TY  - CONF
AU  - Лазаревић, Ратко
AU  - Радовић, Чеда
AU  - Терзић, Драган
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16121
AB  - Животиње представљају извор који се непрекидно обнавља и
користе и друге изворе који се обнављају – биљке да би произвеле производе
за људску исхрану и услуге. Поред тога, стајско ђубриво које животиње
производе, помаже и чува плодност земљишта чиме се обезбеђује бржи развој
и дужи опстанак биљака. Међутим, најважнији допринос гајених животиња је
производња анималних производа (млеко, месо, јаја), као и извор протеина за
исхрану људи. Садашње стање нашег сточарства забрињава јер располажемо
са 893.000 грла говеда; 2,9 милиона грла свиња; 1,7 милиона грла оваца и око
20 милиона грла живине (2018. год.). Производимо 1,5 милијарди килограма
млека 460.000 тона меса и око 1,5 милијарди комада јаја, док на једном хектару
обрадиве површине гајимо 0,26 грла говеда; 0,86 грла свиња; 0,50 грла оваца и
6,4 грла живине. За одрживи развој нашег агрокомплекса и села потребно је
гајити око 3,5 милиона условних грла, односно, најмање једно условно грло на
1 хектар обрадиве површине или 1,3 условна грла на 1 хектар ораница. Овај
број животиња гајио би следећи број фармера: говеда – 44.600 фармера; свиње
– 14.200 фармера; овце – 23.400 фармера и живина – 10.000 фармера, укупно
око 92.000 робних фармера. Одрживо сточарство треба да оствари производњу
млека од преко 2,5 милиона тона, меса 980 000 тона, јаја 2,4 милијарде комада
и стајњака око 7000–10.000 по 1 хектару ораница. Годишњи извоз свих врста
меса треба да достигне око 400.000 тона, а потрошња по становнику око 80 кг.
Укупна годишња вредност фармског сточарства Србије треба да износи око 500
милијарди динара, односно, преко 4 милијарде евра, а извоз око 1,5 милијарди
евра. Сточарство треба у структури пољопривреде да учествује са између 55‒60%.
И на крају, нема развијене пољопривреде, а још мање, развијеног села, ако је
сточарство неразвијено.
AB  - For a sustainable development of our agriculture and rural areas in а harmonised
relationship between vegetable and livestock production we should
raise about three and a half million domestic animals or one animal per hectare
of arable land.
The state is not a producer of food but the measures that the state undertakes
significantly contribute to increase of productivity and overall efficacy
of agricultural estate. The state should by certain means stimulate practical,
applicable knowledge and innovations in agriculture in order to increase productivity,
competitiveness and economy as well as rational use of resources in
production. The state strategy should be directed towards faster development of
ecological production of food and to more significant price supports particu larly to hilly-mountainous regions and border territories and to support faster
development of traditional technologies of making brined cheese, hard cheese
(kackavalj) and special dry meat products made from beef, pork and mutton.
Revival and development of village and keeping the young people in the
village is a priority task for rural regions which should be carried out through
investments into the programmes of development of agriculture and agricultural
estates, introduction of modern technology in production, development of
infrastructure, investments into production and processing industry, eco-rural
tourism and other activities with a view of realising higher profit of agricultural
estates and better quality living standards in the villages.
For our country an organised farm animal husbandry represents a potential
for development of overall agrarian complex and it is the cheapest government
investment in development of overall economy and fastest and safest way
for villages to revive and develop. In addition, it ensures that farms be inherited
and succeeded from one generation to another and helps prevent young people
from leaving the village.
In the structure of our agriculture an animal husbandry should account for
about 55-60 per cent instead of today’s 30 per cent. The agricultural profession
should be much more respected and domestic knowledge should be incorporated
into production process. Organised animal husbandry in rural areas should
be united – connected into a chain of processing industry, trade and export
while farmer should be a respected and honoured person.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села : зборник радова са научног скупа одржаног 12. маја 2021. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године
T1  - Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије
T1  - Livestock fund indispensable for sustainable development of agriculture and village of Serbia
SP  - 23
EP  - 36
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16121
ER  - 

@conference{
author = "Лазаревић, Ратко and Радовић, Чеда and Терзић, Драган",
year = "2022",
abstract = "Животиње представљају извор који се непрекидно обнавља и
користе и друге изворе који се обнављају – биљке да би произвеле производе
за људску исхрану и услуге. Поред тога, стајско ђубриво које животиње
производе, помаже и чува плодност земљишта чиме се обезбеђује бржи развој
и дужи опстанак биљака. Међутим, најважнији допринос гајених животиња је
производња анималних производа (млеко, месо, јаја), као и извор протеина за
исхрану људи. Садашње стање нашег сточарства забрињава јер располажемо
са 893.000 грла говеда; 2,9 милиона грла свиња; 1,7 милиона грла оваца и око
20 милиона грла живине (2018. год.). Производимо 1,5 милијарди килограма
млека 460.000 тона меса и око 1,5 милијарди комада јаја, док на једном хектару
обрадиве површине гајимо 0,26 грла говеда; 0,86 грла свиња; 0,50 грла оваца и
6,4 грла живине. За одрживи развој нашег агрокомплекса и села потребно је
гајити око 3,5 милиона условних грла, односно, најмање једно условно грло на
1 хектар обрадиве површине или 1,3 условна грла на 1 хектар ораница. Овај
број животиња гајио би следећи број фармера: говеда – 44.600 фармера; свиње
– 14.200 фармера; овце – 23.400 фармера и живина – 10.000 фармера, укупно
око 92.000 робних фармера. Одрживо сточарство треба да оствари производњу
млека од преко 2,5 милиона тона, меса 980 000 тона, јаја 2,4 милијарде комада
и стајњака око 7000–10.000 по 1 хектару ораница. Годишњи извоз свих врста
меса треба да достигне око 400.000 тона, а потрошња по становнику око 80 кг.
Укупна годишња вредност фармског сточарства Србије треба да износи око 500
милијарди динара, односно, преко 4 милијарде евра, а извоз око 1,5 милијарди
евра. Сточарство треба у структури пољопривреде да учествује са између 55‒60%.
И на крају, нема развијене пољопривреде, а још мање, развијеног села, ако је
сточарство неразвијено., For a sustainable development of our agriculture and rural areas in а harmonised
relationship between vegetable and livestock production we should
raise about three and a half million domestic animals or one animal per hectare
of arable land.
The state is not a producer of food but the measures that the state undertakes
significantly contribute to increase of productivity and overall efficacy
of agricultural estate. The state should by certain means stimulate practical,
applicable knowledge and innovations in agriculture in order to increase productivity,
competitiveness and economy as well as rational use of resources in
production. The state strategy should be directed towards faster development of
ecological production of food and to more significant price supports particu larly to hilly-mountainous regions and border territories and to support faster
development of traditional technologies of making brined cheese, hard cheese
(kackavalj) and special dry meat products made from beef, pork and mutton.
Revival and development of village and keeping the young people in the
village is a priority task for rural regions which should be carried out through
investments into the programmes of development of agriculture and agricultural
estates, introduction of modern technology in production, development of
infrastructure, investments into production and processing industry, eco-rural
tourism and other activities with a view of realising higher profit of agricultural
estates and better quality living standards in the villages.
For our country an organised farm animal husbandry represents a potential
for development of overall agrarian complex and it is the cheapest government
investment in development of overall economy and fastest and safest way
for villages to revive and develop. In addition, it ensures that farms be inherited
and succeeded from one generation to another and helps prevent young people
from leaving the village.
In the structure of our agriculture an animal husbandry should account for
about 55-60 per cent instead of today’s 30 per cent. The agricultural profession
should be much more respected and domestic knowledge should be incorporated
into production process. Organised animal husbandry in rural areas should
be united – connected into a chain of processing industry, trade and export
while farmer should be a respected and honoured person.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села : зборник радова са научног скупа одржаног 12. маја 2021. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године",
title = "Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије, Livestock fund indispensable for sustainable development of agriculture and village of Serbia",
pages = "23-36",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16121"
}

Лазаревић, Р., Радовић, Ч.,& Терзић, Д.. (2022). Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије. in Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села : зборник радова са научног скупа одржаног 12. маја 2021. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године
Београд : Српска академија наука и уметности., 23-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16121

Лазаревић Р, Радовић Ч, Терзић Д. Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије. in Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села : зборник радова са научног скупа одржаног 12. маја 2021. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године. 2022;:23-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16121 .

Лазаревић, Ратко, Радовић, Чеда, Терзић, Драган, "Потребан сточни фонд за одрживи развој пољопривреде и села Србије" in Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села : зборник радова са научног скупа одржаног 12. маја 2021. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године (2022):23-36,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16121 .

TY  - JOUR
AU  - Терзић, Драган
AU  - Стошић, Милорад
AU  - Лазаревић, Ратко
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13195
AB  - Травњаци у Србији као природни ресурс чине велики производни потенцијал који је недовољно искоришћен за развој и унапређење
сточарства, посебно у брдско-планинском подручју. У раду су анализирани ограничавајући фактори, досадашња истраживања и могућности унапређења продуктивности и искоришћавања травњака.
Израженом депопулацијом свих подручја Србије, а посебно брдско-планинских, све веће површине травњака се не користе, јер је дошло до значајног
пада броја стоке. Ово доводи до њихове флористичке деградације, изражене
кроз велико закоровљавање и повратак према жбунастој и шумској вегетацији. Доминира производња у којој се остварују мали приноси са природних травњака, недовољна је заступљеност сејаних травњака, неадекватно је
њихово искоришћавање због касне косидбе, мало је учешће комбинованог
начина искоришћавања и планске испаше. Бољим искоришћавањем и већом
производњом на травњацима може се производити знатно већа количина
меса и млека. Бројни резултати досадашњих истраживања показују да се
производња на травњацима у кратком року може вишеструко повећати без
нарушавања успостављене природне равнотеже и штетног утицаја на животну средину. Производња се може увећати првенствено применом минералних ђубрива и заснивањем сејаних травњака. Постоје значајне могућности за
унапређење искоришћавања травњака, менаџмента испаше и конзервисања
биомасе. Поред тога, на анализираном подручју постоје и бројне друге могућности које нуде аутохтоне технологије, сеоски туризам, органска производња и др. Изазов је како претворити постојеће стање у нове могућности.
Пољопривредна газдинства су мале економске снаге и потребно је створити повољно и подстицајно окружење за увођење иновација, заједничко коришћење ресурса и искоришћавање нових могућности.
AB  - Grasslands in Serbia cover almost every third hectare of agricultural land,
and in the mountainous area they are the main or sole source of fodder. They are,
however, underutilized. In recent decades, the abandonment of natural grasslands
has been pronounced, leading to their floristic degradation, expressed through
extensive weeding and return to shrubby and forest vegetation.
Areas where grassland is present should be developed because they provide
available land, production that can be multiplied in a short period of time without
adverse effects on the environment, also they have the tradition of cattle and sheep
farming, preserved autochthonous technologies and ecological conditions that
enable the production of organic food and open large market opportunities in the
export of meat and dairy products.
Production on grasslands can be multiplied by rational application of
fertilizers, establishment of sown grasslands, liming, improvement of grassland
utilization, grazing management and conservation of biomass.
Yields on natural grasslands are extremely low, but with adequate
fertilization they can be multiplied. Fertilizers do not have the same impact in all
communities. In addition, single association does not respond in the same way to
the application of mineral fertilizers. Based on years of research, nutrient levels
for natural grasslands in Serbia should range between 40‒120 kg/ha N, 20‒50
kg/ha and 20‒50 kg/ha K. For sown grasslands in the first year or establishment
year, the amount of nitrogen should be 30‒60 kg/ha, and in the following years,
depending on the botanical composition of the grassland, 60‒150 N kg/ha-1. The
N: P: K ratio should be 2‒3: 1: 1. Significant opportunities exist with greater use
of combined utilization and establishment of sown grasslands. Sown grasslands
have the potential for significantly higher biomass production, productivity and
quality are directly correlated with the share of leguminous plants in the mixture.
Farms/agricultural holdings are of small economic power, and a favorable
and stimulating environment needs to be created in order to introduce innovation,
share resources and take advantage of new opportunities. Additional efforts are
needed from all stakeholders in improving the functionality of the innovation
system and introducing new approaches to research and development.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Рационално коришћење земљишта и вода у Србији
T1  - Травњаци, недовољно искоришћени ресурс Србије: ограничавајући фактори и могућности унапређења
T1  - Grasslands, an underutilized resource of Serbia: limiting factors and opportunities for improvement
SP  - 277
EP  - 299
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13195
ER  - 

@article{
author = "Терзић, Драган and Стошић, Милорад and Лазаревић, Ратко",
year = "2021",
abstract = "Травњаци у Србији као природни ресурс чине велики производни потенцијал који је недовољно искоришћен за развој и унапређење
сточарства, посебно у брдско-планинском подручју. У раду су анализирани ограничавајући фактори, досадашња истраживања и могућности унапређења продуктивности и искоришћавања травњака.
Израженом депопулацијом свих подручја Србије, а посебно брдско-планинских, све веће површине травњака се не користе, јер је дошло до значајног
пада броја стоке. Ово доводи до њихове флористичке деградације, изражене
кроз велико закоровљавање и повратак према жбунастој и шумској вегетацији. Доминира производња у којој се остварују мали приноси са природних травњака, недовољна је заступљеност сејаних травњака, неадекватно је
њихово искоришћавање због касне косидбе, мало је учешће комбинованог
начина искоришћавања и планске испаше. Бољим искоришћавањем и већом
производњом на травњацима може се производити знатно већа количина
меса и млека. Бројни резултати досадашњих истраживања показују да се
производња на травњацима у кратком року може вишеструко повећати без
нарушавања успостављене природне равнотеже и штетног утицаја на животну средину. Производња се може увећати првенствено применом минералних ђубрива и заснивањем сејаних травњака. Постоје значајне могућности за
унапређење искоришћавања травњака, менаџмента испаше и конзервисања
биомасе. Поред тога, на анализираном подручју постоје и бројне друге могућности које нуде аутохтоне технологије, сеоски туризам, органска производња и др. Изазов је како претворити постојеће стање у нове могућности.
Пољопривредна газдинства су мале економске снаге и потребно је створити повољно и подстицајно окружење за увођење иновација, заједничко коришћење ресурса и искоришћавање нових могућности., Grasslands in Serbia cover almost every third hectare of agricultural land,
and in the mountainous area they are the main or sole source of fodder. They are,
however, underutilized. In recent decades, the abandonment of natural grasslands
has been pronounced, leading to their floristic degradation, expressed through
extensive weeding and return to shrubby and forest vegetation.
Areas where grassland is present should be developed because they provide
available land, production that can be multiplied in a short period of time without
adverse effects on the environment, also they have the tradition of cattle and sheep
farming, preserved autochthonous technologies and ecological conditions that
enable the production of organic food and open large market opportunities in the
export of meat and dairy products.
Production on grasslands can be multiplied by rational application of
fertilizers, establishment of sown grasslands, liming, improvement of grassland
utilization, grazing management and conservation of biomass.
Yields on natural grasslands are extremely low, but with adequate
fertilization they can be multiplied. Fertilizers do not have the same impact in all
communities. In addition, single association does not respond in the same way to
the application of mineral fertilizers. Based on years of research, nutrient levels
for natural grasslands in Serbia should range between 40‒120 kg/ha N, 20‒50
kg/ha and 20‒50 kg/ha K. For sown grasslands in the first year or establishment
year, the amount of nitrogen should be 30‒60 kg/ha, and in the following years,
depending on the botanical composition of the grassland, 60‒150 N kg/ha-1. The
N: P: K ratio should be 2‒3: 1: 1. Significant opportunities exist with greater use
of combined utilization and establishment of sown grasslands. Sown grasslands
have the potential for significantly higher biomass production, productivity and
quality are directly correlated with the share of leguminous plants in the mixture.
Farms/agricultural holdings are of small economic power, and a favorable
and stimulating environment needs to be created in order to introduce innovation,
share resources and take advantage of new opportunities. Additional efforts are
needed from all stakeholders in improving the functionality of the innovation
system and introducing new approaches to research and development.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Рационално коришћење земљишта и вода у Србији",
title = "Травњаци, недовољно искоришћени ресурс Србије: ограничавајући фактори и могућности унапређења, Grasslands, an underutilized resource of Serbia: limiting factors and opportunities for improvement",
pages = "277-299",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13195"
}

Терзић, Д., Стошић, М.,& Лазаревић, Р.. (2021). Травњаци, недовољно искоришћени ресурс Србије: ограничавајући фактори и могућности унапређења. in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији
Београд : Српска академија наука и уметности., 277-299.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13195

Терзић Д, Стошић М, Лазаревић Р. Травњаци, недовољно искоришћени ресурс Србије: ограничавајући фактори и могућности унапређења. in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији. 2021;:277-299.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13195 .

Терзић, Драган, Стошић, Милорад, Лазаревић, Ратко, "Травњаци, недовољно искоришћени ресурс Србије: ограничавајући фактори и могућности унапређења" in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији (2021):277-299,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13195 .

TY  - CONF
AU  - Лазаревић, Ратко
AU  - Видовић, Витомир
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10104
AB  - Hilly-mountainous region of our country extends over 14 areas and 52
municipalities in the two regions of central Serbiawith more than 1.200.000
inhabitants what makes 17% of total number of inhabitants in the Republic of
Serbia. Livestock breeding and processing of animal products are organised in
204.659 households which use 784.701 arable land on which they raise 251.245
cattle and 616.660 sheep and goats. Out of this number (204.659) 147.133 farms
or 72% out of total number have meadows and pastures at their disposal, 2.84
hectares per farm and total surface of 4.77 ha on average.
Majority of these households are engaged in making smaller quantities
of brined cheese in a traditional way mostly for their own needs but also for a local market and beyond (Sjenica, Zlatar, Zlatibor, Homolje, Svrljig, etc.), some
households are engaged in production of hard cheese - kachkaval (Pirot, Bela
Palanka, Dimitrovgrad) and in processing the sheep and beef meat (Sjenica,
Zlatibor, Pirot). Th ese households have preserved a tradition of raising cattle and
sheep and traditional way of making special kinds of white brined cheese and
kajmak, as well as special dried meat the products which are nowadays regarded
as real treasure of our country.
Organised goods production in the next period of development can be run
by 45.117 agricultural households whichnow raise 231.535 heads of cattle, 462.082
sheep and goats in total what accounts for 92% and 76% in total number of animals
in these regions, respectively. Th ese households raise about 5 farmanimalson
average, that is, 0.9 farmanimals per hectare of land surface.
By improved technology of utilisation of meadows and pastures and by
better organisation of production and processing of animal products and by
linking production and trade these households could off er to market about 1.2
billion kg of milk annually, 270.000.000 kg of brined cheese and about 72.600.000
kg of beef meat in halves and lambs in trunks for export.
Annual value of livestock production from hilly-mountainous region may
reach about one billion euros (about 912 million euros).
What should immediately be done in order that this pre-calculation be
successfully realised.
In the fi rst place, a farm land should be extended along with the number of
animals per farm and then the households should acquire a new equipment both
for production and native processing of products, then hygiene of raw material and
fi nal product should be improved while the producers should educate themselves
and improve their knowledge on animal production.
Secondly, an original principles of technology for all the products (brined
cheese, dried meat products, fattening bullcalves and young lambs) should be
improved while the information on the region of making and processing these
products should be stated visibly on wrapping material along with the information
on raw material. Moreover, a whole technological process should be equalised
at all stages of production and wrapping of product should also be paid a due
attention to, etc.
Th irdly, for all the products originating from autochthonous technology
it is necessary to establish general norms of classifi cation and standardisation
according to the international standards and regulations on autochthonous
production, geographical region and basic parameters of quality for each kind of
product.
It means that these products must have good marketing, promotion and
distribution in order to attain competitive price and win new markets and fi nally
to make profi t.
Th e state government should support this programme of development of
our hilly-mountainous region which is rich in natural resources while the people
there live in poverty.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије
T1  - Старе-нове технологије у сточарству – ослонац одрживог развоја српског села и сељака на брдско-планинском подручју
T1  - Old-new technologies in animal husbandry – the pivot of sustainable development of Serbian village and villageers in a hilly-mountainous region
SP  - 153
EP  - 173
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10104
ER  - 

@conference{
author = "Лазаревић, Ратко and Видовић, Витомир",
year = "2019",
abstract = "Hilly-mountainous region of our country extends over 14 areas and 52
municipalities in the two regions of central Serbiawith more than 1.200.000
inhabitants what makes 17% of total number of inhabitants in the Republic of
Serbia. Livestock breeding and processing of animal products are organised in
204.659 households which use 784.701 arable land on which they raise 251.245
cattle and 616.660 sheep and goats. Out of this number (204.659) 147.133 farms
or 72% out of total number have meadows and pastures at their disposal, 2.84
hectares per farm and total surface of 4.77 ha on average.
Majority of these households are engaged in making smaller quantities
of brined cheese in a traditional way mostly for their own needs but also for a local market and beyond (Sjenica, Zlatar, Zlatibor, Homolje, Svrljig, etc.), some
households are engaged in production of hard cheese - kachkaval (Pirot, Bela
Palanka, Dimitrovgrad) and in processing the sheep and beef meat (Sjenica,
Zlatibor, Pirot). Th ese households have preserved a tradition of raising cattle and
sheep and traditional way of making special kinds of white brined cheese and
kajmak, as well as special dried meat the products which are nowadays regarded
as real treasure of our country.
Organised goods production in the next period of development can be run
by 45.117 agricultural households whichnow raise 231.535 heads of cattle, 462.082
sheep and goats in total what accounts for 92% and 76% in total number of animals
in these regions, respectively. Th ese households raise about 5 farmanimalson
average, that is, 0.9 farmanimals per hectare of land surface.
By improved technology of utilisation of meadows and pastures and by
better organisation of production and processing of animal products and by
linking production and trade these households could off er to market about 1.2
billion kg of milk annually, 270.000.000 kg of brined cheese and about 72.600.000
kg of beef meat in halves and lambs in trunks for export.
Annual value of livestock production from hilly-mountainous region may
reach about one billion euros (about 912 million euros).
What should immediately be done in order that this pre-calculation be
successfully realised.
In the fi rst place, a farm land should be extended along with the number of
animals per farm and then the households should acquire a new equipment both
for production and native processing of products, then hygiene of raw material and
fi nal product should be improved while the producers should educate themselves
and improve their knowledge on animal production.
Secondly, an original principles of technology for all the products (brined
cheese, dried meat products, fattening bullcalves and young lambs) should be
improved while the information on the region of making and processing these
products should be stated visibly on wrapping material along with the information
on raw material. Moreover, a whole technological process should be equalised
at all stages of production and wrapping of product should also be paid a due
attention to, etc.
Th irdly, for all the products originating from autochthonous technology
it is necessary to establish general norms of classifi cation and standardisation
according to the international standards and regulations on autochthonous
production, geographical region and basic parameters of quality for each kind of
product.
It means that these products must have good marketing, promotion and
distribution in order to attain competitive price and win new markets and fi nally
to make profi t.
Th e state government should support this programme of development of
our hilly-mountainous region which is rich in natural resources while the people
there live in poverty.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије",
title = "Старе-нове технологије у сточарству – ослонац одрживог развоја српског села и сељака на брдско-планинском подручју, Old-new technologies in animal husbandry – the pivot of sustainable development of Serbian village and villageers in a hilly-mountainous region",
pages = "153-173",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10104"
}

Лазаревић, Р.,& Видовић, В.. (2019). Старе-нове технологије у сточарству – ослонац одрживог развоја српског села и сељака на брдско-планинском подручју. in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије
Београд : Српска академија наука и уметности., 153-173.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10104

Лазаревић Р, Видовић В. Старе-нове технологије у сточарству – ослонац одрживог развоја српског села и сељака на брдско-планинском подручју. in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије. 2019;:153-173.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10104 .

Лазаревић, Ратко, Видовић, Витомир, "Старе-нове технологије у сточарству – ослонац одрживог развоја српског села и сељака на брдско-планинском подручју" in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије (2019):153-173,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10104 .

TY  - CONF
AU  - Шкорић, Драган
AU  - Кесеровић, Зоран
AU  - Илин, Жарко
AU  - Црнобарац, Јован
AU  - Кораћ, Нада
AU  - Ковачевић, Душко
AU  - Ољача, Снежана
AU  - Сивчев, Биљана
AU  - Лазаревић, Ратко
AU  - Митровић, Милован
AU  - Томић, Данило
AU  - Гулан, Бранислав
AU  - Тимотић, Урош
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10558
AB  - Група аутора овог рада има намеру да прикаже садашње стање у селима и
пољопривреди Србије. Српска села су у пропадању, чак у 86% њих смањује се број ста-
новника, а око 1.200 је у фази нестајања. Детаљно је приказан скуп проблема који су
везани за село и пољопривреду. Демографски проблеми чине један од кључних пробле-
ма данашњег села и његовог лошег економског положаја. Уситњеност поседа и старач-
ка домаћинства представљају препреку за бржи развој села и модерне пољопривреде.
Подстиче се удруживање сељана у задруге и акционарска друштва. Подстицаји државе
покренули су у селима веру у удруживање.
Највећи проблеми су у брдско-планинским регионима, где треба много тога учи-
нити за оживљавање села. Идеја да се део државног земљишта додели за коришћење
младим брачним паровима у регионима где је то могуће може покренути сеоски раз-
вој., Треба законским одредбама омогућити да се напуштене њиве, ливаде и пашња-
ци у брдско-планинским регионима уступе младим брачним паровима на коришћење.
Треба омогућити да се активира производња традиционалних финалних производа.
Оснивањем прерадних капацитета у оквиру напредних домаћинстава и задруга може
се покренути развој села и запошљавање младих генерација. Сеоски туризам је битно
развијати. Регионални пројекти, аграрни градићи, оснивање аграрног фонда дијаспоре,
организовано коришћење геотермалних извора и други природни ресурси су велика
шанса за опоравак и развој села и пољопривреде.
Други део рада детаљно разматра стање и перспективе код интензивних произ-
водњи као што су сточарство, воћарство, повртарство, виногради и квалитетна вина,
органска производња и на крају ратарство као најмасовнија производња. Код интен-
зивних производњи приказано је садашње стање, правци развоја, као и достигнућа у
производњи која се очекују до 2040. године. Предвиђања су веома амбициозна и траже
велика улагања. Она могу бити остварљива уз свеобухватну активност свих актера у производњи, од месне заједнице, општина, округа, покрајина до Републике Србије. У
реализацији амбициозних планова за развој села и пољопривреде, важно место треба
да има банкарски систем кроз адекватно кредитирање.
У раду није разматран значај фондова ЕУ, а то ће бити учињено када Србија поста-
не пуноправни члан Европске уније.
AB  - The group of authors of the review paper intended to present the current state
in rural areas of Serbia and Serbian agriculture. Serbian villages have been in decline due
to rural depopulation in 86% of the villages, whereas 1200 villages are vanishing. An array
of issues concerning rural areas and agriculture have been described in detail. Demographic
problems and low economic status are among the key current problems of rural areas. Land
fragmentation and older households prevent more efficient development of rural areas and
modern agriculture: Peasant farms joining together in cooperatives and joint-stock societies.
State business incentives uplifted the rural cooperative spirit.
Major problems are observed in hilly and mountainous areas, where great efforts need
to be invested into rural revival. The idea of granting young married couples the use of state
land could stimulate rural development. Legal basis should be established to allow young
couples to use abandoned fields, meadows and pastures in hilly and mountainous regions,
while the manufacture of traditional products should be encouraged. The establishment of
processing facilities in more progressive households and cooperatives could revitalize rural
communities and boost employment of younger generations. Promotion of rural tourism is
also important. Regional projects, agricultural settlements, initiating diaspora investment in
agriculture, as well as organized use of geothermal and other natural resources, are a major
chance for recovery and progress of rural areas and agriculture.
In the second part the paper reviews in detail the current state and prospects of various
types of intensive production, such as livestock production, fruit and vegetable growing, vineyards
and high-quality wine, organic production, and field crop growing as the most frequent
type. Current state and directions for the development of intensive production have been
presented in the review paper, including the estimated achievements of production by 2040.
Ambitious estimates which have been laid out require great investments, obtainable through
joint activity of local communities, municipalities, districts, provinces and the Republic of
Serbia. The banking system also plays an important role in the realization of ambitious plans
for rural and agricultural development through adequate lending policies.
The review paper did not focus on the significance of EU funding, which will be addressed
when the Republic of Serbia is admitted into the European Union as a member state.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку
T1  - Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године
T1  - Rural and agricultural development prospects in Serbia until 2040
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558
ER  - 

@conference{
author = "Шкорић, Драган and Кесеровић, Зоран and Илин, Жарко and Црнобарац, Јован and Кораћ, Нада and Ковачевић, Душко and Ољача, Снежана and Сивчев, Биљана and Лазаревић, Ратко and Митровић, Милован and Томић, Данило and Гулан, Бранислав and Тимотић, Урош",
year = "2018",
abstract = "Група аутора овог рада има намеру да прикаже садашње стање у селима и
пољопривреди Србије. Српска села су у пропадању, чак у 86% њих смањује се број ста-
новника, а око 1.200 је у фази нестајања. Детаљно је приказан скуп проблема који су
везани за село и пољопривреду. Демографски проблеми чине један од кључних пробле-
ма данашњег села и његовог лошег економског положаја. Уситњеност поседа и старач-
ка домаћинства представљају препреку за бржи развој села и модерне пољопривреде.
Подстиче се удруживање сељана у задруге и акционарска друштва. Подстицаји државе
покренули су у селима веру у удруживање.
Највећи проблеми су у брдско-планинским регионима, где треба много тога учи-
нити за оживљавање села. Идеја да се део државног земљишта додели за коришћење
младим брачним паровима у регионима где је то могуће може покренути сеоски раз-
вој., Треба законским одредбама омогућити да се напуштене њиве, ливаде и пашња-
ци у брдско-планинским регионима уступе младим брачним паровима на коришћење.
Треба омогућити да се активира производња традиционалних финалних производа.
Оснивањем прерадних капацитета у оквиру напредних домаћинстава и задруга може
се покренути развој села и запошљавање младих генерација. Сеоски туризам је битно
развијати. Регионални пројекти, аграрни градићи, оснивање аграрног фонда дијаспоре,
организовано коришћење геотермалних извора и други природни ресурси су велика
шанса за опоравак и развој села и пољопривреде.
Други део рада детаљно разматра стање и перспективе код интензивних произ-
водњи као што су сточарство, воћарство, повртарство, виногради и квалитетна вина,
органска производња и на крају ратарство као најмасовнија производња. Код интен-
зивних производњи приказано је садашње стање, правци развоја, као и достигнућа у
производњи која се очекују до 2040. године. Предвиђања су веома амбициозна и траже
велика улагања. Она могу бити остварљива уз свеобухватну активност свих актера у производњи, од месне заједнице, општина, округа, покрајина до Републике Србије. У
реализацији амбициозних планова за развој села и пољопривреде, важно место треба
да има банкарски систем кроз адекватно кредитирање.
У раду није разматран значај фондова ЕУ, а то ће бити учињено када Србија поста-
не пуноправни члан Европске уније., The group of authors of the review paper intended to present the current state
in rural areas of Serbia and Serbian agriculture. Serbian villages have been in decline due
to rural depopulation in 86% of the villages, whereas 1200 villages are vanishing. An array
of issues concerning rural areas and agriculture have been described in detail. Demographic
problems and low economic status are among the key current problems of rural areas. Land
fragmentation and older households prevent more efficient development of rural areas and
modern agriculture: Peasant farms joining together in cooperatives and joint-stock societies.
State business incentives uplifted the rural cooperative spirit.
Major problems are observed in hilly and mountainous areas, where great efforts need
to be invested into rural revival. The idea of granting young married couples the use of state
land could stimulate rural development. Legal basis should be established to allow young
couples to use abandoned fields, meadows and pastures in hilly and mountainous regions,
while the manufacture of traditional products should be encouraged. The establishment of
processing facilities in more progressive households and cooperatives could revitalize rural
communities and boost employment of younger generations. Promotion of rural tourism is
also important. Regional projects, agricultural settlements, initiating diaspora investment in
agriculture, as well as organized use of geothermal and other natural resources, are a major
chance for recovery and progress of rural areas and agriculture.
In the second part the paper reviews in detail the current state and prospects of various
types of intensive production, such as livestock production, fruit and vegetable growing, vineyards
and high-quality wine, organic production, and field crop growing as the most frequent
type. Current state and directions for the development of intensive production have been
presented in the review paper, including the estimated achievements of production by 2040.
Ambitious estimates which have been laid out require great investments, obtainable through
joint activity of local communities, municipalities, districts, provinces and the Republic of
Serbia. The banking system also plays an important role in the realization of ambitious plans
for rural and agricultural development through adequate lending policies.
The review paper did not focus on the significance of EU funding, which will be addressed
when the Republic of Serbia is admitted into the European Union as a member state.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку",
title = "Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године, Rural and agricultural development prospects in Serbia until 2040",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558"
}

Шкорић, Д., Кесеровић, З., Илин, Ж., Црнобарац, Ј., Кораћ, Н., Ковачевић, Д., Ољача, С., Сивчев, Б., Лазаревић, Р., Митровић, М., Томић, Д., Гулан, Б.,& Тимотић, У.. (2018). Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године. in Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558

Шкорић Д, Кесеровић З, Илин Ж, Црнобарац Ј, Кораћ Н, Ковачевић Д, Ољача С, Сивчев Б, Лазаревић Р, Митровић М, Томић Д, Гулан Б, Тимотић У. Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године. in Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558 .

Шкорић, Драган, Кесеровић, Зоран, Илин, Жарко, Црнобарац, Јован, Кораћ, Нада, Ковачевић, Душко, Ољача, Снежана, Сивчев, Биљана, Лазаревић, Ратко, Митровић, Милован, Томић, Данило, Гулан, Бранислав, Тимотић, Урош, "Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године" in Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558 .