Цвијовић, Драгана

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-8714-858X
  • Цвијовић, Драгана (16)
  • Настановић, Драгана (10)
  • Цвијовић, Драгана Ј. (10)
Projects

Author's Bibliography

ТРАГОМ СРПСКОГ СВЕТИТЕЉА И ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА

Цвијовић, Драгана

(Нови Сад : Матица српска, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16484
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - ТРАГОМ СРПСКОГ СВЕТИТЕЉА И ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА
SP  - 998
EP  - 1001
VL  - 71
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16484
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана",
year = "2023",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "ТРАГОМ СРПСКОГ СВЕТИТЕЉА И ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА",
pages = "998-1001",
volume = "71",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16484"
}
Цвијовић, Д.. (2023). ТРАГОМ СРПСКОГ СВЕТИТЕЉА И ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА. in Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица српска., 71(3), 998-1001.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16484
Цвијовић Д. ТРАГОМ СРПСКОГ СВЕТИТЕЉА И ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА. in Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2023;71(3):998-1001.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16484 .
Цвијовић, Драгана, "ТРАГОМ СРПСКОГ СВЕТИТЕЉА И ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА" in Зборник Матице српске за књижевност и језик, 71, no. 3 (2023):998-1001,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16484 .

75 година Института за српски језик САНУ

Цвијовић, Драгана

(Нови Сад : Матица српска, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15839
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - 75 година Института за српски језик САНУ
SP  - 618
EP  - 621
VL  - 71
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15839
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана",
year = "2023",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "75 година Института за српски језик САНУ",
pages = "618-621",
volume = "71",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15839"
}
Цвијовић, Д.. (2023). 75 година Института за српски језик САНУ. in Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица српска., 71(2), 618-621.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15839
Цвијовић Д. 75 година Института за српски језик САНУ. in Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2023;71(2):618-621.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15839 .
Цвијовић, Драгана, "75 година Института за српски језик САНУ" in Зборник Матице српске за књижевност и језик, 71, no. 2 (2023):618-621,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15839 .

Семантичка анализа лексема којима се именују чланови породичних и родбинских односа у збирци приповедака : Слике из сеоског живота Ј. Веселиновића

Цвијовић, Драгана

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2023)

TY  - CONF
AU  - Цвијовић, Драгана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15048
AB  - Предмет истраживања су лексеме којима се именују чланови
родбинских и породичних односа, забележене у збирци приповедака
Слике из сеоског живота Јанка Веселиновића. На одабраном материјалу
представиће се лексеме као што су бата, наја, прандед, сеја, снаја, тејка
и сл., које сведоче о традиционалној култури, народним обичајима и
међуодносима у друштвеној заједници. Наведена лексика припада
терминологији сродства и анализираће се са лексичко-семантичког
становишта на основу поделе коју је успоставила М. Бјелетић (1996а:
97) – на номинационе термине и термине за обраћање, а која је по
потреби модификована у складу са ексцерпираном лексичком грађом,
њеним описом, заснованим на семантичким подацима који се налазе
у дескриптивним речницима српског језика (РСАНУ и РМС), потом
сагледавањем језичко-стилских средстава којима се писац служио,
као и освртом на фолклорну традицију, патријархални живот и сеоски
амбијент.
AB  - The subject of this research is the lexemes denoting kinship and family ties as well
as wedding roles recorded in the collection of short stories Slike iz seoskog života
[Countryside life images] by Janko Veselinović. In his short stories set in the patriarchal
rural environment of the 19th century, Janko Veselinović used selected linguistic and
stylistic means to depict the life of the people of that time. On the chosen material, the
lexemes which bear witness to traditional culture, folk customs, and mutual relations in
the social community such as bata, kum, momčad, naja, rođeni, seja, udova [brother,
godfather/best man, youngsters, grandmother, cousin, sister, widow], etc. will be
presented. The mentioned lexicon will be analyzed from the lexical, semantic, and
ethnolinguistic aspects by separating the thematic groups of the noun lexicon, their
description and analysis, and by investigating the linguistic and stylistic means used by
the writer.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”
PB  - Лозница : Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта Центар за културу „Вук Караџић”
PB  - Тршић : Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”
C3  - Савремена српска фолклористика XII : Тематски зборник радова
T1  - Семантичка анализа лексема којима се именују  чланови породичних и родбинских односа  у збирци приповедака : Слике из сеоског живота Ј. Веселиновића
T1  - The Lexemes for Naming a Person in the Context of Social and Family Relations in the Stories Of J. Veselinović : Slike iz seoskog života [Countryside Life Images]
SP  - 377
EP  - 286
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15048
ER  - 
@conference{
author = "Цвијовић, Драгана",
year = "2023",
abstract = "Предмет истраживања су лексеме којима се именују чланови
родбинских и породичних односа, забележене у збирци приповедака
Слике из сеоског живота Јанка Веселиновића. На одабраном материјалу
представиће се лексеме као што су бата, наја, прандед, сеја, снаја, тејка
и сл., које сведоче о традиционалној култури, народним обичајима и
међуодносима у друштвеној заједници. Наведена лексика припада
терминологији сродства и анализираће се са лексичко-семантичког
становишта на основу поделе коју је успоставила М. Бјелетић (1996а:
97) – на номинационе термине и термине за обраћање, а која је по
потреби модификована у складу са ексцерпираном лексичком грађом,
њеним описом, заснованим на семантичким подацима који се налазе
у дескриптивним речницима српског језика (РСАНУ и РМС), потом
сагледавањем језичко-стилских средстава којима се писац служио,
као и освртом на фолклорну традицију, патријархални живот и сеоски
амбијент., The subject of this research is the lexemes denoting kinship and family ties as well
as wedding roles recorded in the collection of short stories Slike iz seoskog života
[Countryside life images] by Janko Veselinović. In his short stories set in the patriarchal
rural environment of the 19th century, Janko Veselinović used selected linguistic and
stylistic means to depict the life of the people of that time. On the chosen material, the
lexemes which bear witness to traditional culture, folk customs, and mutual relations in
the social community such as bata, kum, momčad, naja, rođeni, seja, udova [brother,
godfather/best man, youngsters, grandmother, cousin, sister, widow], etc. will be
presented. The mentioned lexicon will be analyzed from the lexical, semantic, and
ethnolinguistic aspects by separating the thematic groups of the noun lexicon, their
description and analysis, and by investigating the linguistic and stylistic means used by
the writer.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Лозница : Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта Центар за културу „Вук Караџић”, Тршић : Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”",
journal = "Савремена српска фолклористика XII : Тематски зборник радова",
title = "Семантичка анализа лексема којима се именују  чланови породичних и родбинских односа  у збирци приповедака : Слике из сеоског живота Ј. Веселиновића, The Lexemes for Naming a Person in the Context of Social and Family Relations in the Stories Of J. Veselinović : Slike iz seoskog života [Countryside Life Images]",
pages = "377-286",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15048"
}
Цвијовић, Д.. (2023). Семантичка анализа лексема којима се именују  чланови породичних и родбинских односа  у збирци приповедака : Слике из сеоског живота Ј. Веселиновића. in Савремена српска фолклористика XII : Тематски зборник радова
Београд : Удружење фолклориста Србије., 377-286.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15048
Цвијовић Д. Семантичка анализа лексема којима се именују  чланови породичних и родбинских односа  у збирци приповедака : Слике из сеоског живота Ј. Веселиновића. in Савремена српска фолклористика XII : Тематски зборник радова. 2023;:377-286.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15048 .
Цвијовић, Драгана, "Семантичка анализа лексема којима се именују  чланови породичних и родбинских односа  у збирци приповедака : Слике из сеоског живота Ј. Веселиновића" in Савремена српска фолклористика XII : Тематски зборник радова (2023):377-286,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15048 .

Збирне именице у савременом српском језику : лексичко-граматичка и лексичко-семантичка анализа

Цвијовић, Драгана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2023)

TY  - BOOK
AU  - Цвијовић, Драгана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15047
AB  - Предметом исследования в данной монографии послужили собирательные существительные в современном сербском языке, точнее
лексические единицы, обозначающие совокупность, множество, коллектив одушевленных или неодушевленных сущностей, которые рассматриваются как неделимое целое (людей, животных, растений, предметов и т.п.).
Согласно словообразовател ьному критерию были выделены
два типа собирательных существительных. К первому типу относятся существительные с суффиксом со значением собирательности: -ад
(и алломорф -чад): јагњад, мезимчад, пилад, телад, унучад; -еж: младеж, пилеж, стареж; -ија (и алломорфы -адија, -арија, -ерија, -урија):
дерладија, клинчадија, млађарија, старудија; -ина (и алломорфы -еви-
на, -итина): госпоштина, малограђанштина, омладина, туњевина; -је:
борје, грање, жбуње, камење, цвеће; -ство (-штво): грађанство, радништво, сељаштво, српство, в то время как второй тип образуют собирательные существительные без суффикса с собирательным значением (армија, војска, воће, накит, новац, племе и др.), т.е. такие группы
существительных, которыми обозначается собирательное значение при
помощи таких семантических компонентов как ‘совокупность’, ‘множество’, ‘сумма’, ‘масса’, ‘группа’, ‘куча’, ‘большое число’ (людей,
предметов и т.п.).
Поставленные в данной книге цели подразумевали составление
исчерпывающего списка обоих типов собирательных существительных, их описание по семантическим полям и лексико-семантическим
группам, разработку лексикографических поступков на основе лексикографической практики в самых известных словарях современного
сербского (сербскохорватского) языка описательного (толкового) типа, а также утверждение критериев, которым должны подчиняться существительные для включения в ряд собирательных.
Многоаспектный подход в данном исследовании подразумевал
рассмотрение собирательных существительных на нескольких уровнях: грамматическом, словообразовательном, семантическом, лексикологическом и лексикографическом. Большое внимание посвящается изучению механизмов полисемии и мотивации вторичных семантических
реализаций, возникающих путем трансформации основного значения
лексемы. В ходе исследования были использованы различные методы,
такие как описательный, аналитический и синтетический методы, анализ словарных определений с выделением лексикографических моделей и контекстуальным анализом.
Исследование проводилось на корпусе собирательных существительных из Словаря сербскохорватского литературного и народного
языка Сербской академии наук (до 21 тома, сколько опубликовано до сих
пор), а корпус дополнялся материалом из шеститомного Словаря сербскохорватского литературного языка Матицы сербской. Материалом послужило порядка 1060 лексических единиц со значением неразделимого и необозримого множества, суммы, независимо от того, реализуется
ли такая совокупность в первичном или вторичном значении лексем.
Примеры контекстуальных реализаций были взяты из упомянутых описательных словарей, из электронного Корпуса современного сербского
языка математического факультета Белградского университета, а также
из других источников, в первую очередь из произведений современных
сербских писателей.
Главный вывод, представленный в монографии, проистекает из
разработки и установления критериев, которые должны быть выполнены существительными для их включения в ряд собирательных: а)
обозначение множества, совокупности, коллектива сущностей в поле
живых существ (люди, животные, растения), предметов, вещей и т.п.
вместе взятых как одна множественность; б) форма единственного числа; в) наименование класса однообразных, однородных референтов, т.е.
гомогенность множества; г) неразделимость и неисчисляемость множества; д) опредмеченость понятий обозначенных собирательным существительным (для неодушевленных сущностей). Выдвигается и общая
оценка об экспрессивности, которая в большей степени присуща собирательным существительным. Высокая степень экспрессии свидетельствует о том, что значительная часть собирательных существительных употребляется в оценочной функции, чаще всего для выражения отрицательной оценки.
AB  - The subject of research in this book represents the collective nouns
in contemporary Serbian language, that is to say, lexical units that denote a
set, multitude, collective of animate or inanimate entities that are seen as an
indivisible whole (people, animals, plants, objects, etc.).
Our analysis yielded two types of collective nouns according to the
word-formation criterion. The fi rst type comprises nouns with the collective
suffi x : -ад (and its extended variant -чад): јагњад, мезимчад, пилад,
телад, унучад; -еж: младеж, пилеж, стареж; -ија (and its extended
variants -адија, -арија, -ерија, -урија): дерладија, клинчадија, млађарија,
старудија; -ина (and its extended variants -евина, -штина): госпоштина,
малограђанштина, омладина; -је: борје, грање, жбуње, камење, цвеће;
-ство (-штво): грађанство, радништво, сељаштво, српство, whereas
the second type includes the collective nouns without the collective suffi x
(армија, војска, воће, накит, новац, племе, etc.), that is, lexical collective
nouns which by way of semantic components, such as ‘set’, ‘multitude’,
‘sum’, ‘mass’, ‘group’, ‘crowd’, ‘a great number’ (of people, objects, etc.),
convey the collective meaning.
The aims of r esearch conducted in this volume represent an exhaustive
list of both types of collective nouns, their description according to semantic
fi elds and lexical-semantic groups, elaboration of lexicographical procedures
based on lexicographical practice applied in our most representative
dictionaries of contemporary Serbian (Serbo-Croat) language of the descriptive
type, as well as establishing the criteria that nouns need to fulfi ll in order
to be labelled as collective.
The multifaceted approach implemented in this research implies that
the collective nouns are to be examined at a number of levels: grammatical,
word-formation, semantic, lexicological and lexicographical. Great attention
was paid to studying the polysemy mechanisms and the motivation of secondary semantic realizations that arise as a result of the transformation of the
basic meaning of a lexeme. Various methods of analysis were applied in this
research, such as descriptive, analytical and synthetic method, analysis of
lexicographical defi nitions along with establishing lexicographical models
and contextual analysis.
The research was carried out using the corpus of collective nouns
excerpted from the existing 21 volumes of the Dictionary of Serbo-Croat
Literary and Vernacular Language of SASA, and complemented with the
material taken from the six-volume Dictionary of Serbo-Croat Literary
Language of Matica Srpska. The corpus material comprised around 1,060
lexical units with the meaning of an indivisible, vast multitude, sum, whether
this collective component is realized in the primary or secondary meaning
of lexemes. The examples of contexual realizations were taken from the said
descriptive dictionaries, followed by the electronic Corpus of Contemporary
Serbian Language of the Mathematical Faculty of the University in Belgrade,
as well as other sources, predominantly the works of contemporary Serbian
writers.
The main conclusion presented in this book followed from the analysis
and establishing the criteria to be fulfi lled by nouns so as to be labelled as
collective: а) denoting a multitude, sum, group of entities in the fi eld of living
beings (people, animals, plants), objects, things, etc., generally taken to
represent a single collective; b) the singular form; c) naming a class of items
of the same kind, same category, that is, the homogeniety of a set; d) the
indivisibility, uncountability of a set; e) the reifi cation of concepts denoted
by a collective noun (for inanimate entities). We also pointed out a general
assessment regarding expressiveness, which is very pronounced in collective
nouns. A high level of expressiveness testifi es to the fact that a considerable
number of collective nouns are used in the function of evaluation, most frequently
the negative one.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Збирне именице у савременом српском језику : лексичко-граматичка и лексичко-семантичка анализа
T1  - Collective Nouns in Contemporary Serbian Language : Lexicogrammatical and Lexical-Semantic Analysis
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15047
ER  - 
@book{
author = "Цвијовић, Драгана",
year = "2023",
abstract = "Предметом исследования в данной монографии послужили собирательные существительные в современном сербском языке, точнее
лексические единицы, обозначающие совокупность, множество, коллектив одушевленных или неодушевленных сущностей, которые рассматриваются как неделимое целое (людей, животных, растений, предметов и т.п.).
Согласно словообразовател ьному критерию были выделены
два типа собирательных существительных. К первому типу относятся существительные с суффиксом со значением собирательности: -ад
(и алломорф -чад): јагњад, мезимчад, пилад, телад, унучад; -еж: младеж, пилеж, стареж; -ија (и алломорфы -адија, -арија, -ерија, -урија):
дерладија, клинчадија, млађарија, старудија; -ина (и алломорфы -еви-
на, -итина): госпоштина, малограђанштина, омладина, туњевина; -је:
борје, грање, жбуње, камење, цвеће; -ство (-штво): грађанство, радништво, сељаштво, српство, в то время как второй тип образуют собирательные существительные без суффикса с собирательным значением (армија, војска, воће, накит, новац, племе и др.), т.е. такие группы
существительных, которыми обозначается собирательное значение при
помощи таких семантических компонентов как ‘совокупность’, ‘множество’, ‘сумма’, ‘масса’, ‘группа’, ‘куча’, ‘большое число’ (людей,
предметов и т.п.).
Поставленные в данной книге цели подразумевали составление
исчерпывающего списка обоих типов собирательных существительных, их описание по семантическим полям и лексико-семантическим
группам, разработку лексикографических поступков на основе лексикографической практики в самых известных словарях современного
сербского (сербскохорватского) языка описательного (толкового) типа, а также утверждение критериев, которым должны подчиняться существительные для включения в ряд собирательных.
Многоаспектный подход в данном исследовании подразумевал
рассмотрение собирательных существительных на нескольких уровнях: грамматическом, словообразовательном, семантическом, лексикологическом и лексикографическом. Большое внимание посвящается изучению механизмов полисемии и мотивации вторичных семантических
реализаций, возникающих путем трансформации основного значения
лексемы. В ходе исследования были использованы различные методы,
такие как описательный, аналитический и синтетический методы, анализ словарных определений с выделением лексикографических моделей и контекстуальным анализом.
Исследование проводилось на корпусе собирательных существительных из Словаря сербскохорватского литературного и народного
языка Сербской академии наук (до 21 тома, сколько опубликовано до сих
пор), а корпус дополнялся материалом из шеститомного Словаря сербскохорватского литературного языка Матицы сербской. Материалом послужило порядка 1060 лексических единиц со значением неразделимого и необозримого множества, суммы, независимо от того, реализуется
ли такая совокупность в первичном или вторичном значении лексем.
Примеры контекстуальных реализаций были взяты из упомянутых описательных словарей, из электронного Корпуса современного сербского
языка математического факультета Белградского университета, а также
из других источников, в первую очередь из произведений современных
сербских писателей.
Главный вывод, представленный в монографии, проистекает из
разработки и установления критериев, которые должны быть выполнены существительными для их включения в ряд собирательных: а)
обозначение множества, совокупности, коллектива сущностей в поле
живых существ (люди, животные, растения), предметов, вещей и т.п.
вместе взятых как одна множественность; б) форма единственного числа; в) наименование класса однообразных, однородных референтов, т.е.
гомогенность множества; г) неразделимость и неисчисляемость множества; д) опредмеченость понятий обозначенных собирательным существительным (для неодушевленных сущностей). Выдвигается и общая
оценка об экспрессивности, которая в большей степени присуща собирательным существительным. Высокая степень экспрессии свидетельствует о том, что значительная часть собирательных существительных употребляется в оценочной функции, чаще всего для выражения отрицательной оценки., The subject of research in this book represents the collective nouns
in contemporary Serbian language, that is to say, lexical units that denote a
set, multitude, collective of animate or inanimate entities that are seen as an
indivisible whole (people, animals, plants, objects, etc.).
Our analysis yielded two types of collective nouns according to the
word-formation criterion. The fi rst type comprises nouns with the collective
suffi x : -ад (and its extended variant -чад): јагњад, мезимчад, пилад,
телад, унучад; -еж: младеж, пилеж, стареж; -ија (and its extended
variants -адија, -арија, -ерија, -урија): дерладија, клинчадија, млађарија,
старудија; -ина (and its extended variants -евина, -штина): госпоштина,
малограђанштина, омладина; -је: борје, грање, жбуње, камење, цвеће;
-ство (-штво): грађанство, радништво, сељаштво, српство, whereas
the second type includes the collective nouns without the collective suffi x
(армија, војска, воће, накит, новац, племе, etc.), that is, lexical collective
nouns which by way of semantic components, such as ‘set’, ‘multitude’,
‘sum’, ‘mass’, ‘group’, ‘crowd’, ‘a great number’ (of people, objects, etc.),
convey the collective meaning.
The aims of r esearch conducted in this volume represent an exhaustive
list of both types of collective nouns, their description according to semantic
fi elds and lexical-semantic groups, elaboration of lexicographical procedures
based on lexicographical practice applied in our most representative
dictionaries of contemporary Serbian (Serbo-Croat) language of the descriptive
type, as well as establishing the criteria that nouns need to fulfi ll in order
to be labelled as collective.
The multifaceted approach implemented in this research implies that
the collective nouns are to be examined at a number of levels: grammatical,
word-formation, semantic, lexicological and lexicographical. Great attention
was paid to studying the polysemy mechanisms and the motivation of secondary semantic realizations that arise as a result of the transformation of the
basic meaning of a lexeme. Various methods of analysis were applied in this
research, such as descriptive, analytical and synthetic method, analysis of
lexicographical defi nitions along with establishing lexicographical models
and contextual analysis.
The research was carried out using the corpus of collective nouns
excerpted from the existing 21 volumes of the Dictionary of Serbo-Croat
Literary and Vernacular Language of SASA, and complemented with the
material taken from the six-volume Dictionary of Serbo-Croat Literary
Language of Matica Srpska. The corpus material comprised around 1,060
lexical units with the meaning of an indivisible, vast multitude, sum, whether
this collective component is realized in the primary or secondary meaning
of lexemes. The examples of contexual realizations were taken from the said
descriptive dictionaries, followed by the electronic Corpus of Contemporary
Serbian Language of the Mathematical Faculty of the University in Belgrade,
as well as other sources, predominantly the works of contemporary Serbian
writers.
The main conclusion presented in this book followed from the analysis
and establishing the criteria to be fulfi lled by nouns so as to be labelled as
collective: а) denoting a multitude, sum, group of entities in the fi eld of living
beings (people, animals, plants), objects, things, etc., generally taken to
represent a single collective; b) the singular form; c) naming a class of items
of the same kind, same category, that is, the homogeniety of a set; d) the
indivisibility, uncountability of a set; e) the reifi cation of concepts denoted
by a collective noun (for inanimate entities). We also pointed out a general
assessment regarding expressiveness, which is very pronounced in collective
nouns. A high level of expressiveness testifi es to the fact that a considerable
number of collective nouns are used in the function of evaluation, most frequently
the negative one.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Збирне именице у савременом српском језику : лексичко-граматичка и лексичко-семантичка анализа, Collective Nouns in Contemporary Serbian Language : Lexicogrammatical and Lexical-Semantic Analysis",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15047"
}
Цвијовић, Д.. (2023). Збирне именице у савременом српском језику : лексичко-граматичка и лексичко-семантичка анализа. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15047
Цвијовић Д. Збирне именице у савременом српском језику : лексичко-граматичка и лексичко-семантичка анализа. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15047 .
Цвијовић, Драгана, "Збирне именице у савременом српском језику : лексичко-граматичка и лексичко-семантичка анализа" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15047 .

Именичка лексика са конотативном компонентом значења у пољу друштвених односа у приповеци Иве Андрића ШАЛА У САМСАРИНОМ ХАНУ

Цвијовић, Драгана

(Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Цвијовић, Драгана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15579
AB  - Предмет рада је именичка лексика са конотативном компонентом значења у 
пољу друштвених односа у приповеци ШАЛА У САМСАРИНОМ ХАНУ Иве Андрића. На 
основу ексцерпиране грађе утврдиће се и описати овај тип лексике у наведеној 
приповеци. Указаће се на најзаступљеније тематске групе: лексеме којима се именују лица по неким физичким или карактерним особинама (добричина, млађарија, 
посусталица), стањима, расположењима (пијаница, скитница), родбинским везама 
(ахбаб, брајко), титулама, звањима и занимањима (берберин, везир, паша, фратар), потом и на конотацију која је утиснута у значење. Циљ је да се региструје и 
испита статус и присуство ове врсте лексике (домаће лексике и турцизама) најпре у 
датој приповеци, а потом и у језику самог писца, као и да се представи структура и 
богатство поменуте лексике у српском језику.
AB  - The subject of study in this paper is the vocabulary with a connotative component 
of meaning regarding social relations in the short story ŠALA U SAMSARINOM HANU by Ivo 
Andrić. Based on the extracted data, vocabulary of this type within the short story was
described. Attention was drawn towards the most common thematic groups: lexemes 
that named persons on the basis of a physical or personality trait (dobričina, mlađarija, 
posustalica), states, moods (pijanica, skitnica), familial relations (ahbab, brajko), titles, 
vocations and professions (berberin, vezir, paša, fratar), and subsequently towards the 
connotation imprinted onto their meaning. The aim of this paper was to register and 
examine the status and presence of this type of vocabulary (native words and Turkish 
loanwords) first and foremost within the short story in question, and then within the 
language of its writer, as well as to present the structure and richness of the aforementioned vocabulary in the Serbian Language
PB  - Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität
PB  - Banjaluka : Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske
PB  - Beograd : Svet knjige
PB  - Beograd : Nmlibris
PB  - Sokobanja : Narodna biblioteka „Stevan Sremac“
T2  - Andrićeva pripovijetka = Andrićs Erzählung
T1  - Именичка лексика са конотативном компонентом  значења у пољу друштвених односа у приповеци  Иве Андрића ШАЛА У САМСАРИНОМ ХАНУ
T1  - Nominal vocabulary with a connotative component of meaning regarding social relations in the short story ŠALA U SAMSARINOM HANU by Ivo Andric
SP  - 586
EP  - 596
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15579
ER  - 
@inbook{
author = "Цвијовић, Драгана",
year = "2022",
abstract = "Предмет рада је именичка лексика са конотативном компонентом значења у 
пољу друштвених односа у приповеци ШАЛА У САМСАРИНОМ ХАНУ Иве Андрића. На 
основу ексцерпиране грађе утврдиће се и описати овај тип лексике у наведеној 
приповеци. Указаће се на најзаступљеније тематске групе: лексеме којима се именују лица по неким физичким или карактерним особинама (добричина, млађарија, 
посусталица), стањима, расположењима (пијаница, скитница), родбинским везама 
(ахбаб, брајко), титулама, звањима и занимањима (берберин, везир, паша, фратар), потом и на конотацију која је утиснута у значење. Циљ је да се региструје и 
испита статус и присуство ове врсте лексике (домаће лексике и турцизама) најпре у 
датој приповеци, а потом и у језику самог писца, као и да се представи структура и 
богатство поменуте лексике у српском језику., The subject of study in this paper is the vocabulary with a connotative component 
of meaning regarding social relations in the short story ŠALA U SAMSARINOM HANU by Ivo 
Andrić. Based on the extracted data, vocabulary of this type within the short story was
described. Attention was drawn towards the most common thematic groups: lexemes 
that named persons on the basis of a physical or personality trait (dobričina, mlađarija, 
posustalica), states, moods (pijanica, skitnica), familial relations (ahbab, brajko), titles, 
vocations and professions (berberin, vezir, paša, fratar), and subsequently towards the 
connotation imprinted onto their meaning. The aim of this paper was to register and 
examine the status and presence of this type of vocabulary (native words and Turkish 
loanwords) first and foremost within the short story in question, and then within the 
language of its writer, as well as to present the structure and richness of the aforementioned vocabulary in the Serbian Language",
publisher = "Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Banjaluka : Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, Beograd : Svet knjige, Beograd : Nmlibris, Sokobanja : Narodna biblioteka „Stevan Sremac“",
journal = "Andrićeva pripovijetka = Andrićs Erzählung",
booktitle = "Именичка лексика са конотативном компонентом  значења у пољу друштвених односа у приповеци  Иве Андрића ШАЛА У САМСАРИНОМ ХАНУ, Nominal vocabulary with a connotative component of meaning regarding social relations in the short story ŠALA U SAMSARINOM HANU by Ivo Andric",
pages = "586-596",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15579"
}
Цвијовић, Д.. (2022). Именичка лексика са конотативном компонентом  значења у пољу друштвених односа у приповеци  Иве Андрића ШАЛА У САМСАРИНОМ ХАНУ. in Andrićeva pripovijetka = Andrićs Erzählung
Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität., 586-596.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15579
Цвијовић Д. Именичка лексика са конотативном компонентом  значења у пољу друштвених односа у приповеци  Иве Андрића ШАЛА У САМСАРИНОМ ХАНУ. in Andrićeva pripovijetka = Andrićs Erzählung. 2022;:586-596.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15579 .
Цвијовић, Драгана, "Именичка лексика са конотативном компонентом  значења у пољу друштвених односа у приповеци  Иве Андрића ШАЛА У САМСАРИНОМ ХАНУ" in Andrićeva pripovijetka = Andrićs Erzählung (2022):586-596,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15579 .

Збирна именица грожђе као синтаксичко-семантичка компонента терминолошких синтагми и фразеолошких јединица у српском језику

Цвијовић, Драгана Ј.

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Цвијовић, Драгана Ј.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13900
AB  - The topic of attention in this paper is the collective noun grožđe and terminological phrases and phraseological units that include this noun (bi(m)ber-grožđe, biserovo grožđe, zmijino grožđe, kumrino grožđe, kiselo grožđe, kad na vrbi rodi grožđe, naći se (biti) u nebranom grožđu etc.). The aim of this paper is to analyse the grammar and semantics of the collective noun grožđe, as well as terminological phrases and phraseological units that contain it, and then to determine possible motivations of phraseological meanings in certain linguistic units (kiselo grožđe, kad na vrbi rodi grožđe, naći se (biti) u nebranom grožđu). Data has been collected from the Serbian Language thesaurus Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (RSANU).
AB  - У центру истраживачке пажње је збирна именица грожђе и терминолошке синтагме и фразеолошке јединице које у свој састав укључују дату именицу (би(м)бер-грожђе, бисерово грожђе, змијино грожђе, кумрино грожђе, кисело грожђе, кад на врби роди грожђе, наћи се (бити) у небраном грожђу и сл.). Циљ рада је граматичка и семантичка анализа збирне именице грожђе, као и терминолошких синтагми и фразеолошких јединица у чијем се саставу она налази, а потом и да се утврди могућа мотивација фразеолошких значења појединих језичких јединица (кисело грожђе, кад на врби роди грожђе, наћи се (бити) у небраном грожђу). Грађа је ексцерпирана из тезаурусног Речника српскохрватског књижевног и народног језика (даље РСАНУ) и шестотомног Речника српскохрватског књижевног језика Матице српске (даље РМС).
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Топола : Културни центар "Топола"
PB  - Београд :  Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
T2  - Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова
T1  - Збирна именица грожђе као синтаксичко-семантичка  компонента терминолошких синтагми и  фразеолошких јединица у српском језику
T1  - The Collective Noun Grožđe as a Syntatic and Semantic Component of Terminological Phrases and Phraseological Units in the Serbian Language
SP  - 389
EP  - 397
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13900
ER  - 
@inbook{
author = "Цвијовић, Драгана Ј.",
year = "2022",
abstract = "The topic of attention in this paper is the collective noun grožđe and terminological phrases and phraseological units that include this noun (bi(m)ber-grožđe, biserovo grožđe, zmijino grožđe, kumrino grožđe, kiselo grožđe, kad na vrbi rodi grožđe, naći se (biti) u nebranom grožđu etc.). The aim of this paper is to analyse the grammar and semantics of the collective noun grožđe, as well as terminological phrases and phraseological units that contain it, and then to determine possible motivations of phraseological meanings in certain linguistic units (kiselo grožđe, kad na vrbi rodi grožđe, naći se (biti) u nebranom grožđu). Data has been collected from the Serbian Language thesaurus Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (RSANU)., У центру истраживачке пажње је збирна именица грожђе и терминолошке синтагме и фразеолошке јединице које у свој састав укључују дату именицу (би(м)бер-грожђе, бисерово грожђе, змијино грожђе, кумрино грожђе, кисело грожђе, кад на врби роди грожђе, наћи се (бити) у небраном грожђу и сл.). Циљ рада је граматичка и семантичка анализа збирне именице грожђе, као и терминолошких синтагми и фразеолошких јединица у чијем се саставу она налази, а потом и да се утврди могућа мотивација фразеолошких значења појединих језичких јединица (кисело грожђе, кад на врби роди грожђе, наћи се (бити) у небраном грожђу). Грађа је ексцерпирана из тезаурусног Речника српскохрватског књижевног и народног језика (даље РСАНУ) и шестотомног Речника српскохрватског књижевног језика Матице српске (даље РМС).",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Топола : Културни центар "Топола", Београд :  Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"",
journal = "Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова",
booktitle = "Збирна именица грожђе као синтаксичко-семантичка  компонента терминолошких синтагми и  фразеолошких јединица у српском језику, The Collective Noun Grožđe as a Syntatic and Semantic Component of Terminological Phrases and Phraseological Units in the Serbian Language",
pages = "389-397",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13900"
}
Цвијовић, Д. Ј.. (2022). Збирна именица грожђе као синтаксичко-семантичка  компонента терминолошких синтагми и  фразеолошких јединица у српском језику. in Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова
Београд : Удружење фолклориста Србије., 389-397.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13900
Цвијовић ДЈ. Збирна именица грожђе као синтаксичко-семантичка  компонента терминолошких синтагми и  фразеолошких јединица у српском језику. in Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова. 2022;:389-397.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13900 .
Цвијовић, Драгана Ј., "Збирна именица грожђе као синтаксичко-семантичка  компонента терминолошких синтагми и  фразеолошких јединица у српском језику" in Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова (2022):389-397,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13900 .

Експресивна вредност лексема којима се именује особа у роману Време кокошки Добрила Ненадића

Цвијовић, Драгана Ј.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2022)

TY  - CONF
AU  - Цвијовић, Драгана Ј.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13431
AB  - The paper analyzes the expressive value of lexemes denoting a person in the novel Vreme kokoški by Dobrilo Nenadić. A significant number of lexemes with a negative and less often positive connotation was
noted in the nomination of a man or a woman. One gets the impression that in this way the writer puts the
characterization of the characters in the foreground, representing their social and societal status. Therefore,
lexical expressions serve him as a stylistic means of achieving a mocking, ridiculous, ironic, humorous tone.
The aim of the paper is to point out the most common thematic groups by which a person is named
according to some physical (габор) or spiritual or moral characteristics (аброноша, алапача, звокоња,
ленштина, муфљуз, прзница, хвалисавац, шмекер), states, moods, status (беспосличар, клуподер,
кркаџија, мученица, пропалица, расипник, распикућа), family and marital ties (распуштеница), etc., re-
ferring to the functional and stylistic value of the recorded lexemes.
AB  - У раду се анализира експресивна вредност лексема којима се именује особа у роману
Време кокошки Добрила Ненадића. Забележен је значајан број лексема са негативном и
ређе позитивном конотацијом при номинацији мушкарца или жене. Стиче се утисак да
писац на тај начин карактеризацију ликова ставља у први план, представљајући њихов
социјални и друштвени статус. Стога, лексички експресиви му служе као стилска средства за постизање подругљивог, подсмешљивог, ироничног, шаљивог тона. Циљ рада је да
се укаже на најзаступљеније тематске групе којима се именује особа према неким физичким (габор) или духовним или моралним особинама (аброноша, алапача, заводник, звокоња, ленштина, муфљуз, прзница, хвалисавац, шмекер), стањима, расположењима, статусу (беспосличар, клуподер, кркаџија, мученица, пропалица, расипник, распикућа), родбинским и брачним везама (распуштеница) и сл., осврћући се на функционално-стилску
вредност забележених лексема.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Језик и стил српскога романа
T1  - Експресивна вредност лексема којима се именује особа у роману Време кокошки Добрила Ненадића
T1  - The Expressive Value of Lexemes Denoting a Person in the Novel Vreme kokoški by Dobrilo Nenadić
SP  - 251
EP  - 261
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13431
ER  - 
@conference{
author = "Цвијовић, Драгана Ј.",
year = "2022",
abstract = "The paper analyzes the expressive value of lexemes denoting a person in the novel Vreme kokoški by Dobrilo Nenadić. A significant number of lexemes with a negative and less often positive connotation was
noted in the nomination of a man or a woman. One gets the impression that in this way the writer puts the
characterization of the characters in the foreground, representing their social and societal status. Therefore,
lexical expressions serve him as a stylistic means of achieving a mocking, ridiculous, ironic, humorous tone.
The aim of the paper is to point out the most common thematic groups by which a person is named
according to some physical (габор) or spiritual or moral characteristics (аброноша, алапача, звокоња,
ленштина, муфљуз, прзница, хвалисавац, шмекер), states, moods, status (беспосличар, клуподер,
кркаџија, мученица, пропалица, расипник, распикућа), family and marital ties (распуштеница), etc., re-
ferring to the functional and stylistic value of the recorded lexemes., У раду се анализира експресивна вредност лексема којима се именује особа у роману
Време кокошки Добрила Ненадића. Забележен је значајан број лексема са негативном и
ређе позитивном конотацијом при номинацији мушкарца или жене. Стиче се утисак да
писац на тај начин карактеризацију ликова ставља у први план, представљајући њихов
социјални и друштвени статус. Стога, лексички експресиви му служе као стилска средства за постизање подругљивог, подсмешљивог, ироничног, шаљивог тона. Циљ рада је да
се укаже на најзаступљеније тематске групе којима се именује особа према неким физичким (габор) или духовним или моралним особинама (аброноша, алапача, заводник, звокоња, ленштина, муфљуз, прзница, хвалисавац, шмекер), стањима, расположењима, статусу (беспосличар, клуподер, кркаџија, мученица, пропалица, расипник, распикућа), родбинским и брачним везама (распуштеница) и сл., осврћући се на функционално-стилску
вредност забележених лексема.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Језик и стил српскога романа",
title = "Експресивна вредност лексема којима се именује особа у роману Време кокошки Добрила Ненадића, The Expressive Value of Lexemes Denoting a Person in the Novel Vreme kokoški by Dobrilo Nenadić",
pages = "251-261",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13431"
}
Цвијовић, Д. Ј.. (2022). Експресивна вредност лексема којима се именује особа у роману Време кокошки Добрила Ненадића. in Језик и стил српскога романа
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 251-261.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13431
Цвијовић ДЈ. Експресивна вредност лексема којима се именује особа у роману Време кокошки Добрила Ненадића. in Језик и стил српскога романа. 2022;:251-261.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13431 .
Цвијовић, Драгана Ј., "Експресивна вредност лексема којима се именује особа у роману Време кокошки Добрила Ненадића" in Језик и стил српскога романа (2022):251-261,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13431 .

Употреба ћирилице у јавном простору (службена и јавна употреба ћирилице)

Цвијовић, Драгана Ј.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана Ј.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12412
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Употреба ћирилице у јавном простору (службена и јавна употреба ћирилице)
EP  - 102
VL  - 52
VL  - 99
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12412
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана Ј.",
year = "2021",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Употреба ћирилице у јавном простору (службена и јавна употреба ћирилице)",
pages = "102",
volume = "52, 99",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12412"
}
Цвијовић, Д. Ј.. (2021). Употреба ћирилице у јавном простору (службена и јавна употреба ћирилице). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12412
Цвијовић ДЈ. Употреба ћирилице у јавном простору (службена и јавна употреба ћирилице). in Наш језик. 2021;52(2):null-102.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12412 .
Цвијовић, Драгана Ј., "Употреба ћирилице у јавном простору (службена и јавна употреба ћирилице)" in Наш језик, 52, no. 2 (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12412 .

Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом

Вуловић, Наташа; Цвијовић, Драгана

(Ниш : Центар за црквене студије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Вуловић, Наташа
AU  - Цвијовић, Драгана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11605
AB  - Предмет этой статьи – семантический анализ фразеологических единиц с религиозной коннотацией в сербском языке, которые в своем составе содержат собирательное имя существительные, как напр. црква, камење, народ и другие. Цель работы – утвердить возможную мотивацию религиозных фразеологических значений таких языковых единиц (напр. бацати се на Бога камењем, изабрани народ и др.).
AB  - У центру истраживачке пажње јесте семантичка анализа фразеолошких јединица с религијском конотацијом, које у свој састав укључују неку од збирних именица у српском језику. Тако се као компоненте у фразеологизмима појављују именице: дрвље, камење, народ и др. Циљ је да се утврди могућа мотивација религијских фразеолошких значења датих језичких јединица (бацати се на Бога камењем, изабрани народ и сл.).
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
T2  - Црквене студије
T1  - Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом
T1  - Собирательные существительные как компоненты фразеологических единиц с религиозной коннотацией
SP  - 321
EP  - 326
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11605
ER  - 
@article{
author = "Вуловић, Наташа and Цвијовић, Драгана",
year = "2020",
abstract = "Предмет этой статьи – семантический анализ фразеологических единиц с религиозной коннотацией в сербском языке, которые в своем составе содержат собирательное имя существительные, как напр. црква, камење, народ и другие. Цель работы – утвердить возможную мотивацию религиозных фразеологических значений таких языковых единиц (напр. бацати се на Бога камењем, изабрани народ и др.)., У центру истраживачке пажње јесте семантичка анализа фразеолошких јединица с религијском конотацијом, које у свој састав укључују неку од збирних именица у српском језику. Тако се као компоненте у фразеологизмима појављују именице: дрвље, камење, народ и др. Циљ је да се утврди могућа мотивација религијских фразеолошких значења датих језичких јединица (бацати се на Бога камењем, изабрани народ и сл.).",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Црквене студије",
title = "Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом, Собирательные существительные как компоненты фразеологических единиц с религиозной коннотацией",
pages = "321-326",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11605"
}
Вуловић, Н.,& Цвијовић, Д.. (2020). Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом. in Црквене студије
Ниш : Центар за црквене студије., 17, 321-326.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11605
Вуловић Н, Цвијовић Д. Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом. in Црквене студије. 2020;17:321-326.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11605 .
Вуловић, Наташа, Цвијовић, Драгана, "Збирне именице као компоненте фразеолошких јединица с религијском конотацијом" in Црквене студије, 17 (2020):321-326,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11605 .

Лексичка збирност у српском војном регистру

Цвијовић, Драгана

(Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11221
AB  - Предмет истраживања представља скупина именица које припадају војном
регистру, а које испољавају особине лексичке збирности. Традиционални приступ
збирним именицама у српском језику темељи се искључиво на граматичком
понашању које се узима као пресудан критеријум приликом одређивања статуса
збирних именица. Према томе, са морфолошког становишта збирност се изражава
у оквиру творбене категорије путем суфикса (грање, лишће, младеж, момчад,
племство и др.), а у лексичком изражавању збирност је садржана у семантичкој
структури саме именице (војска, народ, племе и сл.). Циљ рада је да се укаже на
постојање именица које, поред именица са суфиксом за збирност, самим својим
значењем исказују збирност, дакле без постојања творбеног обележја са том
функцијом. У ту сврху, разматрају се именице које чине хомоген скуп, типа армија,
батаљон, бригада, војска и др. које означавају мноштво јединки и поимају се као
целовит скуп истоврсних референата. Именицама из војног регистра искључиво
се приступа са семантичког аспекта проматрајући њихову полисемантичку
структуру, а на морфолошком плану разматра се њихов граматички број.
AB  - The paper analyzes a group of nouns that belong to the military register, and which exhibit the
characteristics pertaining to lexical collective nouns. The traditional approach to collective nouns in
the Serbian language is based exclusively on grammatical behaviour, which has been taken as a crucial
criterion when determining the status of collective nouns. Therefore, from the morphological point of
view, collectivity is expressed within the creative category through suffixes (branches, leaves, youth,
team, nobility, etc.), and in lexical expression collectivity is contained in the semantic structure of the
noun itself (army, people, tribe, etc.). The aim of the paper was to point out the existence of nouns
which, in addition to nouns with the suffix for collectivity, express collectivity by their own meaning,
i.e. without the existence of a word formation feature with that particular function. To this purpose,
nouns that form a homogeneous set were considered, e.g. army, battalion, brigade, etc. which stand
for a multitude of individuals and are understood as a complete set of identical referents. Nouns from
PB  - Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije
T2  - Prevodilac
T1  - Лексичка збирност у српском војном регистру
T1  - Lexical Collective Nouns In the Serbian Military Register
SP  - 15
EP  - 23
VL  - 39
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11221
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана",
year = "2020",
abstract = "Предмет истраживања представља скупина именица које припадају војном
регистру, а које испољавају особине лексичке збирности. Традиционални приступ
збирним именицама у српском језику темељи се искључиво на граматичком
понашању које се узима као пресудан критеријум приликом одређивања статуса
збирних именица. Према томе, са морфолошког становишта збирност се изражава
у оквиру творбене категорије путем суфикса (грање, лишће, младеж, момчад,
племство и др.), а у лексичком изражавању збирност је садржана у семантичкој
структури саме именице (војска, народ, племе и сл.). Циљ рада је да се укаже на
постојање именица које, поред именица са суфиксом за збирност, самим својим
значењем исказују збирност, дакле без постојања творбеног обележја са том
функцијом. У ту сврху, разматрају се именице које чине хомоген скуп, типа армија,
батаљон, бригада, војска и др. које означавају мноштво јединки и поимају се као
целовит скуп истоврсних референата. Именицама из војног регистра искључиво
се приступа са семантичког аспекта проматрајући њихову полисемантичку
структуру, а на морфолошком плану разматра се њихов граматички број., The paper analyzes a group of nouns that belong to the military register, and which exhibit the
characteristics pertaining to lexical collective nouns. The traditional approach to collective nouns in
the Serbian language is based exclusively on grammatical behaviour, which has been taken as a crucial
criterion when determining the status of collective nouns. Therefore, from the morphological point of
view, collectivity is expressed within the creative category through suffixes (branches, leaves, youth,
team, nobility, etc.), and in lexical expression collectivity is contained in the semantic structure of the
noun itself (army, people, tribe, etc.). The aim of the paper was to point out the existence of nouns
which, in addition to nouns with the suffix for collectivity, express collectivity by their own meaning,
i.e. without the existence of a word formation feature with that particular function. To this purpose,
nouns that form a homogeneous set were considered, e.g. army, battalion, brigade, etc. which stand
for a multitude of individuals and are understood as a complete set of identical referents. Nouns from",
publisher = "Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije",
journal = "Prevodilac",
title = "Лексичка збирност у српском војном регистру, Lexical Collective Nouns In the Serbian Military Register",
pages = "15-23",
volume = "39",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11221"
}
Цвијовић, Д.. (2020). Лексичка збирност у српском војном регистру. in Prevodilac
Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije., 39(3-4), 15-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11221
Цвијовић Д. Лексичка збирност у српском војном регистру. in Prevodilac. 2020;39(3-4):15-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11221 .
Цвијовић, Драгана, "Лексичка збирност у српском војном регистру" in Prevodilac, 39, no. 3-4 (2020):15-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11221 .

Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика

Цвијовић, Драгана Ј.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана Ј.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10688
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика
SP  - 61
EP  - 66
VL  - 51
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10688
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана Ј.",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика",
pages = "61-66",
volume = "51",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10688"
}
Цвијовић, Д. Ј.. (2020). Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(2), 61-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10688
Цвијовић ДЈ. Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика. in Наш језик. 2020;51(2):61-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10688 .
Цвијовић, Драгана Ј., "Вуков Српски рјечник и 200 година савременог српског језика" in Наш језик, 51, no. 2 (2020):61-66,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10688 .

Експресивна вредност збирних именица које означавају етничке, националне, верске скупине

Цвијовић, Драгана Ј.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана Ј.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10249
AB  - Предметом работы является обусловленность семантического
значения отдельных собирательных существительных суффиксами,
которыми они произведены (-ад, -ија, -ина, -лук, -ство). Отдельные
дериваты существительных со собирательным значением проявляют экспрессивность, когда называют этнические, национальные, религиозные группы, напр. Арапчад, Бугарија, Влахалук, Влашчадија,
ђаурлук, Јеврејчад, католичанство, каурија, Мађарија, Мађаронство,
Немчадија, словенство, српство, Српчад, татарија, хришћанлук,
хришћанство, црнчад, Швабурија и т. п. Выражением положительной или отрицательной позиции говорящего к содержанию, которое
является предметом его внимания, собирательное существительное
получает функцию оценки. Целью исследования является словообразовательно-семантический анализ лексем, называющих приведенные
совокупности этнических, национальных, религиозных группировок,
причем они в зависимости от контекста обладают положительной
или отрицательной квалификацией. Наряду с этим, указывается и на
словообразовательную конкуренцию собирательных существительных с приведенными суффиксами. Оказывается, что анализируемые
суффиксы собирательности имеют экспрессивную функцию, а именно: суффикс -ад (Арапчад, Немчад, Српчад) первично положительную квалификацию; суффиксы ија и -ина (латинштија, Немчадија,
Турадија, Циганштина) крайне отрицательную оценку; суффикс -ство
в именовании человеческих референтов со значением принадлежности
к определенной этнической группе, народности или национальности
остается нейтральным в примерах типа Латинство, Словенство, в то
время как он весьма экспрессивно окрашен в примерах типа Албанство (албанство), Бошњаштво (бошњаштво), Српство (српство),
Хрватство (хрватство). Следовательно, усиленный эмоциональный
заряд является выражением определенного периода времени (военных
столкновений, религиозных и культурно-этнических потрясений), с
которым связан данный этнос или конфессия и поэтому представляет
собой отражение коллективной экспрессии.
AB  - У раду се истражује условљеност семантичке вредности појединих
збирних именица суфиксима којима су деривиране (-ад, -ија, -ина, -лук,
-ство). Наиме, неки именички деривати са збирним значењем испољавају
експресивну вредност када именују етничке, националне, верске скупине,
нпр. Арапчад, Бугарија, Влахалук, Влашчадија, ђаурлук, Јеврејчад, католичанство, каурија, Мађарија, Немчадија, словенство, српство, Српчад,
татарија, хришћанлук, хришћанство, црнчад, Швабурија и сл. Изрицањем
позитивног или негативног става говорника према садржају који је предмет
његове пажње, збирна именица добија функцију оцене. Циљ истраживања
јесте да се са творбено-семантичког аспекта анализирају лексеме којима се
именују наведени скупови етничких, националних, верских групација и које
у зависности од контекста имају позитивну или негативну квалификацију.
Такође се испитује и творбена конкуренција збирних именица са наведеним
суфиксима.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Експресивна вредност збирних именица које означавају етничке, националне, верске скупине
T1  - Экспрессивное значение собирательных существительных, обозначающих этнические, национальные и религиозные группы
SP  - 141
EP  - 150
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10249
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана Ј.",
year = "2019",
abstract = "Предметом работы является обусловленность семантического
значения отдельных собирательных существительных суффиксами,
которыми они произведены (-ад, -ија, -ина, -лук, -ство). Отдельные
дериваты существительных со собирательным значением проявляют экспрессивность, когда называют этнические, национальные, религиозные группы, напр. Арапчад, Бугарија, Влахалук, Влашчадија,
ђаурлук, Јеврејчад, католичанство, каурија, Мађарија, Мађаронство,
Немчадија, словенство, српство, Српчад, татарија, хришћанлук,
хришћанство, црнчад, Швабурија и т. п. Выражением положительной или отрицательной позиции говорящего к содержанию, которое
является предметом его внимания, собирательное существительное
получает функцию оценки. Целью исследования является словообразовательно-семантический анализ лексем, называющих приведенные
совокупности этнических, национальных, религиозных группировок,
причем они в зависимости от контекста обладают положительной
или отрицательной квалификацией. Наряду с этим, указывается и на
словообразовательную конкуренцию собирательных существительных с приведенными суффиксами. Оказывается, что анализируемые
суффиксы собирательности имеют экспрессивную функцию, а именно: суффикс -ад (Арапчад, Немчад, Српчад) первично положительную квалификацию; суффиксы ија и -ина (латинштија, Немчадија,
Турадија, Циганштина) крайне отрицательную оценку; суффикс -ство
в именовании человеческих референтов со значением принадлежности
к определенной этнической группе, народности или национальности
остается нейтральным в примерах типа Латинство, Словенство, в то
время как он весьма экспрессивно окрашен в примерах типа Албанство (албанство), Бошњаштво (бошњаштво), Српство (српство),
Хрватство (хрватство). Следовательно, усиленный эмоциональный
заряд является выражением определенного периода времени (военных
столкновений, религиозных и культурно-этнических потрясений), с
которым связан данный этнос или конфессия и поэтому представляет
собой отражение коллективной экспрессии., У раду се истражује условљеност семантичке вредности појединих
збирних именица суфиксима којима су деривиране (-ад, -ија, -ина, -лук,
-ство). Наиме, неки именички деривати са збирним значењем испољавају
експресивну вредност када именују етничке, националне, верске скупине,
нпр. Арапчад, Бугарија, Влахалук, Влашчадија, ђаурлук, Јеврејчад, католичанство, каурија, Мађарија, Немчадија, словенство, српство, Српчад,
татарија, хришћанлук, хришћанство, црнчад, Швабурија и сл. Изрицањем
позитивног или негативног става говорника према садржају који је предмет
његове пажње, збирна именица добија функцију оцене. Циљ истраживања
јесте да се са творбено-семантичког аспекта анализирају лексеме којима се
именују наведени скупови етничких, националних, верских групација и које
у зависности од контекста имају позитивну или негативну квалификацију.
Такође се испитује и творбена конкуренција збирних именица са наведеним
суфиксима.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Експресивна вредност збирних именица које означавају етничке, националне, верске скупине, Экспрессивное значение собирательных существительных, обозначающих этнические, национальные и религиозные группы",
pages = "141-150",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10249"
}
Цвијовић, Д. Ј.. (2019). Експресивна вредност збирних именица које означавају етничке, националне, верске скупине. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 141-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10249
Цвијовић ДЈ. Експресивна вредност збирних именица које означавају етничке, националне, верске скупине. in Наш језик. 2019;50(2):141-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10249 .
Цвијовић, Драгана Ј., "Експресивна вредност збирних именица које означавају етничке, националне, верске скупине" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):141-150,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10249 .

О збирности именица типа азбука, атлетика, номенклатура, ономастика и сл. у српском језику

Цвијовић, Драгана Ј.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана Ј.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7431
AB  - У раду се представљају збирне именице и њихове главне карактеристике, а потом се детаљније анализирају именице попут азбука, атлетика, митологија, номенклатура, ономастика и сл. У бугарској лингвистичкој литератури поједини аутори наведене именице
посматрају као лексичке збирне именице. То нас је подстакло да испитамо и утврдимо да ли дате именице у српском језику на основу
морфолошких карактеристика и семантичког садржаја могу да се сврстају у лексичке збирне именице или припадају другим именичким
врстама.
AB  - В работе представлены собирательные существительные и их
главные характеристики, более подробно анализируются существительные вроде азбука, атлетика, митологија, номенклатура, ономастика и пр. В болгарской лингвистичекой литературе отдельные авторы приведенные существительные рассматривают как лексические
собирательные существительные. Это дало толчок нам рассмотреть и
установить могут ли данные существительные в сербском языке на
основании морфологических характеристик и семантического содержания относиться к лексическим собирательным существительным
или они принадлежат другим классам существительных.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О збирности именица типа азбука, атлетика, номенклатура, ономастика и сл. у српском језику
T1  - К вопросу о собирательности существительных типа азбука, атлетика, номенклатура, ономастика и пр. в сербском языке
SP  - 229
EP  - 237
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7431
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана Ј.",
year = "2017",
abstract = "У раду се представљају збирне именице и њихове главне карактеристике, а потом се детаљније анализирају именице попут азбука, атлетика, митологија, номенклатура, ономастика и сл. У бугарској лингвистичкој литератури поједини аутори наведене именице
посматрају као лексичке збирне именице. То нас је подстакло да испитамо и утврдимо да ли дате именице у српском језику на основу
морфолошких карактеристика и семантичког садржаја могу да се сврстају у лексичке збирне именице или припадају другим именичким
врстама., В работе представлены собирательные существительные и их
главные характеристики, более подробно анализируются существительные вроде азбука, атлетика, митологија, номенклатура, ономастика и пр. В болгарской лингвистичекой литературе отдельные авторы приведенные существительные рассматривают как лексические
собирательные существительные. Это дало толчок нам рассмотреть и
установить могут ли данные существительные в сербском языке на
основании морфологических характеристик и семантического содержания относиться к лексическим собирательным существительным
или они принадлежат другим классам существительных.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О збирности именица типа азбука, атлетика, номенклатура, ономастика и сл. у српском језику, К вопросу о собирательности существительных типа азбука, атлетика, номенклатура, ономастика и пр. в сербском языке",
pages = "229-237",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7431"
}
Цвијовић, Д. Ј.. (2017). О збирности именица типа азбука, атлетика, номенклатура, ономастика и сл. у српском језику. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4), 229-237.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7431
Цвијовић ДЈ. О збирности именица типа азбука, атлетика, номенклатура, ономастика и сл. у српском језику. in Наш језик. 2017;48(3-4):229-237.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7431 .
Цвијовић, Драгана Ј., "О збирности именица типа азбука, атлетика, номенклатура, ономастика и сл. у српском језику" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):229-237,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7431 .

Да ли је господа дошла или су господа дошла?

Цвијовић, Драгана

(Нови Сад : Матица српска, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11599
AB  - Често
нисмо
сигурни
да ли уз именице
као што су господа,
сирочад,
унучад,
чељад
и сл. предикат
стоји
у једнини
или у множини.
О конгруирању
са збирном
именицом
у српском
језику
доста
се писало.
1 У литератури
се истиче
да је са њима
могуће
двојако
слагање
предиката:
по значењу
(логичко)
и обликом
(граматичко).
Дакле,
предикат
се уз ове именице
употребљава
у множини
јер субјекат
значи
множину
референата,
или у једнини
јер субјекат
има облик
једнине:
Сва чељад
је дошла
(граматичко
слагање
јер је именица
у једнини)
или Сва чељад
су дошла
(семантичка
конгруенција
јер знамо
да има више
од једног
референта).
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Да ли је господа дошла или су господа дошла?
SP  - 20
EP  - 23
VL  - 13
IS  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11599
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана",
year = "2017",
abstract = "Често
нисмо
сигурни
да ли уз именице
као што су господа,
сирочад,
унучад,
чељад
и сл. предикат
стоји
у једнини
или у множини.
О конгруирању
са збирном
именицом
у српском
језику
доста
се писало.
1 У литератури
се истиче
да је са њима
могуће
двојако
слагање
предиката:
по значењу
(логичко)
и обликом
(граматичко).
Дакле,
предикат
се уз ове именице
употребљава
у множини
јер субјекат
значи
множину
референата,
или у једнини
јер субјекат
има облик
једнине:
Сва чељад
је дошла
(граматичко
слагање
јер је именица
у једнини)
или Сва чељад
су дошла
(семантичка
конгруенција
јер знамо
да има више
од једног
референта).",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Да ли је господа дошла или су господа дошла?",
pages = "20-23",
volume = "13",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11599"
}
Цвијовић, Д.. (2017). Да ли је господа дошла или су господа дошла?. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 13(9), 20-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11599
Цвијовић Д. Да ли је господа дошла или су господа дошла?. in Језик данас. 2017;13(9):20-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11599 .
Цвијовић, Драгана, "Да ли је господа дошла или су господа дошла?" in Језик данас, 13, no. 9 (2017):20-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11599 .

О двородној природи појединих збирних именица на -еж у српском језику

Цвијовић, Драгана Ј.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана Ј.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9929
AB  - Предмет рада је род збирних именица деривираних творбеним формантом
-еж, односно варирање рода у зависности од семантике. Наиме, поједине збирне
именице са овим творбеним уобличењем исказују колебљивост у погледу изража-
вања граматичке категорије рода. Циљ рада је сагледати и семантичку структуру
ових именица како би се утврдило да ли значење саме именице утиче на избор
рода. Као корпус послужила је грађа из дескриптивних речника (РСАНУ и РМС),
као и примери са интернета.
AB  - The author discusses the gender of certain collective nouns formed by the -ež derivational
formant, i.e. by variances in gender depending on semantics. It was demonstrated
that certain nouns with this derivational formation exhibit inconstancy regarding their expression
of the grammatical category of gender. The aim of the paper was also to survey
the semantic structure of these nouns in order to ascertain if the meaning of the noun itself
could influence the gender choice. The corpus was made up of material from descriptive
dictionaries, as well as examples from the internet.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Никшић : Филолошки факултет
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О двородној природи појединих збирних именица на -еж у српском језику
T1  - On the Bigeneric Nature of Certain Collective Nouns in -ež
SP  - 457
EP  - 469
VL  - 22
DO  - 10.18485/sj.2017.22.1.28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9929
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана Ј.",
year = "2017",
abstract = "Предмет рада је род збирних именица деривираних творбеним формантом
-еж, односно варирање рода у зависности од семантике. Наиме, поједине збирне
именице са овим творбеним уобличењем исказују колебљивост у погледу изража-
вања граматичке категорије рода. Циљ рада је сагледати и семантичку структуру
ових именица како би се утврдило да ли значење саме именице утиче на избор
рода. Као корпус послужила је грађа из дескриптивних речника (РСАНУ и РМС),
као и примери са интернета., The author discusses the gender of certain collective nouns formed by the -ež derivational
formant, i.e. by variances in gender depending on semantics. It was demonstrated
that certain nouns with this derivational formation exhibit inconstancy regarding their expression
of the grammatical category of gender. The aim of the paper was also to survey
the semantic structure of these nouns in order to ascertain if the meaning of the noun itself
could influence the gender choice. The corpus was made up of material from descriptive
dictionaries, as well as examples from the internet.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Никшић : Филолошки факултет, Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О двородној природи појединих збирних именица на -еж у српском језику, On the Bigeneric Nature of Certain Collective Nouns in -ež",
pages = "457-469",
volume = "22",
doi = "10.18485/sj.2017.22.1.28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9929"
}
Цвијовић, Д. Ј.. (2017). О двородној природи појединих збирних именица на -еж у српском језику. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 22, 457-469.
https://doi.org/10.18485/sj.2017.22.1.28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9929
Цвијовић ДЈ. О двородној природи појединих збирних именица на -еж у српском језику. in Српски језик. 2017;22:457-469.
doi:10.18485/sj.2017.22.1.28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9929 .
Цвијовић, Драгана Ј., "О двородној природи појединих збирних именица на -еж у српском језику" in Српски језик, 22 (2017):457-469,
https://doi.org/10.18485/sj.2017.22.1.28 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9929 .

Обрада опсцене лексике и њених деривата у Речнику САНУ

Ристић, Стана; Цвијовић, Драгана

(Ниш : Филозофски факултет, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Ристић, Стана
AU  - Цвијовић, Драгана
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2006
AB  - У раду је представљен начин обраде народних назива
за женски полни орган у Р ечнику С АНУ и дата је њихова
семантичка и творбена анализа. Утврђено је да овај тип опсцене
лексике у употреби реализује свој семантички и творбени
потенцијал на регуларан начин као и други типови лексике, те
да се у семантичкој и афиксалној деривацији чувају опсцени
садржаји код деривата у семантичком пољу ’човек, особа’, док
се код деривата у семантичком пољу ’предмети’ и ’животиње’
такви, опсцени садржаји неутралишу.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Опсцена лексика у српском језику : зборник радова са истоименог научног скупа
T1  - Обрада опсцене лексике и њених деривата у Речнику САНУ
SP  - 45
EP  - 59
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2006
ER  - 
@article{
author = "Ристић, Стана and Цвијовић, Драгана",
year = "2017",
abstract = "У раду је представљен начин обраде народних назива
за женски полни орган у Р ечнику С АНУ и дата је њихова
семантичка и творбена анализа. Утврђено је да овај тип опсцене
лексике у употреби реализује свој семантички и творбени
потенцијал на регуларан начин као и други типови лексике, те
да се у семантичкој и афиксалној деривацији чувају опсцени
садржаји код деривата у семантичком пољу ’човек, особа’, док
се код деривата у семантичком пољу ’предмети’ и ’животиње’
такви, опсцени садржаји неутралишу.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Опсцена лексика у српском језику : зборник радова са истоименог научног скупа",
title = "Обрада опсцене лексике и њених деривата у Речнику САНУ",
pages = "45-59",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2006"
}
Ристић, С.,& Цвијовић, Д.. (2017). Обрада опсцене лексике и њених деривата у Речнику САНУ. in Опсцена лексика у српском језику : зборник радова са истоименог научног скупа
Ниш : Филозофски факултет., 45-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2006
Ристић С, Цвијовић Д. Обрада опсцене лексике и њених деривата у Речнику САНУ. in Опсцена лексика у српском језику : зборник радова са истоименог научног скупа. 2017;:45-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2006 .
Ристић, Стана, Цвијовић, Драгана, "Обрада опсцене лексике и њених деривата у Речнику САНУ" in Опсцена лексика у српском језику : зборник радова са истоименог научног скупа (2017):45-59,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2006 .

О лексичким јединицама са партикуларизаторском службом типа јато, крдо, рој, стадо, чопор

Цвијовић, Драгана Ј.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана Ј.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7484
AB  - У раду се анализирају именице јато, крдо, рој, стадо, чопор и
сл. које имају функцију партикуларизатора-уобличивача и део су
устаљених спојева речи: јато птица, крдо говеда, рој мува, стадо
оваца, чопор паса. Циљ рада је да се на основу полисемантичке
структуре наведених именица покаже да у примарним значењима
функционишу као један тип партикуларизатора-уобличивача за обележавање скупине животињских врста, те је потребно сагледати у каквом су саодносу са другим члановима синтагматског скупа, док се у
секундарним семантичким реализацијама исказује збир, мноштво људи, неживих ентитета и сл., чиме се наглашава лексичка збирност.
AB  - Автор в работе анализирует существительные јато, крдо, рој,
стадо, чопор и пр., имеющие функции оформляющего партикуляризатора, они являются частью устойчивых сочетаний: јато птица
'стая птиц', крдо говеда 'стадо крупного рогатого скота', рој мува 'рой
мух', стадо оваца 'стадо овец', чопор паса 'стая собак'. Цель работы –
на основе полисемантической струтуры приведенных существительных показать, что они в первичных значениях функционируют в виде
одного типа оформляющего партикуляризатора для обозначения
группы, видов животных, из-за чего надо рассмотреть в каком соотношении они находятся с другими членами синтагматической группы. Анализ показывает, что во вторичных семантических реализациях выражается совокупность, множество людей, неживых энтитетов
и пр., подчеркивающих лексическую совокупность.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О лексичким јединицама са партикуларизаторском службом типа јато, крдо, рој, стадо, чопор
T1  - О лексических единицах в функции партикуляризатора типа јато, крдо, стадо, рој, стадо, чопор
SP  - 73
EP  - 88
VL  - 47
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7484
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана Ј.",
year = "2016",
abstract = "У раду се анализирају именице јато, крдо, рој, стадо, чопор и
сл. које имају функцију партикуларизатора-уобличивача и део су
устаљених спојева речи: јато птица, крдо говеда, рој мува, стадо
оваца, чопор паса. Циљ рада је да се на основу полисемантичке
структуре наведених именица покаже да у примарним значењима
функционишу као један тип партикуларизатора-уобличивача за обележавање скупине животињских врста, те је потребно сагледати у каквом су саодносу са другим члановима синтагматског скупа, док се у
секундарним семантичким реализацијама исказује збир, мноштво људи, неживих ентитета и сл., чиме се наглашава лексичка збирност., Автор в работе анализирует существительные јато, крдо, рој,
стадо, чопор и пр., имеющие функции оформляющего партикуляризатора, они являются частью устойчивых сочетаний: јато птица
'стая птиц', крдо говеда 'стадо крупного рогатого скота', рој мува 'рой
мух', стадо оваца 'стадо овец', чопор паса 'стая собак'. Цель работы –
на основе полисемантической струтуры приведенных существительных показать, что они в первичных значениях функционируют в виде
одного типа оформляющего партикуляризатора для обозначения
группы, видов животных, из-за чего надо рассмотреть в каком соотношении они находятся с другими членами синтагматической группы. Анализ показывает, что во вторичных семантических реализациях выражается совокупность, множество людей, неживых энтитетов
и пр., подчеркивающих лексическую совокупность.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О лексичким јединицама са партикуларизаторском службом типа јато, крдо, рој, стадо, чопор, О лексических единицах в функции партикуляризатора типа јато, крдо, стадо, рој, стадо, чопор",
pages = "73-88",
volume = "47",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7484"
}
Цвијовић, Д. Ј.. (2016). О лексичким јединицама са партикуларизаторском службом типа јато, крдо, рој, стадо, чопор. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 47(3-4), 73-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7484
Цвијовић ДЈ. О лексичким јединицама са партикуларизаторском службом типа јато, крдо, рој, стадо, чопор. in Наш језик. 2016;47(3-4):73-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7484 .
Цвијовић, Драгана Ј., "О лексичким јединицама са партикуларизаторском службом типа јато, крдо, рој, стадо, чопор" in Наш језик, 47, no. 3-4 (2016):73-88,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7484 .

Јасна Влајић Поповић, Речите речи: од земље до неба

Цвијовић, Драгана Ј.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана Ј.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11601
AB  - Насловљена књига Речите речи: од земље до неба аутора Јасне
Влајић Поповић обједињује различите текстове о пореклу неких речи
српског језика, који су излазили током 2005−2011. године у часопису
„Политикин забавник“. У почетку су то били текстови написани „по на-
руџбини“, а потом су кренули да се нижу и други. Како ауторка нагла-
шава, одатле је потекла идеја о томе да се заокружи један скуп речи које
означавају основне појмове из света око нас.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Јасна Влајић Поповић, Речите речи: од земље до неба
SP  - 67
EP  - 70
VL  - 46
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11601
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана Ј.",
year = "2015",
abstract = "Насловљена књига Речите речи: од земље до неба аутора Јасне
Влајић Поповић обједињује различите текстове о пореклу неких речи
српског језика, који су излазили током 2005−2011. године у часопису
„Политикин забавник“. У почетку су то били текстови написани „по на-
руџбини“, а потом су кренули да се нижу и други. Како ауторка нагла-
шава, одатле је потекла идеја о томе да се заокружи један скуп речи које
означавају основне појмове из света око нас.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Јасна Влајић Поповић, Речите речи: од земље до неба",
pages = "67-70",
volume = "46",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11601"
}
Цвијовић, Д. Ј.. (2015). Јасна Влајић Поповић, Речите речи: од земље до неба. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 46(1-2), 67-70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11601
Цвијовић ДЈ. Јасна Влајић Поповић, Речите речи: од земље до неба. in Наш језик. 2015;46(1-2):67-70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11601 .
Цвијовић, Драгана Ј., "Јасна Влајић Поповић, Речите речи: од земље до неба" in Наш језик, 46, no. 1-2 (2015):67-70,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11601 .

Неколико речи о часопису Октоих

Цвијовић, Драгана Ј.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана Ј.
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11600
AB  - Први број часописа Октоих Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори изашао
је 2011. године. Назив часописа симболично је подстакнут књигом
Октоих – првом јужнословенском штампаном књигом на ћирилици. Покретање овог, с обзиром на тамошње прилике, веома значајног часописа омогућила је Матица српска – Друштво чланова у
Црној Гори, уочивши потребу и тежњу ка очувању српске језичке
и културне баштине.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Неколико речи о часопису Октоих
SP  - 141
EP  - 146
VL  - 45
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11600
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана Ј.",
year = "2014",
abstract = "Први број часописа Октоих Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори изашао
је 2011. године. Назив часописа симболично је подстакнут књигом
Октоих – првом јужнословенском штампаном књигом на ћирилици. Покретање овог, с обзиром на тамошње прилике, веома значајног часописа омогућила је Матица српска – Друштво чланова у
Црној Гори, уочивши потребу и тежњу ка очувању српске језичке
и културне баштине.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Неколико речи о часопису Октоих",
pages = "141-146",
volume = "45",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11600"
}
Цвијовић, Д. Ј.. (2014). Неколико речи о часопису Октоих. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 45(3-4), 141-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11600
Цвијовић ДЈ. Неколико речи о часопису Октоих. in Наш језик. 2014;45(3-4):141-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11600 .
Цвијовић, Драгана Ј., "Неколико речи о часопису Октоих" in Наш језик, 45, no. 3-4 (2014):141-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11600 .

О стилској вредности антрополошке лексике у збирци приповедака „Башта сљезове боје” Бранка Ћопића

Цвијовић, Драгана

(Подгорица : Издавачки центар Матице српске, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11615
AB  - This paper analyzes the anthropological lexicon. Represents the inventory of
lexemes which are appointed by the man some physical (external) properties e.
g. bradonja, glavonja, dugajlija, then the spiritual (positive or negative) as bena,
budalaš, delija, ispičutura, magarac, miljenac, prisluškivalo, then through family relations - pobratim, pobro, strikan, ćaća, occupations and titles, for example,
namišljalica, samardžija, feljbaba, vodnik, hodža. Analyze the semantic and stylistic
value of this type of vocabulary in a collection of short stories Bašta sljezove boje by
Branko Ćopić. The aim is to examine the status of the presence of the said vocabulary, as well as to determine the value of its boards in said section.
AB  - У раду се анализира антрополошка лексика, тј. представља се инвентар лексема којима се именује човек по неким физичким (спољашњим)
особинама, нпр. драдоња, Тлавоња, дугајлија, затим духовним (позитивним
или негативним) као што су дена, дудалаш, делија, испичушура, ма арац, миљенаш, прислушкивало, потом по родбинским односима типа побратим, побро,
стрикан, ћаћа, занимањима и титулама, нпр. намишљалица, самарџција, фељдада, водник, хоџа и сл. Анализираће се значењска и стилска вредност ове вр-
сте лексике у збирци приповедака Башта сљезове боје Бранка Ћопића. Циљ
је да се испита статус и присуство поменуте лексике, као и да се утврди њена
стилска вредност у поменутом делу.
PB  - Подгорица : Издавачки центар Матице српске
T2  - Октоих : Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори
T1  - О стилској вредности антрополошке лексике у збирци приповедака „Башта сљезове боје” Бранка Ћопића
T1  - A Stylistic and Semantic Value of Anthropological Vocabulary in a Collection of Short Stories Bašta sljezove boje by Branko Ćopić
SP  - 37
EP  - 44
VL  - 4
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11615
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана",
year = "2014",
abstract = "This paper analyzes the anthropological lexicon. Represents the inventory of
lexemes which are appointed by the man some physical (external) properties e.
g. bradonja, glavonja, dugajlija, then the spiritual (positive or negative) as bena,
budalaš, delija, ispičutura, magarac, miljenac, prisluškivalo, then through family relations - pobratim, pobro, strikan, ćaća, occupations and titles, for example,
namišljalica, samardžija, feljbaba, vodnik, hodža. Analyze the semantic and stylistic
value of this type of vocabulary in a collection of short stories Bašta sljezove boje by
Branko Ćopić. The aim is to examine the status of the presence of the said vocabulary, as well as to determine the value of its boards in said section., У раду се анализира антрополошка лексика, тј. представља се инвентар лексема којима се именује човек по неким физичким (спољашњим)
особинама, нпр. драдоња, Тлавоња, дугајлија, затим духовним (позитивним
или негативним) као што су дена, дудалаш, делија, испичушура, ма арац, миљенаш, прислушкивало, потом по родбинским односима типа побратим, побро,
стрикан, ћаћа, занимањима и титулама, нпр. намишљалица, самарџција, фељдада, водник, хоџа и сл. Анализираће се значењска и стилска вредност ове вр-
сте лексике у збирци приповедака Башта сљезове боје Бранка Ћопића. Циљ
је да се испита статус и присуство поменуте лексике, као и да се утврди њена
стилска вредност у поменутом делу.",
publisher = "Подгорица : Издавачки центар Матице српске",
journal = "Октоих : Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори",
title = "О стилској вредности антрополошке лексике у збирци приповедака „Башта сљезове боје” Бранка Ћопића, A Stylistic and Semantic Value of Anthropological Vocabulary in a Collection of Short Stories Bašta sljezove boje by Branko Ćopić",
pages = "37-44",
volume = "4",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11615"
}
Цвијовић, Д.. (2014). О стилској вредности антрополошке лексике у збирци приповедака „Башта сљезове боје” Бранка Ћопића. in Октоих : Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори
Подгорица : Издавачки центар Матице српске., 4(5), 37-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11615
Цвијовић Д. О стилској вредности антрополошке лексике у збирци приповедака „Башта сљезове боје” Бранка Ћопића. in Октоих : Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. 2014;4(5):37-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11615 .
Цвијовић, Драгана, "О стилској вредности антрополошке лексике у збирци приповедака „Башта сљезове боје” Бранка Ћопића" in Октоих : Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, 4, no. 5 (2014):37-44,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11615 .

О неким граматичко-семантичким особинама именица на -о у српском језику

Цвијовић, Драгана

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11606
AB  - In this paper we analyze masculine nouns at the -o in the Serbian language. We watched them from
the standpoint of the grammatical categories gender and number, and we tried to determine which types of
semantic and formative types of nouns belong blesavko, zgoljavko, lukavko, nemirko, nestasko etc.
AB  - Предмет рада су именице мушког рода домаћег порекла на -о у српском језику, а то
су именице типа блесавко, жгољавко, лукавко, немирко, несташко и сл. Посматраћемо
их са становишта граматичких категорија рода и броја. Tакође, циљ нам је да утврдимо
којим семантичким и творбеним типовима припадају.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу
T2  - Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије одржаног 12. марта 2011. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1
T1  - О неким граматичко-семантичким особинама именица на -о у српском језику
T1  - Some Grammatical and Semantic Characteristics of Nouns at -o in the Serbian Language
SP  - 47
EP  - 53
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11606
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана",
year = "2012",
abstract = "In this paper we analyze masculine nouns at the -o in the Serbian language. We watched them from
the standpoint of the grammatical categories gender and number, and we tried to determine which types of
semantic and formative types of nouns belong blesavko, zgoljavko, lukavko, nemirko, nestasko etc., Предмет рада су именице мушког рода домаћег порекла на -о у српском језику, а то
су именице типа блесавко, жгољавко, лукавко, немирко, несташко и сл. Посматраћемо
их са становишта граматичких категорија рода и броја. Tакође, циљ нам је да утврдимо
којим семантичким и творбеним типовима припадају.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије одржаног 12. марта 2011. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1",
title = "О неким граматичко-семантичким особинама именица на -о у српском језику, Some Grammatical and Semantic Characteristics of Nouns at -o in the Serbian Language",
pages = "47-53",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11606"
}
Цвијовић, Д.. (2012). О неким граматичко-семантичким особинама именица на -о у српском језику. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије одржаног 12. марта 2011. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу., 47-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11606
Цвијовић Д. О неким граматичко-семантичким особинама именица на -о у српском језику. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије одржаног 12. марта 2011. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1. 2012;:47-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11606 .
Цвијовић, Драгана, "О неким граматичко-семантичким особинама именица на -о у српском језику" in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије одржаног 12. марта 2011. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1 (2012):47-53,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11606 .

О вулгаризмима у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске

Цвијовић, Драгана

(Sarajevo : Slavistički komitet, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8498
AB  - У раду се анализирају лексеме са квалификатором вулг. забележене у Речнику
српскохрватскога књижевног језика Матице српске. Покушаћемо да утврдимо у
којој мери су вулгарне и опсцене и да ли се могу сврстати у одређене групе према степену вулгарности. Размотрићемо која су то секундарна значења појединих
лексема вулгаризована и да ли деривати чувају везу са опсценошћу основне речи.
AB  - This paper presents and analyzes the lexemes or the semantic realizations of some lexemes
that are marked using the qualifier vulg. in the Dictionary of Serbo-Croatian Literary
Language of Matica Srpska. The aim of this study is to determine the thematic and
semantic groups of words which are marked with this qualifier (lexemes representing
sexual acts and genitalias, physiology of digestion and secretion, a person of low moral
values, etc.). We will consider which meanings of certain secondary lexemes have become
vulgar and try to observe whether the connection of derivatives with obscenity of
basic words is lost or kept.
PB  - Sarajevo : Slavistički komitet
T2  - Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1)
T1  - О вулгаризмима у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске
T1  - About vulgarisms in the Dictionary of Serbo-Croatian Literary Language of Matica Srpska
SP  - 309
EP  - 317
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8498
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана",
year = "2012",
abstract = "У раду се анализирају лексеме са квалификатором вулг. забележене у Речнику
српскохрватскога књижевног језика Матице српске. Покушаћемо да утврдимо у
којој мери су вулгарне и опсцене и да ли се могу сврстати у одређене групе према степену вулгарности. Размотрићемо која су то секундарна значења појединих
лексема вулгаризована и да ли деривати чувају везу са опсценошћу основне речи., This paper presents and analyzes the lexemes or the semantic realizations of some lexemes
that are marked using the qualifier vulg. in the Dictionary of Serbo-Croatian Literary
Language of Matica Srpska. The aim of this study is to determine the thematic and
semantic groups of words which are marked with this qualifier (lexemes representing
sexual acts and genitalias, physiology of digestion and secretion, a person of low moral
values, etc.). We will consider which meanings of certain secondary lexemes have become
vulgar and try to observe whether the connection of derivatives with obscenity of
basic words is lost or kept.",
publisher = "Sarajevo : Slavistički komitet",
journal = "Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1)",
title = "О вулгаризмима у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске, About vulgarisms in the Dictionary of Serbo-Croatian Literary Language of Matica Srpska",
pages = "309-317",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8498"
}
Цвијовић, Д.. (2012). О вулгаризмима у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске. in Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1)
Sarajevo : Slavistički komitet., 1, 309-317.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8498
Цвијовић Д. О вулгаризмима у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске. in Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1). 2012;1:309-317.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8498 .
Цвијовић, Драгана, "О вулгаризмима у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске" in Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1), 1 (2012):309-317,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8498 .

Наш језик I–XLIII – библиографија са регистрима (1932–2012)

Живановић, Владимир; Спасојевић, Марина; Цвијовић, Драгана; Спасојевић, Анета

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Живановић, Владимир
AU  - Спасојевић, Марина
AU  - Цвијовић, Драгана
AU  - Спасојевић, Анета
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1188
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Наш језик I–XLIII – библиографија са регистрима (1932–2012)
SP  - 139
EP  - 280
VL  - 43
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1188
ER  - 
@article{
author = "Живановић, Владимир and Спасојевић, Марина and Цвијовић, Драгана and Спасојевић, Анета",
year = "2012",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Наш језик I–XLIII – библиографија са регистрима (1932–2012)",
pages = "139-280",
volume = "43",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1188"
}
Живановић, В., Спасојевић, М., Цвијовић, Д.,& Спасојевић, А.. (2012). Наш језик I–XLIII – библиографија са регистрима (1932–2012). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 43(3-4), 139-280.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1188
Живановић В, Спасојевић М, Цвијовић Д, Спасојевић А. Наш језик I–XLIII – библиографија са регистрима (1932–2012). in Наш језик. 2012;43(3-4):139-280.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1188 .
Живановић, Владимир, Спасојевић, Марина, Цвијовић, Драгана, Спасојевић, Анета, "Наш језик I–XLIII – библиографија са регистрима (1932–2012)" in Наш језик, 43, no. 3-4 (2012):139-280,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1188 .

Антрополошка лексика у двама дијалекатским речницима

Цвијовић, Драгана; Маринковић, Ивана

(Лесковац : Лесковачки културни центар, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана
AU  - Маринковић, Ивана
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11621
AB  - У овом раду се посматра однос антрополошке лексике у двама
речницима истог дијалекатског типа. У анализи грађе примењен је метод компаративне
анализе како би се што подробније указало на семантичку диференцираност и изнијансираност дијалекатског лексичког фонда који се тиче човека.
AB  - Dans ce travail, nous avons analysé le lexique anthropologique commencant par la lettre
О dans les deux dictionnaires dialectiques: dans le Dictionnaire du Parler de Zagarač de Drago et
Zeljko Čupić et de Extrait du lexique des Vasojevié de Rada Stijović). C’est par l’intermédiaire de
l'analyse comparative que nous avons décomposé les lexèmes rassemblés à des composantes
sémantiques de leurs significations, établi et comparé la présence de ce type de lexique des

dictionnaires ci-mentionnés.
PB  - Лесковац : Лесковачки културни центар
T2  - Дијалекат – дијалекатска књижевност 3
T1  - Антрополошка лексика у двама дијалекатским речницима
T1  - Lexique anthropologique dans les deux dictionnaires dialectaux
SP  - 230
EP  - 240
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11621
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана and Маринковић, Ивана",
year = "2011",
abstract = "У овом раду се посматра однос антрополошке лексике у двама
речницима истог дијалекатског типа. У анализи грађе примењен је метод компаративне
анализе како би се што подробније указало на семантичку диференцираност и изнијансираност дијалекатског лексичког фонда који се тиче човека., Dans ce travail, nous avons analysé le lexique anthropologique commencant par la lettre
О dans les deux dictionnaires dialectiques: dans le Dictionnaire du Parler de Zagarač de Drago et
Zeljko Čupić et de Extrait du lexique des Vasojevié de Rada Stijović). C’est par l’intermédiaire de
l'analyse comparative que nous avons décomposé les lexèmes rassemblés à des composantes
sémantiques de leurs significations, établi et comparé la présence de ce type de lexique des

dictionnaires ci-mentionnés.",
publisher = "Лесковац : Лесковачки културни центар",
journal = "Дијалекат – дијалекатска књижевност 3",
title = "Антрополошка лексика у двама дијалекатским речницима, Lexique anthropologique dans les deux dictionnaires dialectaux",
pages = "230-240",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11621"
}
Цвијовић, Д.,& Маринковић, И.. (2011). Антрополошка лексика у двама дијалекатским речницима. in Дијалекат – дијалекатска књижевност 3
Лесковац : Лесковачки културни центар., 230-240.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11621
Цвијовић Д, Маринковић И. Антрополошка лексика у двама дијалекатским речницима. in Дијалекат – дијалекатска књижевност 3. 2011;:230-240.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11621 .
Цвијовић, Драгана, Маринковић, Ивана, "Антрополошка лексика у двама дијалекатским речницима" in Дијалекат – дијалекатска књижевност 3 (2011):230-240,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11621 .

Љетопис Матице српске у Дубровнику, зборник радова I

Цвијовић, Драгана

(Београд : Филолошки факултет Универзитета, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Цвијовић, Драгана
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11616
AB  - Нашој научној јавности биће веома интересантно представити зборник
радова Љетопис Матице српске у Дубровнику који је посвећен истоименом
научном скупу одржаном у Београду 2010. године. Повод за организовање
ове конференције јесте стогодишњица од оснивања Матице српске у Дубровнику и стопедесетогодишњица рођења великог имена у свету науке, Милана
Решетара.
PB  - Београд : Филолошки факултет Универзитета
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу
PB  - Никшић : Филозофски факултет
T2  - Српски језик
T1  - Љетопис Матице српске у Дубровнику, зборник радова I
SP  - 841
EP  - 844
VL  - 16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11616
ER  - 
@article{
author = "Цвијовић, Драгана",
year = "2011",
abstract = "Нашој научној јавности биће веома интересантно представити зборник
радова Љетопис Матице српске у Дубровнику који је посвећен истоименом
научном скупу одржаном у Београду 2010. године. Повод за организовање
ове конференције јесте стогодишњица од оснивања Матице српске у Дубровнику и стопедесетогодишњица рођења великог имена у свету науке, Милана
Решетара.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет Универзитета, Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, Никшић : Филозофски факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Љетопис Матице српске у Дубровнику, зборник радова I",
pages = "841-844",
volume = "16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11616"
}
Цвијовић, Д.. (2011). Љетопис Матице српске у Дубровнику, зборник радова I. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет Универзитета., 16, 841-844.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11616
Цвијовић Д. Љетопис Матице српске у Дубровнику, зборник радова I. in Српски језик. 2011;16:841-844.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11616 .
Цвијовић, Драгана, "Љетопис Матице српске у Дубровнику, зборник радова I" in Српски језик, 16 (2011):841-844,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11616 .