Спасојевић, Марина

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0001-9745-7928
  • Спасојевић, Марина (58)
  • Спасојевић, Марина Љ. (34)
Projects

Author's Bibliography

Допринос Светислава Вуловића и његовог дела науци о српском језику

Спасојевић, Марина

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2023)

TY  - CONF
AU  - Спасојевић, Марина
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14902
AB  - The paper shows Svetislav Vulović’s activities in the field of language science.
First, his role in Lexicography department of RSA (which he was a member
of) is considered. The entire Vulović’s literary and scientific work provide material
for creation of Serbian thesaurus. Then, his essays which belong to various
fields of language science are classified and presented. Lexicon was considered
in most of his essays, while grammatical topics are present in only few of them.
He used to write stylistical critique, and in his studies of writers he was paying a
lot of attention to language.
AB  - У раду се приказује делатност Светислава Вуловића на
пољу науке о језику. Најпре се разматра његова улога у Лексикографском
одсеку СКА. Потом се класификују и представљају његови огледи који
припадају различитим областима науке о језику: лексикологији и граматици.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Књижевни историчар и критичар Светислав Вуловић 1847–1898 : зборник радова са округлог стола одржаног 29. јуна 2022. године
T1  - Допринос Светислава Вуловића и његовог дела науци о српском језику
T1  - Contribution of Svetislav Vulović and of His Work to the Serbian Language Science
SP  - 109
EP  - 116
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14902
ER  - 
@conference{
author = "Спасојевић, Марина",
year = "2023",
abstract = "The paper shows Svetislav Vulović’s activities in the field of language science.
First, his role in Lexicography department of RSA (which he was a member
of) is considered. The entire Vulović’s literary and scientific work provide material
for creation of Serbian thesaurus. Then, his essays which belong to various
fields of language science are classified and presented. Lexicon was considered
in most of his essays, while grammatical topics are present in only few of them.
He used to write stylistical critique, and in his studies of writers he was paying a
lot of attention to language., У раду се приказује делатност Светислава Вуловића на
пољу науке о језику. Најпре се разматра његова улога у Лексикографском
одсеку СКА. Потом се класификују и представљају његови огледи који
припадају различитим областима науке о језику: лексикологији и граматици.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Књижевни историчар и критичар Светислав Вуловић 1847–1898 : зборник радова са округлог стола одржаног 29. јуна 2022. године",
title = "Допринос Светислава Вуловића и његовог дела науци о српском језику, Contribution of Svetislav Vulović and of His Work to the Serbian Language Science",
pages = "109-116",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14902"
}
Спасојевић, М.. (2023). Допринос Светислава Вуловића и његовог дела науци о српском језику. in Књижевни историчар и критичар Светислав Вуловић 1847–1898 : зборник радова са округлог стола одржаног 29. јуна 2022. године
Београд : Српска академија наука и уметности., 109-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14902
Спасојевић М. Допринос Светислава Вуловића и његовог дела науци о српском језику. in Књижевни историчар и критичар Светислав Вуловић 1847–1898 : зборник радова са округлог стола одржаног 29. јуна 2022. године. 2023;:109-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14902 .
Спасојевић, Марина, "Допринос Светислава Вуловића и његовог дела науци о српском језику" in Књижевни историчар и критичар Светислав Вуловић 1847–1898 : зборник радова са округлог стола одржаног 29. јуна 2022. године (2023):109-116,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14902 .

Драгана Ратковић, Песник и емиграција: концептосфера ДОМА и ДОМОВИНЕ у поезији Александра Петрова

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14094
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Драгана Ратковић, Песник и емиграција: концептосфера ДОМА и ДОМОВИНЕ у поезији Александра Петрова
SP  - 91
EP  - 97
VL  - 53
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14094
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2022",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Драгана Ратковић, Песник и емиграција: концептосфера ДОМА и ДОМОВИНЕ у поезији Александра Петрова",
pages = "91-97",
volume = "53",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14094"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2022). Драгана Ратковић, Песник и емиграција: концептосфера ДОМА и ДОМОВИНЕ у поезији Александра Петрова. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 53(1), 91-97.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14094
Спасојевић МЉ. Драгана Ратковић, Песник и емиграција: концептосфера ДОМА и ДОМОВИНЕ у поезији Александра Петрова. in Наш језик. 2022;53(1):91-97.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14094 .
Спасојевић, Марина Љ., "Драгана Ратковић, Песник и емиграција: концептосфера ДОМА и ДОМОВИНЕ у поезији Александра Петрова" in Наш језик, 53, no. 1 (2022):91-97,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14094 .

Концепт ДОМОВИНЕ у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14245
AB  - The paper is on the analyses of the concept of HOMELAND from the angle of
the ethnolinguistic school of Jerzy Bartmiñski in translations into the contemporary
Serbian language of Saint Sava’s biographies from Domentian and Teodosije.
Although the word homeland is not represented in the translations to the contemporary
Serbian language of Saint Sava’s biographies from Domentian and Teodosije, the
concept of HOMELAND is completely represented through lexemes otačastvo, land etc.
AB  - У раду се скреће пажња на могућност примене когнитивног и
етнолингвистичког приступа у анализи језичке слике света у српским
житијима на примеру концепта ДОМОВИНЕ у житијима Светог Саве
потеклих из пера Доментијана и Теодосија пренетих на савремени
српски језик. Наиме, иако лексема домовина није заступљена у преводима Доментијановог и Теодосијевог житија Светог Саве на савремени
српски језик, концепт ДОМОВИНЕ реализован је посредством других парадигматских и синтагматских језичких средстава.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“
T2  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII
T1  - Концепт ДОМОВИНЕ у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик
T1  - The Concept of Homeland in the Translations to the Contemporary Serbian Language of Saint Sava’s Biographies from Domentian and Teodosije
SP  - 137
EP  - 145
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14245
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2022",
abstract = "The paper is on the analyses of the concept of HOMELAND from the angle of
the ethnolinguistic school of Jerzy Bartmiñski in translations into the contemporary
Serbian language of Saint Sava’s biographies from Domentian and Teodosije.
Although the word homeland is not represented in the translations to the contemporary
Serbian language of Saint Sava’s biographies from Domentian and Teodosije, the
concept of HOMELAND is completely represented through lexemes otačastvo, land etc., У раду се скреће пажња на могућност примене когнитивног и
етнолингвистичког приступа у анализи језичке слике света у српским
житијима на примеру концепта ДОМОВИНЕ у житијима Светог Саве
потеклих из пера Доментијана и Теодосија пренетих на савремени
српски језик. Наиме, иако лексема домовина није заступљена у преводима Доментијановог и Теодосијевог житија Светог Саве на савремени
српски језик, концепт ДОМОВИНЕ реализован је посредством других парадигматских и синтагматских језичких средстава.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII",
title = "Концепт ДОМОВИНЕ у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик, The Concept of Homeland in the Translations to the Contemporary Serbian Language of Saint Sava’s Biographies from Domentian and Teodosije",
pages = "137-145",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14245"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2022). Концепт ДОМОВИНЕ у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII
Београд : Институт за српски језик САНУ., 137-145.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14245
Спасојевић МЉ. Концепт ДОМОВИНЕ у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII. 2022;:137-145.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14245 .
Спасојевић, Марина Љ., "Концепт ДОМОВИНЕ у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII (2022):137-145,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14245 .

Надомак првог века: часопис Наш језик у деветој деценији од покретања

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14037
AB  - Часопис Наш језик, од чијег се оснивања 2022. године навршава деведесет година, представља периодичну публикацију посвећену проучавању,
неговању и развијању савременог српског књижевног језика и језичке културе. Прилог је посвећен историјату, садржају и мисији часописа Наш језик
у последњих десет година. Такође се за овај период доноси и хронолошка
библиографија са ауторским, именским и предметним регистром.
Кључне речи: Наш језик, лингвистичка периодика, библиографија
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Надомак првог века: часопис Наш језик у деветој деценији од покретања
SP  - 1
EP  - 36
VL  - 53
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14037
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2022",
abstract = "Часопис Наш језик, од чијег се оснивања 2022. године навршава деведесет година, представља периодичну публикацију посвећену проучавању,
неговању и развијању савременог српског књижевног језика и језичке културе. Прилог је посвећен историјату, садржају и мисији часописа Наш језик
у последњих десет година. Такође се за овај период доноси и хронолошка
библиографија са ауторским, именским и предметним регистром.
Кључне речи: Наш језик, лингвистичка периодика, библиографија",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Надомак првог века: часопис Наш језик у деветој деценији од покретања",
pages = "1-36",
volume = "53",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14037"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2022). Надомак првог века: часопис Наш језик у деветој деценији од покретања. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 53(2), 1-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14037
Спасојевић МЉ. Надомак првог века: часопис Наш језик у деветој деценији од покретања. in Наш језик. 2022;53(2):1-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14037 .
Спасојевић, Марина Љ., "Надомак првог века: часопис Наш језик у деветој деценији од покретања" in Наш језик, 53, no. 2 (2022):1-36,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14037 .

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII

Спасојевић, Марина Љ.; Бојанин, Станоје С.

(Београд : Филолошки факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
AU  - Бојанин, Станоје С.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13552
AB  - Зборник радова Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, дванаести по реду у серији под овим насловом, са научног скупа одржаног у оквиру 29. културно-научне манифестације Дани српскога духовног преображења 20. августа 2021. године у Деспотовцу, доноси нам десет нових радова из назначеног тематског оквира. У средишту пажње аутора нашли су се средњовековна историја, књижевна историја и историја књижевности, историја уметности, историја језика, као и историјске, средњовековне рефлексије у савременом стваралаштву и језику.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
T1  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII
SP  - 200
EP  - 206
VL  - 88
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13552
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ. and Бојанин, Станоје С.",
year = "2022",
abstract = "Зборник радова Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, дванаести по реду у серији под овим насловом, са научног скупа одржаног у оквиру 29. културно-научне манифестације Дани српскога духовног преображења 20. августа 2021. године у Деспотовцу, доноси нам десет нових радова из назначеног тематског оквира. У средишту пажње аутора нашли су се средњовековна историја, књижевна историја и историја књижевности, историја уметности, историја језика, као и историјске, средњовековне рефлексије у савременом стваралаштву и језику.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор",
title = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII",
pages = "200-206",
volume = "88",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13552"
}
Спасојевић, М. Љ.,& Бојанин, С. С.. (2022). Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
Београд : Филолошки факултет., 88, 200-206.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13552
Спасојевић МЉ, Бојанин СС. Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 2022;88:200-206.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13552 .
Спасојевић, Марина Љ., Бојанин, Станоје С., "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII" in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 88 (2022):200-206,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13552 .

Лексичке карактеристике романа Једро наде Н. Маловића у контексту нове грађе за Речник САНУ

Спасојевић, Марина Љ.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2022)

TY  - CONF
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13430
AB  - Грађа за израду Речника САНУ осавремењује се, редовно, по утврђеним процеду-
рама, ексцерпцијом примера из текстова савремених стваралаца. У корпус се укључују
писци чија дела имају високу уметничку вредност, а притом се води рачуна о томе да
писци потичу из различитих крајева српског језичког простора, да дела буду жанровски
и тематски различита итд., како би се могле пратити тенденције у граматици и показати
лексичко богатство, лексичка раслојеност и лексички потенцијал. Приликом последње
допуне у изворе за Речник САНУ уврштен је роман Једро наде Н. Маловића. У раду ће се
анализирати лексичка раслојеност с обзиром на то да је реч о писцу ијекавцу, из примор-
ских крајева, у чијем се роману, са различитих аспеката посматрано, преплићу локално,
рустично и модерно.
AB  - The novel “Jedro nade” by N. Malović was included in corpus of SASA Dictionary during the last
restoring the source. The paper analyzes the lexicon given in novel, whose writer is from Montenegro, from
coastal region. There are lexicon of domestic origin, and a lot og internationalisms, especially regionalisms
of romance origin.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Језик и стил српскога романа
T1  - Лексичке карактеристике романа Једро наде Н. Маловића у контексту нове грађе за Речник САНУ
T1  - Lexical Characteristics of the Novel “Jedro nade” by N. Malović in the Context of the New Corpus for the SASA Dictionary
SP  - 187
EP  - 196
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13430
ER  - 
@conference{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2022",
abstract = "Грађа за израду Речника САНУ осавремењује се, редовно, по утврђеним процеду-
рама, ексцерпцијом примера из текстова савремених стваралаца. У корпус се укључују
писци чија дела имају високу уметничку вредност, а притом се води рачуна о томе да
писци потичу из различитих крајева српског језичког простора, да дела буду жанровски
и тематски различита итд., како би се могле пратити тенденције у граматици и показати
лексичко богатство, лексичка раслојеност и лексички потенцијал. Приликом последње
допуне у изворе за Речник САНУ уврштен је роман Једро наде Н. Маловића. У раду ће се
анализирати лексичка раслојеност с обзиром на то да је реч о писцу ијекавцу, из примор-
ских крајева, у чијем се роману, са различитих аспеката посматрано, преплићу локално,
рустично и модерно., The novel “Jedro nade” by N. Malović was included in corpus of SASA Dictionary during the last
restoring the source. The paper analyzes the lexicon given in novel, whose writer is from Montenegro, from
coastal region. There are lexicon of domestic origin, and a lot og internationalisms, especially regionalisms
of romance origin.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Језик и стил српскога романа",
title = "Лексичке карактеристике романа Једро наде Н. Маловића у контексту нове грађе за Речник САНУ, Lexical Characteristics of the Novel “Jedro nade” by N. Malović in the Context of the New Corpus for the SASA Dictionary",
pages = "187-196",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13430"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2022). Лексичке карактеристике романа Једро наде Н. Маловића у контексту нове грађе за Речник САНУ. in Језик и стил српскога романа
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 187-196.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13430
Спасојевић МЉ. Лексичке карактеристике романа Једро наде Н. Маловића у контексту нове грађе за Речник САНУ. in Језик и стил српскога романа. 2022;:187-196.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13430 .
Спасојевић, Марина Љ., "Лексичке карактеристике романа Једро наде Н. Маловића у контексту нове грађе за Речник САНУ" in Језик и стил српскога романа (2022):187-196,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13430 .

Три четврти века издаваштва Института за српски језик САНУ

Спасојевић, Марина

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Спасојевић, Марина
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13429
AB  - Годишњице
су неретко
референтна
тачка
за сагледавање
резултата
и постигнућа
рада појединаца
и колектива.
За делатност
научних
институција,
природно,
везује
се и објављивање
монографија,
зборника,
часописа
и сличних
издања
која доносе
резултате
проистекле
из научноистраживачког
рада и међуинституционалне
сарадње.
У години
када Институт
за српски
језик САНУ улази
у последњу
четврт првог века
свога
постојања,
дакле, када обележава
свој дијамантски
јубилеј,
лепа је прилика
да
сагледамо
издавачку
делатност
Института
у претходних
седам и по деценија
као сведочанство
његове
досадашње
делатности
и темељ његове
будућности.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Издања Института за српски језик САНУ 1947–2022
T1  - Три четврти века издаваштва Института за српски језик САНУ
SP  - 17
EP  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13429
ER  - 
@inbook{
author = "Спасојевић, Марина",
year = "2022",
abstract = "Годишњице
су неретко
референтна
тачка
за сагледавање
резултата
и постигнућа
рада појединаца
и колектива.
За делатност
научних
институција,
природно,
везује
се и објављивање
монографија,
зборника,
часописа
и сличних
издања
која доносе
резултате
проистекле
из научноистраживачког
рада и међуинституционалне
сарадње.
У години
када Институт
за српски
језик САНУ улази
у последњу
четврт првог века
свога
постојања,
дакле, када обележава
свој дијамантски
јубилеј,
лепа је прилика
да
сагледамо
издавачку
делатност
Института
у претходних
седам и по деценија
као сведочанство
његове
досадашње
делатности
и темељ његове
будућности.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Издања Института за српски језик САНУ 1947–2022",
booktitle = "Три четврти века издаваштва Института за српски језик САНУ",
pages = "17-31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13429"
}
Спасојевић, М.. (2022). Три четврти века издаваштва Института за српски језик САНУ. in Издања Института за српски језик САНУ 1947–2022
Београд : Институт за српски језик САНУ., 17-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13429
Спасојевић М. Три четврти века издаваштва Института за српски језик САНУ. in Издања Института за српски језик САНУ 1947–2022. 2022;:17-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13429 .
Спасојевић, Марина, "Три четврти века издаваштва Института за српски језик САНУ" in Издања Института за српски језик САНУ 1947–2022 (2022):17-31,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13429 .

Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве

Спасојевић, Марина Љ.; Вуловић Емонтс, Наташа С.

(Београд : Филолошки факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
AU  - Вуловић Емонтс, Наташа С.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12607
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
T1  - Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве
SP  - 181
EP  - 195
VL  - 87
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12607
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ. and Вуловић Емонтс, Наташа С.",
year = "2021",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор",
title = "Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве",
pages = "181-195",
volume = "87",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12607"
}
Спасојевић, М. Љ.,& Вуловић Емонтс, Н. С.. (2021). Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
Београд : Филолошки факултет., 87, 181-195.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12607
Спасојевић МЉ, Вуловић Емонтс НС. Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 2021;87:181-195.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12607 .
Спасојевић, Марина Љ., Вуловић Емонтс, Наташа С., "Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве" in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 87 (2021):181-195,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12607 .

Наш језик год. L, св. 2, 2019, 811 стр.

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12682
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Наш језик год. L, св. 2, 2019, 811 стр.
SP  - 244
EP  - 252
VL  - 72
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12682
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Наш језик год. L, св. 2, 2019, 811 стр.",
pages = "244-252",
volume = "72",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12682"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2021). Наш језик год. L, св. 2, 2019, 811 стр.. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(2), 244-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12682
Спасојевић МЉ. Наш језик год. L, св. 2, 2019, 811 стр.. in Јужнословенски филолог. 2021;72(2):244-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12682 .
Спасојевић, Марина Љ., "Наш језик год. L, св. 2, 2019, 811 стр." in Јужнословенски филолог, 72, no. 2 (2021):244-252,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12682 .

О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик

Јовановић, Гордана М.; Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Гордана М.
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13016
AB  - У раду се анализира употреба лексеме отачаство у житијима
Светог Саве потеклих из пера Доментијана и Теодосија. Циљ је да се
сагледа њен стилистичко-семантички потенцијал у овим вредним хагиографским остварењима, с обзиром на време њиховог настанка и програмски карактер како би се учврстили политички и духовни темељи у
држави светородне династије Немањића.
AB  - This paper analyzes the use of word otačastvo (fatherhood) in the translations
of hagiographies of saint Sava written by Domentian and Theodosius into contemporary
serbian language. The goal is to see its stylistic and semantic potential in
these valuable hagiographic achievements, considering the time of their creation
and program character in order to strengthen the political and spiritual foundations
in the state of the holy dynasty of Nemanjić’s.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“
C3  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI
T1  - О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик
T1  - The Word otačastvo in the Translatins of Hagiographies of Saint Sava by Domentian and Theodosius into Contemporary Serbian Language
SP  - 95
EP  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13016
ER  - 
@conference{
author = "Јовановић, Гордана М. and Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализира употреба лексеме отачаство у житијима
Светог Саве потеклих из пера Доментијана и Теодосија. Циљ је да се
сагледа њен стилистичко-семантички потенцијал у овим вредним хагиографским остварењима, с обзиром на време њиховог настанка и програмски карактер како би се учврстили политички и духовни темељи у
држави светородне династије Немањића., This paper analyzes the use of word otačastvo (fatherhood) in the translations
of hagiographies of saint Sava written by Domentian and Theodosius into contemporary
serbian language. The goal is to see its stylistic and semantic potential in
these valuable hagiographic achievements, considering the time of their creation
and program character in order to strengthen the political and spiritual foundations
in the state of the holy dynasty of Nemanjić’s.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI",
title = "О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик, The Word otačastvo in the Translatins of Hagiographies of Saint Sava by Domentian and Theodosius into Contemporary Serbian Language",
pages = "95-109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13016"
}
Јовановић, Г. М.,& Спасојевић, М. Љ.. (2021). О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI
Београд : Институт за српски језик САНУ., 95-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13016
Јовановић ГМ, Спасојевић МЉ. О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI. 2021;:95-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13016 .
Јовановић, Гордана М., Спасојевић, Марина Љ., "О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI (2021):95-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13016 .

Доприноси проф. В. П. Гудкова морфологији савременог српског књижевног језика

Спасојевић, Марина Љ.

(Москва : Макс пресс, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12970
AB  - У широком научном опусу проф. В.П. Гудкова на пољу изучавања
савременог српског књижевног језика централно место заузима морфологија. Његова истраживања су у највећем броју посвећена конкурентским, варијантним облицима у именичкој парадигми (нпр., вокатив и
инструментал јд. им. м. р., генитив мн. итд.), као и морфофонолошким
појавама. Из пера овог аутора настао је веома рано рад о аналитичкој
компарацији у српском језику. Jош од студентских дана заинтересовао
се и за синтаксу глагола: употребу и значење конструкција са да (са
презентом, али и другим временима; конкуренцију и дистрибуцију кон-
струкције да + презент и инфинитива), будуће време итд. Циљ је да се
покаже значај ових истраживања за дескрипцију српског морфолошког
система, за нормирање и за даље праћење и истраживање појава које су
се нашле под научном лупом проф. В.П. Гудкова.
AB  - В широкой научной деятельности проф. В.П. Гудкова в области
изучения современного сербского литературного языка центральное
место занимает морфология. Самое большое количество его исследований было посвящено конкурентским, вариантным формам в субстантивной парадигме (напр., вокатив и инструментал ед.ч. сущ. м.р., генитив мн. и т.д.), а также морфофонологическим явлениям. Этим автором
очень рано была написана работа об аналитической компарации в сербском языке, а еще в студенческие дни он проявил интерес и к синтаксическим темам: конструкции с да (конкуренции и дистрибуции конструкции да + презенс и инфинитива), будущего времени и т.д. Наша цель – показать значение этих исследований в рамках дескрипции сербской морфологической системы, нормирования, продолжения сбора
информации и рассмотрения явлений, оказавшихся под научной лупой
проф. В.П. Гудкова.
AB  - Morphology had a central place in the field of research of contemporary
Serbian literary language in the wide scientific opus of Prof. V.P. Gudkov.
His scientific research was mostly devoted to competitive forms in the noun
paradigm (e.g. vocative and instrumental forms sg. m, genitive pl. etc.), as
well as morpho-phonological phenomena. The author wrote paper on analytical
comparison in the Serbian language very early. Since his students days he
had been interested in syntax of verbs: construction with da (with present and
other tenses; competition and distribution between the construction da +
present and infinitive) future etc. This paper has aim to show contributions of
these kinds of research for the description of Serbian morpho-phonological
system, for standardization and for further monitoring and research of phenomena
that had been under the scientific view of Prof. V.P. Gudkov.
PB  - Москва : Макс пресс
T2  - Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей
T1  - Доприноси проф. В. П. Гудкова морфологији савременог српског књижевног језика
T1  - Вклад проф. В.П. Гудкова в морфологию современного сербского литературного языка
T1  - Contributions of Professor V.P. Gudkov to Morphology of Contemporary Serbian Literary Language
SP  - 123
EP  - 133
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12970
ER  - 
@inbook{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
abstract = "У широком научном опусу проф. В.П. Гудкова на пољу изучавања
савременог српског књижевног језика централно место заузима морфологија. Његова истраживања су у највећем броју посвећена конкурентским, варијантним облицима у именичкој парадигми (нпр., вокатив и
инструментал јд. им. м. р., генитив мн. итд.), као и морфофонолошким
појавама. Из пера овог аутора настао је веома рано рад о аналитичкој
компарацији у српском језику. Jош од студентских дана заинтересовао
се и за синтаксу глагола: употребу и значење конструкција са да (са
презентом, али и другим временима; конкуренцију и дистрибуцију кон-
струкције да + презент и инфинитива), будуће време итд. Циљ је да се
покаже значај ових истраживања за дескрипцију српског морфолошког
система, за нормирање и за даље праћење и истраживање појава које су
се нашле под научном лупом проф. В.П. Гудкова., В широкой научной деятельности проф. В.П. Гудкова в области
изучения современного сербского литературного языка центральное
место занимает морфология. Самое большое количество его исследований было посвящено конкурентским, вариантным формам в субстантивной парадигме (напр., вокатив и инструментал ед.ч. сущ. м.р., генитив мн. и т.д.), а также морфофонологическим явлениям. Этим автором
очень рано была написана работа об аналитической компарации в сербском языке, а еще в студенческие дни он проявил интерес и к синтаксическим темам: конструкции с да (конкуренции и дистрибуции конструкции да + презенс и инфинитива), будущего времени и т.д. Наша цель – показать значение этих исследований в рамках дескрипции сербской морфологической системы, нормирования, продолжения сбора
информации и рассмотрения явлений, оказавшихся под научной лупой
проф. В.П. Гудкова., Morphology had a central place in the field of research of contemporary
Serbian literary language in the wide scientific opus of Prof. V.P. Gudkov.
His scientific research was mostly devoted to competitive forms in the noun
paradigm (e.g. vocative and instrumental forms sg. m, genitive pl. etc.), as
well as morpho-phonological phenomena. The author wrote paper on analytical
comparison in the Serbian language very early. Since his students days he
had been interested in syntax of verbs: construction with da (with present and
other tenses; competition and distribution between the construction da +
present and infinitive) future etc. This paper has aim to show contributions of
these kinds of research for the description of Serbian morpho-phonological
system, for standardization and for further monitoring and research of phenomena
that had been under the scientific view of Prof. V.P. Gudkov.",
publisher = "Москва : Макс пресс",
journal = "Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей",
booktitle = "Доприноси проф. В. П. Гудкова морфологији савременог српског књижевног језика, Вклад проф. В.П. Гудкова в морфологию современного сербского литературного языка, Contributions of Professor V.P. Gudkov to Morphology of Contemporary Serbian Literary Language",
pages = "123-133",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12970"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2021). Доприноси проф. В. П. Гудкова морфологији савременог српског књижевног језика. in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей
Москва : Макс пресс., 123-133.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12970
Спасојевић МЉ. Доприноси проф. В. П. Гудкова морфологији савременог српског књижевног језика. in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей. 2021;:123-133.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12970 .
Спасојевић, Марина Љ., "Доприноси проф. В. П. Гудкова морфологији савременог српског књижевног језика" in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей (2021):123-133,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12970 .

50 година Међународног славистичког центра. књ. 2

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Филолошки факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12606
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
T1  - 50 година Међународног славистичког центра. књ. 2
SP  - 235
EP  - 239
VL  - 87
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор",
title = "50 година Међународног славистичког центра. књ. 2",
pages = "235-239",
volume = "87",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2021). 50 година Међународног славистичког центра. књ. 2. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
Београд : Филолошки факултет., 87, 235-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606
Спасојевић МЉ. 50 година Међународног славистичког центра. књ. 2. in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 2021;87:235-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606 .
Спасојевић, Марина Љ., "50 година Међународног славистичког центра. књ. 2" in Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 87 (2021):235-239,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12606 .

Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику

Спасојевић, Марина Љ.

(Вишеград : Андрићев институт, 2021)

TY  - CONF
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12605
AB  - У овом реду се наставља, дуго присутно у србистици,
испитивање односа описних и односних придева са суфиксом -(ајн/-ни на основу грађе прикупљене из 21. тома
Речника САНУ. Анализира се однос семантике придева,
односно њихових дефиниција у речнику и облика у коме
је успостављена одредница. Даље се указује како се у полисемантичкој структури придевског речничког чланка
укрштају описна (квалификативна) и односна (идентификациона) значења. Наиме, значење одређује да ли се
може употребити придев у облику оба вида.
AB  - В настоящей работе продолжается долго присутствующее в сербистике исследование отношений описательных

и относительных прилагательных с суффиксом -(а)н/-ни

на основании материала, выписанного из 21 тома Словаря

САНИ. Анализируется отношение 1) семантики имен прилагательных, т. е. их определений в словаре, 2) вид, в котором приводится заглавное слово и квалификации частотности неопределенного и определенного видов („одр., „ретко
неодр., „обично одр., „чешйе одр., „само одр.” ит. п.). Затем
указывается каким способом в полисемантической структуре словарной статьи прилагательных, в которой скрещиваются описательные (квалификативные) и относительные

(идентификационные) значения, может выразиться инфор
мация о морфологической категории вида имен прилагательных. Иначе говоря, значение определяет возможно ли
употребление прилагательного в форме обоих видов или
только в одном. Хотя имеются мнения, что в таких случаях
речь идет о омонимии, а не о деривации, мы считаем, что
здесь речь идет о переливе семантических признаков, а нео
различной этимологии, как и сами определения и примеры
употребления в Словаре показывают.
PB  - Вишеград : Андрићев институт
C3  - Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика
T1  - Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику
T1  - Влияние семантики на морфологические категории имен прилагательных на -(а)н/-ни в сербском языке
SP  - 101
EP  - 136
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605
ER  - 
@conference{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
abstract = "У овом реду се наставља, дуго присутно у србистици,
испитивање односа описних и односних придева са суфиксом -(ајн/-ни на основу грађе прикупљене из 21. тома
Речника САНУ. Анализира се однос семантике придева,
односно њихових дефиниција у речнику и облика у коме
је успостављена одредница. Даље се указује како се у полисемантичкој структури придевског речничког чланка
укрштају описна (квалификативна) и односна (идентификациона) значења. Наиме, значење одређује да ли се
може употребити придев у облику оба вида., В настоящей работе продолжается долго присутствующее в сербистике исследование отношений описательных

и относительных прилагательных с суффиксом -(а)н/-ни

на основании материала, выписанного из 21 тома Словаря

САНИ. Анализируется отношение 1) семантики имен прилагательных, т. е. их определений в словаре, 2) вид, в котором приводится заглавное слово и квалификации частотности неопределенного и определенного видов („одр., „ретко
неодр., „обично одр., „чешйе одр., „само одр.” ит. п.). Затем
указывается каким способом в полисемантической структуре словарной статьи прилагательных, в которой скрещиваются описательные (квалификативные) и относительные

(идентификационные) значения, может выразиться инфор
мация о морфологической категории вида имен прилагательных. Иначе говоря, значение определяет возможно ли
употребление прилагательного в форме обоих видов или
только в одном. Хотя имеются мнения, что в таких случаях
речь идет о омонимии, а не о деривации, мы считаем, что
здесь речь идет о переливе семантических признаков, а нео
различной этимологии, как и сами определения и примеры
употребления в Словаре показывают.",
publisher = "Вишеград : Андрићев институт",
journal = "Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика",
title = "Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику, Влияние семантики на морфологические категории имен прилагательных на -(а)н/-ни в сербском языке",
pages = "101-136",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2021). Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику. in Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика
Вишеград : Андрићев институт., 101-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605
Спасојевић МЉ. Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику. in Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика. 2021;:101-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605 .
Спасојевић, Марина Љ., "Утицај семантике на морфолошке категорије придева на -(а)н/-ни у српском језику" in Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика (2021):101-136,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12605 .

Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11938
AB  - В работе указывается, что в сербских грамматиках в XIX и XX веках использовался традиционный подход. Новые познания в течение этих двух веков внедрялись медленно. Начало
XX века внесло изменения в классификацию глагольного вида в соответствии, прежде всего,
с теорией функционально-семантических полей, но и с теорией семантических локализаций.
Указывается и на применение теоретическо-методологических подходов к аспектологическим
проблемным вопросам в сербской лингвистической среде, оставшихся без влияния на грамматические описания вида. Они в основном применялись в сопоставительных и типологических
исследованиях сербского и других языков, в том числе аспектуальные классы Вендлера, теория
двухкомпонентного аспекта и т. д.
AB  - У раду се анализира заступљеност теоријско-методолошких приступа и праваца
у представљању категорије глаголског вида и класификације глагола по виду у српским
граматикама. Указује се и на примену теоријско-методолошких приступа аспектолошкој
проблематици у српској лингвистичкој средини који су остали без утицаја на граматичке
описе вида, а углавном су примењивани у контрастивним и типолошким истраживањима
српског са другим језицима.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији
T1  - Теоретические подходы к глагольному виду в сербской грамmатикографии
SP  - 153
EP  - 163
VL  - 50
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2021.50.1.ch14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
abstract = "В работе указывается, что в сербских грамматиках в XIX и XX веках использовался традиционный подход. Новые познания в течение этих двух веков внедрялись медленно. Начало
XX века внесло изменения в классификацию глагольного вида в соответствии, прежде всего,
с теорией функционально-семантических полей, но и с теорией семантических локализаций.
Указывается и на применение теоретическо-методологических подходов к аспектологическим
проблемным вопросам в сербской лингвистической среде, оставшихся без влияния на грамматические описания вида. Они в основном применялись в сопоставительных и типологических
исследованиях сербского и других языков, в том числе аспектуальные классы Вендлера, теория
двухкомпонентного аспекта и т. д., У раду се анализира заступљеност теоријско-методолошких приступа и праваца
у представљању категорије глаголског вида и класификације глагола по виду у српским
граматикама. Указује се и на примену теоријско-методолошких приступа аспектолошкој
проблематици у српској лингвистичкој средини који су остали без утицаја на граматичке
описе вида, а углавном су примењивани у контрастивним и типолошким истраживањима
српског са другим језицима.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији, Теоретические подходы к глагольному виду в сербской грамmатикографии",
pages = "153-163",
volume = "50",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2021.50.1.ch14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2021). Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 50(1), 153-163.
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938
Спасојевић МЉ. Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2021;50(1):153-163.
doi:10.18485/msc.2021.50.1.ch14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938 .
Спасојевић, Марина Љ., "Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 50, no. 1 (2021):153-163,
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch14 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938 .

Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику

Спасојевић, Марина

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Спасојевић, Марина
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12978
AB  - У време када смо сведоци присвајања српског културног и језичког наслеђа – српске баштине на Косову и Метохији као албанске, Мирослављевог јеванђеља као хрватског, призренско-тимочких говора као бугарских, о Повељи Кулина бана да не говоримо – усвајањем Закона о родној равноправности 20. маја у Скупштини Републике Србије и одредбама о родно сензитивном језику из тога закона суочени смо са још једним ударом на национални идентитетски чинилац – језик. Неупућени, а објективни читалац оценио би овај исказ као парадоксалан, питајући се како то да модерна цивилизација и њено законодавство оним што треба да унапреди положај скрајнутих, да спречи дискриминацију сваке врсте, обезбеди једнакост мушкараца и жена у свим сегментима живота може да начини штету и како законодавно регулисање једнаког положаја мушкараца и жена може утицати на језик, и то негативно, деструктивно.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику
SP  - 107
EP  - 112
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12978
ER  - 
@inbook{
author = "Спасојевић, Марина",
year = "2021",
abstract = "У време када смо сведоци присвајања српског културног и језичког наслеђа – српске баштине на Косову и Метохији као албанске, Мирослављевог јеванђеља као хрватског, призренско-тимочких говора као бугарских, о Повељи Кулина бана да не говоримо – усвајањем Закона о родној равноправности 20. маја у Скупштини Републике Србије и одредбама о родно сензитивном језику из тога закона суочени смо са још једним ударом на национални идентитетски чинилац – језик. Неупућени, а објективни читалац оценио би овај исказ као парадоксалан, питајући се како то да модерна цивилизација и њено законодавство оним што треба да унапреди положај скрајнутих, да спречи дискриминацију сваке врсте, обезбеди једнакост мушкараца и жена у свим сегментима живота може да начини штету и како законодавно регулисање једнаког положаја мушкараца и жена може утицати на језик, и то негативно, деструктивно.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику",
pages = "107-112",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12978"
}
Спасојевић, М.. (2021). Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 107-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12978
Спасојевић М. Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:107-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12978 .
Спасојевић, Марина, "Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):107-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12978 .

Језик и једнакост кроз призму Цркве

Спасојевић, Марина

(Ниш : Епархија нишка, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12409
PB  - Ниш : Епархија нишка
T2  - Глас Епархије нишке
T1  - Језик и једнакост кроз призму Цркве
SP  - 18
EP  - 19
VL  - 4
IS  - 22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12409
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина",
year = "2021",
publisher = "Ниш : Епархија нишка",
journal = "Глас Епархије нишке",
title = "Језик и једнакост кроз призму Цркве",
pages = "18-19",
volume = "4",
number = "22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12409"
}
Спасојевић, М.. (2021). Језик и једнакост кроз призму Цркве. in Глас Епархије нишке
Ниш : Епархија нишка., 4(22), 18-19.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12409
Спасојевић М. Језик и једнакост кроз призму Цркве. in Глас Епархије нишке. 2021;4(22):18-19.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12409 .
Спасојевић, Марина, "Језик и једнакост кроз призму Цркве" in Глас Епархије нишке, 4, no. 22 (2021):18-19,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12409 .

Владан Таталовић, Основи егзегезе списа Светог Јована

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Републички завод за заштиту споменика културе, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11570
AB  - Монографија Основи егзегезе списа
Светог Јована Богослова др Владана
Таталовића, ванредног професора на
Катедри за Нови Завет Православног
богословског факултета Универзитета
у Београду, има за предмет методолошке аспекте – приступе и домете –
новозаветне егзегезе и њихову примену у тумачењу списа Светог апостола и
јеванђелисте Јована Богослова:
Јеванђељу, Саборним посланицама и
Откривењу. Књига, дакле, представља
штиво које настоји да, с једне стране,
систематично представи темеље, историју и методолошку утемељеност
новозаветне егзегезе не само као богослужбене већ и научне дисциплине, а с
друге, да применом различитих егзегетских метода предочи читаоцу улогу
и схватање корпуса Јованових предањских списа у животу Цркве и
уопште кроз историју.
PB  - Београд : Републички завод за заштиту споменика културе
T2  - Саопштења
T1  - Владан Таталовић, Основи егзегезе списа Светог Јована
SP  - 284
EP  - 286
VL  - 52
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11570
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2020",
abstract = "Монографија Основи егзегезе списа
Светог Јована Богослова др Владана
Таталовића, ванредног професора на
Катедри за Нови Завет Православног
богословског факултета Универзитета
у Београду, има за предмет методолошке аспекте – приступе и домете –
новозаветне егзегезе и њихову примену у тумачењу списа Светог апостола и
јеванђелисте Јована Богослова:
Јеванђељу, Саборним посланицама и
Откривењу. Књига, дакле, представља
штиво које настоји да, с једне стране,
систематично представи темеље, историју и методолошку утемељеност
новозаветне егзегезе не само као богослужбене већ и научне дисциплине, а с
друге, да применом различитих егзегетских метода предочи читаоцу улогу
и схватање корпуса Јованових предањских списа у животу Цркве и
уопште кроз историју.",
publisher = "Београд : Републички завод за заштиту споменика културе",
journal = "Саопштења",
title = "Владан Таталовић, Основи егзегезе списа Светог Јована",
pages = "284-286",
volume = "52",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11570"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2020). Владан Таталовић, Основи егзегезе списа Светог Јована. in Саопштења
Београд : Републички завод за заштиту споменика културе., 52, 284-286.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11570
Спасојевић МЉ. Владан Таталовић, Основи егзегезе списа Светог Јована. in Саопштења. 2020;52:284-286.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11570 .
Спасојевић, Марина Љ., "Владан Таталовић, Основи егзегезе списа Светог Јована" in Саопштења, 52 (2020):284-286,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11570 .

Владимир П. Гутков

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - GEN
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10697
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Владимир П. Гутков
SP  - 113
EP  - 116
VL  - 51
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10697
ER  - 
@misc{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Владимир П. Гутков",
pages = "113-116",
volume = "51",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10697"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2020). Владимир П. Гутков. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(2), 113-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10697
Спасојевић МЉ. Владимир П. Гутков. in Наш језик. 2020;51(2):113-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10697 .
Спасојевић, Марина Љ., "Владимир П. Гутков" in Наш језик, 51, no. 2 (2020):113-116,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10697 .

Час, сат и забрана кретања: о полицијском часу или сату

Спасојевић, Марина Љ.

(Нови Сад : Матица српска, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10125
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Час, сат и забрана кретања: о полицијском часу или сату
SP  - 12
SP  - 5
EP  - 15
VL  - 16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10125
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2020",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Час, сат и забрана кретања: о полицијском часу или сату",
pages = "12-5-15",
volume = "16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10125"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2020). Час, сат и забрана кретања: о полицијском часу или сату. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 16, 12-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10125
Спасојевић МЉ. Час, сат и забрана кретања: о полицијском часу или сату. in Језик данас. 2020;16:12-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10125 .
Спасојевић, Марина Љ., "Час, сат и забрана кретања: о полицијском часу или сату" in Језик данас, 16 (2020):12-15,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10125 .

Путеви двовидских глагола у српском и македонском језику

Спасојевић, Марина

(Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура,, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11520
AB  - Двовидски     глаголи     представљају     посебан     начин испољавања  једне  од  најкомплекснијих  категорија  глаголског система - глаголског вида. Наиме, нема јединственог мишљења о томе када се развила ова категорија, каква је њена природа, тј. спада ли у морфолошке, синтаксичке, семантичке, лексичке итд., каква је природа њених бинарних, међусобно супротстављених чланова   опозиције   свршено   (перфективно)   :   несвршено (имперфективно).
PB  - Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура,
T2  - XLVI меѓународна научнаконференција на LII летна школана Меѓународниотсеминар за македонски јазик,литература и култураОхрид, 23 – 24. 8. 2019 година
T1  - Путеви двовидских глагола у српском и македонском језику
SP  - 144
EP  - 154
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11520
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина",
year = "2020",
abstract = "Двовидски     глаголи     представљају     посебан     начин испољавања  једне  од  најкомплекснијих  категорија  глаголског система - глаголског вида. Наиме, нема јединственог мишљења о томе када се развила ова категорија, каква је њена природа, тј. спада ли у морфолошке, синтаксичке, семантичке, лексичке итд., каква је природа њених бинарних, међусобно супротстављених чланова   опозиције   свршено   (перфективно)   :   несвршено (имперфективно).",
publisher = "Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура,",
journal = "XLVI меѓународна научнаконференција на LII летна школана Меѓународниотсеминар за македонски јазик,литература и култураОхрид, 23 – 24. 8. 2019 година",
title = "Путеви двовидских глагола у српском и македонском језику",
pages = "144-154",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11520"
}
Спасојевић, М.. (2020). Путеви двовидских глагола у српском и македонском језику. in XLVI меѓународна научнаконференција на LII летна школана Меѓународниотсеминар за македонски јазик,литература и култураОхрид, 23 – 24. 8. 2019 година
Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура,., 144-154.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11520
Спасојевић М. Путеви двовидских глагола у српском и македонском језику. in XLVI меѓународна научнаконференција на LII летна школана Меѓународниотсеминар за македонски јазик,литература и култураОхрид, 23 – 24. 8. 2019 година. 2020;:144-154.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11520 .
Спасојевић, Марина, "Путеви двовидских глагола у српском и македонском језику" in XLVI меѓународна научнаконференција на LII летна школана Меѓународниотсеминар за македонски јазик,литература и култураОхрид, 23 – 24. 8. 2019 година (2020):144-154,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11520 .

Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада

Стијовић, Рада Р.; Лазић Коњик, Ивана В.; Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада Р.
AU  - Лазић Коњик, Ивана В.
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6551
AB  - У раду се анализирају узвици на основу материјала Речника САНУ, као
и шестотомног и једнотомног речника МС, с циљем да се допуне постојеће
класификације узвика у граматикама српског језика и предложе одговарајући
модели за опис њиховог значења у дескриптивним речницима.
AB  - В работе анализируются междометия на основании материала Словаря
САНУ, а также шеститомного и однотомного словарей МС. Рассмотрены, также,
их грамматическое описание и классификация в сербской литературе. На основании богатого эксцерпированного материала (более 1000 междометий и слов
в функции междометий), классификация дополнена новыми классами междометий. Это дополнение основывается на концепции языковых функций Романа
Якобсона. В нашей классификации, наряду с экспрессивными, императивными
и ономатопеическими междометиями, находятся и коммуникативные (выделе-ны из императивных) (еј, ало, ој), поэтическо-фольклорные (оп, опа, шалај; аса,
каса) и метаязыковые (бла-бла, шу-шу). Все классы разделены на подклассы.
К экспрессивным междометиям причислен и подкласс градуальных/интенсифицирующих междометий (ихај, уха). К коммуникативным добавлен подкласс
междометий использующихся в коммуникации с детьми – при убаюкивании,
сюсюкании и т. п. (нина-нана, нуна).
В работе предлагаем следующие модели определения междометий: для
экспрессивных междометий: (межд./междометие) для «выражения / высказывания / выделения, подчеркивания» + сущ. в ген. (именующее чувство, душевное
состояние, настроение, эмоциональные или чувственные реакции на окружающий мир, позицию и пр.); для коммуникативных междометий: (межд./междометие) «для + отгл. сущ. в акк.» (призыва, отзыва, обращения, поддержания
коммуникации, сюсюканья с детьми); для императивных междометий: (межд./
междометие) «которым + гл.» (манят, отпугивают, отгоняют, побуждают, подзывают (в большинстве случаев животных)) или: (межд./междометие) «для +
отгл. сущ. в акк.» (отпугивания, подзывания, побуждения (в большинстве случаев животных)); для ономатопеических междометий: (межд./междометие) «для
подражания (реже звуковая имитация) + сущ. в ген.» или «которым подражается
/ подражаются + сущ. в ном.» (называющее звуковое явление, которому подражают); для метаязыковых междометий могут употребляться модели определения, рекомендуемые для ономатопей; для поэтическо-фольклорных междометий используется описательное определение: «без особого значения (в припевах
песен, часто по причинам метрики / в игре, в считалках, загадках, ворожбе, проклятиях и т. д.).
AB  - This paper analyzes interjections based on the material from the SASA Dictionary,
as well as from the six-volume and one-volume Serbian dictionaries of Matica
Srpska. Moreover, we looked into their grammatical description and classifi cation in
Serbian literature. Based on the voluminous excerpted material (over 1000 interjections
and words functioning as interjections), we refi ned the classifi cation by adding
new types of interjections. The said addition is founded upon the concept of language
functions by Roman Jakobson. In our classifi cation, apart from the expressive, imperative
and onomatopoeic interjections, they can also be communicative (singled
out of the imperative ones) (e.g. еj, аlo, оj), poetic-folk (e.g. оp, оpа, šalaј; аsа, kаsа)
and metalinguistic (e.g. blа-blа, šu-šu). All of these types are further categorized into
subtypes. Expressive interjections now include a subgroup of gradual/intensifying
interjections (e.g. ihaj, uhа), and communicative ones contain a subtype used in communication with children – when putting them to sleep, using baby talk, etc. (e.g.
ninа-nanа, nunа).
In the paper we recommend the following models of defi ning interjections: for
expressive interjections: (interj./interjection) “for expressing / declaring / emphasizing”
+ N in gen. (denoting a feeling, affective state, mood, emotional or sensory reaction
to the outside world, attitude, etc.); for communicative interjections: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (calling somebody and responding to the call,
addressing, maintaining communication, baby talk); for imperative interjections: (interj./
interjection) “used + V” (to lure, urge, drive, spur, call (mostly animals)) or: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (driving, luring, spurring (mostly animals));
for onomatopoeic interjections: (interj./interjection) “for imitating (more rarely mimicking)
+ N in gen.” or “used for imitating” + N in nom.” (used for naming the auditive
phenomenon that is imitated); for metalinguistic interjections, the models of defi -
nitions recommended for onomatopoeias can be applied; for poetic-folk interjections
a descriptive defi nition is used: “without specifi c meaning (in song refrains, often for
metrical purposes; in games, chants, riddles, incantations, curses, etc.)”.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада
T1  - Междометия в современном сербском языке: классификация и лексикографическая обработка
T1  - Interjections in the Contemporary Serbian Language: Classification and Lexicographic Treatment
SP  - 37
EP  - 61
VL  - 75
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1901037S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада Р. and Лазић Коњик, Ивана В. and Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2019",
abstract = "У раду се анализирају узвици на основу материјала Речника САНУ, као
и шестотомног и једнотомног речника МС, с циљем да се допуне постојеће
класификације узвика у граматикама српског језика и предложе одговарајући
модели за опис њиховог значења у дескриптивним речницима., В работе анализируются междометия на основании материала Словаря
САНУ, а также шеститомного и однотомного словарей МС. Рассмотрены, также,
их грамматическое описание и классификация в сербской литературе. На основании богатого эксцерпированного материала (более 1000 междометий и слов
в функции междометий), классификация дополнена новыми классами междометий. Это дополнение основывается на концепции языковых функций Романа
Якобсона. В нашей классификации, наряду с экспрессивными, императивными
и ономатопеическими междометиями, находятся и коммуникативные (выделе-ны из императивных) (еј, ало, ој), поэтическо-фольклорные (оп, опа, шалај; аса,
каса) и метаязыковые (бла-бла, шу-шу). Все классы разделены на подклассы.
К экспрессивным междометиям причислен и подкласс градуальных/интенсифицирующих междометий (ихај, уха). К коммуникативным добавлен подкласс
междометий использующихся в коммуникации с детьми – при убаюкивании,
сюсюкании и т. п. (нина-нана, нуна).
В работе предлагаем следующие модели определения междометий: для
экспрессивных междометий: (межд./междометие) для «выражения / высказывания / выделения, подчеркивания» + сущ. в ген. (именующее чувство, душевное
состояние, настроение, эмоциональные или чувственные реакции на окружающий мир, позицию и пр.); для коммуникативных междометий: (межд./междометие) «для + отгл. сущ. в акк.» (призыва, отзыва, обращения, поддержания
коммуникации, сюсюканья с детьми); для императивных междометий: (межд./
междометие) «которым + гл.» (манят, отпугивают, отгоняют, побуждают, подзывают (в большинстве случаев животных)) или: (межд./междометие) «для +
отгл. сущ. в акк.» (отпугивания, подзывания, побуждения (в большинстве случаев животных)); для ономатопеических междометий: (межд./междометие) «для
подражания (реже звуковая имитация) + сущ. в ген.» или «которым подражается
/ подражаются + сущ. в ном.» (называющее звуковое явление, которому подражают); для метаязыковых междометий могут употребляться модели определения, рекомендуемые для ономатопей; для поэтическо-фольклорных междометий используется описательное определение: «без особого значения (в припевах
песен, часто по причинам метрики / в игре, в считалках, загадках, ворожбе, проклятиях и т. д.)., This paper analyzes interjections based on the material from the SASA Dictionary,
as well as from the six-volume and one-volume Serbian dictionaries of Matica
Srpska. Moreover, we looked into their grammatical description and classifi cation in
Serbian literature. Based on the voluminous excerpted material (over 1000 interjections
and words functioning as interjections), we refi ned the classifi cation by adding
new types of interjections. The said addition is founded upon the concept of language
functions by Roman Jakobson. In our classifi cation, apart from the expressive, imperative
and onomatopoeic interjections, they can also be communicative (singled
out of the imperative ones) (e.g. еj, аlo, оj), poetic-folk (e.g. оp, оpа, šalaј; аsа, kаsа)
and metalinguistic (e.g. blа-blа, šu-šu). All of these types are further categorized into
subtypes. Expressive interjections now include a subgroup of gradual/intensifying
interjections (e.g. ihaj, uhа), and communicative ones contain a subtype used in communication with children – when putting them to sleep, using baby talk, etc. (e.g.
ninа-nanа, nunа).
In the paper we recommend the following models of defi ning interjections: for
expressive interjections: (interj./interjection) “for expressing / declaring / emphasizing”
+ N in gen. (denoting a feeling, affective state, mood, emotional or sensory reaction
to the outside world, attitude, etc.); for communicative interjections: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (calling somebody and responding to the call,
addressing, maintaining communication, baby talk); for imperative interjections: (interj./
interjection) “used + V” (to lure, urge, drive, spur, call (mostly animals)) or: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (driving, luring, spurring (mostly animals));
for onomatopoeic interjections: (interj./interjection) “for imitating (more rarely mimicking)
+ N in gen.” or “used for imitating” + N in nom.” (used for naming the auditive
phenomenon that is imitated); for metalinguistic interjections, the models of defi -
nitions recommended for onomatopoeias can be applied; for poetic-folk interjections
a descriptive defi nition is used: “without specifi c meaning (in song refrains, often for
metrical purposes; in games, chants, riddles, incantations, curses, etc.)”.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада, Междометия в современном сербском языке: классификация и лексикографическая обработка, Interjections in the Contemporary Serbian Language: Classification and Lexicographic Treatment",
pages = "37-61",
volume = "75",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1901037S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551"
}
Стијовић, Р. Р., Лазић Коњик, И. В.,& Спасојевић, М. Љ.. (2019). Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(1), 37-61.
https://doi.org/10.2298/JFI1901037S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551
Стијовић РР, Лазић Коњик ИВ, Спасојевић МЉ. Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада. in Јужнословенски филолог. 2019;75(1):37-61.
doi:10.2298/JFI1901037S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551 .
Стијовић, Рада Р., Лазић Коњик, Ивана В., Спасојевић, Марина Љ., "Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада" in Јужнословенски филолог, 75, no. 1 (2019):37-61,
https://doi.org/10.2298/JFI1901037S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551 .
1

Ресава и прво издање Српског рјечника Вука Стефановића Караџића

Спасојевић, Марина Љ.

(Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“, 2019)

TY  - CONF
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13018
AB  - The paper highlights the ‘place’ of Resava in Vuk Stefanović
Karadžić’s Srpski rječnik (Serbian Dictionary), published in 1818. The
first section of the paper deals with the preparations for the publication of
the Dictionary through a system of pre-subscription and the role of Knez
Milosav Zdravković Resavac in this process. The second section focuses on
the “Resava dialect” in the Dictionary and the few lexemes from this region
that were included in it.
AB  - У раду се указује на „место“ Ресаве у Српском рјечнику Вука
Стефановића Караџића из 1818. године. Прво се говори о припремама
за издавање Српског рјечника кроз систем пренумерације и удео кнеза
Милосава Здравковића Ресавца у томе. Други део је посвећен „ресавском наречју“ у самом Рјечнику и малобројним лексемам из овог краја
које су се нашле у њему.
PB  - Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X
T1  - Ресава и прво издање Српског рјечника Вука Стефановића Караџића
T1  - Resava and the First Edition of Vuk Stefanović  Karadžićs Srpski Rječnik
SP  - 303
EP  - 310
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13018
ER  - 
@conference{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2019",
abstract = "The paper highlights the ‘place’ of Resava in Vuk Stefanović
Karadžić’s Srpski rječnik (Serbian Dictionary), published in 1818. The
first section of the paper deals with the preparations for the publication of
the Dictionary through a system of pre-subscription and the role of Knez
Milosav Zdravković Resavac in this process. The second section focuses on
the “Resava dialect” in the Dictionary and the few lexemes from this region
that were included in it., У раду се указује на „место“ Ресаве у Српском рјечнику Вука
Стефановића Караџића из 1818. године. Прво се говори о припремама
за издавање Српског рјечника кроз систем пренумерације и удео кнеза
Милосава Здравковића Ресавца у томе. Други део је посвећен „ресавском наречју“ у самом Рјечнику и малобројним лексемам из овог краја
које су се нашле у њему.",
publisher = "Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X",
title = "Ресава и прво издање Српског рјечника Вука Стефановића Караџића, Resava and the First Edition of Vuk Stefanović  Karadžićs Srpski Rječnik",
pages = "303-310",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13018"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2019). Ресава и прво издање Српског рјечника Вука Стефановића Караџића. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X
Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“., 303-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13018
Спасојевић МЉ. Ресава и прво издање Српског рјечника Вука Стефановића Караџића. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X. 2019;:303-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13018 .
Спасојевић, Марина Љ., "Ресава и прво издање Српског рјечника Вука Стефановића Караџића" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X (2019):303-310,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13018 .

49. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане

Спасојевић, Марина Љ.

(Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11252
AB  - Традиционално је Међународни славистички центар (МСЦ) при
Филолошком факултету у Београду организовао, ове године 49. пут,
Међународни научни састанак слависта у Вукове дане од 12. до 16. септембра.
Пажљиво постављене теме, по избору Савета МСЦ-а, окупиле су проучаваоце
српског језика и књижевности из земље и иностранства око три актуелне
тематске окоснице: Разговорни језик и српски књижевни/стандарднио
језик, Лексикографско-енциклопедијска парадигма у српској прози и Савина
Српска архиепископија (1219–2019) – осам векова развоја српске писмености
и духовности. На скупу је поднето 83 реферата, који су изазвали позитивне
реакције присутних колега и подстицајне разговоре на задате теме.
PB  - Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije
T2  - Prevodilac
T1  - 49. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане
SP  - 86
EP  - 90
VL  - 38
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11252
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2019",
abstract = "Традиционално је Међународни славистички центар (МСЦ) при
Филолошком факултету у Београду организовао, ове године 49. пут,
Међународни научни састанак слависта у Вукове дане од 12. до 16. септембра.
Пажљиво постављене теме, по избору Савета МСЦ-а, окупиле су проучаваоце
српског језика и књижевности из земље и иностранства око три актуелне
тематске окоснице: Разговорни језик и српски књижевни/стандарднио
језик, Лексикографско-енциклопедијска парадигма у српској прози и Савина
Српска архиепископија (1219–2019) – осам векова развоја српске писмености
и духовности. На скупу је поднето 83 реферата, који су изазвали позитивне
реакције присутних колега и подстицајне разговоре на задате теме.",
publisher = "Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije",
journal = "Prevodilac",
title = "49. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане",
pages = "86-90",
volume = "38",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11252"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2019). 49. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане. in Prevodilac
Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije., 38(3-4), 86-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11252
Спасојевић МЉ. 49. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане. in Prevodilac. 2019;38(3-4):86-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11252 .
Спасојевић, Марина Љ., "49. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане" in Prevodilac, 38, no. 3-4 (2019):86-90,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11252 .

Седамдесет година живота др Срете Танасића – пола века љубави према српскоме језику

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - GEN
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10356
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Седамдесет година живота др Срете Танасића – пола века љубави према српскоме језику
SP  - 1
EP  - 7
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10356
ER  - 
@misc{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2019",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Седамдесет година живота др Срете Танасића – пола века љубави према српскоме језику",
pages = "1-7",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10356"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2019). Седамдесет година живота др Срете Танасића – пола века љубави према српскоме језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 1-7.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10356
Спасојевић МЉ. Седамдесет година живота др Срете Танасића – пола века љубави према српскоме језику. in Наш језик. 2019;50(2):1-7.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10356 .
Спасојевић, Марина Љ., "Седамдесет година живота др Срете Танасића – пола века љубави према српскоме језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):1-7,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10356 .

О могућим семантичким дистинкцијама глаголских именица у српском језику признање : признавање, придружење : придруживање и сл. у контексту актуелне политике

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10355
AB  - Предмет рада представља могућа семантичка дистинкција између
глаголских именица на -ње типа признање : признавање, придружење
: придруживање и сл. изведених од видских парњака посматрана кроз
класификацију именица на процесуалне и резултативне, као и теличност
њихових мотивних глагола. Будући да се оне у језичкој пракси (медијском,
политичком, правно-административном, научном дискурсу) користе
синонимно, циљ је да се покаже могу ли се ту успоставити правила њихове
употребе с обзиром на вид мотивног глагола и значење, или би то био само
граматички конструкт.
AB  - В сербском языке регулярное образование отглагольных существительных от несовершенных глаголов стало привычным и их значения соответствуют глагольной семантике (что в словарях так и обозначается: отгл. сущ. от Х), в то время как от совершенных глаголов
реже образуются отглагольные существительные и в тех случаях они
сдвигают (часто уточняют) свои значения по отношению к глагольным (что в словаре особенно определяется). Потенциал видовой оппозиции совершенных и несовершенных глаголов в паре отглагольных
существительных признање и признавање может использоваться для
признање как письменный акт или официальный поступок (которым
обозначается целостность, совершение), а признавање для процесса,
действия, представляющего собой структуру отдельных поступков, которые длятся, которые состоят из более отдельных единиц. Например:
Потписали су акт о признању Косова, но Борба за (не)признавање Косова траје годинама. Впрочем, речь идет об оттенках в значении, не об обязательном различении, возвышенном на уровень правила, так как в
примерах с неотрицаемыми существительными они взаимозаменяемы
без существенного изменения смысла. То же самое ис существительными придружење и придруживање, а также и с другими существительными.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О могућим семантичким дистинкцијама глаголских именица у српском језику признање : признавање, придружење : придруживање и сл. у контексту актуелне политике
T1  - К вопросу о возможных семантических различениях отглагольных существительных в сербском языке признање : признавање, придружење : придруживање и т. п. в контексте актуальной политики
SP  - 151
EP  - 159
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10355
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2019",
abstract = "Предмет рада представља могућа семантичка дистинкција између
глаголских именица на -ње типа признање : признавање, придружење
: придруживање и сл. изведених од видских парњака посматрана кроз
класификацију именица на процесуалне и резултативне, као и теличност
њихових мотивних глагола. Будући да се оне у језичкој пракси (медијском,
политичком, правно-административном, научном дискурсу) користе
синонимно, циљ је да се покаже могу ли се ту успоставити правила њихове
употребе с обзиром на вид мотивног глагола и значење, или би то био само
граматички конструкт., В сербском языке регулярное образование отглагольных существительных от несовершенных глаголов стало привычным и их значения соответствуют глагольной семантике (что в словарях так и обозначается: отгл. сущ. от Х), в то время как от совершенных глаголов
реже образуются отглагольные существительные и в тех случаях они
сдвигают (часто уточняют) свои значения по отношению к глагольным (что в словаре особенно определяется). Потенциал видовой оппозиции совершенных и несовершенных глаголов в паре отглагольных
существительных признање и признавање может использоваться для
признање как письменный акт или официальный поступок (которым
обозначается целостность, совершение), а признавање для процесса,
действия, представляющего собой структуру отдельных поступков, которые длятся, которые состоят из более отдельных единиц. Например:
Потписали су акт о признању Косова, но Борба за (не)признавање Косова траје годинама. Впрочем, речь идет об оттенках в значении, не об обязательном различении, возвышенном на уровень правила, так как в
примерах с неотрицаемыми существительными они взаимозаменяемы
без существенного изменения смысла. То же самое ис существительными придружење и придруживање, а также и с другими существительными.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О могућим семантичким дистинкцијама глаголских именица у српском језику признање : признавање, придружење : придруживање и сл. у контексту актуелне политике, К вопросу о возможных семантических различениях отглагольных существительных в сербском языке признање : признавање, придружење : придруживање и т. п. в контексте актуальной политики",
pages = "151-159",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10355"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2019). О могућим семантичким дистинкцијама глаголских именица у српском језику признање : признавање, придружење : придруживање и сл. у контексту актуелне политике. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 151-159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10355
Спасојевић МЉ. О могућим семантичким дистинкцијама глаголских именица у српском језику признање : признавање, придружење : придруживање и сл. у контексту актуелне политике. in Наш језик. 2019;50(2):151-159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10355 .
Спасојевић, Марина Љ., "О могућим семантичким дистинкцијама глаголских именица у српском језику признање : признавање, придружење : придруживање и сл. у контексту актуелне политике" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):151-159,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10355 .