културе
становања.
Анализа
показује
да овај тип лексике
представља
уређен
систем
са разгранатом
мрежом
семантичких
односа
међу
члановима.
У првом
реду
успостављају
се хиперонимско-
хипонимски
односи,
засновани
на меронимским
(нпр. окућница
: чардак)
и
таксономским
моделима
(нпр. објекат
с посебном
наменом
:
амбар,
качара,
магаза).
Истраживања
овакве
врсте
имају
недвосмислен
лингвокултуролошки
значај,
али у исто време
потврђују
у литератури
већ запажана
обележја
народних
терминосистема., В настоящей
работе
рассматривается
лексика,
относящаяся
к
теме
приусадебного
хозяйства и его частей
в говоре
Валевской
Подгорины.
Проведенный
лексическо-
семантический
анализ
раскрывает
сегмент
традиционной
культуры обитaния в данной
области
и одновременно
указывает
на разветвленность
исследуемой
терминосистемы.
Так же, как и в остальных терминологиях,
здесь тоже
можно
заметить
гиперо-
гипонимическую
организацию
лексики,
в которой
в одинаковой
степени
доминируют
оба принципа:
меронимия
и таксономия.
Соотношение
целое
: часть навязывает
общее дифференцирование
исследуемой
лексической
системы
(приусадебное
хозяйство : его части).
В другом
случае
иерархия
чаще всего
устраивается
согласно
модели
земля : разные виды земли
согласно
назначению
(напр.
земљиште
: гувно),
т.е. объект : разные виды
объекта
согласно
назначению
(напр.
објекат
: магаза).",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи",
booktitle = "Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини, Лексика приусадебного хозяйства в валевской Подгорине",
pages = "67-86",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529"
}

Радовановић, Д.,& Штрбац, Г.. (2019). Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
Нови Сад : Матица Српска., 67-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529

Радовановић Д, Штрбац Г. Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи. 2019;:67-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529 .

Радовановић, Драгана, Штрбац, Гордана, "Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини" in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи (2019):67-86,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9528
AB  - У раду се на основу теренских записа указује на најмаркантније
структуралне дијалекатске особености (фонетске, морфолошке и морфосинтаксичке) у говору Наћфале у румунском Банату. Пописом и
интерпретацијом важнијих структуралних одлика говора Наћфале и
поређењем материјала са суседним пунктовима истог микроареала с
обеју страна државне границе која пресеца Банат, намера аутора је да
се ситуира овај месни говор у контексту осталих севернобанатских говора и представе резултати теренских истраживања обављених у два
наврата у Наћфали у протеклих десетак година.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –
SP  - 389
EP  - 402
VL  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
abstract = "У раду се на основу теренских записа указује на најмаркантније
структуралне дијалекатске особености (фонетске, морфолошке и морфосинтаксичке) у говору Наћфале у румунском Банату. Пописом и
интерпретацијом важнијих структуралних одлика говора Наћфале и
поређењем материјала са суседним пунктовима истог микроареала с
обеју страна државне границе која пресеца Банат, намера аутора је да
се ситуира овај месни говор у контексту осталих севернобанатских говора и представе резултати теренских истраживања обављених у два
наврата у Наћфали у протеклих десетак година.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –",
pages = "389-402",
volume = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528"
}

Радовановић, Д. И.. (2019). О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 5, 389-402.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528

Радовановић ДИ. О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –. in Исходишта. 2019;5:389-402.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528 .

Радовановић, Драгана И., "О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –" in Исходишта, 5 (2019):389-402,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528 .

TY  - CONF
AU  - Радовановић, Драгана И.
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14405
AB  - Обућа употпуњава одевни комплет, а човека чини "обликованим" у одевном смислу. Као и други делови одеће, тако је и обућа као део традиционалног одевања прошла кроз различите фазе развоја пре потпуног нестајања из употребе. Будући да је у процесу нестајања обуће као саставног дела традиционалног одевања, а услед убрзане послератне модернизације, дошлои до промена у терминолошком систему, намера аутора је да се одређене етнографске и лексичке датости ставе у контекст досадашњих (етно)културолошких и лингвогеографских истраживања.
AB  - Foot wear complements the clothing outfit, while it makes a man "shaped". As with other garments, foot wear, as a part of the traditional clothing style, has been suffered transformation before completely disappearing. The disappearance of foot wear from the traditional clothing style, in addition to the quickened modernization after the war, has influenced the system of terminology. The aim of the authors is to contextualize certain ethnographic and lexical facts in accordance with the previous cultural studies and research in the field of linguistic geography.
PB  - Косовска Митровица ; Приштина : Филозофски факултет Универзитета
C3  - Наука без граница 2: зборник резимеа  / Science beyond boundaries 2: Book of Abstacts
T1  - Обућа у српској традиционалној култури - етнолингвистички аспект
T1  - Ethnolinguistic aspect of foot wear in traditional Serbian culture
SP  - 206
EP  - 207
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14405
ER  - 

@conference{
author = "Радовановић, Драгана И. and Ивановић Баришић, Милина",
year = "2018",
abstract = "Обућа употпуњава одевни комплет, а човека чини "обликованим" у одевном смислу. Као и други делови одеће, тако је и обућа као део традиционалног одевања прошла кроз различите фазе развоја пре потпуног нестајања из употребе. Будући да је у процесу нестајања обуће као саставног дела традиционалног одевања, а услед убрзане послератне модернизације, дошлои до промена у терминолошком систему, намера аутора је да се одређене етнографске и лексичке датости ставе у контекст досадашњих (етно)културолошких и лингвогеографских истраживања., Foot wear complements the clothing outfit, while it makes a man "shaped". As with other garments, foot wear, as a part of the traditional clothing style, has been suffered transformation before completely disappearing. The disappearance of foot wear from the traditional clothing style, in addition to the quickened modernization after the war, has influenced the system of terminology. The aim of the authors is to contextualize certain ethnographic and lexical facts in accordance with the previous cultural studies and research in the field of linguistic geography.",
publisher = "Косовска Митровица ; Приштина : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "Наука без граница 2: зборник резимеа  / Science beyond boundaries 2: Book of Abstacts",
title = "Обућа у српској традиционалној култури - етнолингвистички аспект, Ethnolinguistic aspect of foot wear in traditional Serbian culture",
pages = "206-207",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14405"
}

Радовановић, Д. И.,& Ивановић Баришић, М.. (2018). Обућа у српској традиционалној култури - етнолингвистички аспект. in Наука без граница 2: зборник резимеа  / Science beyond boundaries 2: Book of Abstacts
Косовска Митровица ; Приштина : Филозофски факултет Универзитета., 206-207.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14405

Радовановић ДИ, Ивановић Баришић М. Обућа у српској традиционалној култури - етнолингвистички аспект. in Наука без граница 2: зборник резимеа  / Science beyond boundaries 2: Book of Abstacts. 2018;:206-207.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14405 .

Радовановић, Драгана И., Ивановић Баришић, Милина, "Обућа у српској традиционалној култури - етнолингвистички аспект" in Наука без граница 2: зборник резимеа  / Science beyond boundaries 2: Book of Abstacts (2018):206-207,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14405 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6463
AB  - Drawing on the materials that treat dialects collected in the region of Valjevo Podgorina, the author of the paper considers the presence of the u+genitive form that is regularly used in this area to express possession and spatiality. The use of this and the
competing forms in three speech areas of Podgorina provides the grounds for linguogeographic analysis, not only with relation to these speech areas, but also within a wider (north)west Serbian region and over the regional boundaries. In addition, the
analysis shows that the situation in Serbian dialects represents a fragmented continuation of a number of elements rooted in the historical background.
AB  - В статье на диалектологическом материале полевых записей района Валевской
Подгорины отмечается вполне обыденное употребление конструкции у +генитив,
с помощью которой в данной области может высказываться принадлежность и
пространственность. Употребление исследуемой конструкции и ее конкурентных форм в трех говорах Подгорины одновременно позволяет провести лингвогеографическое исследование в рамках не только этих говоров, но и шире, на
территории (северо)западной Сербии и за ее пределами. Также выявлено, что состояние данных диалектов частично сохраняет определенные элементы более
глубокого исторического наследия.
AB  - У раду се на дијалекатском материјалу са терена Ваљевске Подгорине скреће пажња на сасвим уобичајену употребу конструкције у
+генитив којом се у овој области може исказати посесивност и
спацијалност. Употреба анализиране конструкције и њених конкурентних форми у трима говорним зонама Подгорине истовремено пружа
основу за лингвогеографску анализу у оквирима ових говора, али и шире на (северо)западном србијанском тлу и изван његових граница. Уз
то, показаће се да стање у нашим дијалектима фрагментарно наставља
поједине елементе дубљег историјског наслеђа.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О предлошко-падежној конструкцији у+генитив у Ваљевској Подгорини
T1  - On the U+Genitive Preposition-Case form in a (North)West Serbian Dialect
T1  - О предложно-падежной конструкции у+генитив в одном (северо)западном говоре Сербии
SP  - 121
EP  - 136
VL  - 74
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1801121R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6463
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2018",
abstract = "Drawing on the materials that treat dialects collected in the region of Valjevo Podgorina, the author of the paper considers the presence of the u+genitive form that is regularly used in this area to express possession and spatiality. The use of this and the
competing forms in three speech areas of Podgorina provides the grounds for linguogeographic analysis, not only with relation to these speech areas, but also within a wider (north)west Serbian region and over the regional boundaries. In addition, the
analysis shows that the situation in Serbian dialects represents a fragmented continuation of a number of elements rooted in the historical background., В статье на диалектологическом материале полевых записей района Валевской
Подгорины отмечается вполне обыденное употребление конструкции у +генитив,
с помощью которой в данной области может высказываться принадлежность и
пространственность. Употребление исследуемой конструкции и ее конкурентных форм в трех говорах Подгорины одновременно позволяет провести лингвогеографическое исследование в рамках не только этих говоров, но и шире, на
территории (северо)западной Сербии и за ее пределами. Также выявлено, что состояние данных диалектов частично сохраняет определенные элементы более
глубокого исторического наследия., У раду се на дијалекатском материјалу са терена Ваљевске Подгорине скреће пажња на сасвим уобичајену употребу конструкције у
+генитив којом се у овој области може исказати посесивност и
спацијалност. Употреба анализиране конструкције и њених конкурентних форми у трима говорним зонама Подгорине истовремено пружа
основу за лингвогеографску анализу у оквирима ових говора, али и шире на (северо)западном србијанском тлу и изван његових граница. Уз
то, показаће се да стање у нашим дијалектима фрагментарно наставља
поједине елементе дубљег историјског наслеђа.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О предлошко-падежној конструкцији у+генитив у Ваљевској Подгорини, On the U+Genitive Preposition-Case form in a (North)West Serbian Dialect, О предложно-падежной конструкции у+генитив в одном (северо)западном говоре Сербии",
pages = "121-136",
volume = "74",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1801121R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6463"
}

Радовановић, Д. И.. (2018). О предлошко-падежној конструкцији у+генитив у Ваљевској Подгорини. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 74(1), 121-136.
https://doi.org/10.2298/JFI1801121R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6463

Радовановић ДИ. О предлошко-падежној конструкцији у+генитив у Ваљевској Подгорини. in Јужнословенски филолог. 2018;74(1):121-136.
doi:10.2298/JFI1801121R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6463 .

Радовановић, Драгана И., "О предлошко-падежној конструкцији у+генитив у Ваљевској Подгорини" in Јужнословенски филолог, 74, no. 1 (2018):121-136,
https://doi.org/10.2298/JFI1801121R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6463 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16022
AB  - Аутор прилога настоји да сагледа статус кулинарске термнологије у релацији Вуков Рјечник (1818) – Матичин једнотомник (2007). Из кулинарске лексике могу се ишчитавати епохе и поднебља, а понуда на трпези богати се такорећи дневно у додиру култура, без граница и у свим видовима комуницирања, али и извлачењем националног а заборављеног, уз мање или више довитљивог маркетиншког паковања. Изазов је то за лексикографе, наравно као и за готово све области живота и језика који га прати и упадљиво се професионализује  – шта од свега тога да изаберу и сместе у уске оквире једнотомника.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Зборник радова са Међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас Научни скупови, Одељење језика и књижевности САНУ
T1  - Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног једнотомника
SP  - 577
EP  - 587
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16022
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2017",
abstract = "Аутор прилога настоји да сагледа статус кулинарске термнологије у релацији Вуков Рјечник (1818) – Матичин једнотомник (2007). Из кулинарске лексике могу се ишчитавати епохе и поднебља, а понуда на трпези богати се такорећи дневно у додиру култура, без граница и у свим видовима комуницирања, али и извлачењем националног а заборављеног, уз мање или више довитљивог маркетиншког паковања. Изазов је то за лексикографе, наравно као и за готово све области живота и језика који га прати и упадљиво се професионализује  – шта од свега тога да изаберу и сместе у уске оквире једнотомника.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Зборник радова са Међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас Научни скупови, Одељење језика и књижевности САНУ",
title = "Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног једнотомника",
pages = "577-587",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16022"
}

Радовановић, Д.. (2017). Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног једнотомника. in Зборник радова са Међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас Научни скупови, Одељење језика и књижевности САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 577-587.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16022

Радовановић Д. Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног једнотомника. in Зборник радова са Међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас Научни скупови, Одељење језика и књижевности САНУ. 2017;:577-587.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16022 .

Радовановић, Драгана, "Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног једнотомника" in Зборник радова са Међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас Научни скупови, Одељење језика и књижевности САНУ (2017):577-587,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16022 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
AU  - Дејановић, Милица Ј.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12236
AB  - Село Јажинце, једно од најстаријих села у Сиринићкој Жупи, налази се у
подножју Шар-планине, у долини Лепенца, између Пиљевца и Бабетиног брда.
Говор села Јажинца припада призренско-јужноморавском поддијалекту
призренско-тимочке дијалекатске групе. Поред најмаркантнијих дијалекатских црта,
представљени транскрипт илуструје и божићне обичаје у селу Јажинцу, а резултат је
теренских истраживања обављених током авуста 2016. године.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Теренски записи из села Јажинца у Сиринићкој Жупи
SP  - 219
EP  - 226
VL  - 28
IS  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12236
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И. and Дејановић, Милица Ј.",
year = "2017",
abstract = "Село Јажинце, једно од најстаријих села у Сиринићкој Жупи, налази се у
подножју Шар-планине, у долини Лепенца, између Пиљевца и Бабетиног брда.
Говор села Јажинца припада призренско-јужноморавском поддијалекту
призренско-тимочке дијалекатске групе. Поред најмаркантнијих дијалекатских црта,
представљени транскрипт илуструје и божићне обичаје у селу Јажинцу, а резултат је
теренских истраживања обављених током авуста 2016. године.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Теренски записи из села Јажинца у Сиринићкој Жупи",
pages = "219-226",
volume = "28",
number = "15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12236"
}

Радовановић, Д. И.,& Дејановић, М. Ј.. (2017). Теренски записи из села Јажинца у Сиринићкој Жупи. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 28(15), 219-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12236

Радовановић ДИ, Дејановић МЈ. Теренски записи из села Јажинца у Сиринићкој Жупи. in Годишњак за српски језик. 2017;28(15):219-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12236 .

Радовановић, Драгана И., Дејановић, Милица Ј., "Теренски записи из села Јажинца у Сиринићкој Жупи" in Годишњак за српски језик, 28, no. 15 (2017):219-226,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12236 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9947
AB  - В статье обращается внимание на один семантический тип высказывания посессивности в Валевской Подгорине. Собранный материал подтвердил употребление
конструкции у + родительный падеж личного местоимения, в значении неотъемлемого, реляционного обладания, особенно в западных местностях указанной области.
Принимая во внимание ранее собранный материал в восточнобоснийском районе и
контактных зонах, данная работа расширяет ареал явления и выявляет направление
изоглоссы в исследованных говорах, в соответствии с поставленными нашими диалектологами задачами.
Материал показал, что относительно преобладающим является выражение посессивности с помощью притяжательного местоимения. Этим в значительной мере
подтверждается, что Валевская Подгорина может считаться периферией данного
типа высказывания посессивности.
AB  - В статье обращается внимание на один семантический тип высказывания посессивности в Валевской Подгорине. Собранный материал подтвердил употребление
конструкции у + родительный падеж личного местоимения, в значении неотъемлемого, реляционного обладания, особенно в западных местностях указанной области.
Принимая во внимание ранее собранный материал в восточнобоснийском районе и
контактных зонах, данная работа расширяет ареал явления и выявляет направление
изоглоссы в исследованных говорах, в соответствии с поставленными нашими диалектологами задачами.
Материал показал, что относительно преобладающим является выражение посессивности с помощью притяжательного местоимения. Этим в значительной мере
подтверждается, что Валевская Подгорина может считаться периферией данного
типа высказывания посессивности.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О једном типу исказивања посесивности у Ваљевској Подгорини
T1  - К вопросу об одном типе высказывания посессивности в Валевской Подгорине
SP  - 391
VL  - 22
VL  - 398
DO  - 10.18485/sj.2017.22.1.23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9947
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2017",
abstract = "В статье обращается внимание на один семантический тип высказывания посессивности в Валевской Подгорине. Собранный материал подтвердил употребление
конструкции у + родительный падеж личного местоимения, в значении неотъемлемого, реляционного обладания, особенно в западных местностях указанной области.
Принимая во внимание ранее собранный материал в восточнобоснийском районе и
контактных зонах, данная работа расширяет ареал явления и выявляет направление
изоглоссы в исследованных говорах, в соответствии с поставленными нашими диалектологами задачами.
Материал показал, что относительно преобладающим является выражение посессивности с помощью притяжательного местоимения. Этим в значительной мере
подтверждается, что Валевская Подгорина может считаться периферией данного
типа высказывания посессивности., В статье обращается внимание на один семантический тип высказывания посессивности в Валевской Подгорине. Собранный материал подтвердил употребление
конструкции у + родительный падеж личного местоимения, в значении неотъемлемого, реляционного обладания, особенно в западных местностях указанной области.
Принимая во внимание ранее собранный материал в восточнобоснийском районе и
контактных зонах, данная работа расширяет ареал явления и выявляет направление
изоглоссы в исследованных говорах, в соответствии с поставленными нашими диалектологами задачами.
Материал показал, что относительно преобладающим является выражение посессивности с помощью притяжательного местоимения. Этим в значительной мере
подтверждается, что Валевская Подгорина может считаться периферией данного
типа высказывания посессивности.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О једном типу исказивања посесивности у Ваљевској Подгорини, К вопросу об одном типе высказывания посессивности в Валевской Подгорине",
pages = "391",
volume = "22, 398",
doi = "10.18485/sj.2017.22.1.23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9947"
}

Радовановић, Д.. (2017). О једном типу исказивања посесивности у Ваљевској Подгорини. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 22, 391.
https://doi.org/10.18485/sj.2017.22.1.23
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9947

Радовановић Д. О једном типу исказивања посесивности у Ваљевској Подгорини. in Српски језик. 2017;22:391.
doi:10.18485/sj.2017.22.1.23
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9947 .

Радовановић, Драгана, "О једном типу исказивања посесивности у Ваљевској Подгорини" in Српски језик, 22 (2017):391,
https://doi.org/10.18485/sj.2017.22.1.23 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9947 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9527
AB  - У раду се на основну теренских записа указује на најмаркантније
дијалекатске особености у говору Ченеја у румунском Банату. Материјал
се, у мери у којој то грађа обезбеђује, притом пореди са суседним селима
истог микроареала, и то са обеју страна државне границе која пресеца
Банат, као и са досадашњим ранијим записима из овог пункта.
AB  - В работе на основании полевых записей выявлены самые характерные
диалектные особенности в говоре деревни Ченей в румынском Банате. При этом
по мере возможности сранивались близлежащие деревни того же микроареала, с
обеих сторон государственной границы пересекающей Банат, а также
имеющиеся записи данного пункта.
Есть основания полагать, что нам удастся точнее определить статус говоров
данной части Баната, в зоне соприкосновения кикиндской и тамишской зон,
определяя их предположительнее как переходные, чем как пограничные. Как и
следовало ожидать, наблюдается процесс балканизации, в определенных
элементах новейшего времени.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Теренски записи из Ченеја
T1  - Полевые записи из населенного пункта Ченей
SP  - 345
EP  - 356
VL  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9527
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2017",
abstract = "У раду се на основну теренских записа указује на најмаркантније
дијалекатске особености у говору Ченеја у румунском Банату. Материјал
се, у мери у којој то грађа обезбеђује, притом пореди са суседним селима
истог микроареала, и то са обеју страна државне границе која пресеца
Банат, као и са досадашњим ранијим записима из овог пункта., В работе на основании полевых записей выявлены самые характерные
диалектные особенности в говоре деревни Ченей в румынском Банате. При этом
по мере возможности сранивались близлежащие деревни того же микроареала, с
обеих сторон государственной границы пересекающей Банат, а также
имеющиеся записи данного пункта.
Есть основания полагать, что нам удастся точнее определить статус говоров
данной части Баната, в зоне соприкосновения кикиндской и тамишской зон,
определяя их предположительнее как переходные, чем как пограничные. Как и
следовало ожидать, наблюдается процесс балканизации, в определенных
элементах новейшего времени.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Теренски записи из Ченеја, Полевые записи из населенного пункта Ченей",
pages = "345-356",
volume = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9527"
}

Радовановић, Д.. (2017). Теренски записи из Ченеја. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 3, 345-356.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9527

Радовановић Д. Теренски записи из Ченеја. in Исходишта. 2017;3:345-356.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9527 .

Радовановић, Драгана, "Теренски записи из Ченеја" in Исходишта, 3 (2017):345-356,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9527 .

TY  - CHAP
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4548
AB  - Аутор овог прилога настоји да сагледа статус кулинарске термнологије у релацији Вуков Рјечник (1818) – Матичин једнотомник (2007). Из кулинарске лексике могу се ишчитавати епохе и поднебља, а понуда на трпези богати се такорећи дневно у додиру култура, без граница и у свим видовима комуницирања, али и извлачењем националног а заборављеног, уз мање или више довитљивог маркетиншког паковања. Изазов је то за лексикографе, наравно као и за готово све области живота и језика који га прати и упадљиво се професионализује – шта од свега тога да изаберу и сместе у уске оквире једнотомника.
AB  - Автор статьи провел исследование, каким образом в однотомном словаре сербского языка (по сравнению со словарем Вука Караджича) представлена трапеза как значительная составляющая регистра культуры в ту эпоху, когда пища «получила статус „всемирного путешественника“ в разнообразных своих формах – от семени до приготовленного блюда». Трапеза богатеет практически ежедневно – на стыке культур, не зная границ, во всех видах об щения, а также благодаря открытию уже забытого национального, с более или менее привлекательной маркетинговой упаковкой. Это является вызовом для лексикографов во всех сопутствующих областях жизни и языка, причем происходит явная профессионализация данной сферы – например, что из всего перечисленного необходимо выбрать и включить в тесные
обложки однотомника. Наша трапеза изменилась по сравнению с временами Вука Караджича, она стала разнообразнее и богаче в блюдах и напитках. В однотомнике она представлена в современном состоянии, как и трапеза в словаре Вука Караджича в свое время. С другой стороны, экспликация квалификатора отношения к пище в однотомнике непоследовательна – ср., например, лексемы гужвара, савијача, гибаница; все три лексемы определяются как ‘вид пирога’ и не имеют другого значения, из перечисленных только гужвара имеет квалификатор принадлежности к пище. Также в однотомнике последовательно маркированы и представлены термины, систематизированные в словарях, что приводит к выводу о необходимости продолжения работы над терминологическими словарями. Только после этого представляется возможным правильно выбрать подходящие слова с точки зрения общеупотребительной лексики.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног Једнотомника
T1  - От трапезы из словаря Вука Стефановича Караджича до однотомника Матицы Сербской
SP  - 577
EP  - 585
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4548
ER  - 

@inbook{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2017",
abstract = "Аутор овог прилога настоји да сагледа статус кулинарске термнологије у релацији Вуков Рјечник (1818) – Матичин једнотомник (2007). Из кулинарске лексике могу се ишчитавати епохе и поднебља, а понуда на трпези богати се такорећи дневно у додиру култура, без граница и у свим видовима комуницирања, али и извлачењем националног а заборављеног, уз мање или више довитљивог маркетиншког паковања. Изазов је то за лексикографе, наравно као и за готово све области живота и језика који га прати и упадљиво се професионализује – шта од свега тога да изаберу и сместе у уске оквире једнотомника., Автор статьи провел исследование, каким образом в однотомном словаре сербского языка (по сравнению со словарем Вука Караджича) представлена трапеза как значительная составляющая регистра культуры в ту эпоху, когда пища «получила статус „всемирного путешественника“ в разнообразных своих формах – от семени до приготовленного блюда». Трапеза богатеет практически ежедневно – на стыке культур, не зная границ, во всех видах об щения, а также благодаря открытию уже забытого национального, с более или менее привлекательной маркетинговой упаковкой. Это является вызовом для лексикографов во всех сопутствующих областях жизни и языка, причем происходит явная профессионализация данной сферы – например, что из всего перечисленного необходимо выбрать и включить в тесные
обложки однотомника. Наша трапеза изменилась по сравнению с временами Вука Караджича, она стала разнообразнее и богаче в блюдах и напитках. В однотомнике она представлена в современном состоянии, как и трапеза в словаре Вука Караджича в свое время. С другой стороны, экспликация квалификатора отношения к пище в однотомнике непоследовательна – ср., например, лексемы гужвара, савијача, гибаница; все три лексемы определяются как ‘вид пирога’ и не имеют другого значения, из перечисленных только гужвара имеет квалификатор принадлежности к пище. Также в однотомнике последовательно маркированы и представлены термины, систематизированные в словарях, что приводит к выводу о необходимости продолжения работы над терминологическими словарями. Только после этого представляется возможным правильно выбрать подходящие слова с точки зрения общеупотребительной лексики.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
booktitle = "Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног Једнотомника, От трапезы из словаря Вука Стефановича Караджича до однотомника Матицы Сербской",
pages = "577-585",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4548"
}

Радовановић, Д. И.. (2017). Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног Једнотомника. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 577-585.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4548

Радовановић ДИ. Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног Једнотомника. in Словенска терминологија данас. 2017;:577-585.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4548 .

Радовановић, Драгана И., "Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног Једнотомника" in Словенска терминологија данас (2017):577-585,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4548 .

TY  - CHAP
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Аксић, Нина
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7384
AB  - У раду се на основу Вуковог Рјечника (1852) издваја лексика у вези са кућом и покућством, с намером да се прикаже српска традиционална кућа и покућство у XIX веку. Лексичко-семантичком анализом ће се показати да Вуков Рјечник релативно добро сведочи о једном битном аспекту српске традиционалне културе, укључујући и просторне, историјске, етнојезичке и културолошке моменте.
AB  - The paper analyses the terms referring to house and furnishings in the Serbian Dictionary by Vuk Stefanović Karadžić (1852) with the aim of presenting the traditional Serbian house and furnishings in 19th century. The lexical semantic analysis shows that The Serbian Dictionary is a relatively good evidence of an important aspect of the traditional Serbian culture, including the areal, historical, ethnolinguistic and cultural moments.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Српски језик, књижевност, уметност : Српски језик - од Вука до данас, књига 1
T1  - Терминологија куће и покућства у Вуковом Рјечнику (1852)
T1  - Terms referring to hous and furnishings in the Serbian Dictionary (1852)
SP  - 171
EP  - 177
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7384
ER  - 

@inbook{
author = "Радовановић, Драгана and Аксић, Нина",
year = "2015",
abstract = "У раду се на основу Вуковог Рјечника (1852) издваја лексика у вези са кућом и покућством, с намером да се прикаже српска традиционална кућа и покућство у XIX веку. Лексичко-семантичком анализом ће се показати да Вуков Рјечник релативно добро сведочи о једном битном аспекту српске традиционалне културе, укључујући и просторне, историјске, етнојезичке и културолошке моменте., The paper analyses the terms referring to house and furnishings in the Serbian Dictionary by Vuk Stefanović Karadžić (1852) with the aim of presenting the traditional Serbian house and furnishings in 19th century. The lexical semantic analysis shows that The Serbian Dictionary is a relatively good evidence of an important aspect of the traditional Serbian culture, including the areal, historical, ethnolinguistic and cultural moments.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Српски језик, књижевност, уметност : Српски језик - од Вука до данас, књига 1",
booktitle = "Терминологија куће и покућства у Вуковом Рјечнику (1852), Terms referring to hous and furnishings in the Serbian Dictionary (1852)",
pages = "171-177",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7384"
}

Радовановић, Д.,& Аксић, Н.. (2015). Терминологија куће и покућства у Вуковом Рјечнику (1852). in Српски језик, књижевност, уметност : Српски језик - од Вука до данас, књига 1
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 1, 171-177.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7384

Радовановић Д, Аксић Н. Терминологија куће и покућства у Вуковом Рјечнику (1852). in Српски језик, књижевност, уметност : Српски језик - од Вука до данас, књига 1. 2015;1:171-177.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7384 .

Радовановић, Драгана, Аксић, Нина, "Терминологија куће и покућства у Вуковом Рјечнику (1852)" in Српски језик, књижевност, уметност : Српски језик - од Вука до данас, књига 1, 1 (2015):171-177,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7384 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12630
AB  - Монографска студија Границе ијекавских говора у западној Србији резултат је вишегодишњих дијалектолошких истраживања аутора Славољуба
Марковића на терену западне и северозападне Србије. Првобитан материјал
сабран је најпре у магистарској тези С. Марковића Границе између екавског
и ијекавског изговора у Србији на дијахронијском и синхронијском плану,
а потом коначно уобличен у њеној знатно допуњеној верзији књиге која је
пред нама – објављеној у часопису Српски дијалектолошки зборник LIX, са
посебном пагинацијом.
PB  - Никшић : Филолошки факултет
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О екавско-ијекавској граници у Србији
SP  - 809
EP  - 812
VL  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12630
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2015",
abstract = "Монографска студија Границе ијекавских говора у западној Србији резултат је вишегодишњих дијалектолошких истраживања аутора Славољуба
Марковића на терену западне и северозападне Србије. Првобитан материјал
сабран је најпре у магистарској тези С. Марковића Границе између екавског
и ијекавског изговора у Србији на дијахронијском и синхронијском плану,
а потом коначно уобличен у њеној знатно допуњеној верзији књиге која је
пред нама – објављеној у часопису Српски дијалектолошки зборник LIX, са
посебном пагинацијом.",
publisher = "Никшић : Филолошки факултет, Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О екавско-ијекавској граници у Србији",
pages = "809-812",
volume = "20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12630"
}

Радовановић, Д. И.. (2015). О екавско-ијекавској граници у Србији. in Српски језик
Никшић : Филолошки факултет., 20, 809-812.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12630

Радовановић ДИ. О екавско-ијекавској граници у Србији. in Српски језик. 2015;20:809-812.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12630 .

Радовановић, Драгана И., "О екавско-ијекавској граници у Србији" in Српски језик, 20 (2015):809-812,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12630 .

TY  - CHAP
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12472
AB  - У раду се са (етно)дијалекатског становишта интерпретира инвентар лексема, односно назива којима се именују поједини одевни предмети у Сиринићкој жупи. Лексичко-семантичка анализа грађе показаће да одабрани ареал
верно илуструје традиционалну терминологију одевања и обувања, што укључује просторне, историјске, етнојезичке и културолошке моменте. У том смислу, намера аутора је, у првом реду, да се одевна лексика из Сиринића, као
део (етно)језичког наслеђа, стави у контекст досадашњих етнолошких, дијалектолошких и лексикографских истраживања призренско-тимочке зоне.
AB  - The paper analyses the lexemes, or terms denoting articles of clothing in Sirinićka Župa
from the (ethnic)dialectal perspective. The lexical semantic analysis shows that the selected
area faithfully illustrates the traditional terms referring to clothing and footwear, including the
areal, historical, ethnolinguistic and cultural moments. Accordingly, the author of the paper
primarily intends to place the lexis of clothing in Sirinićka Župa, as part of the (ethnic)linguistic
heritage, within the context of the prior ethnologic, dialectological and lexicographical study of
the Prizren-Timok area.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана
T1  - Из одевне лексике у Сиринићкој жупи
T1  - From the Lexis of Clothing in Sirinićka Župa
SP  - 139
EP  - 150
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12472
ER  - 

@inbook{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2015",
abstract = "У раду се са (етно)дијалекатског становишта интерпретира инвентар лексема, односно назива којима се именују поједини одевни предмети у Сиринићкој жупи. Лексичко-семантичка анализа грађе показаће да одабрани ареал
верно илуструје традиционалну терминологију одевања и обувања, што укључује просторне, историјске, етнојезичке и културолошке моменте. У том смислу, намера аутора је, у првом реду, да се одевна лексика из Сиринића, као
део (етно)језичког наслеђа, стави у контекст досадашњих етнолошких, дијалектолошких и лексикографских истраживања призренско-тимочке зоне., The paper analyses the lexemes, or terms denoting articles of clothing in Sirinićka Župa
from the (ethnic)dialectal perspective. The lexical semantic analysis shows that the selected
area faithfully illustrates the traditional terms referring to clothing and footwear, including the
areal, historical, ethnolinguistic and cultural moments. Accordingly, the author of the paper
primarily intends to place the lexis of clothing in Sirinićka Župa, as part of the (ethnic)linguistic
heritage, within the context of the prior ethnologic, dialectological and lexicographical study of
the Prizren-Timok area.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана",
booktitle = "Из одевне лексике у Сиринићкој жупи, From the Lexis of Clothing in Sirinićka Župa",
pages = "139-150",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12472"
}

Радовановић, Д.. (2015). Из одевне лексике у Сиринићкој жупи. in Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 139-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12472

Радовановић Д. Из одевне лексике у Сиринићкој жупи. in Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана. 2015;:139-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12472 .

Радовановић, Драгана, "Из одевне лексике у Сиринићкој жупи" in Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана (2015):139-150,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12472 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9530
AB  - У раду се, на основу (етно)дијалекатског материјала из појединих
севернобанатских пунктова, са лексичко-семантичког аспекта анализира
традиционална свадбена лексика, сврстана у одређене тематске целине,
а у крајњем – с намером да се лексичке и етнографске датости ставе у
културолошки и ареални контекст.
AB  - Based on the ethno-dialectal materials from some areas in northern Banat this
paper analyses traditional wedding lexicon grouped into thematic units, with the
aim of placing the lexical and ethnographical features into the cultural and areal
context. A sound basis for this type of research has been found in ethnographic
studies (primarily those published by Mile Bosić) and several dialect dictionaries
from this area.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - Свадбена лексика у Банату
T1  - Wedding Lexicon in Banat
SP  - 375
EP  - 381
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9530
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2015",
abstract = "У раду се, на основу (етно)дијалекатског материјала из појединих
севернобанатских пунктова, са лексичко-семантичког аспекта анализира
традиционална свадбена лексика, сврстана у одређене тематске целине,
а у крајњем – с намером да се лексичке и етнографске датости ставе у
културолошки и ареални контекст., Based on the ethno-dialectal materials from some areas in northern Banat this
paper analyses traditional wedding lexicon grouped into thematic units, with the
aim of placing the lexical and ethnographical features into the cultural and areal
context. A sound basis for this type of research has been found in ethnographic
studies (primarily those published by Mile Bosić) and several dialect dictionaries
from this area.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "Свадбена лексика у Банату, Wedding Lexicon in Banat",
pages = "375-381",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9530"
}

Радовановић, Д. И.. (2015). Свадбена лексика у Банату. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 1, 375-381.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9530

Радовановић ДИ. Свадбена лексика у Банату. in Исходишта. 2015;1:375-381.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9530 .

Радовановић, Драгана И., "Свадбена лексика у Банату" in Исходишта, 1 (2015):375-381,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9530 .