У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву)
In talking lies salvation : (Andrić’s relation towards oral art)
2018
Аутори
Самарџија, Снежана Д.Остала ауторства
Вуксановић, МироКостић, Владимир С.
Гојковић, Маја
Вукосављевић, Владан
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Међу романима и приповеткама Иве Андрића фолклорно наслеђе је заступљено на више начина. Сходно тематици, често су те
везе изразите или се уочавају као бледи рефлекс усменог казивања, певања,
веровања, стила и технике. Најчешће је фолклорни предложак преобликован,
сагледан из измењеног угла, у неочекиваном контексту. Овом приликом су
издвојена Андрићева: навођења усмених варијаната и одломака; дескрипција
контекста импровизације; (ре)конструкција генезе сижеа; деконструкција
традиционалних форми, модела, ликова и формула. Преплитањем ових поступака Андрић остварује јединствен привид објективног казивања.
The synthesis is dedicated to seeing the role of oral tradition and folklore
content in Andrić’s novels and stories. Those relations are sometimes quite
distinct, expressed in the structure of Andrić’s text, and sometimes can be noted
as pale reflex of oral narration, singing, belief, style and technique. Dynamic
relations can be show in several ways: through analysis of motives, models,
characters, space and time, narrative process or selection of certain oral genres.
On this occasion, the (conditional) typology of Andrić’s relation towards folk
literature is shown through examples which are related to: 1) quoting of oral
versions and fragments; 2) description of context of improvisation; 3) (re)
construction of summary genesis; 4) deconstruction of traditional forms and
formulas. Andrić often interweaves those processes and establishes unique
impression of objective narration.
Кључне речи:
Иво Андрић / роман / приповетка / усмена књижевност / импровизација / праваријанта / Ivo Andrić / novel / folk literature / improvisation / фолклорни "прототекст" / folklore prototextИзвор:
Дело Иве Андрића, 2018, 271-286Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Финансирање / пројекти:
- Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-178011)
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 170. Одељење језика и књижевности ; књ. 30
Колекције
TY - CONF AU - Самарџија, Снежана Д. PY - 2018 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12155 AB - Међу романима и приповеткама Иве Андрића фолклорно наслеђе је заступљено на више начина. Сходно тематици, често су те везе изразите или се уочавају као бледи рефлекс усменог казивања, певања, веровања, стила и технике. Најчешће је фолклорни предложак преобликован, сагледан из измењеног угла, у неочекиваном контексту. Овом приликом су издвојена Андрићева: навођења усмених варијаната и одломака; дескрипција контекста импровизације; (ре)конструкција генезе сижеа; деконструкција традиционалних форми, модела, ликова и формула. Преплитањем ових поступака Андрић остварује јединствен привид објективног казивања. AB - The synthesis is dedicated to seeing the role of oral tradition and folklore content in Andrić’s novels and stories. Those relations are sometimes quite distinct, expressed in the structure of Andrić’s text, and sometimes can be noted as pale reflex of oral narration, singing, belief, style and technique. Dynamic relations can be show in several ways: through analysis of motives, models, characters, space and time, narrative process or selection of certain oral genres. On this occasion, the (conditional) typology of Andrić’s relation towards folk literature is shown through examples which are related to: 1) quoting of oral versions and fragments; 2) description of context of improvisation; 3) (re) construction of summary genesis; 4) deconstruction of traditional forms and formulas. Andrić often interweaves those processes and establishes unique impression of objective narration. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Дело Иве Андрића T1 - У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву) T1 - In talking lies salvation : (Andrić’s relation towards oral art) SP - 271 EP - 286 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12155 ER -
@conference{ author = "Самарџија, Снежана Д.", year = "2018", abstract = "Међу романима и приповеткама Иве Андрића фолклорно наслеђе је заступљено на више начина. Сходно тематици, често су те везе изразите или се уочавају као бледи рефлекс усменог казивања, певања, веровања, стила и технике. Најчешће је фолклорни предложак преобликован, сагледан из измењеног угла, у неочекиваном контексту. Овом приликом су издвојена Андрићева: навођења усмених варијаната и одломака; дескрипција контекста импровизације; (ре)конструкција генезе сижеа; деконструкција традиционалних форми, модела, ликова и формула. Преплитањем ових поступака Андрић остварује јединствен привид објективног казивања., The synthesis is dedicated to seeing the role of oral tradition and folklore content in Andrić’s novels and stories. Those relations are sometimes quite distinct, expressed in the structure of Andrić’s text, and sometimes can be noted as pale reflex of oral narration, singing, belief, style and technique. Dynamic relations can be show in several ways: through analysis of motives, models, characters, space and time, narrative process or selection of certain oral genres. On this occasion, the (conditional) typology of Andrić’s relation towards folk literature is shown through examples which are related to: 1) quoting of oral versions and fragments; 2) description of context of improvisation; 3) (re) construction of summary genesis; 4) deconstruction of traditional forms and formulas. Andrić often interweaves those processes and establishes unique impression of objective narration.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Дело Иве Андрића", title = "У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву), In talking lies salvation : (Andrić’s relation towards oral art)", pages = "271-286", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12155" }
Самарџија, С. Д.. (2018). У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву). in Дело Иве Андрића Београд : Српска академија наука и уметности., 271-286. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12155
Самарџија СД. У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву). in Дело Иве Андрића. 2018;:271-286. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12155 .
Самарџија, Снежана Д., "У причању је спас : (Андрићев однос према усменом стваралаштву)" in Дело Иве Андрића (2018):271-286, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12155 .