Самарџија, Снежана Д.

Link to this page

Authority KeyName Variants
ed80e6af-e27f-4b1f-b048-123b1f0c850e
  • Самарџија, Снежана Д. (2)
Projects

Author's Bibliography

Слободан Јовановић о историји и традицији у српској књижевности

Самарџија, Снежана Д.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - CONF
AU  - Самарџија, Снежана Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12189
AB  - Издвојени су овом приликом огледи Слободана Јовановића посвећени:
Вишњићевој песми о боју на Чокешини и Вуковим историјским списима, критичким осврти-
ма на дела појединих писаца, инспирисаних српском традицијом (Ј. С. Поповић, Л. Костић,
М. Ђ. Милићевић, Ј. Веселиновић, Л. Грђић-Бјелокосић, Б. Нушић и др.) и оценама „позоришне
књижевности“, тематски повезане са фолклорном баштином. Јовановићеви погледи и анализе
предочени су у контексту српске фолклористике, кроз осврт на литературу о: хроничарском
моделу епских песама; гусларском репертоару Филипа Вишњића; зачецима етнологије с краја
19. века и књижевним обрадама тема из српске историје и епског песништва.
AB  - On this occasion, the following essays from Slobodan Jovanović’s rich bibliography
have been singled out: 1. About a poem by Filip Višnjić depicting the battle of Čokešina and
Vuk’s historical writings, 2. On critical deliberations regarding the work of certain Serbian
writers inspired by Serbian tradition (M.Đ. Milićević, L. Grđić-Bjelokosić, J.S. Popović, L.
Kostić, J. Veselinović, D. Ilić, B. Nušić etc.), 3. Concerning the notes on „theatrical literature“,
thematically linked to folklore heritage. Jovanović’s stands (viewpoints), analyses and
conclusions are presented in the literary and historical context of Serbian folklore studies,
especially through reflections on the works describing: the epic chronicle, repertoire of Filip
Višnjić, the beginnings of ethnology and literary incorporations of themes from Serbian
history and epic poetry in the late 19th century.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења
T1  - Слободан Јовановић о историји и традицији у српској књижевности
T1  - Slobodan Jovanović on History and Tradition in Serbian literature
T1  - Slobodan Jovanović on history and tradition in Serbian literature
SP  - 333
EP  - 349
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12189
ER  - 
@conference{
author = "Самарџија, Снежана Д.",
year = "2020",
abstract = "Издвојени су овом приликом огледи Слободана Јовановића посвећени:
Вишњићевој песми о боју на Чокешини и Вуковим историјским списима, критичким осврти-
ма на дела појединих писаца, инспирисаних српском традицијом (Ј. С. Поповић, Л. Костић,
М. Ђ. Милићевић, Ј. Веселиновић, Л. Грђић-Бјелокосић, Б. Нушић и др.) и оценама „позоришне
књижевности“, тематски повезане са фолклорном баштином. Јовановићеви погледи и анализе
предочени су у контексту српске фолклористике, кроз осврт на литературу о: хроничарском
моделу епских песама; гусларском репертоару Филипа Вишњића; зачецима етнологије с краја
19. века и књижевним обрадама тема из српске историје и епског песништва., On this occasion, the following essays from Slobodan Jovanović’s rich bibliography
have been singled out: 1. About a poem by Filip Višnjić depicting the battle of Čokešina and
Vuk’s historical writings, 2. On critical deliberations regarding the work of certain Serbian
writers inspired by Serbian tradition (M.Đ. Milićević, L. Grđić-Bjelokosić, J.S. Popović, L.
Kostić, J. Veselinović, D. Ilić, B. Nušić etc.), 3. Concerning the notes on „theatrical literature“,
thematically linked to folklore heritage. Jovanović’s stands (viewpoints), analyses and
conclusions are presented in the literary and historical context of Serbian folklore studies,
especially through reflections on the works describing: the epic chronicle, repertoire of Filip
Višnjić, the beginnings of ethnology and literary incorporations of themes from Serbian
history and epic poetry in the late 19th century.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења",
title = "Слободан Јовановић о историји и традицији у српској књижевности, Slobodan Jovanović on History and Tradition in Serbian literature, Slobodan Jovanović on history and tradition in Serbian literature",
pages = "333-349",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12189"
}
Самарџија, С. Д.. (2020). Слободан Јовановић о историји и традицији у српској књижевности. in Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 333-349.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12189
Самарџија СД. Слободан Јовановић о историји и традицији у српској књижевности. in Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења. 2020;:333-349.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12189 .
Самарџија, Снежана Д., "Слободан Јовановић о историји и традицији у српској књижевности" in Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења (2020):333-349,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12189 .

У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву)

Самарџија, Снежана Д.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Самарџија, Снежана Д.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12155
AB  - Међу романима и приповеткама Иве Андрића фолклорно наслеђе је заступљено на више начина. Сходно тематици, често су те 
везе изразите или се уочавају као бледи рефлекс усменог казивања, певања, 
веровања, стила и технике. Најчешће је фолклорни предложак преобликован, 
сагледан из измењеног угла, у неочекиваном контексту. Овом приликом су 
издвојена Андрићева: навођења усмених варијаната и одломака; дескрипција 
контекста импровизације; (ре)конструкција генезе сижеа; деконструкција 
традиционалних форми, модела, ликова и формула. Преплитањем ових поступака Андрић остварује јединствен привид објективног казивања.
AB  - The synthesis is dedicated to seeing the role of oral tradition and folklore 
content in Andrić’s novels and stories.  Those relations are sometimes quite 
distinct, expressed in the structure of Andrić’s text, and sometimes can be noted 
as pale reflex of oral narration, singing, belief, style and technique. Dynamic 
relations can be show in several ways: through analysis of motives, models, 
characters, space and time, narrative process or selection of certain oral genres. 
On this occasion, the (conditional) typology of Andrić’s relation towards folk 
literature is shown through examples which are related to: 1) quoting of oral 
versions and fragments; 2) description of context of improvisation; 3) (re)
construction of summary genesis; 4) deconstruction of traditional forms and 
formulas. Andrić often interweaves those processes and establishes unique 
impression of objective narration.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Дело Иве Андрића
T1  - У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву)
T1  - In talking lies salvation : (Andrić’s relation  towards oral art)
SP  - 271
EP  - 286
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12155
ER  - 
@conference{
author = "Самарџија, Снежана Д.",
year = "2018",
abstract = "Међу романима и приповеткама Иве Андрића фолклорно наслеђе је заступљено на више начина. Сходно тематици, често су те 
везе изразите или се уочавају као бледи рефлекс усменог казивања, певања, 
веровања, стила и технике. Најчешће је фолклорни предложак преобликован, 
сагледан из измењеног угла, у неочекиваном контексту. Овом приликом су 
издвојена Андрићева: навођења усмених варијаната и одломака; дескрипција 
контекста импровизације; (ре)конструкција генезе сижеа; деконструкција 
традиционалних форми, модела, ликова и формула. Преплитањем ових поступака Андрић остварује јединствен привид објективног казивања., The synthesis is dedicated to seeing the role of oral tradition and folklore 
content in Andrić’s novels and stories.  Those relations are sometimes quite 
distinct, expressed in the structure of Andrić’s text, and sometimes can be noted 
as pale reflex of oral narration, singing, belief, style and technique. Dynamic 
relations can be show in several ways: through analysis of motives, models, 
characters, space and time, narrative process or selection of certain oral genres. 
On this occasion, the (conditional) typology of Andrić’s relation towards folk 
literature is shown through examples which are related to: 1) quoting of oral 
versions and fragments; 2) description of context of improvisation; 3) (re)
construction of summary genesis; 4) deconstruction of traditional forms and 
formulas. Andrić often interweaves those processes and establishes unique 
impression of objective narration.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Дело Иве Андрића",
title = "У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву), In talking lies salvation : (Andrić’s relation  towards oral art)",
pages = "271-286",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12155"
}
Самарџија, С. Д.. (2018). У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву). in Дело Иве Андрића
Београд : Српска академија наука и уметности., 271-286.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12155
Самарџија СД. У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву). in Дело Иве Андрића. 2018;:271-286.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12155 .
Самарџија, Снежана Д., "У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву)" in Дело Иве Андрића (2018):271-286,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12155 .