TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16372
AB  - Године 2019, у издању Етнографског института САНУ, објављена је публикација Снови 
o прошлости и традицији: Олга Бенсон, коју 
је уредила Љиљана Гавриловић. Реч је о репрезентативном каталогу истоимене изложбе 
посвећене руској академској сликарки Олги 
Бенсон, која је у Етнографском институту САН 
радила као фолклорни сликар (1947–1950). 
Ову импозантну двојезичну публикацију 
(српски / енглески) – која је 2021. године понела Награду Етнографског института САНУ 
2020–2021. за резултате у етнолошким и антрополошким истраживањима – чине два ауторска текста (Олга Бенсон – животна прича заборављене уметнице, кога потписује Биљана 
Миленковић Вуковић, и Олга Бенсон: прича о затуреном благу, из пера 
Љиљане Гавриловић) и каталог целокупне Етнографско-фолкорне 
збирке Етнографског института САНУ (у којој је депоновано преко пет 
стотина радова Олге Бенсон), коју је каталошки обрадио Милан Томашевић. Укупан обим публикације је 499 страна.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитет, Филолошки факултет
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
T2  - Фолклористика : часопис Удружења фолклориста Србије / Folkloristika : journal of the Serbian Folklore Association
T1  - Снови o прошлости и традицији: Олга Бенсон
SP  - 301
EP  - 304
VL  - 8
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16372
ER  - 

@article{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2023",
abstract = "Године 2019, у издању Етнографског института САНУ, објављена је публикација Снови 
o прошлости и традицији: Олга Бенсон, коју 
је уредила Љиљана Гавриловић. Реч је о репрезентативном каталогу истоимене изложбе 
посвећене руској академској сликарки Олги 
Бенсон, која је у Етнографском институту САН 
радила као фолклорни сликар (1947–1950). 
Ову импозантну двојезичну публикацију 
(српски / енглески) – која је 2021. године понела Награду Етнографског института САНУ 
2020–2021. за резултате у етнолошким и антрополошким истраживањима – чине два ауторска текста (Олга Бенсон – животна прича заборављене уметнице, кога потписује Биљана 
Миленковић Вуковић, и Олга Бенсон: прича о затуреном благу, из пера 
Љиљане Гавриловић) и каталог целокупне Етнографско-фолкорне 
збирке Етнографског института САНУ (у којој је депоновано преко пет 
стотина радова Олге Бенсон), коју је каталошки обрадио Милан Томашевић. Укупан обим публикације је 499 страна.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитет, Филолошки факултет, Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"",
journal = "Фолклористика : часопис Удружења фолклориста Србије / Folkloristika : journal of the Serbian Folklore Association",
title = "Снови o прошлости и традицији: Олга Бенсон",
pages = "301-304",
volume = "8",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16372"
}

Богдановић, Б.. (2023). Снови o прошлости и традицији: Олга Бенсон. in Фолклористика : часопис Удружења фолклориста Србије / Folkloristika : journal of the Serbian Folklore Association
Београд : Удружење фолклориста Србије., 8(1-2), 301-304.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16372

Богдановић Б. Снови o прошлости и традицији: Олга Бенсон. in Фолклористика : часопис Удружења фолклориста Србије / Folkloristika : journal of the Serbian Folklore Association. 2023;8(1-2):301-304.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16372 .

Богдановић, Бојана, "Снови o прошлости и традицији: Олга Бенсон" in Фолклористика : часопис Удружења фолклориста Србије / Folkloristika : journal of the Serbian Folklore Association, 8, no. 1-2 (2023):301-304,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16372 .

TY  - CONF
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16477
AB  - У раду се на примеру једног од најстаријих и најтиражнијих југословенских часописа за жене „Базар“ разматра родна 
перспектива штампаних медија у социјалистичкој Југославији. 
У методолошком смислу, рад се ослања на податке добијене 
анализом текстуалних и визуелних порука у издањима објављеним у јубиларној десетој години (1973). Циљ рада је да увидом у 25 бројева огледног социјалистичког гласила 1) препозна и издвоји фабриковане медијске слике мушкарца / жене, 
2) укаже на степен усаглашености тих (и таквих) медијских 
приказа са званичном социјалистичком представом о роду / 
родним улогама / родним односима, те 3) продискутује неке од 
аспеката конструкције родног поларитета у социјалистичком 
медијском дискурсу.
PB  - Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju
C3  - Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata
T1  - Родни аспект медијског дискурса у  социјалистичкој Југославији – репрезентација  рода у часопису за жене „Базар“
SP  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16477
ER  - 

@conference{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2023",
abstract = "У раду се на примеру једног од најстаријих и најтиражнијих југословенских часописа за жене „Базар“ разматра родна 
перспектива штампаних медија у социјалистичкој Југославији. 
У методолошком смислу, рад се ослања на податке добијене 
анализом текстуалних и визуелних порука у издањима објављеним у јубиларној десетој години (1973). Циљ рада је да увидом у 25 бројева огледног социјалистичког гласила 1) препозна и издвоји фабриковане медијске слике мушкарца / жене, 
2) укаже на степен усаглашености тих (и таквих) медијских 
приказа са званичном социјалистичком представом о роду / 
родним улогама / родним односима, те 3) продискутује неке од 
аспеката конструкције родног поларитета у социјалистичком 
медијском дискурсу.",
publisher = "Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata",
title = "Родни аспект медијског дискурса у  социјалистичкој Југославији – репрезентација  рода у часопису за жене „Базар“",
pages = "31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16477"
}

Богдановић, Б.. (2023). Родни аспект медијског дискурса у  социјалистичкој Југославији – репрезентација  рода у часопису за жене „Базар“. in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata
Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16477

Богдановић Б. Родни аспект медијског дискурса у  социјалистичкој Југославији – репрезентација  рода у часопису за жене „Базар“. in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata. 2023;:31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16477 .

Богдановић, Бојана, "Родни аспект медијског дискурса у  социјалистичкој Југославији – репрезентација  рода у часопису за жене „Базар“" in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata (2023):31,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16477 .

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15090
AB  - У овом се антрополошком раду урбани пејзаж Београда посматра као систем знакова, те се следствено томе говори о функционалним аспектима 
оних саставница урбаног пејзажа главног града којима су деца основно-школског узраста приписала статус симбола. Рад се у методолошком 
смислу ослања на резултате два теренска истраживања – првог, које је марта 2021. године спроведено у ОШ „Кнегиња Милица“ на Новом Београду, и 
другог којим је новембра 2022. године повећана репрезентативност узорка, повишена старосна граница испитаника те проширен територијални 
обухват града у коме живе деца која су учествовала у истраживању – која 
збирно дају узорак од 70 деце узраста 7–14 година. Циљ рада је да пружи 
допринос (за сада ретким) прилозима који се налазе на пресеку две субдисциплине – урбане антропологије и антропологије деце/детињства, те 
да подстакне даља истраживања у овој области.
AB  - This anthropological paper views the urban landscape of Belgrade as a 
system of signs, consequently discussing the functional aspects of those 
urban landscape components, which children attributed the status of 
symbols. In a methodological sense, the work is based on the results of 
two field surveys – the first one, conducted in March 2021 in the Primary School “Kneginja Milica” in New Belgrade, and the second one, from 
November 2022, which increased the representativeness of the sample, 
raised the age limit of the respondents, and expanded the territorial coverage of the home city of the children who participated in the research 
– providing collectively a sample of 70 children aged 7–14. The aim of the work is 
to provide an input to the (so far rare) contributions at the intersection 
of two subdisciplines – urban anthropology and anthropology of children/childhood, as well as to encourage further research in this area
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Симболичке функције саставница урбаног  пејзажа Београда – дечја перспектива
T1  - Symbolic Functions of the  Urban Belgrade Landscape  Components – Children’s Perspective
SP  - 177
EP  - 198
VL  - 71
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI2302177B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15090
ER  - 

@article{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2023",
abstract = "У овом се антрополошком раду урбани пејзаж Београда посматра као систем знакова, те се следствено томе говори о функционалним аспектима 
оних саставница урбаног пејзажа главног града којима су деца основно-школског узраста приписала статус симбола. Рад се у методолошком 
смислу ослања на резултате два теренска истраживања – првог, које је марта 2021. године спроведено у ОШ „Кнегиња Милица“ на Новом Београду, и 
другог којим је новембра 2022. године повећана репрезентативност узорка, повишена старосна граница испитаника те проширен територијални 
обухват града у коме живе деца која су учествовала у истраживању – која 
збирно дају узорак од 70 деце узраста 7–14 година. Циљ рада је да пружи 
допринос (за сада ретким) прилозима који се налазе на пресеку две субдисциплине – урбане антропологије и антропологије деце/детињства, те 
да подстакне даља истраживања у овој области., This anthropological paper views the urban landscape of Belgrade as a 
system of signs, consequently discussing the functional aspects of those 
urban landscape components, which children attributed the status of 
symbols. In a methodological sense, the work is based on the results of 
two field surveys – the first one, conducted in March 2021 in the Primary School “Kneginja Milica” in New Belgrade, and the second one, from 
November 2022, which increased the representativeness of the sample, 
raised the age limit of the respondents, and expanded the territorial coverage of the home city of the children who participated in the research 
– providing collectively a sample of 70 children aged 7–14. The aim of the work is 
to provide an input to the (so far rare) contributions at the intersection 
of two subdisciplines – urban anthropology and anthropology of children/childhood, as well as to encourage further research in this area",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Симболичке функције саставница урбаног  пејзажа Београда – дечја перспектива, Symbolic Functions of the  Urban Belgrade Landscape  Components – Children’s Perspective",
pages = "177-198",
volume = "71",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI2302177B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15090"
}

Богдановић, Б.. (2023). Симболичке функције саставница урбаног  пејзажа Београда – дечја перспектива. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 71(2), 177-198.
https://doi.org/10.2298/GEI2302177B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15090

Богдановић Б. Симболичке функције саставница урбаног  пејзажа Београда – дечја перспектива. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2023;71(2):177-198.
doi:10.2298/GEI2302177B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15090 .

Богдановић, Бојана, "Симболичке функције саставница урбаног  пејзажа Београда – дечја перспектива" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 71, no. 2 (2023):177-198,
https://doi.org/10.2298/GEI2302177B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15090 .

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана Б.
PY  - 2023
UR  - https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/casopisi/ishodista-9-2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15290
AB  - Срба у Румунији у организацији Центра за научна истраживања културе Срба у Румунији, тим Етнографског института САНУ је спровео теренска истраживања српских свадбених обичаја у румунском делу Баната. У раду се на основу теренске грађе настале у периоду од 2016. до 2019. године разматра један изузетно битан аспект идентификације која се, склапањем брака двеју особа, остварује у контексту нових друштвених односа. У питању је родна идентификација која је овом приликом посматрана кроз начин на који су, према критеријуму рода, учесницима свадбених обичаја додељене (главне/споредне) улоге.
AB  - Within the multi-year project Researching the Culture and History of the Serbs 
in Romania, organized by the Center for Scientific Research of the Culture of 
the Serbs in Romania, the team of the Ethnographic Institute SASA realized field 
research on wedding customs practiced by the Serbian national minority in the 
Romanian part of Banat. Based on field material collected from 2016 to 2019, 
this text discussed about the role of wedding customs in the process of creation 
and manifestations of gender identities. Gender roles are observed and analyzed 
in pre-wedding customs (prediction of the future spouse’s name, meeting each 
other, analysing the house, marriage proposal, behaviour of the future newlyweds 
before the wedding, wedding invitation, preparations for the wedding, transfer of 
the bride’s things to the groom’s house and bachelor / bachelorette party), customs 
on the wedding day (gathering of the wedding guests, coming to pick up the bride, picking up the bride, going to the wedding, getting married, wedding celebration, 
the bride’s entering into the groom’s house, sending off the wedding party guests, 
„feathers“ and going „to the water“) and customs after the wedding day („in the 
morning“, checking the maiden’s virginity and visiting newly related families).
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији, Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу
T2  - Исходишта / Originations
T1  - Свадбени обичаји код Срба у Румунији – родна перспектива
T1  - Wedding customs among Serbs in Romania: a gender perspective
SP  - 37
EP  - 50
VL  - 9
DO  - 10.46630/ish.9.2023.3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15290
ER  - 

@article{
author = "Богдановић, Бојана Б.",
year = "2023",
abstract = "Срба у Румунији у организацији Центра за научна истраживања културе Срба у Румунији, тим Етнографског института САНУ је спровео теренска истраживања српских свадбених обичаја у румунском делу Баната. У раду се на основу теренске грађе настале у периоду од 2016. до 2019. године разматра један изузетно битан аспект идентификације која се, склапањем брака двеју особа, остварује у контексту нових друштвених односа. У питању је родна идентификација која је овом приликом посматрана кроз начин на који су, према критеријуму рода, учесницима свадбених обичаја додељене (главне/споредне) улоге., Within the multi-year project Researching the Culture and History of the Serbs 
in Romania, organized by the Center for Scientific Research of the Culture of 
the Serbs in Romania, the team of the Ethnographic Institute SASA realized field 
research on wedding customs practiced by the Serbian national minority in the 
Romanian part of Banat. Based on field material collected from 2016 to 2019, 
this text discussed about the role of wedding customs in the process of creation 
and manifestations of gender identities. Gender roles are observed and analyzed 
in pre-wedding customs (prediction of the future spouse’s name, meeting each 
other, analysing the house, marriage proposal, behaviour of the future newlyweds 
before the wedding, wedding invitation, preparations for the wedding, transfer of 
the bride’s things to the groom’s house and bachelor / bachelorette party), customs 
on the wedding day (gathering of the wedding guests, coming to pick up the bride, picking up the bride, going to the wedding, getting married, wedding celebration, 
the bride’s entering into the groom’s house, sending off the wedding party guests, 
„feathers“ and going „to the water“) and customs after the wedding day („in the 
morning“, checking the maiden’s virginity and visiting newly related families).",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији, Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу",
journal = "Исходишта / Originations",
title = "Свадбени обичаји код Срба у Румунији – родна перспектива, Wedding customs among Serbs in Romania: a gender perspective",
pages = "37-50",
volume = "9",
doi = "10.46630/ish.9.2023.3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15290"
}

Богдановић, Б. Б.. (2023). Свадбени обичаји код Срба у Румунији – родна перспектива. in Исходишта / Originations
Темишвар : Савез Срба у Румунији, Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији., 9, 37-50.
https://doi.org/10.46630/ish.9.2023.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15290

Богдановић ББ. Свадбени обичаји код Срба у Румунији – родна перспектива. in Исходишта / Originations. 2023;9:37-50.
doi:10.46630/ish.9.2023.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15290 .

Богдановић, Бојана Б., "Свадбени обичаји код Срба у Румунији – родна перспектива" in Исходишта / Originations, 9 (2023):37-50,
https://doi.org/10.46630/ish.9.2023.3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15290 .

TY  - CHAP
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15282
AB  - Текст пружа кратак увид у начине на које се будућности као аналитичком појму и културноантрополошком предмету истраживања приступа(ло) у оквиру антропологије. Реферирајући на неке од најзначајнијих страних и домаћих аутора/публикација у области антропологије времена, рад указује на ширину проблемског ткива захваћеног антрополошком концептуализацијом времена/темпоралности.
AB  - The text provides a brief insight into the ways in which the future is 
approached as an analytical concept and a subject of cultural anthropological 
research within anthropology. Referring to some of the most significant 
foreign and domestic authors/publications in the field of anthropology 
of time, the paper points to the breadth of the problem affected by the 
anthropological conceptualization of time/temporality.
PB  - Нови Сад : Архив Војводине / Novi  Sad : Archives of Vojvodina
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Хоризонти будућности:  антрополошки и други научни  приступи / Horizons of the future:  anthropological and other scientific  approaches
T1  - Кратак осврт на концепт будућности у антропологији
T1  - A Brief Review of the concept of the future in anthropology
SP  - 19
EP  - 28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15282
ER  - 

@inbook{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2023",
abstract = "Текст пружа кратак увид у начине на које се будућности као аналитичком појму и културноантрополошком предмету истраживања приступа(ло) у оквиру антропологије. Реферирајући на неке од најзначајнијих страних и домаћих аутора/публикација у области антропологије времена, рад указује на ширину проблемског ткива захваћеног антрополошком концептуализацијом времена/темпоралности., The text provides a brief insight into the ways in which the future is 
approached as an analytical concept and a subject of cultural anthropological 
research within anthropology. Referring to some of the most significant 
foreign and domestic authors/publications in the field of anthropology 
of time, the paper points to the breadth of the problem affected by the 
anthropological conceptualization of time/temporality.",
publisher = "Нови Сад : Архив Војводине / Novi  Sad : Archives of Vojvodina, Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Хоризонти будућности:  антрополошки и други научни  приступи / Horizons of the future:  anthropological and other scientific  approaches",
booktitle = "Кратак осврт на концепт будућности у антропологији, A Brief Review of the concept of the future in anthropology",
pages = "19-28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15282"
}

Богдановић, Б.. (2023). Кратак осврт на концепт будућности у антропологији. in Хоризонти будућности:  антрополошки и други научни  приступи / Horizons of the future:  anthropological and other scientific  approaches
Нови Сад : Архив Војводине / Novi  Sad : Archives of Vojvodina., 19-28.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15282

Богдановић Б. Кратак осврт на концепт будућности у антропологији. in Хоризонти будућности:  антрополошки и други научни  приступи / Horizons of the future:  anthropological and other scientific  approaches. 2023;:19-28.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15282 .

Богдановић, Бојана, "Кратак осврт на концепт будућности у антропологији" in Хоризонти будућности:  антрополошки и други научни  приступи / Horizons of the future:  anthropological and other scientific  approaches (2023):19-28,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15282 .

TY  - JOUR
AU  - Bogdanović, Bojana
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16095
AB  - This paper examines the way in which the character of Dobrila Smiljanić was 
presented in the media discourse of socialist Yugoslavia. She was a fashion 
designer who, using motifs from the traditional thesaurus, created the fashion 
brand Sirogojno style, recognizable on the national and international markets 
during the second half of the 20th century. The work aims to: 1) recognize and 
distinguish fabricated media images of Dobrila Smiljanić; 2) point to the degree of 
harmonization of those (and such) media representations of the fashion designer 
with the official socialist idea of women and “female nature”, and 3) discuss, in 
the context of socialist ideology, the manifest and latent role of the messages 
that were thus sent to the Yugoslav readers’ audience. In a methodological 
sense, the paper relies on the data obtained from the analysis of textual and 
visual messages in the highly circulated Yugoslav women’s magazine “Bazar” 
during the 1970s (issues no. 129–389), as well as the data obtained from a semistructured interview conducted in 2014 with fashion designer Dobrila Smiljan
AB  - У овом се раду разматра начин на који је у медијском дискурсу социјалистичке Југославије приказан лик Добриле Смиљанић – модне креаторке која 
је, користећи мотиве из традиционалног тезауруса, створила модни бренд 
Сирогојно стил препознатљив на националном и међународном тржишту 
током друге половине 20. века. Циљ рада је да 1) препозна и издвоји фабриковане медијске слике Добриле Смиљанић; 2) укаже на степен усаглашености тих (и таквих) медијских приказа модне креаторке са званичном 
социјалистичком представом о жени и „женској природи“, те 3) размотри 
у контексту социјалистичке идеологије, манифестну и латентну улогу порука које су на тај начин слате југословенској читалачкој публици. У методолошком смислу, рад се ослања на податке добијене анализом текстуалних и визуелних порука у високотиражном југословенском часопису за 
жене „Базар“ током седамдесетих година прошлог века (бројеви 129–389), 
као и на податке добијене полуструктурираним интервјуом који је 2014. 
године вођен са модном креаторком Добрилом Смиљанић.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Women’s Press in Socialist Yugoslavia – Mediaportrayal of Dobrila Smiljanić  in the Women’s Magazine “Bazar”
T1  - Женска штампа у социјалистичкој Југославији – медијски приказ  Добриле Смиљанић у часопису за жене „Базар“
SP  - 85
EP  - 102
VL  - 71
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI2303085B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16095
ER  - 

@article{
author = "Bogdanović, Bojana",
year = "2023",
abstract = "This paper examines the way in which the character of Dobrila Smiljanić was 
presented in the media discourse of socialist Yugoslavia. She was a fashion 
designer who, using motifs from the traditional thesaurus, created the fashion 
brand Sirogojno style, recognizable on the national and international markets 
during the second half of the 20th century. The work aims to: 1) recognize and 
distinguish fabricated media images of Dobrila Smiljanić; 2) point to the degree of 
harmonization of those (and such) media representations of the fashion designer 
with the official socialist idea of women and “female nature”, and 3) discuss, in 
the context of socialist ideology, the manifest and latent role of the messages 
that were thus sent to the Yugoslav readers’ audience. In a methodological 
sense, the paper relies on the data obtained from the analysis of textual and 
visual messages in the highly circulated Yugoslav women’s magazine “Bazar” 
during the 1970s (issues no. 129–389), as well as the data obtained from a semistructured interview conducted in 2014 with fashion designer Dobrila Smiljan, У овом се раду разматра начин на који је у медијском дискурсу социјалистичке Југославије приказан лик Добриле Смиљанић – модне креаторке која 
је, користећи мотиве из традиционалног тезауруса, створила модни бренд 
Сирогојно стил препознатљив на националном и међународном тржишту 
током друге половине 20. века. Циљ рада је да 1) препозна и издвоји фабриковане медијске слике Добриле Смиљанић; 2) укаже на степен усаглашености тих (и таквих) медијских приказа модне креаторке са званичном 
социјалистичком представом о жени и „женској природи“, те 3) размотри 
у контексту социјалистичке идеологије, манифестну и латентну улогу порука које су на тај начин слате југословенској читалачкој публици. У методолошком смислу, рад се ослања на податке добијене анализом текстуалних и визуелних порука у високотиражном југословенском часопису за 
жене „Базар“ током седамдесетих година прошлог века (бројеви 129–389), 
као и на податке добијене полуструктурираним интервјуом који је 2014. 
године вођен са модном креаторком Добрилом Смиљанић.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Women’s Press in Socialist Yugoslavia – Mediaportrayal of Dobrila Smiljanić  in the Women’s Magazine “Bazar”, Женска штампа у социјалистичкој Југославији – медијски приказ  Добриле Смиљанић у часопису за жене „Базар“",
pages = "85-102",
volume = "71",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI2303085B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16095"
}

Bogdanović, B.. (2023). Women’s Press in Socialist Yugoslavia – Mediaportrayal of Dobrila Smiljanić  in the Women’s Magazine “Bazar”. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 71(3), 85-102.
https://doi.org/10.2298/GEI2303085B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16095

Bogdanović B. Women’s Press in Socialist Yugoslavia – Mediaportrayal of Dobrila Smiljanić  in the Women’s Magazine “Bazar”. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2023;71(3):85-102.
doi:10.2298/GEI2303085B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16095 .

Bogdanović, Bojana, "Women’s Press in Socialist Yugoslavia – Mediaportrayal of Dobrila Smiljanić  in the Women’s Magazine “Bazar”" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 71, no. 3 (2023):85-102,
https://doi.org/10.2298/GEI2303085B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16095 .

TY  - JOUR
AU  - Bogdanović, Bojana
PY  - 2022
UR  - https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1026/909
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13569
AB  - The focus of this paper is a research field that has (until now) remained outside 
the main academic theoretical frameworks – the question of the visual identity of 
Belgrade seen (and experienced) from the perspective of children. In methodological terms, the paper relies on the results of field research conducted in March 
2021 at the Kneginja Milica (Princess Milica) Primary School in New Belgrade, 
which included a sample of 60 children from Years 1 to 4. The aim of the paper is 
to discuss from an anthropological perspective some of the key issues of perceiving the appearance of the capital as a visual entity per se: 1) Which visual markers 
of Belgrade, in the opinion of children, are key to its visual identity and what are 
the central points on the symbolic map of the capital?; 2) What is the main symbol 
of Belgrade and what criteria guide the participating children when selecting this 
central visual marker?; 3) (To what extent) are individual children’s perceptions of 
the panorama of the capital compatible with each other and what are the characteristics of the general children’s image of the capital?; 4) (In what way) Is the children’s image of the city in harmony with the ‘official’ image of Belgrade? and 5) Is 
the child’s perception of the visual identity of the capital the result of direct or indirect urban experience?
AB  - У фокусу овог рада налази се истраживачко поље које је (за сада) остало ван 
главних академских теоријских оквира – у питању је визуелни идентитет Београда виђен (и доживљен) из перспективе деце. Рад се у методолошком смислу 
ослања на резултате теренског истраживања које је марта 2021. године спроведено у просторијама ОШ „Кнегиња Милица“ на Новом Београду и којим је 
обухваћен узорак од шездесеторо деце узраста од 1. до 4. разреда. Циљ рада 
је да из антрополошке перспективе продискутује нека од кључних питања 
сагледавања појавности главног града као визуелног ентитета per se и то: 1) 
који су визуелни маркери Београда, према мишљењу деце, кључни за његов 
визуелни идентитет и које су централне тачке на симболичкој мапи главног 
града?; 2) који је главни симбол Београда и којим се критеријумима анкетирана деца руководе приликом селекције централног визуелног маркера?; 3) да 
ли су (и у коликој мери) појединачне дечје перцепције визуре главног града 
међусобно компатибилне и које су карактеристике опште дечје слике главног 
града?; 4) да ли је (и на који начин) дечја слика града усклађена са „званичном“ сликом Београда? и 5) да ли је дечја перцепција визуелног идентитета главног града резултат непосредног или пак посредног урбаног искуства?
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Children’s Perception of the Visual Identity of Belgrade
T1  - Дечја перцепција визуелног идентитета Београда
SP  - 103
EP  - 127
VL  - 70
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI2202103B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13569
ER  - 

@article{
author = "Bogdanović, Bojana",
year = "2022",
abstract = "The focus of this paper is a research field that has (until now) remained outside 
the main academic theoretical frameworks – the question of the visual identity of 
Belgrade seen (and experienced) from the perspective of children. In methodological terms, the paper relies on the results of field research conducted in March 
2021 at the Kneginja Milica (Princess Milica) Primary School in New Belgrade, 
which included a sample of 60 children from Years 1 to 4. The aim of the paper is 
to discuss from an anthropological perspective some of the key issues of perceiving the appearance of the capital as a visual entity per se: 1) Which visual markers 
of Belgrade, in the opinion of children, are key to its visual identity and what are 
the central points on the symbolic map of the capital?; 2) What is the main symbol 
of Belgrade and what criteria guide the participating children when selecting this 
central visual marker?; 3) (To what extent) are individual children’s perceptions of 
the panorama of the capital compatible with each other and what are the characteristics of the general children’s image of the capital?; 4) (In what way) Is the children’s image of the city in harmony with the ‘official’ image of Belgrade? and 5) Is 
the child’s perception of the visual identity of the capital the result of direct or indirect urban experience?, У фокусу овог рада налази се истраживачко поље које је (за сада) остало ван 
главних академских теоријских оквира – у питању је визуелни идентитет Београда виђен (и доживљен) из перспективе деце. Рад се у методолошком смислу 
ослања на резултате теренског истраживања које је марта 2021. године спроведено у просторијама ОШ „Кнегиња Милица“ на Новом Београду и којим је 
обухваћен узорак од шездесеторо деце узраста од 1. до 4. разреда. Циљ рада 
је да из антрополошке перспективе продискутује нека од кључних питања 
сагледавања појавности главног града као визуелног ентитета per se и то: 1) 
који су визуелни маркери Београда, према мишљењу деце, кључни за његов 
визуелни идентитет и које су централне тачке на симболичкој мапи главног 
града?; 2) који је главни симбол Београда и којим се критеријумима анкетирана деца руководе приликом селекције централног визуелног маркера?; 3) да 
ли су (и у коликој мери) појединачне дечје перцепције визуре главног града 
међусобно компатибилне и које су карактеристике опште дечје слике главног 
града?; 4) да ли је (и на који начин) дечја слика града усклађена са „званичном“ сликом Београда? и 5) да ли је дечја перцепција визуелног идентитета главног града резултат непосредног или пак посредног урбаног искуства?",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Children’s Perception of the Visual Identity of Belgrade, Дечја перцепција визуелног идентитета Београда",
pages = "103-127",
volume = "70",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI2202103B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13569"
}

Bogdanović, B.. (2022). Children’s Perception of the Visual Identity of Belgrade. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 70(2), 103-127.
https://doi.org/10.2298/GEI2202103B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13569

Bogdanović B. Children’s Perception of the Visual Identity of Belgrade. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2022;70(2):103-127.
doi:10.2298/GEI2202103B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13569 .

Bogdanović, Bojana, "Children’s Perception of the Visual Identity of Belgrade" in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 70, no. 2 (2022):103-127,
https://doi.org/10.2298/GEI2202103B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13569 .

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана
AU  - Томашевић, Милан
PY  - 2022
UR  - https://antropologija.com/index.php/an/issue/view/12
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15284
AB  - У раду се на примеру фонда цртежа и слика сликарке Олге Бенсон, која је у периоду од 1947. до 1950. године у Етнографском институту САН била запослена као „стални хонорарни фолклорни сликар“, дискутује о природи и квалитету односа науке и уметности. Кроз два „сусрета“ научника и уметника различитих профила – првог с краја 40-их година 20. века, када је руска академска сликарка са првим антропогеографским и етнографским истраживачким тимовима Етнографског института САН упућена на терен (и „у народ“), те поновног окупљања антрополога, конзерватора-рестауратора и сценографа (професио-
нално ангажованих у Етнографском институту САНУ и Факултету примењене уметности Универзитета уметности у Београду), готово 70 година касније око заједничког пројекта „Снови о прошлости и традицији – Олга Бенсон“, наговештавамо неопходност преклапања, удруживања и преплитања науке и уметности у циљу заштите и презентације (не)материјалног културног наслеђа.
AB  - The paper discusses the nature and quality of the relationship between science and  art  on  the  example  of  the  collection  of  drawings  and  paintings  of  the  painter  Olga  Benson,  who  was  employed  as  a  folklore  painter  at  the  Ethnographic  Institute  SAS  in  the  period  from  1947  to  1950.  Through  two  “meetings”  of  scientists  and  artists  of  different  profiles  –  the  first  from  the  end  of  the  1940s,  when  a  Russian  academic  painter  was  sent  to  the  fieldwork  (and  “to  the  people”)  with  the  first  anthropogeographic  and  ethnographic  research  teams  of  the  Ethnographic  Institute  SAN,  and  again  gathering  of  anthropologists, conservators-restorers and scenographers (professionally engaged in the Ethnographic Institute of SASA and the Faculty of Applied Arts of the University of Arts in Belgrade), almost 70 years later around the joint project “Dreams of the Past and Tradition – Olga Benson”, we hint at the necessity of overlapping, joining and intertwining of science and art in order to protect and present the (in)tangible cultural heritage.
PB  - Београд : Универзитет, Филозофски факултет - Институт за етнологију и антропологију
T2  - Antropologija : časopis Instituta za etnologiju i antropologiju (IEA) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu / Anthropology : Journal of the Institute of Ethnology and Anthropology (IEA) Faculty of Philosophy, University of Belgrade
T1  - Фонд сликарке Олге Бенсон као "место сусрета" научника и уметника
T1  - Olga Benson’s Painting Collection as a „space of encounter“ of scientists and artists
SP  - 21
EP  - 37
VL  - 22
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15284
ER  - 

@article{
author = "Богдановић, Бојана and Томашевић, Милан",
year = "2022",
abstract = "У раду се на примеру фонда цртежа и слика сликарке Олге Бенсон, која је у периоду од 1947. до 1950. године у Етнографском институту САН била запослена као „стални хонорарни фолклорни сликар“, дискутује о природи и квалитету односа науке и уметности. Кроз два „сусрета“ научника и уметника различитих профила – првог с краја 40-их година 20. века, када је руска академска сликарка са првим антропогеографским и етнографским истраживачким тимовима Етнографског института САН упућена на терен (и „у народ“), те поновног окупљања антрополога, конзерватора-рестауратора и сценографа (професио-
нално ангажованих у Етнографском институту САНУ и Факултету примењене уметности Универзитета уметности у Београду), готово 70 година касније око заједничког пројекта „Снови о прошлости и традицији – Олга Бенсон“, наговештавамо неопходност преклапања, удруживања и преплитања науке и уметности у циљу заштите и презентације (не)материјалног културног наслеђа., The paper discusses the nature and quality of the relationship between science and  art  on  the  example  of  the  collection  of  drawings  and  paintings  of  the  painter  Olga  Benson,  who  was  employed  as  a  folklore  painter  at  the  Ethnographic  Institute  SAS  in  the  period  from  1947  to  1950.  Through  two  “meetings”  of  scientists  and  artists  of  different  profiles  –  the  first  from  the  end  of  the  1940s,  when  a  Russian  academic  painter  was  sent  to  the  fieldwork  (and  “to  the  people”)  with  the  first  anthropogeographic  and  ethnographic  research  teams  of  the  Ethnographic  Institute  SAN,  and  again  gathering  of  anthropologists, conservators-restorers and scenographers (professionally engaged in the Ethnographic Institute of SASA and the Faculty of Applied Arts of the University of Arts in Belgrade), almost 70 years later around the joint project “Dreams of the Past and Tradition – Olga Benson”, we hint at the necessity of overlapping, joining and intertwining of science and art in order to protect and present the (in)tangible cultural heritage.",
publisher = "Београд : Универзитет, Филозофски факултет - Институт за етнологију и антропологију",
journal = "Antropologija : časopis Instituta za etnologiju i antropologiju (IEA) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu / Anthropology : Journal of the Institute of Ethnology and Anthropology (IEA) Faculty of Philosophy, University of Belgrade",
title = "Фонд сликарке Олге Бенсон као "место сусрета" научника и уметника, Olga Benson’s Painting Collection as a „space of encounter“ of scientists and artists",
pages = "21-37",
volume = "22",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15284"
}

Богдановић, Б.,& Томашевић, М.. (2022). Фонд сликарке Олге Бенсон као "место сусрета" научника и уметника. in Antropologija : časopis Instituta za etnologiju i antropologiju (IEA) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu / Anthropology : Journal of the Institute of Ethnology and Anthropology (IEA) Faculty of Philosophy, University of Belgrade
Београд : Универзитет, Филозофски факултет - Институт за етнологију и антропологију., 22(3), 21-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15284

Богдановић Б, Томашевић М. Фонд сликарке Олге Бенсон као "место сусрета" научника и уметника. in Antropologija : časopis Instituta za etnologiju i antropologiju (IEA) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu / Anthropology : Journal of the Institute of Ethnology and Anthropology (IEA) Faculty of Philosophy, University of Belgrade. 2022;22(3):21-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15284 .

Богдановић, Бојана, Томашевић, Милан, "Фонд сликарке Олге Бенсон као "место сусрета" научника и уметника" in Antropologija : časopis Instituta za etnologiju i antropologiju (IEA) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu / Anthropology : Journal of the Institute of Ethnology and Anthropology (IEA) Faculty of Philosophy, University of Belgrade, 22, no. 3 (2022):21-37,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15284 .

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12994
AB  - Полазећи од чињенице да мода, према дефиницији, подразумева (и захтева) 
непрекидне промене и иновације, у раду се на примеру модне продукције 
Sirogojno Style прати процес прилагођавања наратива о прошлости, по коме 
је модна продукција Сирогојно стил дуги низ година била препознатљива на 
југословенској и међународној модној сцени, у контексту савремене моде. 
Овом приликом у фокусу интересовања налази се ауторска колекција Џорџ 
Стајлера (George Styler) NetWork приказана 2014. године на Недељи моде у 
Лондону (London Fashion Week), конкретније – део колекције који је урађен у 
сарадњи са фирмом „Sirogojno Company“. Проучавање нове наративне функције Сирогојно плетенина у контексту савремене моде базирано је на писаним и визуелним изворима, као и на подацима добијеним полуструктурираним интервјуом који је априла 2021. године вођен са модним креатором 
Џорџ Стајлером. Циљ радa је да пружи допринос савременим антрополошким студијама у области моде и одевања.
AB  - Fashion, by definition, implies (and requires) constant changes and innovations. 
This paper, using the example of the fashion production Sirogojno Style, follows 
the process of the adaptation of the narrative about the past, by which the fashion 
production Sirogojno Style was recognizable for many years in the Yugoslavian 
and international fashion scene, to the context of contemporary fashion. The 
focus, on this occasion, is George Styler's collection NetWork, presented in 2014 at 
London Fashion Week; more specifically, the part of the collection that was made in 
collaboration with the “Sirogojno Company”. The study of the new narrative function 
of Sirogojno knitwear in the context of contemporary fashion was based on written 
and visual sources as well as on data gathered during a semi-structured interview 
done in April 2021 with the fashion creator George Styler. The aim of this study 
is to contribute to contemporary anthropological studies of fashion and clothing.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Модна продукција Sirogojno Style: прилагођавање наратива о прошлости  контексту савремене моде
T1  - The fashion Production Sirogojno Style: Adaptation of the Narrative about the Past  to the Context of Contemporary Fashion
SP  - 53
EP  - 76
VL  - 70
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2201053B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12994
ER  - 

@article{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2022",
abstract = "Полазећи од чињенице да мода, према дефиницији, подразумева (и захтева) 
непрекидне промене и иновације, у раду се на примеру модне продукције 
Sirogojno Style прати процес прилагођавања наратива о прошлости, по коме 
је модна продукција Сирогојно стил дуги низ година била препознатљива на 
југословенској и међународној модној сцени, у контексту савремене моде. 
Овом приликом у фокусу интересовања налази се ауторска колекција Џорџ 
Стајлера (George Styler) NetWork приказана 2014. године на Недељи моде у 
Лондону (London Fashion Week), конкретније – део колекције који је урађен у 
сарадњи са фирмом „Sirogojno Company“. Проучавање нове наративне функције Сирогојно плетенина у контексту савремене моде базирано је на писаним и визуелним изворима, као и на подацима добијеним полуструктурираним интервјуом који је априла 2021. године вођен са модним креатором 
Џорџ Стајлером. Циљ радa је да пружи допринос савременим антрополошким студијама у области моде и одевања., Fashion, by definition, implies (and requires) constant changes and innovations. 
This paper, using the example of the fashion production Sirogojno Style, follows 
the process of the adaptation of the narrative about the past, by which the fashion 
production Sirogojno Style was recognizable for many years in the Yugoslavian 
and international fashion scene, to the context of contemporary fashion. The 
focus, on this occasion, is George Styler's collection NetWork, presented in 2014 at 
London Fashion Week; more specifically, the part of the collection that was made in 
collaboration with the “Sirogojno Company”. The study of the new narrative function 
of Sirogojno knitwear in the context of contemporary fashion was based on written 
and visual sources as well as on data gathered during a semi-structured interview 
done in April 2021 with the fashion creator George Styler. The aim of this study 
is to contribute to contemporary anthropological studies of fashion and clothing.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Модна продукција Sirogojno Style: прилагођавање наратива о прошлости  контексту савремене моде, The fashion Production Sirogojno Style: Adaptation of the Narrative about the Past  to the Context of Contemporary Fashion",
pages = "53-76",
volume = "70",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2201053B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12994"
}

Богдановић, Б.. (2022). Модна продукција Sirogojno Style: прилагођавање наратива о прошлости  контексту савремене моде. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 70(1), 53-76.
https://doi.org/10.2298/GEI2201053B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12994

Богдановић Б. Модна продукција Sirogojno Style: прилагођавање наратива о прошлости  контексту савремене моде. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2022;70(1):53-76.
doi:10.2298/GEI2201053B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12994 .

Богдановић, Бојана, "Модна продукција Sirogojno Style: прилагођавање наратива о прошлости  контексту савремене моде" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 70, no. 1 (2022):53-76,
https://doi.org/10.2298/GEI2201053B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12994 .

TY  - BOOK
AU  - Ивановић Баришић, Милина
AU  - Трубарац Матић, Ђорђина
AU  - Богдановић, Бојана Б.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14327
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timişoara : Uniunea Sârbilor din România
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T1  - Срби у Румунији. Том II : етнолошка истраживања Божића, крсне славе и свадбе
SP  - 1
EP  - 308
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14327
ER  - 

@book{
author = "Ивановић Баришић, Милина and Трубарац Матић, Ђорђина and Богдановић, Бојана Б.",
year = "2022",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timişoara : Uniunea Sârbilor din România, Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
title = "Срби у Румунији. Том II : етнолошка истраживања Божића, крсне славе и свадбе",
pages = "1-308",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14327"
}

Ивановић Баришић, М., Трубарац Матић, Ђ.,& Богдановић, Б. Б.. (2022). Срби у Румунији. Том II : етнолошка истраживања Божића, крсне славе и свадбе. 
Темишвар : Савез Срба у Румунији / Timişoara : Uniunea Sârbilor din România., 1-308.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14327

Ивановић Баришић М, Трубарац Матић Ђ, Богдановић ББ. Срби у Румунији. Том II : етнолошка истраживања Божића, крсне славе и свадбе. 2022;:1-308.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14327 .

Ивановић Баришић, Милина, Трубарац Матић, Ђорђина, Богдановић, Бојана Б., "Срби у Румунији. Том II : етнолошка истраживања Божића, крсне славе и свадбе" (2022):1-308,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14327 .

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана
AU  - Данијела, Ђукановић
PY  - 2022
UR  - https://etnografskimuzej.rs/periodika/
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15283
AB  - У раду се представља грађа забележена током теренског истраживања 2021. године у селу Заваит (општина Фоча, Република Српска) о појави чувања и излагања светиње – дечјих моштију – у породици Крсте Продановића. Основу рада чине транскрипти разговора са „чуваромˮ светиње и деканом Православног богословског факултета „Свети Василије Острошкиˮ у Фочи. Они пружају (летимичан) увид у ову тему и то из двају углова: из перспективе „чувараˮ светиње и са становишта свештеног лица. Циљ рада је да пажњу уже и шире научне/стручне заједнице усмери ка овој изузетно занимљивој етнолошкој појави и подстакне њена даља истраживања.
AB  - The paper presents the material recorded during field research in 2021 in the village of Zavait 
(Foča municipality, Republika Srpska) about the appearance of the preservation and display of 
sacred objects - children’s relics - in the family of Krsto Prodanović. The basis of the work is the 
transcripts of conversations with the “guardian” of the shrine and the dean of the Orthodox Theo logical Faculty “St. Vasilije Ostroški” in Foča. They provide a (fleeting) insight into this topic from 
two angles: from the perspective of the “guardian” of the sanctuary and from the point of view of 
the holy person. The goal of the paper is to direct the attention of the narrow and wider scientific/
professional community to this extremely interesting ethnological phenomenon and encourage its 
further research.
PB  - Београд : Етнографски музеј / Belgrade : Ethnographic Museum
T2  - Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade
T1  - Светиња – једна етнолошка појава у околини Фоче
T1  - “Shrine” - an ethnological event in the environment of Foča
SP  - 39
EP  - 52
VL  - 86
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15283
ER  - 

@article{
author = "Богдановић, Бојана and Данијела, Ђукановић",
year = "2022",
abstract = "У раду се представља грађа забележена током теренског истраживања 2021. године у селу Заваит (општина Фоча, Република Српска) о појави чувања и излагања светиње – дечјих моштију – у породици Крсте Продановића. Основу рада чине транскрипти разговора са „чуваромˮ светиње и деканом Православног богословског факултета „Свети Василије Острошкиˮ у Фочи. Они пружају (летимичан) увид у ову тему и то из двају углова: из перспективе „чувараˮ светиње и са становишта свештеног лица. Циљ рада је да пажњу уже и шире научне/стручне заједнице усмери ка овој изузетно занимљивој етнолошкој појави и подстакне њена даља истраживања., The paper presents the material recorded during field research in 2021 in the village of Zavait 
(Foča municipality, Republika Srpska) about the appearance of the preservation and display of 
sacred objects - children’s relics - in the family of Krsto Prodanović. The basis of the work is the 
transcripts of conversations with the “guardian” of the shrine and the dean of the Orthodox Theo logical Faculty “St. Vasilije Ostroški” in Foča. They provide a (fleeting) insight into this topic from 
two angles: from the perspective of the “guardian” of the sanctuary and from the point of view of 
the holy person. The goal of the paper is to direct the attention of the narrow and wider scientific/
professional community to this extremely interesting ethnological phenomenon and encourage its 
further research.",
publisher = "Београд : Етнографски музеј / Belgrade : Ethnographic Museum",
journal = "Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade",
title = "Светиња – једна етнолошка појава у околини Фоче, “Shrine” - an ethnological event in the environment of Foča",
pages = "39-52",
volume = "86",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15283"
}

Богдановић, Б.,& Данијела, Ђ.. (2022). Светиња – једна етнолошка појава у околини Фоче. in Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade
Београд : Етнографски музеј / Belgrade : Ethnographic Museum., 86, 39-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15283

Богдановић Б, Данијела Ђ. Светиња – једна етнолошка појава у околини Фоче. in Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade. 2022;86:39-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15283 .

Богдановић, Бојана, Данијела, Ђукановић, "Светиња – једна етнолошка појава у околини Фоче" in Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade, 86 (2022):39-52,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15283 .

TY  - JOUR
AU  - Bogdanović, Bojana B.
PY  - 2022
UR  - https://journals.iea.ras.ru/vestantrop/issue/view/64
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15292
AB  - In the first half of the 1970s, a beautiful, young, modern and well-groomed urban woman was the dominant figure in the media discourse of the Yugoslav women’s magazine “Bazar”. The characters of rural women appeared only sporadically. One of the few were Zlatibor knitters — rural women employed in the fashion production Sirogojno Style, which in the second half of the last century created a recognizable identity in the domestic and foreign fashion market. The aim of this paper is to compare the way in which the major and minor female characters were presented in the media discourse of the mentioned women’s magazine and to provide an answer to the question of whether (and to what extent) their media images are compatible. In terms of methodology, the paper relies on the analysis of textual and visual messages published in issues 129–285 of the women’s magazine “Bazar”.
PB  - Москва : Институт этнологии и антропологии им. Н.Н. Миклухо-Маклая РАН /  Moscow : N.N. Miklukho-Maklai Institute of Ethnology and Anthropology
T2  - Вестник антропологии / Herald of Anthropology
T1  - Zlatibor knitters in the socialist Yugoslavia media discourse
SP  - 89
EP  - 98
VL  - 3
DO  - 10.33876/2311-0546/2022-3/89-98
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15292
ER  - 

@article{
author = "Bogdanović, Bojana B.",
year = "2022",
abstract = "In the first half of the 1970s, a beautiful, young, modern and well-groomed urban woman was the dominant figure in the media discourse of the Yugoslav women’s magazine “Bazar”. The characters of rural women appeared only sporadically. One of the few were Zlatibor knitters — rural women employed in the fashion production Sirogojno Style, which in the second half of the last century created a recognizable identity in the domestic and foreign fashion market. The aim of this paper is to compare the way in which the major and minor female characters were presented in the media discourse of the mentioned women’s magazine and to provide an answer to the question of whether (and to what extent) their media images are compatible. In terms of methodology, the paper relies on the analysis of textual and visual messages published in issues 129–285 of the women’s magazine “Bazar”.",
publisher = "Москва : Институт этнологии и антропологии им. Н.Н. Миклухо-Маклая РАН /  Moscow : N.N. Miklukho-Maklai Institute of Ethnology and Anthropology",
journal = "Вестник антропологии / Herald of Anthropology",
title = "Zlatibor knitters in the socialist Yugoslavia media discourse",
pages = "89-98",
volume = "3",
doi = "10.33876/2311-0546/2022-3/89-98",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15292"
}

Bogdanović, B. B.. (2022). Zlatibor knitters in the socialist Yugoslavia media discourse. in Вестник антропологии / Herald of Anthropology
Москва : Институт этнологии и антропологии им. Н.Н. Миклухо-Маклая РАН /  Moscow : N.N. Miklukho-Maklai Institute of Ethnology and Anthropology., 3, 89-98.
https://doi.org/10.33876/2311-0546/2022-3/89-98
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15292

Bogdanović BB. Zlatibor knitters in the socialist Yugoslavia media discourse. in Вестник антропологии / Herald of Anthropology. 2022;3:89-98.
doi:10.33876/2311-0546/2022-3/89-98
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15292 .

Bogdanović, Bojana B., "Zlatibor knitters in the socialist Yugoslavia media discourse" in Вестник антропологии / Herald of Anthropology, 3 (2022):89-98,
https://doi.org/10.33876/2311-0546/2022-3/89-98 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15292 .

TY  - CONF
AU  - Богдановић, Бојана Б.
AU  - Томашевић, Милан В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15531
AB  - У раду се на примеру фонда цртежа и слика сликарке Олге Бенсон, која је у перио ду од 1947. до 1950. године у Етнографском институту САН била запослена као стални 
хонорарни фолклорни сликар, дискутује о природи и квалитету односа наукеи умет ности. Кроз два „сусрета“ научника и уметника различитих профила –првог с краја 40-
их година 20. века, када је руска академска сликарка са првим антропогеографским 
и етнографским истраживачким тимовима Етнографског института САН упућена на 
терен (и „у народ“), тепо новног окупљања антрополога, конзерватора-рестауратора и 
сценографа (професионално ангажованих у Етнографском институту САНУ и Факултету 
примењене уметности Универзитета уметности у Београду) готово 70 година касније око 
заједничког пројекта „Снови о прошлости и традицији – Олга Бенсон“, наговештавамо 
неопходност преклапања, удруживања и преплитања науке и уметности у циљу заштите 
и презентације (не)материјалног културног наслеђа. Такође, указујемо на (потенцијал но) нове видове сарадње две установе – Етнографског института САНУ и Факултета 
примењене уметности Универзитета уметности у Београду.
PB  - Београд : Универзитет уметности, Факултет примењених уметности
C3  - SmartArt 2021 – Уметност и наука у примени „Искуство и визија“ : књига апстраката / Conference SmartArt – Art and Science Applied “Experience and Vision”: Book of aAbstracts
T1  - Фонд сликарке Олге Бенсон као „место сусрета“ научника и уметника
SP  - 14
EP  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15531
ER  - 

@conference{
author = "Богдановић, Бојана Б. and Томашевић, Милан В.",
year = "2021",
abstract = "У раду се на примеру фонда цртежа и слика сликарке Олге Бенсон, која је у перио ду од 1947. до 1950. године у Етнографском институту САН била запослена као стални 
хонорарни фолклорни сликар, дискутује о природи и квалитету односа наукеи умет ности. Кроз два „сусрета“ научника и уметника различитих профила –првог с краја 40-
их година 20. века, када је руска академска сликарка са првим антропогеографским 
и етнографским истраживачким тимовима Етнографског института САН упућена на 
терен (и „у народ“), тепо новног окупљања антрополога, конзерватора-рестауратора и 
сценографа (професионално ангажованих у Етнографском институту САНУ и Факултету 
примењене уметности Универзитета уметности у Београду) готово 70 година касније око 
заједничког пројекта „Снови о прошлости и традицији – Олга Бенсон“, наговештавамо 
неопходност преклапања, удруживања и преплитања науке и уметности у циљу заштите 
и презентације (не)материјалног културног наслеђа. Такође, указујемо на (потенцијал но) нове видове сарадње две установе – Етнографског института САНУ и Факултета 
примењене уметности Универзитета уметности у Београду.",
publisher = "Београд : Универзитет уметности, Факултет примењених уметности",
journal = "SmartArt 2021 – Уметност и наука у примени „Искуство и визија“ : књига апстраката / Conference SmartArt – Art and Science Applied “Experience and Vision”: Book of aAbstracts",
title = "Фонд сликарке Олге Бенсон као „место сусрета“ научника и уметника",
pages = "14-14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15531"
}

Богдановић, Б. Б.,& Томашевић, М. В.. (2021). Фонд сликарке Олге Бенсон као „место сусрета“ научника и уметника. in SmartArt 2021 – Уметност и наука у примени „Искуство и визија“ : књига апстраката / Conference SmartArt – Art and Science Applied “Experience and Vision”: Book of aAbstracts
Београд : Универзитет уметности, Факултет примењених уметности., 14-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15531

Богдановић ББ, Томашевић МВ. Фонд сликарке Олге Бенсон као „место сусрета“ научника и уметника. in SmartArt 2021 – Уметност и наука у примени „Искуство и визија“ : књига апстраката / Conference SmartArt – Art and Science Applied “Experience and Vision”: Book of aAbstracts. 2021;:14-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15531 .

Богдановић, Бојана Б., Томашевић, Милан В., "Фонд сликарке Олге Бенсон као „место сусрета“ научника и уметника" in SmartArt 2021 – Уметност и наука у примени „Искуство и визија“ : књига апстраката / Conference SmartArt – Art and Science Applied “Experience and Vision”: Book of aAbstracts (2021):14-14,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15531 .

TY  - CHAP
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2021
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/550/60fe6f9cebd57_zbornik.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12052
AB  - У раду се на примеру Музеја устанка 1941. у Титовом Ужицу дискутује о
начину на који је, кроз музејску праксу, социјалистичка Југославија производила „знање о себи самој”. У складу са званичним социјалистичким „говором”, стална музејска поставка је, реконструкцијом и проширењем, 1961.
године постала оквир политички митизованог наратива у коме је централна
„тема” била Народноослободилачка борба. Ослањајући се на писане и визуелне изворе, улога музејских наратива у политичком животу југословенске
заједнице као и функција музејске нарације о нацији кроз сталну поставку
Музеја устанка 1941. анализира се у „унутрашњем” и „спољашњем” контексту.
AB  - The paper discusses, with the example of the Museum of the 1941 Uprising in
Titovo Užice, the way in which, through museum practices, socialist Yugoslavia produced “knowledge about itself”. In accordance with the official socialist
“speech”, the permanent museum exhibition become, in 1961, as a result of its reconstruction and expansion, the frame of the politically mythicized narrative
where the central “topic” was the People`s Liberation fight. Relying on written
and visual sources, the role of the museum’s narratives in the political life of the
Yugoslavian community as well as the function of the museum’s narrative about
the nation through the permanent exhibition at the Museum of the 1941 Uprising
is analyzed in an internal and external context.
PB  - Нови Сад : Архив Војводине
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
T1  - Музејски наративи у дискурсу југословенског социјализма: Стална поставка Музеја устанка 1941. у Титовом Ужицу
T1  - Museum’s narratives in the discourse of the Yugoslavian socialism Permanent exhibition at the Museum of the 1941 Uprising in Titovo Užice
SP  - 121
EP  - 145
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12052
ER  - 

@inbook{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2021",
abstract = "У раду се на примеру Музеја устанка 1941. у Титовом Ужицу дискутује о
начину на који је, кроз музејску праксу, социјалистичка Југославија производила „знање о себи самој”. У складу са званичним социјалистичким „говором”, стална музејска поставка је, реконструкцијом и проширењем, 1961.
године постала оквир политички митизованог наратива у коме је централна
„тема” била Народноослободилачка борба. Ослањајући се на писане и визуелне изворе, улога музејских наратива у политичком животу југословенске
заједнице као и функција музејске нарације о нацији кроз сталну поставку
Музеја устанка 1941. анализира се у „унутрашњем” и „спољашњем” контексту., The paper discusses, with the example of the Museum of the 1941 Uprising in
Titovo Užice, the way in which, through museum practices, socialist Yugoslavia produced “knowledge about itself”. In accordance with the official socialist
“speech”, the permanent museum exhibition become, in 1961, as a result of its reconstruction and expansion, the frame of the politically mythicized narrative
where the central “topic” was the People`s Liberation fight. Relying on written
and visual sources, the role of the museum’s narratives in the political life of the
Yugoslavian community as well as the function of the museum’s narrative about
the nation through the permanent exhibition at the Museum of the 1941 Uprising
is analyzed in an internal and external context.",
publisher = "Нови Сад : Архив Војводине, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers",
booktitle = "Музејски наративи у дискурсу југословенског социјализма: Стална поставка Музеја устанка 1941. у Титовом Ужицу, Museum’s narratives in the discourse of the Yugoslavian socialism Permanent exhibition at the Museum of the 1941 Uprising in Titovo Užice",
pages = "121-145",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12052"
}

Богдановић, Б.. (2021). Музејски наративи у дискурсу југословенског социјализма: Стална поставка Музеја устанка 1941. у Титовом Ужицу. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
Нови Сад : Архив Војводине., 121-145.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12052

Богдановић Б. Музејски наративи у дискурсу југословенског социјализма: Стална поставка Музеја устанка 1941. у Титовом Ужицу. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers. 2021;:121-145.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12052 .

Богдановић, Бојана, "Музејски наративи у дискурсу југословенског социјализма: Стална поставка Музеја устанка 1941. у Титовом Ужицу" in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers (2021):121-145,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12052 .

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана Б.
PY  - 2021
UR  - https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/casopisi/2021/ishodista-7-2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12461
AB  - У раду преносим теренска искуства која сам стекла у оквиру ангажмана на 
пројекту Истраживање историје и културе Срба у Румунији, реализованог 
у организацији Центра за научна истраживања културе Срба у Румунији (Темишвар). Приказујући процес припреме за рад на терену, као и начин реализације теренских истраживања у чијим је фокусима био обичајни живот 
српске националне мањине у румунском делу Баната, циљ овог прилога је 
да пружи допринос текстовима који проблематизују методологије теренског 
рада у српској етнологији и антропологији.
AB  - This text brings together few areas of anthropological interest, namely 
fieldwork methodology as well as marginal and marginalized ethnic groups 
and minorities (Serbs in Romania). Its aim is to present the structures, 
dynamics and main impressions from field researches in the villages 
of Romanian Banat (Кraljevac, Čanad, Felnak, Sokolovac, Lugovet 
and Zlatica) as it was realized during 2018 and 2019 within the project 
Researching the history and culture of Serbs in Romania. Investigation 
was focused on the ways of celebrating Christmas, Patron Saint Day and
weddings among Serbs in Romania villages. These traditional elements 
were chosen because of the identity function they have not only for the 
Serbs in the country of origin, but also for the Serbs in diaspora, and thus 
consequently for the Serbs in Romania, and they even today (self)define 
ever decreasing Serbian national minority in the multicultural surroundings.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
T2  - Исходишта / Originations
T1  - Срби у румунском делу Баната: етнографија теренског истраживања / Serbs in Romanian Banat: ethnography of field research
SP  - 35
EP  - 49
VL  - 7
DO  - 10.46630/ish.7.2021.3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12461
ER  - 

@article{
author = "Богдановић, Бојана Б.",
year = "2021",
abstract = "У раду преносим теренска искуства која сам стекла у оквиру ангажмана на 
пројекту Истраживање историје и културе Срба у Румунији, реализованог 
у организацији Центра за научна истраживања културе Срба у Румунији (Темишвар). Приказујући процес припреме за рад на терену, као и начин реализације теренских истраживања у чијим је фокусима био обичајни живот 
српске националне мањине у румунском делу Баната, циљ овог прилога је 
да пружи допринос текстовима који проблематизују методологије теренског 
рада у српској етнологији и антропологији., This text brings together few areas of anthropological interest, namely 
fieldwork methodology as well as marginal and marginalized ethnic groups 
and minorities (Serbs in Romania). Its aim is to present the structures, 
dynamics and main impressions from field researches in the villages 
of Romanian Banat (Кraljevac, Čanad, Felnak, Sokolovac, Lugovet 
and Zlatica) as it was realized during 2018 and 2019 within the project 
Researching the history and culture of Serbs in Romania. Investigation 
was focused on the ways of celebrating Christmas, Patron Saint Day and
weddings among Serbs in Romania villages. These traditional elements 
were chosen because of the identity function they have not only for the 
Serbs in the country of origin, but also for the Serbs in diaspora, and thus 
consequently for the Serbs in Romania, and they even today (self)define 
ever decreasing Serbian national minority in the multicultural surroundings.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару",
journal = "Исходишта / Originations",
title = "Срби у румунском делу Баната: етнографија теренског истраживања / Serbs in Romanian Banat: ethnography of field research",
pages = "35-49",
volume = "7",
doi = "10.46630/ish.7.2021.3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12461"
}

Богдановић, Б. Б.. (2021). Срби у румунском делу Баната: етнографија теренског истраживања / Serbs in Romanian Banat: ethnography of field research. in Исходишта / Originations
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 7, 35-49.
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12461

Богдановић ББ. Срби у румунском делу Баната: етнографија теренског истраживања / Serbs in Romanian Banat: ethnography of field research. in Исходишта / Originations. 2021;7:35-49.
doi:10.46630/ish.7.2021.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12461 .

Богдановић, Бојана Б., "Срби у румунском делу Баната: етнографија теренског истраживања / Serbs in Romanian Banat: ethnography of field research" in Исходишта / Originations, 7 (2021):35-49,
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12461 .

TY  - CHAP
AU  - Lukić Krstanović, Miroslava
AU  - Bogdanović, Bojana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15288
AB  - The implementation of intangible cultural heritage (further ICH) is a dynamic process, which establishes characteristic cultural and academic policies on global, regional and local level.1 In this sense, an ICH project itself touches complex administrative and political strategies, academic knowledge and presentation. Public and academic debates, which began in the 1990s, open up many questions focused on social networks, human rights, corporate and global trends (Castells 2000; Brown 2005; Graham 2002). From the point of view of scientific interpretation, this phenomenon implies a discursive and contextual penetration for loading various levels of meanings and power structures. Heritage strategy permanently confronts administrative stereotypes and pragmatism with scientific context and issues which determine various kinds of representative policies and knowledges (for example, the relation between research programmes and administrative programmes, such as the joint
UNESCO – EU Horizon 2020 programme, and other UNESCO projects). ICH operates on the principle of presentation, institutionalisation, networking and contribution. In this paper, we will indicate the processes of ratification and implementation of ICH in Serbia from the position of scholarly research (i.e. the professional involvement and coordination with local communities), thus creating a broad spectrum of activity under the auspices of the central protagonist – UNESCO.
AB  - Елементите на нематериалното културно наследство присъстват 
като динамичен процес и живи практики при установяването на определени 
културни политики на локално, регионално и глобално ниво. Конвенцията на 
ЮНЕСКО за опазване на нематериалното културно наследство е ратифицирана 
през 2010 г. в Сърбия, където нематериалното културно наследство се опазва 
чрез националната политическа стратегия, акумулираното академично познание, 
различни интеракции в мрежа и усета на неговите носители. От една страна, 
стратегията за консервиране и съхранение на наследството се ръководи от 
стандартите и парадигмите, свързани с елементите на традиционната култура и 
фолклор. От друга страна, наблюдава се разрастваща се тенденция за моделиране 
на градско наследство, свързано с околната среда, на индустриално наследство 
или наследство, свързано с популярната култура при процеса на метрополизация. 
Популяризирането на нематериалното културно наследство в Сърбия е представено 
чрез фестивала „Луцидерско сърце“, който се провежда в Ужице (Западна Сърбия) през последните 10 години. Този уникален форум, популяризиращ 
нематериалното културно наследство, който заслужава да се отбележи сред други 
подобни практики, се разглежда като новопоявяващо се нематериално културно 
наследство.
PB  - Sofia : Prof. Marin Drinov Publishing House of Bulgarian Academy of Sciences
T2  - Intangible Cultural Heritage: Current problems: Collection of Reports from the International Scholarly Conference / Нематериално културно наследство: актуални проблеми: сборник с доклади от международна научна конференция
T1  - Implementation of the Intangible Cultural Heritage in Serbia: From Paradigm to Practice
T1  - Прилагането на нематериалното културно наследство в Сърбия. От парадигмата към практиката
SP  - 52
EP  - 65
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15288
ER  - 

@inbook{
author = "Lukić Krstanović, Miroslava and Bogdanović, Bojana",
year = "2021",
abstract = "The implementation of intangible cultural heritage (further ICH) is a dynamic process, which establishes characteristic cultural and academic policies on global, regional and local level.1 In this sense, an ICH project itself touches complex administrative and political strategies, academic knowledge and presentation. Public and academic debates, which began in the 1990s, open up many questions focused on social networks, human rights, corporate and global trends (Castells 2000; Brown 2005; Graham 2002). From the point of view of scientific interpretation, this phenomenon implies a discursive and contextual penetration for loading various levels of meanings and power structures. Heritage strategy permanently confronts administrative stereotypes and pragmatism with scientific context and issues which determine various kinds of representative policies and knowledges (for example, the relation between research programmes and administrative programmes, such as the joint
UNESCO – EU Horizon 2020 programme, and other UNESCO projects). ICH operates on the principle of presentation, institutionalisation, networking and contribution. In this paper, we will indicate the processes of ratification and implementation of ICH in Serbia from the position of scholarly research (i.e. the professional involvement and coordination with local communities), thus creating a broad spectrum of activity under the auspices of the central protagonist – UNESCO., Елементите на нематериалното културно наследство присъстват 
като динамичен процес и живи практики при установяването на определени 
културни политики на локално, регионално и глобално ниво. Конвенцията на 
ЮНЕСКО за опазване на нематериалното културно наследство е ратифицирана 
през 2010 г. в Сърбия, където нематериалното културно наследство се опазва 
чрез националната политическа стратегия, акумулираното академично познание, 
различни интеракции в мрежа и усета на неговите носители. От една страна, 
стратегията за консервиране и съхранение на наследството се ръководи от 
стандартите и парадигмите, свързани с елементите на традиционната култура и 
фолклор. От друга страна, наблюдава се разрастваща се тенденция за моделиране 
на градско наследство, свързано с околната среда, на индустриално наследство 
или наследство, свързано с популярната култура при процеса на метрополизация. 
Популяризирането на нематериалното културно наследство в Сърбия е представено 
чрез фестивала „Луцидерско сърце“, който се провежда в Ужице (Западна Сърбия) през последните 10 години. Този уникален форум, популяризиращ 
нематериалното културно наследство, който заслужава да се отбележи сред други 
подобни практики, се разглежда като новопоявяващо се нематериално културно 
наследство.",
publisher = "Sofia : Prof. Marin Drinov Publishing House of Bulgarian Academy of Sciences",
journal = "Intangible Cultural Heritage: Current problems: Collection of Reports from the International Scholarly Conference / Нематериално културно наследство: актуални проблеми: сборник с доклади от международна научна конференция",
booktitle = "Implementation of the Intangible Cultural Heritage in Serbia: From Paradigm to Practice, Прилагането на нематериалното културно наследство в Сърбия. От парадигмата към практиката",
pages = "52-65",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15288"
}

Lukić Krstanović, M.,& Bogdanović, B.. (2021). Implementation of the Intangible Cultural Heritage in Serbia: From Paradigm to Practice. in Intangible Cultural Heritage: Current problems: Collection of Reports from the International Scholarly Conference / Нематериално културно наследство: актуални проблеми: сборник с доклади от международна научна конференция
Sofia : Prof. Marin Drinov Publishing House of Bulgarian Academy of Sciences., 52-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15288

Lukić Krstanović M, Bogdanović B. Implementation of the Intangible Cultural Heritage in Serbia: From Paradigm to Practice. in Intangible Cultural Heritage: Current problems: Collection of Reports from the International Scholarly Conference / Нематериално културно наследство: актуални проблеми: сборник с доклади от международна научна конференция. 2021;:52-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15288 .

Lukić Krstanović, Miroslava, Bogdanović, Bojana, "Implementation of the Intangible Cultural Heritage in Serbia: From Paradigm to Practice" in Intangible Cultural Heritage: Current problems: Collection of Reports from the International Scholarly Conference / Нематериално културно наследство: актуални проблеми: сборник с доклади от международна научна конференция (2021):52-65,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15288 .

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана Б.
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/40
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10430
AB  - Темат Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије,
замишљен је као место идејног зближавања домаћих истраживача у области
урбане антропологије, без обзира на то да ли они граду приступају из
академско-теоријске перспективе или је, пак, реч о појединцима који се
истраживањем урбаних феномена баве у оквиру других (сродних) институција
у земљи и иностранству. Пред ауторе је постављен низ питања, почев од оних
општих – која истраживачка подручја нуди простор града у Србији?; да ли су
урбане теме у довољној мери заступљене у домаћим антрополошким теоријама?; који су извори и методе за истраживање српских урбаних простора? и сл., па до ужих, која третирају неке конкретне феномене у спрези са наведеном темом – културне индустрије; споменичко наслеђе; тржиште итд. Имајући у виду да је реч о веома широком проблемском пољу, аутори су тумачењу града и феномену „урбаног“ приступили на различите начине, а у
складу са личним истраживачким вокацијама.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије
T1  - The City as Meta-Text: Studies in Serbian Urban Anthropology
SP  - 7
EP  - 12
VL  - 68
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2001007B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10430
ER  - 

@article{
author = "Богдановић, Бојана Б.",
year = "2020",
abstract = "Темат Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије,
замишљен је као место идејног зближавања домаћих истраживача у области
урбане антропологије, без обзира на то да ли они граду приступају из
академско-теоријске перспективе или је, пак, реч о појединцима који се
истраживањем урбаних феномена баве у оквиру других (сродних) институција
у земљи и иностранству. Пред ауторе је постављен низ питања, почев од оних
општих – која истраживачка подручја нуди простор града у Србији?; да ли су
урбане теме у довољној мери заступљене у домаћим антрополошким теоријама?; који су извори и методе за истраживање српских урбаних простора? и сл., па до ужих, која третирају неке конкретне феномене у спрези са наведеном темом – културне индустрије; споменичко наслеђе; тржиште итд. Имајући у виду да је реч о веома широком проблемском пољу, аутори су тумачењу града и феномену „урбаног“ приступили на различите начине, а у
складу са личним истраживачким вокацијама.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије, The City as Meta-Text: Studies in Serbian Urban Anthropology",
pages = "7-12",
volume = "68",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2001007B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10430"
}

Богдановић, Б. Б.. (2020). Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(1), 7-12.
https://doi.org/10.2298/GEI2001007B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10430

Богдановић ББ. Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(1):7-12.
doi:10.2298/GEI2001007B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10430 .

Богдановић, Бојана Б., "Град као метатекст: студије из српске урбане антропологије" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 1 (2020):7-12,
https://doi.org/10.2298/GEI2001007B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10430 .

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана Б.
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/40
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10431
AB  - Почетком деведесетих година ХХ века, променом друштвеног система, а са њим и
суштинске идеологије, у „једном од Титових омиљених градова“ отпочео је процес
декомеморације комунистичке традиције. Преименовањем назива града (24. јул 1991.
године), уклањањем „Маршала“ са Трга партизана (28. август 1991. године) и
променом назива улица и тргова (2. август 1994. године), нова владајућа политичка
елита је из симболичке мапе Титовог Ужица избрисала средства представљања
идеолошких симбола комунистичке Југославије. Отклон од интернационалистичког
наслеђа био је првенствено усмерен ка доминантном политичком симболу – Јосипу
Брозу Титу; из симболичне визуре града уклоњен је и читав корпус оних идеолошких
садржина које су симболизовале Југославију – државу довољно велику и довољно
снажну да буде свестрано хетерогена, док је своја обележја у симболичком јавном
простору изгубила и централизована Комунистичка партија и њени органи власти.
Проучавање процеса симболичке (ре)конструкције јавног простора Титовог Ужица у
периоду 1991–1994. године базирано је на писаним и визуелним изворима као и на
подацима добијеним у разговорима који су у јулу и августу 2019. године вођени са
становницима Ужица.
AB  - In the early 1990s, following the change of social order, also accompanied by a shift in the
underlying ideology, the process of de-commemorating Communist tradition was put in
motion in „one of Tito’s favourite cities“. By renaming the city (July 24, 1991), removing
the statue of the „Marshall“ from the Partisan Square (August 28, 1991) and changing the
names of streets and squares (August 2, 1994), the new ruling elite erased all representations
of the ideological symbols of Communist Yugoslavia from the symbolic map of Titovo
Užice. This act of distancing from internationalist legacy was primarily directed at Josip
Broz Tito, as the dominant political symbol. The symbolic urban landscape was deprived of
a wide variety of ideological content symbolizing Yugoslavia – a state large enough and strong enough to be comprehensively heterogeneous. At the same time, the centralized
Communist Party and its authorities also lost their markings in the symbolic public space.
The study of the process of symbolic (re)construction of the public space of Titovo Užice in
the period between 1991 and 1994 is based on both written and visual sources as well as data
obtained from interviews conducted with the residents of Užice in July and August 2019.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Симболичка (ре)конструкција Титовог Ужица у периоду 1991–1994. године
T1  - Symbolic (Re)Construction of Titovo Užice between 1991 and 1994
SP  - 75
EP  - 93
VL  - 68
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2001075B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10431
ER  - 

@article{
author = "Богдановић, Бојана Б.",
year = "2020",
abstract = "Почетком деведесетих година ХХ века, променом друштвеног система, а са њим и
суштинске идеологије, у „једном од Титових омиљених градова“ отпочео је процес
декомеморације комунистичке традиције. Преименовањем назива града (24. јул 1991.
године), уклањањем „Маршала“ са Трга партизана (28. август 1991. године) и
променом назива улица и тргова (2. август 1994. године), нова владајућа политичка
елита је из симболичке мапе Титовог Ужица избрисала средства представљања
идеолошких симбола комунистичке Југославије. Отклон од интернационалистичког
наслеђа био је првенствено усмерен ка доминантном политичком симболу – Јосипу
Брозу Титу; из симболичне визуре града уклоњен је и читав корпус оних идеолошких
садржина које су симболизовале Југославију – државу довољно велику и довољно
снажну да буде свестрано хетерогена, док је своја обележја у симболичком јавном
простору изгубила и централизована Комунистичка партија и њени органи власти.
Проучавање процеса симболичке (ре)конструкције јавног простора Титовог Ужица у
периоду 1991–1994. године базирано је на писаним и визуелним изворима као и на
подацима добијеним у разговорима који су у јулу и августу 2019. године вођени са
становницима Ужица., In the early 1990s, following the change of social order, also accompanied by a shift in the
underlying ideology, the process of de-commemorating Communist tradition was put in
motion in „one of Tito’s favourite cities“. By renaming the city (July 24, 1991), removing
the statue of the „Marshall“ from the Partisan Square (August 28, 1991) and changing the
names of streets and squares (August 2, 1994), the new ruling elite erased all representations
of the ideological symbols of Communist Yugoslavia from the symbolic map of Titovo
Užice. This act of distancing from internationalist legacy was primarily directed at Josip
Broz Tito, as the dominant political symbol. The symbolic urban landscape was deprived of
a wide variety of ideological content symbolizing Yugoslavia – a state large enough and strong enough to be comprehensively heterogeneous. At the same time, the centralized
Communist Party and its authorities also lost their markings in the symbolic public space.
The study of the process of symbolic (re)construction of the public space of Titovo Užice in
the period between 1991 and 1994 is based on both written and visual sources as well as data
obtained from interviews conducted with the residents of Užice in July and August 2019.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Симболичка (ре)конструкција Титовог Ужица у периоду 1991–1994. године, Symbolic (Re)Construction of Titovo Užice between 1991 and 1994",
pages = "75-93",
volume = "68",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2001075B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10431"
}

Богдановић, Б. Б.. (2020). Симболичка (ре)конструкција Титовог Ужица у периоду 1991–1994. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(1), 75-93.
https://doi.org/10.2298/GEI2001075B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10431

Богдановић ББ. Симболичка (ре)конструкција Титовог Ужица у периоду 1991–1994. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(1):75-93.
doi:10.2298/GEI2001075B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10431 .

Богдановић, Бојана Б., "Симболичка (ре)конструкција Титовог Ужица у периоду 1991–1994. године" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 1 (2020):75-93,
https://doi.org/10.2298/GEI2001075B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10431 .

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана Б.
PY  - 2020
UR  - https://antropologija.com/index.php/an/issue/view/5
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15287
AB  - У раду се на основу грађе забележене током теренског истраживања 2019. године у селима Соколовац, Луговет и Златица (Румунија) разматра улога свадбе у оквиру креирања и манифестације етничког идентитета српске мањине у Пољадији до почетка 70-их година XX века, односно у периоду док је посматрана заједница била релативно затворена у погледу склапања етнички хетерогених бракова.
AB  - Resulting from the data collected during fieldwork in 2019 in villages of 
Sokolac, Lugovet and Zlatica (Romania), this paper scrutinizes the role of the wedding 
in the creation and manifestation of ethnic identity of Serbian minority in the villages 
of Poljadia from the beginning of 1970s, that is, in the period of the relative restraint of 
the community with regard to entering ethnically heterogeneous marriages.
PB  - Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Institut za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University. Faculty of Philosophy, Institute of Ethnology and Anthropology
T2  - Antropologija : časopis Instituta za etnologiju i antropologiju (IEA) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu / Anthropology : Journal of the Institute of Ethnology and Anthropology (IEA) Faculty of Philosophy, University of Belgrade
T1  - Прилог проучавању етничког идентитета Срба у Румунији: свадба у селима Пољадије
T1  - Addendum to the research on the ethnic identity of Serbs in  Romania: wedding in the villages of Poljadia
SP  - 233
EP  - 249
VL  - 20
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15287
ER  - 

@article{
author = "Богдановић, Бојана Б.",
year = "2020",
abstract = "У раду се на основу грађе забележене током теренског истраживања 2019. године у селима Соколовац, Луговет и Златица (Румунија) разматра улога свадбе у оквиру креирања и манифестације етничког идентитета српске мањине у Пољадији до почетка 70-их година XX века, односно у периоду док је посматрана заједница била релативно затворена у погледу склапања етнички хетерогених бракова., Resulting from the data collected during fieldwork in 2019 in villages of 
Sokolac, Lugovet and Zlatica (Romania), this paper scrutinizes the role of the wedding 
in the creation and manifestation of ethnic identity of Serbian minority in the villages 
of Poljadia from the beginning of 1970s, that is, in the period of the relative restraint of 
the community with regard to entering ethnically heterogeneous marriages.",
publisher = "Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Institut za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University. Faculty of Philosophy, Institute of Ethnology and Anthropology",
journal = "Antropologija : časopis Instituta za etnologiju i antropologiju (IEA) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu / Anthropology : Journal of the Institute of Ethnology and Anthropology (IEA) Faculty of Philosophy, University of Belgrade",
title = "Прилог проучавању етничког идентитета Срба у Румунији: свадба у селима Пољадије, Addendum to the research on the ethnic identity of Serbs in  Romania: wedding in the villages of Poljadia",
pages = "233-249",
volume = "20",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15287"
}

Богдановић, Б. Б.. (2020). Прилог проучавању етничког идентитета Срба у Румунији: свадба у селима Пољадије. in Antropologija : časopis Instituta za etnologiju i antropologiju (IEA) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu / Anthropology : Journal of the Institute of Ethnology and Anthropology (IEA) Faculty of Philosophy, University of Belgrade
Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Institut za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University. Faculty of Philosophy, Institute of Ethnology and Anthropology., 20(3), 233-249.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15287

Богдановић ББ. Прилог проучавању етничког идентитета Срба у Румунији: свадба у селима Пољадије. in Antropologija : časopis Instituta za etnologiju i antropologiju (IEA) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu / Anthropology : Journal of the Institute of Ethnology and Anthropology (IEA) Faculty of Philosophy, University of Belgrade. 2020;20(3):233-249.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15287 .

Богдановић, Бојана Б., "Прилог проучавању етничког идентитета Срба у Румунији: свадба у селима Пољадије" in Antropologija : časopis Instituta za etnologiju i antropologiju (IEA) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu / Anthropology : Journal of the Institute of Ethnology and Anthropology (IEA) Faculty of Philosophy, University of Belgrade, 20, no. 3 (2020):233-249,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15287 .

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана Б.
PY  - 2020
UR  - https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/casopisi/2020/ishodista-6-2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15286
AB  - У јулу 2019. године, тим Етнографског института САНУ обавио је теренска истраживања у селима Луговет, Златица и Соколовац (Румунија, жупанија Караш-Северин) са циљем прикупљања података о начинима празновања свадбе, крсне славе и Божића код Срба у селима Пољадије. У раду је представљен део теренске грађе о свадбеним обичајима који се везују за српску заједницу у насељима смештеним у равничарском делу југо-западног Баната.
Лична, проживљена искуства склапања брака саговорници су евоцирали у
наративима од којих су, због ограничености рада, три приказана у целини, а
преостали делимично.
AB  - During the field research in the villages of Lugovet, Zlatica and Sokolovac in 
July 2019, data about past and present ways of celebrating wedding among Serbs 
in Romania were collected. This traditional element was chosen because of the 
identity function he has not only for the Serbs in the country of origin, but also 
for the Serbs in diaspora, and thus consequently for the Serbs in Romania. Even 
today he (self)define ever decreasing Serbian national minority in the multicultural 
surroundings. This paper reviews the forms of celebration of wedding, considered 
in the ethnological/anthropological science as one of the key events in each 
individual’s lifecycle, having a special significance considering the specificity of 
the social context in which it is observed.
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији - Центар за научна истраживања културе Срба у Румунији
T2  - Исходишта / Originations
T1  - Обичаји животног циклуса код Срба у Румунији: свадба у селима Пољадије
T1  - Mаrkers of Serbian identity in Romania: wedding in Poljadija
SP  - 27
EP  - 38
VL  - 6
DO  - 10.46630/ish.6.2020.3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15286
ER  - 

@article{
author = "Богдановић, Бојана Б.",
year = "2020",
abstract = "У јулу 2019. године, тим Етнографског института САНУ обавио је теренска истраживања у селима Луговет, Златица и Соколовац (Румунија, жупанија Караш-Северин) са циљем прикупљања података о начинима празновања свадбе, крсне славе и Божића код Срба у селима Пољадије. У раду је представљен део теренске грађе о свадбеним обичајима који се везују за српску заједницу у насељима смештеним у равничарском делу југо-западног Баната.
Лична, проживљена искуства склапања брака саговорници су евоцирали у
наративима од којих су, због ограничености рада, три приказана у целини, а
преостали делимично., During the field research in the villages of Lugovet, Zlatica and Sokolovac in 
July 2019, data about past and present ways of celebrating wedding among Serbs 
in Romania were collected. This traditional element was chosen because of the 
identity function he has not only for the Serbs in the country of origin, but also 
for the Serbs in diaspora, and thus consequently for the Serbs in Romania. Even 
today he (self)define ever decreasing Serbian national minority in the multicultural 
surroundings. This paper reviews the forms of celebration of wedding, considered 
in the ethnological/anthropological science as one of the key events in each 
individual’s lifecycle, having a special significance considering the specificity of 
the social context in which it is observed.",
publisher = "Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Темишвар : Савез Срба у Румунији - Центар за научна истраживања културе Срба у Румунији",
journal = "Исходишта / Originations",
title = "Обичаји животног циклуса код Срба у Румунији: свадба у селима Пољадије, Mаrkers of Serbian identity in Romania: wedding in Poljadija",
pages = "27-38",
volume = "6",
doi = "10.46630/ish.6.2020.3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15286"
}

Богдановић, Б. Б.. (2020). Обичаји животног циклуса код Срба у Румунији: свадба у селима Пољадије. in Исходишта / Originations
Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару., 6, 27-38.
https://doi.org/10.46630/ish.6.2020.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15286

Богдановић ББ. Обичаји животног циклуса код Срба у Румунији: свадба у селима Пољадије. in Исходишта / Originations. 2020;6:27-38.
doi:10.46630/ish.6.2020.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15286 .

Богдановић, Бојана Б., "Обичаји животног циклуса код Срба у Румунији: свадба у селима Пољадије" in Исходишта / Originations, 6 (2020):27-38,
https://doi.org/10.46630/ish.6.2020.3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15286 .

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/587/521
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7597
AB  - Нове технологије прошириле су појам и значење музејске публикације. Правећи
паралелу са значајем и улогом музејске публикације у систему опште музеологије, рад
ревидира питање значаја и улоге е-музејске публикације у систему онлајн музејске
комуникације. Полазећи од чињенице да су онлајн канали којима музеји у Србији
комуницирају са својом публиком у дигиталном простору разнолики, предности и
ограничења наведених медија (е-музејских публикација) у преносу музејских
информација и порука у дигиталном музејском простору и контексту анализирају се у
најзаступљенијем виду онлајн музејске комуникације – веб–сајтовима. Резултати
истраживања којим је обухваћено 10 музејских веб–сајтова показали су недовољно
развијену и непрецизно позиционирану е-музејску публикацију у систему онлајн
музејске комуникације па су, у складу са препознатим ограничењима, дате и
препоруке за њено (потенцијално) унапређење.
AB  - New IC technologies has expanded the notion and meaning of the museum publication.
Comparing the position of museum publication in the system of general museology, the
paper E-museum publication in the system of оn-line museum communication revises the
importance and role of e-museum publications in the system of оn-line museum
communication. Starting from the fact that the cahnnels used by Serbian museums in оn-line
commuication with virtual public are diverse, the adventages and limitations of mentioned
media (е-museum publications) in transmission of museum informations and messages in the
viral museum space and context are analyzed throughout the most prominent type of оn-line
museum communication – web sites. The results of the research (of 10 museum web sites)
represent the underdeveloped and unfocused positioned е-museum publications in the
system of оn-line museum communication. In accordance to the results and recognized
limitations the recommendations for its (potential) development are given in the paper.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Е-музејска публикација у систему онлајн музејске комуникације
T1  - E-museum Publication in the System of On-line Museum Communication
SP  - 403
EP  - 416
VL  - 66
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1802403B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7597
ER  - 

@article{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2018",
abstract = "Нове технологије прошириле су појам и значење музејске публикације. Правећи
паралелу са значајем и улогом музејске публикације у систему опште музеологије, рад
ревидира питање значаја и улоге е-музејске публикације у систему онлајн музејске
комуникације. Полазећи од чињенице да су онлајн канали којима музеји у Србији
комуницирају са својом публиком у дигиталном простору разнолики, предности и
ограничења наведених медија (е-музејских публикација) у преносу музејских
информација и порука у дигиталном музејском простору и контексту анализирају се у
најзаступљенијем виду онлајн музејске комуникације – веб–сајтовима. Резултати
истраживања којим је обухваћено 10 музејских веб–сајтова показали су недовољно
развијену и непрецизно позиционирану е-музејску публикацију у систему онлајн
музејске комуникације па су, у складу са препознатим ограничењима, дате и
препоруке за њено (потенцијално) унапређење., New IC technologies has expanded the notion and meaning of the museum publication.
Comparing the position of museum publication in the system of general museology, the
paper E-museum publication in the system of оn-line museum communication revises the
importance and role of e-museum publications in the system of оn-line museum
communication. Starting from the fact that the cahnnels used by Serbian museums in оn-line
commuication with virtual public are diverse, the adventages and limitations of mentioned
media (е-museum publications) in transmission of museum informations and messages in the
viral museum space and context are analyzed throughout the most prominent type of оn-line
museum communication – web sites. The results of the research (of 10 museum web sites)
represent the underdeveloped and unfocused positioned е-museum publications in the
system of оn-line museum communication. In accordance to the results and recognized
limitations the recommendations for its (potential) development are given in the paper.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Е-музејска публикација у систему онлајн музејске комуникације, E-museum Publication in the System of On-line Museum Communication",
pages = "403-416",
volume = "66",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1802403B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7597"
}

Богдановић, Б.. (2018). Е-музејска публикација у систему онлајн музејске комуникације. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(2), 403-416.
https://doi.org/10.2298/GEI1802403B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7597

Богдановић Б. Е-музејска публикација у систему онлајн музејске комуникације. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(2):403-416.
doi:10.2298/GEI1802403B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7597 .

Богдановић, Бојана, "Е-музејска публикација у систему онлајн музејске комуникације" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 2 (2018):403-416,
https://doi.org/10.2298/GEI1802403B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7597 .

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/279/224
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7602
AB  - Пласирањем Етнологије и антропологије на „тржиште“ не само научно и
стручно, већ и литературе намењене најширем кругу читалаца, корпус радова који
произлазе из теоријског и аналитичког промишљања и проблематизирања културе
у најширем смислу речи, постао је кохерентнији. Систематизоване, синтетизоване
и дистрибуиране информације пружају могућност поузданог приступа општем
(са)знању, уједно омогућавајући лаку орјентацију унутар специфичног контекста,
што приказану публикацију чини референтном тачком за сва будућа издања
едиције Мали лексикони српске културе.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Мали лексикони српске културе – Етнологија и антропологија
SP  - 221
EP  - 223
VL  - 66
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7602
ER  - 

@article{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2018",
abstract = "Пласирањем Етнологије и антропологије на „тржиште“ не само научно и
стручно, већ и литературе намењене најширем кругу читалаца, корпус радова који
произлазе из теоријског и аналитичког промишљања и проблематизирања културе
у најширем смислу речи, постао је кохерентнији. Систематизоване, синтетизоване
и дистрибуиране информације пружају могућност поузданог приступа општем
(са)знању, уједно омогућавајући лаку орјентацију унутар специфичног контекста,
што приказану публикацију чини референтном тачком за сва будућа издања
едиције Мали лексикони српске културе.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Мали лексикони српске културе – Етнологија и антропологија",
pages = "221-223",
volume = "66",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7602"
}

Богдановић, Б.. (2018). Мали лексикони српске културе – Етнологија и антропологија. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(1), 221-223.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7602

Богдановић Б. Мали лексикони српске културе – Етнологија и антропологија. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(1):221-223.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7602 .

Богдановић, Бојана, "Мали лексикони српске културе – Етнологија и антропологија" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 1 (2018):221-223,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7602 .

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2018
UR  - https://www.eap-iea.org/index.php/eap/issue/view/50
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10311
AB  - Комунистичка  партија  Југославије  донела  је  1947.  године  директиву којом се забрањује прослава верских празника ван круга цркве, док је путем поверљивог расписа 1948. године Председништво владе ФНРЈ упутило наређење да се католички и православни Божић више званично не признају. Црквено прослављање Божића у периоду након доношења наведених забрана посматра се на примеру обележавања „најрадоснијег дана свештенства и народа” у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године. Компаративном анализом упоређена су три наратива: опис црквеног прослављања Божића забележен у Летопису ужичких цркава и  парохија из  1939.  године, опис црквеног прослављања Божића забележен у Летопису ужичких цркава и парохија из 1956. годинеи опис црквеног прослављања Божића у цркви Покрова Пресвете Богородице у Јабланици 1958. године забележен у разговору који је ауторка текста водила 2018. године с испитаником који је од 1958. године као свештеник службовао у црквеној општини Доброселица. На основу уочених сличности и разлика у црквеном прослављању Божића у два временска контекста (предсоцијалистички и социјалистички) и два просторна (градски и сеоски) изводе се закључци о импликацијама специфичних амбијенталних друштвено-економских односа државе и цркве у социјалистичком уређењу.
AB  - The Communist Party of Yugoslavia passed in 1947 a guideline prohibiting the celebration of religious holidays outside the church, while the government of the FPRY sent an order, through a confidential circular in 1948, for the Catholic and Orthodox Christmas not to be officially recognized any longer. Church celebration of Christmas in the period after the adoption of these prohibitions is observed on the occasion of marking the „most joyous day of the priesthood and people” in St. George’s Church in Titovo Užice in 1956. Three narratives are compared with comparative analysis: a description of the church celebration of Christmas recorded in the Chronicle of the Užice churches and parishes of 1939, a description of the church celebration of Christmas recorded in the Chronicle of the Užice churches and parishes of 1956, and a description of the church celebration of Christmas in the Church of the Holy Virgin in Jablanica in 1958, recorded in a conversation conducted by the author of the text in 2018 with a respondent who served from 1958 as a priest in the church municipality of Dobroselica. Based on the observed similarities and differences in church celebration of Christmas in two temporal contexts (pre-socialist and socialist) and two spatial (urban and rural), conclusions are drawn about the implications of specific ambient socio-economic relations between the state and the church in socialist organization.
AB  - En 1947 le Parti communiste de Yougoslavie avait donné une directive interdisant la célébration des fêtes religieuses en dehors du cercle de l’église, alors que par une note confidentielle de 1948 la Présidence du gouvernement de la RFPY avait prononcé l’ordre que les fêtes de Noël catholique et orthodoxe ne seraient plus officiellement reconnues en tant que telles. La célébration ecclésiastique de Noël dans la période d’après le prononcé des interdictions évoquées est analysée sur l’exemple de la célébration « de la journée la plus joyeuse pour le clergé et pour le peuple » à l’Église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956. L’analyse comparative porte sur trois récits: la description de la célébration ecclésiastique de Noël notée dans Les Annales des églises et des paroisses d’Užice de 1939, la description de la célébration de Noël dans les mêmes Annales datant de 1956, et, en dernier lieu, la description de la célébration à l’Église de l’Intercession de la Vierge Marie de Jablanica en 1958, notée dans un entretien mené en 2018 par l’auteure de ce texte avec un sujet interrogé qui avait officié en tant que curé dès 1958 dans la commune ecclésiastique Dobroselica. À partir des ressemblances et des différences relevées dans la célébration ecclésiastique de Noël dans deux contextes temporels (présocialiste et socialiste) et deux contextes spatiaux (urbain et rural) sont tirées des conclusions sur les implications des rapports spécifiques socio-économiques de l’État et de l’Église dans le régime socialiste.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године
T1  - Religious practices in communist Yugoslavia: The celebration of Christmas in St George’s Church in Titovo Užice in 1956
T1  - Pratiques religieuses dans la Yougoslavie communiste: célébration de Noël dans l’église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956
SP  - 1141
EP  - 1163
VL  - 13
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v13i4.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10311
ER  - 

@article{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2018",
abstract = "Комунистичка  партија  Југославије  донела  је  1947.  године  директиву којом се забрањује прослава верских празника ван круга цркве, док је путем поверљивог расписа 1948. године Председништво владе ФНРЈ упутило наређење да се католички и православни Божић више званично не признају. Црквено прослављање Божића у периоду након доношења наведених забрана посматра се на примеру обележавања „најрадоснијег дана свештенства и народа” у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године. Компаративном анализом упоређена су три наратива: опис црквеног прослављања Божића забележен у Летопису ужичких цркава и  парохија из  1939.  године, опис црквеног прослављања Божића забележен у Летопису ужичких цркава и парохија из 1956. годинеи опис црквеног прослављања Божића у цркви Покрова Пресвете Богородице у Јабланици 1958. године забележен у разговору који је ауторка текста водила 2018. године с испитаником који је од 1958. године као свештеник службовао у црквеној општини Доброселица. На основу уочених сличности и разлика у црквеном прослављању Божића у два временска контекста (предсоцијалистички и социјалистички) и два просторна (градски и сеоски) изводе се закључци о импликацијама специфичних амбијенталних друштвено-економских односа државе и цркве у социјалистичком уређењу., The Communist Party of Yugoslavia passed in 1947 a guideline prohibiting the celebration of religious holidays outside the church, while the government of the FPRY sent an order, through a confidential circular in 1948, for the Catholic and Orthodox Christmas not to be officially recognized any longer. Church celebration of Christmas in the period after the adoption of these prohibitions is observed on the occasion of marking the „most joyous day of the priesthood and people” in St. George’s Church in Titovo Užice in 1956. Three narratives are compared with comparative analysis: a description of the church celebration of Christmas recorded in the Chronicle of the Užice churches and parishes of 1939, a description of the church celebration of Christmas recorded in the Chronicle of the Užice churches and parishes of 1956, and a description of the church celebration of Christmas in the Church of the Holy Virgin in Jablanica in 1958, recorded in a conversation conducted by the author of the text in 2018 with a respondent who served from 1958 as a priest in the church municipality of Dobroselica. Based on the observed similarities and differences in church celebration of Christmas in two temporal contexts (pre-socialist and socialist) and two spatial (urban and rural), conclusions are drawn about the implications of specific ambient socio-economic relations between the state and the church in socialist organization., En 1947 le Parti communiste de Yougoslavie avait donné une directive interdisant la célébration des fêtes religieuses en dehors du cercle de l’église, alors que par une note confidentielle de 1948 la Présidence du gouvernement de la RFPY avait prononcé l’ordre que les fêtes de Noël catholique et orthodoxe ne seraient plus officiellement reconnues en tant que telles. La célébration ecclésiastique de Noël dans la période d’après le prononcé des interdictions évoquées est analysée sur l’exemple de la célébration « de la journée la plus joyeuse pour le clergé et pour le peuple » à l’Église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956. L’analyse comparative porte sur trois récits: la description de la célébration ecclésiastique de Noël notée dans Les Annales des églises et des paroisses d’Užice de 1939, la description de la célébration de Noël dans les mêmes Annales datant de 1956, et, en dernier lieu, la description de la célébration à l’Église de l’Intercession de la Vierge Marie de Jablanica en 1958, notée dans un entretien mené en 2018 par l’auteure de ce texte avec un sujet interrogé qui avait officié en tant que curé dès 1958 dans la commune ecclésiastique Dobroselica. À partir des ressemblances et des différences relevées dans la célébration ecclésiastique de Noël dans deux contextes temporels (présocialiste et socialiste) et deux contextes spatiaux (urbain et rural) sont tirées des conclusions sur les implications des rapports spécifiques socio-économiques de l’État et de l’Église dans le régime socialiste.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године, Religious practices in communist Yugoslavia: The celebration of Christmas in St George’s Church in Titovo Užice in 1956, Pratiques religieuses dans la Yougoslavie communiste: célébration de Noël dans l’église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956",
pages = "1141-1163",
volume = "13",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v13i4.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10311"
}

Богдановић, Б.. (2018). Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године. in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology., 13(4), 1141-1163.
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10311

Богдановић Б. Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године. in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology. 2018;13(4):1141-1163.
doi:10.21301/eap.v13i4.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10311 .

Богдановић, Бојана, "Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године" in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology, 13, no. 4 (2018):1141-1163,
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10311 .

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2018
UR  - https://eap-iea.org/index.php/eap/article/view/246
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15289
AB  - Комунистичка партија Југославије донела је 1947. године директиву којом се забрањује прослава верских празника ван круга цркве, док је путем поверљивог расписа 1948. године Председништво владе ФНРЈ упутило наређење да се католички и православни Божић више званично не признају. Црквено прослављање Божића у периоду након доношења наведених забрана посматра се на примеру обележавања „најрадоснијег дана свештенства и народа” у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године. Компаративном анализом упоређена су три наратива: опис црквеног прослављања Божића забележен у
Летопису ужичких цркава и парохија из 1939. године, опис црквеног прослављања Божића забележен у Летопису ужичких цркава и парохија из 1956. године и опис црквеног прослављања Божића у цркви Покрова Пресвете Богородице у Јабланици 1958. године забележен у разговору који је ауторка текста водила 2018. године с испитаником који је од 1958. године као свештеник службовао у црквеној општини Доброселица. На основу уочених сличности и разлика у црквеном прослављању Божића у два временска контекста (предсоцијалистички и социјалистички) и два просторна (градски и сеоски) изводе се закључци о импликацијама специфичних амбијенталних друштвено-економских односа државе и цркве у социјалистичком уређењу.
AB  - The Communist Party of Yugoslavia passed in 1947 a guideline prohibiting 
the celebration of religious holidays outside the church, while the government 
of the FPRY sent an order, through a confidential circular in 1948, for the Catholic and Orthodox Christmas not to be officially recognized any longer. Church 
celebration of Christmas in the period after the adoption of these prohibitions 
is observed on the occasion of marking the „most joyous day of the priesthood 
and people” in St. George’s Church in Titovo Užice in 1956. Three narratives 
are compared with comparative analysis: a description of the church celebration of Christmas recorded in the Chronicle of the Užice churches and parishes 
of 1939, a description of the church celebration of Christmas recorded in the 
Chronicle of the Užice churches and parishes of 1956, and a description of the 
church celebration of Christmas in the Church of the Holy Virgin in Jablanica 
in 1958, recorded in a conversation conducted by the author of the text in 2018 
with a respondent who served from 1958 as a priest in the church municipality 
of Dobroselica. Based on the observed similarities and differences in church 
celebration of Christmas in two temporal contexts (pre-socialist and socialist) 
and two spatial (urban and rural), conclusions are drawn about the implications 
of specific ambient socio-economic relations between the state and the church 
in socialist organization.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године
T1  - Religious practices in communist Yugoslavia: The celebration of  Christmas in St George’s Church in Titovo Užice in 1956
SP  - 1141
EP  - 1163
VL  - 13
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v13i4.11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15289
ER  - 

@article{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2018",
abstract = "Комунистичка партија Југославије донела је 1947. године директиву којом се забрањује прослава верских празника ван круга цркве, док је путем поверљивог расписа 1948. године Председништво владе ФНРЈ упутило наређење да се католички и православни Божић више званично не признају. Црквено прослављање Божића у периоду након доношења наведених забрана посматра се на примеру обележавања „најрадоснијег дана свештенства и народа” у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године. Компаративном анализом упоређена су три наратива: опис црквеног прослављања Божића забележен у
Летопису ужичких цркава и парохија из 1939. године, опис црквеног прослављања Божића забележен у Летопису ужичких цркава и парохија из 1956. године и опис црквеног прослављања Божића у цркви Покрова Пресвете Богородице у Јабланици 1958. године забележен у разговору који је ауторка текста водила 2018. године с испитаником који је од 1958. године као свештеник службовао у црквеној општини Доброселица. На основу уочених сличности и разлика у црквеном прослављању Божића у два временска контекста (предсоцијалистички и социјалистички) и два просторна (градски и сеоски) изводе се закључци о импликацијама специфичних амбијенталних друштвено-економских односа државе и цркве у социјалистичком уређењу., The Communist Party of Yugoslavia passed in 1947 a guideline prohibiting 
the celebration of religious holidays outside the church, while the government 
of the FPRY sent an order, through a confidential circular in 1948, for the Catholic and Orthodox Christmas not to be officially recognized any longer. Church 
celebration of Christmas in the period after the adoption of these prohibitions 
is observed on the occasion of marking the „most joyous day of the priesthood 
and people” in St. George’s Church in Titovo Užice in 1956. Three narratives 
are compared with comparative analysis: a description of the church celebration of Christmas recorded in the Chronicle of the Užice churches and parishes 
of 1939, a description of the church celebration of Christmas recorded in the 
Chronicle of the Užice churches and parishes of 1956, and a description of the 
church celebration of Christmas in the Church of the Holy Virgin in Jablanica 
in 1958, recorded in a conversation conducted by the author of the text in 2018 
with a respondent who served from 1958 as a priest in the church municipality 
of Dobroselica. Based on the observed similarities and differences in church 
celebration of Christmas in two temporal contexts (pre-socialist and socialist) 
and two spatial (urban and rural), conclusions are drawn about the implications 
of specific ambient socio-economic relations between the state and the church 
in socialist organization.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године, Religious practices in communist Yugoslavia: The celebration of  Christmas in St George’s Church in Titovo Užice in 1956",
pages = "1141-1163",
volume = "13",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v13i4.11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15289"
}

Богдановић, Б.. (2018). Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 13(4), 1141-1163.
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.11
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15289

Богдановић Б. Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2018;13(4):1141-1163.
doi:10.21301/eap.v13i4.11
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15289 .

Богдановић, Бојана, "Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 13, no. 4 (2018):1141-1163,
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.11 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15289 .

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2018
UR  - https://etnografskimuzej.rs/periodika/
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15285
AB  - Рад указује на значај процеса дигитализације у савременом библиотекарству. Поред прегледа општих (правних) одредби специјалних библиотека те њиховог позиционирања у установама културе, у раду се даје осврт на специјалну библиотеку Музеја на отвореном „Старо село” у Сирогојну, која је, у складу са Законом о библиотечко-информационој делатности, 2015. године уписана у регистар библиотека који води Библиотека града Београда и у Централни регистар библиотека Народне библиотеке Србије. Полазећи од чињенице да „готово нема библиотеке у свету која није схватила све предности дигитализације и која није на неки начин већ ушла у пројекат изградње дигиталних колекција”, истиче се неопходност да се систематски приступи дигитализацији дела библиотечке грађе и извора у специјалној библиотеци Музеја на отвореном „Старо село” у Сирогојну и створи лако претражива и релевантна платформа са преко 100 издања (каталози изложби, програма и пројеката, тематске публикације, зборници, монографије и остало). Предлог је изложен у форми пројекта Дигитална библиотека.
AB  - The paper points out the significance of the digitization process in contemporary library work.
Besides reviewing general (legal) provisions of special libraries and their positioning in cultural
institutions, the paper focuses on the special library of the Open – air Museum “Old Village” in
Sirogojno, which, in accordance with the Law on Library /Informational Activity entered in the
register of libraries run by the City Library of Belgrade and the Central Library of the National
Library of Serbia in 2015. Starting from the fact that “there is virtually no library in the world that
did not realize all the advantages of digitization and which has not already entered the project of
building digital collections”, the necessity is emphasized to systematically approach the digitization
of library material and resources in the special library of the Open – air Museum “Old Village” in
Sirogojno in order to create an easily searchable and relevant platform with over 100 editions (exhibitions catalogs, programs and projects, thematic publications, collections of works, monographs
and other). The proposal is presented in the form of the Digital Library project.
PB  - Београд : Етнографски музеј / Belgrade : Ethnographic Museum
T2  - Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic museum in Belgrade
T1  - Дигитализација библиотечке грађе и извора у специјалној библиотеци Музеја на отвореном ’Старо село’ у Сирогојну: предлог пројекта Дигитална библиотека
T1  - Digitization of library material and resources in the special library of the Open-air Museum “Old Village” in Sirogojno: proposal for the project digital library
SP  - 71
EP  - 83
VL  - 82
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15285
ER  - 

@article{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2018",
abstract = "Рад указује на значај процеса дигитализације у савременом библиотекарству. Поред прегледа општих (правних) одредби специјалних библиотека те њиховог позиционирања у установама културе, у раду се даје осврт на специјалну библиотеку Музеја на отвореном „Старо село” у Сирогојну, која је, у складу са Законом о библиотечко-информационој делатности, 2015. године уписана у регистар библиотека који води Библиотека града Београда и у Централни регистар библиотека Народне библиотеке Србије. Полазећи од чињенице да „готово нема библиотеке у свету која није схватила све предности дигитализације и која није на неки начин већ ушла у пројекат изградње дигиталних колекција”, истиче се неопходност да се систематски приступи дигитализацији дела библиотечке грађе и извора у специјалној библиотеци Музеја на отвореном „Старо село” у Сирогојну и створи лако претражива и релевантна платформа са преко 100 издања (каталози изложби, програма и пројеката, тематске публикације, зборници, монографије и остало). Предлог је изложен у форми пројекта Дигитална библиотека., The paper points out the significance of the digitization process in contemporary library work.
Besides reviewing general (legal) provisions of special libraries and their positioning in cultural
institutions, the paper focuses on the special library of the Open – air Museum “Old Village” in
Sirogojno, which, in accordance with the Law on Library /Informational Activity entered in the
register of libraries run by the City Library of Belgrade and the Central Library of the National
Library of Serbia in 2015. Starting from the fact that “there is virtually no library in the world that
did not realize all the advantages of digitization and which has not already entered the project of
building digital collections”, the necessity is emphasized to systematically approach the digitization
of library material and resources in the special library of the Open – air Museum “Old Village” in
Sirogojno in order to create an easily searchable and relevant platform with over 100 editions (exhibitions catalogs, programs and projects, thematic publications, collections of works, monographs
and other). The proposal is presented in the form of the Digital Library project.",
publisher = "Београд : Етнографски музеј / Belgrade : Ethnographic Museum",
journal = "Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic museum in Belgrade",
title = "Дигитализација библиотечке грађе и извора у специјалној библиотеци Музеја на отвореном ’Старо село’ у Сирогојну: предлог пројекта Дигитална библиотека, Digitization of library material and resources in the special library of the Open-air Museum “Old Village” in Sirogojno: proposal for the project digital library",
pages = "71-83",
volume = "82",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15285"
}

Богдановић, Б.. (2018). Дигитализација библиотечке грађе и извора у специјалној библиотеци Музеја на отвореном ’Старо село’ у Сирогојну: предлог пројекта Дигитална библиотека. in Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic museum in Belgrade
Београд : Етнографски музеј / Belgrade : Ethnographic Museum., 82, 71-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15285

Богдановић Б. Дигитализација библиотечке грађе и извора у специјалној библиотеци Музеја на отвореном ’Старо село’ у Сирогојну: предлог пројекта Дигитална библиотека. in Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic museum in Belgrade. 2018;82:71-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15285 .

Богдановић, Бојана, "Дигитализација библиотечке грађе и извора у специјалној библиотеци Музеја на отвореном ’Старо село’ у Сирогојну: предлог пројекта Дигитална библиотека" in Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic museum in Belgrade, 82 (2018):71-83,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15285 .