TY  - JOUR
AU  - Nikolić, Maja
AU  - Pavlović, Bojana
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16415
AB  - This paper analyzes the information provided in the Byzantine historical narratives composed between the end of the 10th and mid-13th century on Bulgarians, Serbs and the Rus as these peoples permanently settled or just temporarily resided in the area of the Central Balkans.This paper attempts to show how the Byzantine historiography of the mentioned period presented the peoples in question.
AB  - У раду се разматрају вести о Бугарима, Србима и Русима које доносе византијски историчари за период од краја 10. до половине 13. века, будући да су ови народи у поменутом периоду трајно насељавали или привремено боравили на простору централног Балкана. Посебна пажња усмерена је на начин на који је византијска историографија назначеног периода њих представљала, будући да су византијски писци често различите народе називали истим, збирним именом (βάρβαροι, ἔθνη, ἀλλόφυλοι, ἑτερόφυλοι, ἀλλόγλωσσοι). Употребом генеричких класичних етнонима, али и савремених имена за тзв. „нове народе” Ромеји су истицали своју културну супериорност, па чак и политичку надмоћ над странцима. Они су тако, називајући балканске народе Далматима, Мизима и сл., опонашали етничку мапу раног Римског царства, тачније његових провинција. Тиме су давали легитимитет поновном укључивању ових области у оквире својих граница, а то је истовремено Царству давало илузију континуитета и непроменљивости. Појам и концепт варвара развијао се у историјским наративима, па је чак створена и њихова типска представа. Посебно важну улогу у креирању разлике између Ромеја и варвара играо је језик, а Ромеји су увек били и војно и стратешки доминантни у односу на варваре, без обзира на то да ли је таква представа у појединим наративима одговарала стварности или не. Оваква представа „других” свакако је нашла свој одраз и у приказима Бугара, Срба и Руса.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - Bulgarians, Serbs, and the Rus in the Central Balkans in Byzantine Historical Narratives (Late 10th – Mid-13th Century): The View from Constantinople
T1  - Бугари, Срби и Руси на централном Балкану у византијским историјским наративима (крај 10. – средина 13. века): поглед из Цариграда
SP  - 739
EP  - 767
VL  - 60/2
DO  - 10.2298/ZRVI2360739N
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16415
ER  - 

@article{
author = "Nikolić, Maja and Pavlović, Bojana",
year = "2023",
abstract = "This paper analyzes the information provided in the Byzantine historical narratives composed between the end of the 10th and mid-13th century on Bulgarians, Serbs and the Rus as these peoples permanently settled or just temporarily resided in the area of the Central Balkans.This paper attempts to show how the Byzantine historiography of the mentioned period presented the peoples in question., У раду се разматрају вести о Бугарима, Србима и Русима које доносе византијски историчари за период од краја 10. до половине 13. века, будући да су ови народи у поменутом периоду трајно насељавали или привремено боравили на простору централног Балкана. Посебна пажња усмерена је на начин на који је византијска историографија назначеног периода њих представљала, будући да су византијски писци често различите народе називали истим, збирним именом (βάρβαροι, ἔθνη, ἀλλόφυλοι, ἑτερόφυλοι, ἀλλόγλωσσοι). Употребом генеричких класичних етнонима, али и савремених имена за тзв. „нове народе” Ромеји су истицали своју културну супериорност, па чак и политичку надмоћ над странцима. Они су тако, називајући балканске народе Далматима, Мизима и сл., опонашали етничку мапу раног Римског царства, тачније његових провинција. Тиме су давали легитимитет поновном укључивању ових области у оквире својих граница, а то је истовремено Царству давало илузију континуитета и непроменљивости. Појам и концепт варвара развијао се у историјским наративима, па је чак створена и њихова типска представа. Посебно важну улогу у креирању разлике између Ромеја и варвара играо је језик, а Ромеји су увек били и војно и стратешки доминантни у односу на варваре, без обзира на то да ли је таква представа у појединим наративима одговарала стварности или не. Оваква представа „других” свакако је нашла свој одраз и у приказима Бугара, Срба и Руса.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "Bulgarians, Serbs, and the Rus in the Central Balkans in Byzantine Historical Narratives (Late 10th – Mid-13th Century): The View from Constantinople, Бугари, Срби и Руси на централном Балкану у византијским историјским наративима (крај 10. – средина 13. века): поглед из Цариграда",
pages = "739-767",
volume = "60/2",
doi = "10.2298/ZRVI2360739N",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16415"
}

Nikolić, M.,& Pavlović, B.. (2023). Bulgarians, Serbs, and the Rus in the Central Balkans in Byzantine Historical Narratives (Late 10th – Mid-13th Century): The View from Constantinople. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 60/2, 739-767.
https://doi.org/10.2298/ZRVI2360739N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16415

Nikolić M, Pavlović B. Bulgarians, Serbs, and the Rus in the Central Balkans in Byzantine Historical Narratives (Late 10th – Mid-13th Century): The View from Constantinople. in Зборник радова Византолошког института. 2023;60/2:739-767.
doi:10.2298/ZRVI2360739N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16415 .

Nikolić, Maja, Pavlović, Bojana, "Bulgarians, Serbs, and the Rus in the Central Balkans in Byzantine Historical Narratives (Late 10th – Mid-13th Century): The View from Constantinople" in Зборник радова Византолошког института, 60/2 (2023):739-767,
https://doi.org/10.2298/ZRVI2360739N .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16415 .

TY  - JOUR
AU  - Николић, Маја
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16417
AB  - У раду се разматра улога деспота Стефана Лазаревића у животу манастира Св. Павла, друге најважније задужбине српских средњовековних владара и властеле на Светој Гори и породичне задужбине Бранковића. Иако није сачувана ниједна деспотова повеља издата Св. Павлу, он је својим владарским ауторитетом допринео даљем развоју поменуте обитељи, како то сведоче нека документа из манастирског архива.
AB  - During his rule as Knez (Prince), Stefan Lazarević (1389‒1402) issued four charters to the monasteries of Mount Athos together with his mother, nun Eugenia and his brother Vuk (two to the St. Panteleimon Monastery, one to the Great Lavra of St. Athanasios Monastery and one to the Chilandar Monastery). Out of totally nine charters that Stefan Lazarević issued as a Despot (1402‒1427), six were issued to the monasteries of Mount Athos (three to the Great Lavra Monastery, two to the Chilandar Monastery and one to the Vatopedi Monastery). This testifies to the fact how important it was to maintain good relations both for the Serbian ruler and for the most important center of Orthodoxy. Despite the fact that during his rule Despot Stefan Lazarević did not issue a single document in favor of St. Paul Monastery, the second most important endowment of medieval Serbian aristocrats and rulers on Mount Athos, he seems to have played a very important role in its further development.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за историју
T1  - Деспот Стефан Лазаревић и манастир Светог Павла на Светој Гори
T1  - Despot Stefan Lazarević and the Monastery of St. Paul on Mount Athos
SP  - 9
EP  - 18
VL  - 108
IS  - 2
DO  - 10.18485/ms_zmsi.2023.108.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16417
ER  - 

@article{
author = "Николић, Маја",
year = "2023",
abstract = "У раду се разматра улога деспота Стефана Лазаревића у животу манастира Св. Павла, друге најважније задужбине српских средњовековних владара и властеле на Светој Гори и породичне задужбине Бранковића. Иако није сачувана ниједна деспотова повеља издата Св. Павлу, он је својим владарским ауторитетом допринео даљем развоју поменуте обитељи, како то сведоче нека документа из манастирског архива., During his rule as Knez (Prince), Stefan Lazarević (1389‒1402) issued four charters to the monasteries of Mount Athos together with his mother, nun Eugenia and his brother Vuk (two to the St. Panteleimon Monastery, one to the Great Lavra of St. Athanasios Monastery and one to the Chilandar Monastery). Out of totally nine charters that Stefan Lazarević issued as a Despot (1402‒1427), six were issued to the monasteries of Mount Athos (three to the Great Lavra Monastery, two to the Chilandar Monastery and one to the Vatopedi Monastery). This testifies to the fact how important it was to maintain good relations both for the Serbian ruler and for the most important center of Orthodoxy. Despite the fact that during his rule Despot Stefan Lazarević did not issue a single document in favor of St. Paul Monastery, the second most important endowment of medieval Serbian aristocrats and rulers on Mount Athos, he seems to have played a very important role in its further development.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за историју",
title = "Деспот Стефан Лазаревић и манастир Светог Павла на Светој Гори, Despot Stefan Lazarević and the Monastery of St. Paul on Mount Athos",
pages = "9-18",
volume = "108",
number = "2",
doi = "10.18485/ms_zmsi.2023.108.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16417"
}

Николић, М.. (2023). Деспот Стефан Лазаревић и манастир Светог Павла на Светој Гори. in Зборник Матице српске за историју
Нови Сад : Матица српска., 108(2), 9-18.
https://doi.org/10.18485/ms_zmsi.2023.108.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16417

Николић М. Деспот Стефан Лазаревић и манастир Светог Павла на Светој Гори. in Зборник Матице српске за историју. 2023;108(2):9-18.
doi:10.18485/ms_zmsi.2023.108.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16417 .

Николић, Маја, "Деспот Стефан Лазаревић и манастир Светог Павла на Светој Гори" in Зборник Матице српске за историју, 108, no. 2 (2023):9-18,
https://doi.org/10.18485/ms_zmsi.2023.108.1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16417 .

TY  - JOUR
AU  - Maja, Nikolić
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15499
AB  - John Argyropoulos’s Paramythetikos to Constantine XI Palaiologos on his mother Helena Palaiologina’s death (1450) is almost entirely a copy of his Paramythetikos dedicated to the emperor on the occasion of the death of his brother, Emperor John VIII Palaiologos (1448). The latter, it seems, was never read publically, due to the very complicated political situation in Constantinople caused by the deep conflict between the supporters and the opponents of the union of the Churches. The Paramythetikos of 1450, however, stressing the political influence of the late empress, bore an important political message and invited Emperor Constantine to accept the union with the Roman Church in order to obtain Western help against the Ottomans, thus following the same political line that his mother had supported.
AB  - Le Paramythètikos adressé par Jean Argyropoulos à Constantin XI Palaiologos à la mort de sa mère Hélène Palaiologina (1450) est presque entièrement la copie de son Paramythètikos dédié à l’empereur à l’occasion de la mort de son frère, l’empereur Jean VIII Palaiologos (1448). Ce texte n’a, semble-t-il, jamais été lu publiquement, en raison de la situation politique très compliquée provoquée par le conflit profond entre les partisans et les opposants à l’union des Églises à Constantinople. Le Paramythètikos de 1450 mettait cependant en lumière l’influence politique de la défunte impératrice et portait un message politique important invitant l’empereur Constantin à accepter l’union avec l’Église romaine afin d’obtenir l’aide de l’Occident contre les Ottomans, selon la même ligne politique que celle que sa mère avait soutenue.
PB  - Leuven : Peeters Publishers
T2  - Revue des Études Byzantines
T1  - John Argyropoulos's Paramythetikos to Emperor Constantine XI Dragaš Palaiologos upon the Death of his Mother Empress Helena Palaiologina
SP  - 223
EP  - 235
VL  - 81
DO  - 10.2143/REB.81.0.3292141
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15499
ER  - 

@article{
author = "Maja, Nikolić",
year = "2023",
abstract = "John Argyropoulos’s Paramythetikos to Constantine XI Palaiologos on his mother Helena Palaiologina’s death (1450) is almost entirely a copy of his Paramythetikos dedicated to the emperor on the occasion of the death of his brother, Emperor John VIII Palaiologos (1448). The latter, it seems, was never read publically, due to the very complicated political situation in Constantinople caused by the deep conflict between the supporters and the opponents of the union of the Churches. The Paramythetikos of 1450, however, stressing the political influence of the late empress, bore an important political message and invited Emperor Constantine to accept the union with the Roman Church in order to obtain Western help against the Ottomans, thus following the same political line that his mother had supported., Le Paramythètikos adressé par Jean Argyropoulos à Constantin XI Palaiologos à la mort de sa mère Hélène Palaiologina (1450) est presque entièrement la copie de son Paramythètikos dédié à l’empereur à l’occasion de la mort de son frère, l’empereur Jean VIII Palaiologos (1448). Ce texte n’a, semble-t-il, jamais été lu publiquement, en raison de la situation politique très compliquée provoquée par le conflit profond entre les partisans et les opposants à l’union des Églises à Constantinople. Le Paramythètikos de 1450 mettait cependant en lumière l’influence politique de la défunte impératrice et portait un message politique important invitant l’empereur Constantin à accepter l’union avec l’Église romaine afin d’obtenir l’aide de l’Occident contre les Ottomans, selon la même ligne politique que celle que sa mère avait soutenue.",
publisher = "Leuven : Peeters Publishers",
journal = "Revue des Études Byzantines",
title = "John Argyropoulos's Paramythetikos to Emperor Constantine XI Dragaš Palaiologos upon the Death of his Mother Empress Helena Palaiologina",
pages = "223-235",
volume = "81",
doi = "10.2143/REB.81.0.3292141",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15499"
}

Maja, N.. (2023). John Argyropoulos's Paramythetikos to Emperor Constantine XI Dragaš Palaiologos upon the Death of his Mother Empress Helena Palaiologina. in Revue des Études Byzantines
Leuven : Peeters Publishers., 81, 223-235.
https://doi.org/10.2143/REB.81.0.3292141
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15499

Maja N. John Argyropoulos's Paramythetikos to Emperor Constantine XI Dragaš Palaiologos upon the Death of his Mother Empress Helena Palaiologina. in Revue des Études Byzantines. 2023;81:223-235.
doi:10.2143/REB.81.0.3292141
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15499 .

Maja, Nikolić, "John Argyropoulos's Paramythetikos to Emperor Constantine XI Dragaš Palaiologos upon the Death of his Mother Empress Helena Palaiologina" in Revue des Études Byzantines, 81 (2023):223-235,
https://doi.org/10.2143/REB.81.0.3292141 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15499 .

TY  - JOUR
AU  - Nikolić, Maja
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14646
AB  - The rule of the Serbs in Thessaly began in 1348, when the military units of the Serbian Emperor Stefan Dušan, led by his prominent general Preljub, took over and incorporated it into the Serbian Empire. Preljub governed Thessaly until his death, in early 1356. After the short reign of Despot Nikephoros II Orsini (1356–1359), Thessaly was conquered by Dušan’s half-brother Symeon Uroš Palaiologos (1359–c.1371), who proclaimed himself emperor. He was succeeded by his elder son, John Doukas Uroš Palaiologos, who ruled for a very short time (c.1371/2–c.1373), before retiring to Meteora as monk Joasaph, where he lived until his death in 1423, essentially becoming the second ktetor of Meteora. The rule of John Uroš was followed by that of Kaisar (Caesar) Alexios Angelos Philanthropenos, which marked the end of Thessaly’s Serbian period, lasting less than three decades.
AB  - Μετά την κατάκτηση μεγάλου τμήματος της Βυζαντινής Αυτοκρατορίας (1343‒1345), δηλαδή ολόκληρης σχεδόν της Μακεδονίας και Αλβανίας, ο Σέρβος κράλης Στέφανος Ντούσαν ανακήρυξε τον εαυτό του Αυτοκράτορα (τέλη του 1345) και εν συνεχεία, στις 16 Απριλίου του έτους 1346, έλαβε το στέμμ α. Μετά ταύτα, τα στρατεύματά του κατέλαβαν την Ήπειρο (1347) και λίγο αργότερα την Θεσσαλία (1348).
PB  - Μετέωρα : Ιερά Μητρόπολη Σταγών και Μετεώρων
PB  - Μετέωρα : Ακαδημία Θεολογικών και Ιστορικών Μελετών Αγίων Μετεώρων
T2  - Ανάλεκτα Σταγών και Μετεώρων/Analecta Stagorum et Meteororum
T1  - Thessaly under the Serbs (1348-c.1373)
T1  - Η Θεσσαλία υπό σερβική κυριαρχία (1348 ‒ c.1373)
SP  - 109
EP  - 145
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14646
ER  - 

@article{
author = "Nikolić, Maja",
year = "2022",
abstract = "The rule of the Serbs in Thessaly began in 1348, when the military units of the Serbian Emperor Stefan Dušan, led by his prominent general Preljub, took over and incorporated it into the Serbian Empire. Preljub governed Thessaly until his death, in early 1356. After the short reign of Despot Nikephoros II Orsini (1356–1359), Thessaly was conquered by Dušan’s half-brother Symeon Uroš Palaiologos (1359–c.1371), who proclaimed himself emperor. He was succeeded by his elder son, John Doukas Uroš Palaiologos, who ruled for a very short time (c.1371/2–c.1373), before retiring to Meteora as monk Joasaph, where he lived until his death in 1423, essentially becoming the second ktetor of Meteora. The rule of John Uroš was followed by that of Kaisar (Caesar) Alexios Angelos Philanthropenos, which marked the end of Thessaly’s Serbian period, lasting less than three decades., Μετά την κατάκτηση μεγάλου τμήματος της Βυζαντινής Αυτοκρατορίας (1343‒1345), δηλαδή ολόκληρης σχεδόν της Μακεδονίας και Αλβανίας, ο Σέρβος κράλης Στέφανος Ντούσαν ανακήρυξε τον εαυτό του Αυτοκράτορα (τέλη του 1345) και εν συνεχεία, στις 16 Απριλίου του έτους 1346, έλαβε το στέμμ α. Μετά ταύτα, τα στρατεύματά του κατέλαβαν την Ήπειρο (1347) και λίγο αργότερα την Θεσσαλία (1348).",
publisher = "Μετέωρα : Ιερά Μητρόπολη Σταγών και Μετεώρων, Μετέωρα : Ακαδημία Θεολογικών και Ιστορικών Μελετών Αγίων Μετεώρων",
journal = "Ανάλεκτα Σταγών και Μετεώρων/Analecta Stagorum et Meteororum",
title = "Thessaly under the Serbs (1348-c.1373), Η Θεσσαλία υπό σερβική κυριαρχία (1348 ‒ c.1373)",
pages = "109-145",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14646"
}

Nikolić, M.. (2022). Thessaly under the Serbs (1348-c.1373). in Ανάλεκτα Σταγών και Μετεώρων/Analecta Stagorum et Meteororum
Μετέωρα : Ιερά Μητρόπολη Σταγών και Μετεώρων., 1, 109-145.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14646

Nikolić M. Thessaly under the Serbs (1348-c.1373). in Ανάλεκτα Σταγών και Μετεώρων/Analecta Stagorum et Meteororum. 2022;1:109-145.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14646 .

Nikolić, Maja, "Thessaly under the Serbs (1348-c.1373)" in Ανάλεκτα Σταγών και Μετεώρων/Analecta Stagorum et Meteororum, 1 (2022):109-145,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14646 .

TY  - CHAP
AU  - Nikolić, Maja
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14252
AB  - Μικρογραφίαι of George Klontzas (c. 1540‒1608), famous Cretan panel and a miniature painter, composed between 1590 and 1592, the most important illustrated Greek manuscript of its era, present, according to the artist’s interpretation, the key historical events and personalities of the Greek history up to his own times. In narrating them, it appears that Klontzas adopted the new political-ideological concept, emerged immediately after the Fall and inspired by Gennadios Scholarios, the first patriarch of Constantinople under the Ottomans, and his intellectual circle, which called for the acceptance of a new political circumstances ‒ the disappearance of Byzantium and the rise of the Ottoman Empire.
PB  - Bucarest : Académie roumaine. Institut d'études sud-est européennes. Société roumaine d'études byzantines
PB  - Heidelberg : Herlo Verlag UG
T2  - Études byzantines et post-byzantines, n.s.
T1  - Byzantine History in Μικρογραφίαι of George Klontzas
SP  - 231
EP  - 245
VL  - 4 (11)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14252
ER  - 

@inbook{
author = "Nikolić, Maja",
year = "2022",
abstract = "Μικρογραφίαι of George Klontzas (c. 1540‒1608), famous Cretan panel and a miniature painter, composed between 1590 and 1592, the most important illustrated Greek manuscript of its era, present, according to the artist’s interpretation, the key historical events and personalities of the Greek history up to his own times. In narrating them, it appears that Klontzas adopted the new political-ideological concept, emerged immediately after the Fall and inspired by Gennadios Scholarios, the first patriarch of Constantinople under the Ottomans, and his intellectual circle, which called for the acceptance of a new political circumstances ‒ the disappearance of Byzantium and the rise of the Ottoman Empire.",
publisher = "Bucarest : Académie roumaine. Institut d'études sud-est européennes. Société roumaine d'études byzantines, Heidelberg : Herlo Verlag UG",
journal = "Études byzantines et post-byzantines, n.s.",
booktitle = "Byzantine History in Μικρογραφίαι of George Klontzas",
pages = "231-245",
volume = "4 (11)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14252"
}

Nikolić, M.. (2022). Byzantine History in Μικρογραφίαι of George Klontzas. in Études byzantines et post-byzantines, n.s.
Bucarest : Académie roumaine. Institut d'études sud-est européennes. Société roumaine d'études byzantines., 4 (11), 231-245.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14252

Nikolić M. Byzantine History in Μικρογραφίαι of George Klontzas. in Études byzantines et post-byzantines, n.s.. 2022;4 (11):231-245.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14252 .

Nikolić, Maja, "Byzantine History in Μικρογραφίαι of George Klontzas" in Études byzantines et post-byzantines, n.s., 4 (11) (2022):231-245,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14252 .

TY  - CHAP
AU  - Николић, Маја
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14659
AB  - Прва, готово спонтана мисао која се и данас многима јави при помену средњег века као мрачног, назадног и неслободног периода људске историје, у којем су, уместо разума и креативности владали догматичност хришћанства и каноничност, а тиме и безвредност сваког уметничког израза, стереотип је који нема упориште у целокупној заоставшитини коју нам је овај период људске историје предао у аманет, па тиме ни у озбиљним сазнањима која о њему данас имамо. Како то бива са стереотипима и митовима, они су, попут мита о „праву прве брачне ноћи“ феудалних господара са женама нижих слојева, о појасевима честитости које су крсташи својим супругама стављали пре одласка у свети рат или о жени која је чак постала папа, настали касније, у време ренесансе, када се и формира поменути наратив о средњем веку као мрачном добу, смештеном између славе античког Рима и периода препорода као самопројекције о сопственој величини и слави (Boureau 1998, 2001,Classen 2007).
PB  - Београд : HERAedu
T2  - Жене на тлу Србије : од праисторије до савременог доба
T1  - Између зле и мужаствене: жене на простору српских земаља у средњем веку и у освит новог века
SP  - 73
EP  - 137
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14659
ER  - 

@inbook{
author = "Николић, Маја",
year = "2021",
abstract = "Прва, готово спонтана мисао која се и данас многима јави при помену средњег века као мрачног, назадног и неслободног периода људске историје, у којем су, уместо разума и креативности владали догматичност хришћанства и каноничност, а тиме и безвредност сваког уметничког израза, стереотип је који нема упориште у целокупној заоставшитини коју нам је овај период људске историје предао у аманет, па тиме ни у озбиљним сазнањима која о њему данас имамо. Како то бива са стереотипима и митовима, они су, попут мита о „праву прве брачне ноћи“ феудалних господара са женама нижих слојева, о појасевима честитости које су крсташи својим супругама стављали пре одласка у свети рат или о жени која је чак постала папа, настали касније, у време ренесансе, када се и формира поменути наратив о средњем веку као мрачном добу, смештеном између славе античког Рима и периода препорода као самопројекције о сопственој величини и слави (Boureau 1998, 2001,Classen 2007).",
publisher = "Београд : HERAedu",
journal = "Жене на тлу Србије : од праисторије до савременог доба",
booktitle = "Између зле и мужаствене: жене на простору српских земаља у средњем веку и у освит новог века",
pages = "73-137",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14659"
}

Николић, М.. (2021). Између зле и мужаствене: жене на простору српских земаља у средњем веку и у освит новог века. in Жене на тлу Србије : од праисторије до савременог доба
Београд : HERAedu., 73-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14659

Николић М. Између зле и мужаствене: жене на простору српских земаља у средњем веку и у освит новог века. in Жене на тлу Србије : од праисторије до савременог доба. 2021;:73-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14659 .

Николић, Маја, "Између зле и мужаствене: жене на простору српских земаља у средњем веку и у освит новог века" in Жене на тлу Србије : од праисторије до савременог доба (2021):73-137,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14659 .

TY  - JOUR
AU  - Николић, Маја
AU  - Павловић, Бојана
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7135
AB  - У раду се анализира представа оснивача династије Палеолог, Михаила VIII (1259‒1282), у историјским списима насталим за време владавине последње византијске царске породице и после пада Цариграда 1453. године. С тим у вези, предмет анализе су Михаилов долазак на власт и унија цркава у Лиону 1274. године. Први владар дома Палеолог у историографији, а тиме и међу најученијим, елитним круговима престонице и Царства у ширем смислу, остао је упамћен пре свега као узурпатор престола и права свог малолетног претходника, цара Јована IV Ласкариса. Ослепљење сина Теодора II био је догађај који је имао далекосежне последице не само током владавине Михаила VIII већ и његових наследника.
AB  - The present paper tends to examine the image of the founder of the Palaiologan dynasty, Michael VIII (1259‒1282), in the historical works written during the reign of the last Byzantine dynasty and after the Fall of Constantinople in 1453. With the analysis of Michael’s coming to the throne and the union of the churches in Lyons in 1274, it looks as if the first ruler of the Palaiologoi was mostly remembered, in historiography and among the most learned, elite circles of the capital, as a usurper of the throne and rights of his minor predecessor, Emperor John IV Laskaris. The blinding of the son of Theodore II was an event that had far reaching consequences not only during the reign of Michael VIII, but also his consequent heirs
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института САНУ
T1  - Слика Михаила VIII у делима историчара епохе Палеолога
T1  - The image of Michael VIII in the historical works of the Palaiologan period
SP  - 143
EP  - 181
VL  - 54
DO  - 10.2298/ZRVI1754143N
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7135
ER  - 

@article{
author = "Николић, Маја and Павловић, Бојана",
year = "2017",
abstract = "У раду се анализира представа оснивача династије Палеолог, Михаила VIII (1259‒1282), у историјским списима насталим за време владавине последње византијске царске породице и после пада Цариграда 1453. године. С тим у вези, предмет анализе су Михаилов долазак на власт и унија цркава у Лиону 1274. године. Први владар дома Палеолог у историографији, а тиме и међу најученијим, елитним круговима престонице и Царства у ширем смислу, остао је упамћен пре свега као узурпатор престола и права свог малолетног претходника, цара Јована IV Ласкариса. Ослепљење сина Теодора II био је догађај који је имао далекосежне последице не само током владавине Михаила VIII већ и његових наследника., The present paper tends to examine the image of the founder of the Palaiologan dynasty, Michael VIII (1259‒1282), in the historical works written during the reign of the last Byzantine dynasty and after the Fall of Constantinople in 1453. With the analysis of Michael’s coming to the throne and the union of the churches in Lyons in 1274, it looks as if the first ruler of the Palaiologoi was mostly remembered, in historiography and among the most learned, elite circles of the capital, as a usurper of the throne and rights of his minor predecessor, Emperor John IV Laskaris. The blinding of the son of Theodore II was an event that had far reaching consequences not only during the reign of Michael VIII, but also his consequent heirs",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института САНУ",
title = "Слика Михаила VIII у делима историчара епохе Палеолога, The image of Michael VIII in the historical works of the Palaiologan period",
pages = "143-181",
volume = "54",
doi = "10.2298/ZRVI1754143N",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7135"
}

Николић, М.,& Павловић, Б.. (2017). Слика Михаила VIII у делима историчара епохе Палеолога. in Зборник радова Византолошког института САНУ
Београд : Византолошки институт САНУ., 54, 143-181.
https://doi.org/10.2298/ZRVI1754143N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7135

Николић М, Павловић Б. Слика Михаила VIII у делима историчара епохе Палеолога. in Зборник радова Византолошког института САНУ. 2017;54:143-181.
doi:10.2298/ZRVI1754143N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7135 .

Николић, Маја, Павловић, Бојана, "Слика Михаила VIII у делима историчара епохе Палеолога" in Зборник радова Византолошког института САНУ, 54 (2017):143-181,
https://doi.org/10.2298/ZRVI1754143N .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7135 .

TY  - JOUR
AU  - Nikolić, Maja
PY  - 2016
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/Article.aspx?id=0350-76531647119N
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6099
AB  - The focus of the paper is on the manner in which the so-called Four Historians of the Fall of the Byzantine Empire to the Ottoman Turks - Doukas, Laonikos Chalko­kondyles, George Sphrantzes and Kritoboulos of Imbros - describe the 1453 conquest of Constantinople, revealing at the same time their different political views both on this event and on the historical reality before and after it.
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - The Greatest Misfortune in the Oikoumene Byzantine Historiography on the Fall of Constantinople in 1453
SP  - 119
EP  - 133
IS  - XLVII
DO  - 10.2298/BALC1647119N
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6099
ER  - 

@article{
author = "Nikolić, Maja",
year = "2016",
abstract = "The focus of the paper is on the manner in which the so-called Four Historians of the Fall of the Byzantine Empire to the Ottoman Turks - Doukas, Laonikos Chalko­kondyles, George Sphrantzes and Kritoboulos of Imbros - describe the 1453 conquest of Constantinople, revealing at the same time their different political views both on this event and on the historical reality before and after it.",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "The Greatest Misfortune in the Oikoumene Byzantine Historiography on the Fall of Constantinople in 1453",
pages = "119-133",
number = "XLVII",
doi = "10.2298/BALC1647119N",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6099"
}

Nikolić, M.. (2016). The Greatest Misfortune in the Oikoumene Byzantine Historiography on the Fall of Constantinople in 1453. in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(XLVII), 119-133.
https://doi.org/10.2298/BALC1647119N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6099

Nikolić M. The Greatest Misfortune in the Oikoumene Byzantine Historiography on the Fall of Constantinople in 1453. in Balcanica. 2016;(XLVII):119-133.
doi:10.2298/BALC1647119N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6099 .

Nikolić, Maja, "The Greatest Misfortune in the Oikoumene Byzantine Historiography on the Fall of Constantinople in 1453" in Balcanica, no. XLVII (2016):119-133,
https://doi.org/10.2298/BALC1647119N .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6099 .

TY  - JOUR
AU  - Николић, Маја
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7206
AB  - Писмо цара Манојла II Палеолога бр. 43 упућено Димитрију Хрисолорасу, као уосталом њихова целокупна преписка, живо је сведочанство не само о блиском пријатељству ове двојице великих интелектуалаца већ и о неким друштвеним правилима и обичајима двора последњих Палеолога, те навикама византијске друштвене и интелектуалне елите прве половине XV века. Кроз парадигму племенитог коња, која је употребљена као симбол јавне функције, у овом случају месазона у служби Јована VII, цар, иако шаљивим тоном, свом пријатељу ставља до знања да му због тога није свеједно, сугеришући му д да се држи онога чему је вичнији – интелектуалног рада, јер му јавна функција не приличи.
AB  - The letter of Manuel II Palaiologos no. 43 addressed to Demetrios Chrysoloras, as their correspondence in whole, is a vivid testimony, not only on the friendship between these two great intellectuals, but also on some social rules and customs of the court of the last Palaiologan emperors and habits of the Byzantine social and intellectual elite in the first half of the XV century. Through the paradigm of noble horse, used as a symbol of public office, in this case the one of mesazon in the service of John VII, the emperor showed that he was not indifferent and suggested to his friend to give up something which doesn’t suit him and continue to occupy himself with intellectual work.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института САНУ
T1  - I hear you have a noble horse – Manuel II Palaiologos’ letter no. 43 addressed to Demetrios Chrysoloras
T1  - Чујем да имаш племенитог коња – Писмо Манојла II Палеолога Димитрију Хрисолорасу бр. 43
SP  - 789
EP  - 801
VL  - 50
IS  - 2
DO  - 10.2298/ZRVI1350789N
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7206
ER  - 

@article{
author = "Николић, Маја",
year = "2013",
abstract = "Писмо цара Манојла II Палеолога бр. 43 упућено Димитрију Хрисолорасу, као уосталом њихова целокупна преписка, живо је сведочанство не само о блиском пријатељству ове двојице великих интелектуалаца већ и о неким друштвеним правилима и обичајима двора последњих Палеолога, те навикама византијске друштвене и интелектуалне елите прве половине XV века. Кроз парадигму племенитог коња, која је употребљена као симбол јавне функције, у овом случају месазона у служби Јована VII, цар, иако шаљивим тоном, свом пријатељу ставља до знања да му због тога није свеједно, сугеришући му д да се држи онога чему је вичнији – интелектуалног рада, јер му јавна функција не приличи., The letter of Manuel II Palaiologos no. 43 addressed to Demetrios Chrysoloras, as their correspondence in whole, is a vivid testimony, not only on the friendship between these two great intellectuals, but also on some social rules and customs of the court of the last Palaiologan emperors and habits of the Byzantine social and intellectual elite in the first half of the XV century. Through the paradigm of noble horse, used as a symbol of public office, in this case the one of mesazon in the service of John VII, the emperor showed that he was not indifferent and suggested to his friend to give up something which doesn’t suit him and continue to occupy himself with intellectual work.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института САНУ",
title = "I hear you have a noble horse – Manuel II Palaiologos’ letter no. 43 addressed to Demetrios Chrysoloras, Чујем да имаш племенитог коња – Писмо Манојла II Палеолога Димитрију Хрисолорасу бр. 43",
pages = "789-801",
volume = "50",
number = "2",
doi = "10.2298/ZRVI1350789N",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7206"
}

Николић, М.. (2013). I hear you have a noble horse – Manuel II Palaiologos’ letter no. 43 addressed to Demetrios Chrysoloras. in Зборник радова Византолошког института САНУ
Београд : Византолошки институт САНУ., 50(2), 789-801.
https://doi.org/10.2298/ZRVI1350789N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7206

Николић М. I hear you have a noble horse – Manuel II Palaiologos’ letter no. 43 addressed to Demetrios Chrysoloras. in Зборник радова Византолошког института САНУ. 2013;50(2):789-801.
doi:10.2298/ZRVI1350789N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7206 .

Николић, Маја, "I hear you have a noble horse – Manuel II Palaiologos’ letter no. 43 addressed to Demetrios Chrysoloras" in Зборник радова Византолошког института САНУ, 50, no. 2 (2013):789-801,
https://doi.org/10.2298/ZRVI1350789N .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7206 .

TY  - BOOK
AU  - Николић, Маја
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11889
AB  - The four “historians of the fall” of the Byzantine Empire to Turkish rule, 
Doukas, Chalkokondyles, Sphrantzes and Critobulos from Imbros, and their works, 
are important testimonies to the events in Serbia in the period between 1402, i.e. the 
Battle of Angora, and 1439 — when Serbia fell to Ottoman rule, the first time. To 
their reports one can add the accounts from the Byzantine short chronicles and in 
respect of some of them (chronicles No. 60a, 71a and 72) P. Steiner presented the 
opinion that besides other sources, undoubtedly, they used the Serbian annals. In 
comparing the Serbian annals and the Byzantine short chronicles, S. Ćirković even 
went a step further, believing that the said short chronicles were actually a literal 
translation from the Serbian into Greek. Thus, the fact that information was not only 
conveyed from Greek, but also into Greek, in this case from Serbian literary tradition, bears great cultural and historic significance and this, too, represents a specific 
kind of source for understanding Byzantine-Serbian relations in those times.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T1  - Византијски писци о Србији (1402 - 1439) / The Byzantine Writers on Serbia (1402 - 1439)
VL  - 40
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11889
ER  - 

@book{
author = "Николић, Маја",
year = "2010",
abstract = "The four “historians of the fall” of the Byzantine Empire to Turkish rule, 
Doukas, Chalkokondyles, Sphrantzes and Critobulos from Imbros, and their works, 
are important testimonies to the events in Serbia in the period between 1402, i.e. the 
Battle of Angora, and 1439 — when Serbia fell to Ottoman rule, the first time. To 
their reports one can add the accounts from the Byzantine short chronicles and in 
respect of some of them (chronicles No. 60a, 71a and 72) P. Steiner presented the 
opinion that besides other sources, undoubtedly, they used the Serbian annals. In 
comparing the Serbian annals and the Byzantine short chronicles, S. Ćirković even 
went a step further, believing that the said short chronicles were actually a literal 
translation from the Serbian into Greek. Thus, the fact that information was not only 
conveyed from Greek, but also into Greek, in this case from Serbian literary tradition, bears great cultural and historic significance and this, too, represents a specific 
kind of source for understanding Byzantine-Serbian relations in those times.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
title = "Византијски писци о Србији (1402 - 1439) / The Byzantine Writers on Serbia (1402 - 1439)",
volume = "40",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11889"
}

Николић, М.. (2010). Византијски писци о Србији (1402 - 1439) / The Byzantine Writers on Serbia (1402 - 1439). 
Београд : Византолошки институт САНУ., 40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11889

Николић М. Византијски писци о Србији (1402 - 1439) / The Byzantine Writers on Serbia (1402 - 1439). 2010;40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11889 .

Николић, Маја, "Византијски писци о Србији (1402 - 1439) / The Byzantine Writers on Serbia (1402 - 1439)", 40 (2010),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11889 .

TY  - JOUR
AU  - Nikolić, Maja
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7127
AB  - The historical work by Georgios Sphrantzes, his Memoirs, illustrates, through information on his life and career, the way in which a person could enter the higher social circles in XV century Byzantium. Usually, these persons were referred to in sources as ‘archons’ and some of them as the emperor’s ‘oikeioi’, which involved a specific kind of personal and close relationship with the ruler and, in this case, a dynasty. Furthermore, Sphrantzes’ work provides data on some late Byzantine phenomena, for instance, not only the imperial ‘oikos’, but those of the emperor’s brothers as well, and indicates the existence of the same hierarchy in the ‘ospitia’ of the despotai.
AB  - Istorijsko delo Georgija Sfrancisa, njegovi Memoari, ilustruje, kroz informacije o njegovom životu i karijeri, kao model, način na koji je neka ličnost mogla da postane deo najviših društvenih krugova u Vizantiji XV veka. Ove ličnosti izvori najčešće pominju kao ’arhonte’, a neke od njih kao careve ’oikeioi’, što je termin koji je označavao specifičnu vrstu lične i bliske veze sa vladarom i, u ovom slučaju , dinastijom. Štaviše, Sfrancisov spis pruža podatke o nekim poznovizantijskim fenomenima, kao što su ne samo ’oikos’ cara, već i careve braće takođe, što svedoči o postojanju iste hijerarhije i u ’kućama’ tadašnjih despota, u to vreme isključivo članova dinastije Paleologa.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института САНУ
T1  - Georgios Sphrantzes or how to become an archon in Byzantium in the XV century
T1  - Георгије Сфранцис или како постати архонт у Византији XV века
SP  - 277
EP  - 289
VL  - 47
DO  - 10.2298/ZRVI1047277N
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7127
ER  - 

@article{
author = "Nikolić, Maja",
year = "2010",
abstract = "The historical work by Georgios Sphrantzes, his Memoirs, illustrates, through information on his life and career, the way in which a person could enter the higher social circles in XV century Byzantium. Usually, these persons were referred to in sources as ‘archons’ and some of them as the emperor’s ‘oikeioi’, which involved a specific kind of personal and close relationship with the ruler and, in this case, a dynasty. Furthermore, Sphrantzes’ work provides data on some late Byzantine phenomena, for instance, not only the imperial ‘oikos’, but those of the emperor’s brothers as well, and indicates the existence of the same hierarchy in the ‘ospitia’ of the despotai., Istorijsko delo Georgija Sfrancisa, njegovi Memoari, ilustruje, kroz informacije o njegovom životu i karijeri, kao model, način na koji je neka ličnost mogla da postane deo najviših društvenih krugova u Vizantiji XV veka. Ove ličnosti izvori najčešće pominju kao ’arhonte’, a neke od njih kao careve ’oikeioi’, što je termin koji je označavao specifičnu vrstu lične i bliske veze sa vladarom i, u ovom slučaju , dinastijom. Štaviše, Sfrancisov spis pruža podatke o nekim poznovizantijskim fenomenima, kao što su ne samo ’oikos’ cara, već i careve braće takođe, što svedoči o postojanju iste hijerarhije i u ’kućama’ tadašnjih despota, u to vreme isključivo članova dinastije Paleologa.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института САНУ",
title = "Georgios Sphrantzes or how to become an archon in Byzantium in the XV century, Георгије Сфранцис или како постати архонт у Византији XV века",
pages = "277-289",
volume = "47",
doi = "10.2298/ZRVI1047277N",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7127"
}

Nikolić, M.. (2010). Georgios Sphrantzes or how to become an archon in Byzantium in the XV century. in Зборник радова Византолошког института САНУ
Београд : Византолошки институт САНУ., 47, 277-289.
https://doi.org/10.2298/ZRVI1047277N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7127

Nikolić M. Georgios Sphrantzes or how to become an archon in Byzantium in the XV century. in Зборник радова Византолошког института САНУ. 2010;47:277-289.
doi:10.2298/ZRVI1047277N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7127 .

Nikolić, Maja, "Georgios Sphrantzes or how to become an archon in Byzantium in the XV century" in Зборник радова Византолошког института САНУ, 47 (2010):277-289,
https://doi.org/10.2298/ZRVI1047277N .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7127 .

TY  - JOUR
AU  - Николић, Маја
AU  - Радић, Радивој
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15062
AB  - Ефрем из Еноса, писац римоване хронике која обухвата период од I века до 1261. године, доноси три вести о српској историји XIII столећа. Прва се тиче брака Евдокије Анђео и Стефана Немањића. Друга, умногоме загонетна, казује о томе да је епирски владар Теодор I Анђео у првим годинама своје владавине освојио и део српских земаља, што не потврђује савремени историчар Георгије Акрополит. И, најзад, трећа Ефремова вест говори о познатом српском упаду у околину Кичева и Прилепа 1257. године.
AB  - Ephraim from Ainos wrote a chronicle (Χρονική 'Ιστορία), in the twelve-syllable verse, which covered the history of the Old and New Rome from the 1st century A.D. to 1261, i.e. the period covering twelve centuries. While writing this chronicle, he predominantly relied on the world chronicle by John Zonaras and the historical works by Niketas Choniates and George Akropolites. In regard to Serbian 13th century history, it should be pointed out that Ephraim mentioned three pieces of information. Chronologically speaking, the two of them, the first and the third, are well known from other sources as well. The first one was the information that Eudokia, daughter of the Byzantine emperor Alexios III Angelos, had been married to Stefan, son of Nemanja, and the third one was about the well-known and well documented event, the Serbian invasion into the European territories of the Empire of Nicaea, in the vicinity of towns Kičevo and Prilep, in 1257. The second news in order, and controversial to certain degree, spoke about the alleged occupation of the part of Serbian territories by the ruler of Epiros Theodore I Angelos during the first years of his rule. The contemporary historian George Akropolites, who was much closer to these events, did not list the Serbian territories among those conquered by the ruler of Epiros.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - Подаци Ефрема из Еноса о српској историји XIII века
T1  - The Data on Serbian history of the XIII century in the Chronicle of Ephraim of Ainos
SP  - 231
EP  - 238
VL  - 46
DO  - 10.2298/ZRVI0946231N
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15062
ER  - 

@article{
author = "Николић, Маја and Радић, Радивој",
year = "2009",
abstract = "Ефрем из Еноса, писац римоване хронике која обухвата период од I века до 1261. године, доноси три вести о српској историји XIII столећа. Прва се тиче брака Евдокије Анђео и Стефана Немањића. Друга, умногоме загонетна, казује о томе да је епирски владар Теодор I Анђео у првим годинама своје владавине освојио и део српских земаља, што не потврђује савремени историчар Георгије Акрополит. И, најзад, трећа Ефремова вест говори о познатом српском упаду у околину Кичева и Прилепа 1257. године., Ephraim from Ainos wrote a chronicle (Χρονική 'Ιστορία), in the twelve-syllable verse, which covered the history of the Old and New Rome from the 1st century A.D. to 1261, i.e. the period covering twelve centuries. While writing this chronicle, he predominantly relied on the world chronicle by John Zonaras and the historical works by Niketas Choniates and George Akropolites. In regard to Serbian 13th century history, it should be pointed out that Ephraim mentioned three pieces of information. Chronologically speaking, the two of them, the first and the third, are well known from other sources as well. The first one was the information that Eudokia, daughter of the Byzantine emperor Alexios III Angelos, had been married to Stefan, son of Nemanja, and the third one was about the well-known and well documented event, the Serbian invasion into the European territories of the Empire of Nicaea, in the vicinity of towns Kičevo and Prilep, in 1257. The second news in order, and controversial to certain degree, spoke about the alleged occupation of the part of Serbian territories by the ruler of Epiros Theodore I Angelos during the first years of his rule. The contemporary historian George Akropolites, who was much closer to these events, did not list the Serbian territories among those conquered by the ruler of Epiros.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "Подаци Ефрема из Еноса о српској историји XIII века, The Data on Serbian history of the XIII century in the Chronicle of Ephraim of Ainos",
pages = "231-238",
volume = "46",
doi = "10.2298/ZRVI0946231N",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15062"
}

Николић, М.,& Радић, Р.. (2009). Подаци Ефрема из Еноса о српској историји XIII века. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 46, 231-238.
https://doi.org/10.2298/ZRVI0946231N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15062

Николић М, Радић Р. Подаци Ефрема из Еноса о српској историји XIII века. in Зборник радова Византолошког института. 2009;46:231-238.
doi:10.2298/ZRVI0946231N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15062 .

Николић, Маја, Радић, Радивој, "Подаци Ефрема из Еноса о српској историји XIII века" in Зборник радова Византолошког института, 46 (2009):231-238,
https://doi.org/10.2298/ZRVI0946231N .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15062 .

TY  - JOUR
AU  - Nikolić, Maja
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15067
AB  - The four Byzantine historians of 'the Fall' of the Byzantine Empire, Doucas Chalcocondyles, Sphrantzes and Critobulos, as well as the Byzantine short chronicles, bring many news concerning Serbian history of the first half of the XV century. Although almost all of them refer to the Serbian political history of the period, they also imply that Serbia was a state, having its own territory, ethnicity, government, diplomacy, army and economic resources.
AB  - Из вести византијских извора последњег столећа постојања Царства Ромеја, Дуке, Халкокондила, Сфранциса, Критовула са Имброса, као и византијских кратких хроника, који приповедају о кључним војним и политичким догађајима на самом крају не само српске, већ и средњовековне историје читавог Балканског полуострва, стиче се утисак да су савременици Србију посматрали као државу. Њихове вести, најпре, сведоче да је Србија имала своју територију. Њену источну границу представљао је простор где су се, раздвојени Трајановом капијом, додиривали Стара планина и Родопи. Северну границу означавале су реке Дунав и Сава. Јужна српска граница се после 1389. године са Косова постепено померала ка северу, док западну српску границу византијски писци уопште не помињу. Нису знали, или пак то нису сматрали значајним да би забележили, да се Зета налазила у склопу српске државе од 1421. године. Другим речима, српска држава је обухватала простор који би се, најгрубље, могао дефинисати као Моравска Србија.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - The Byzantine Historiography on the State of Serbian Despots
T1  - Византијска историографија о држави српских деспота
SP  - 279
EP  - 288
VL  - 45
DO  - 10.2298/ZRVI0845279N
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15067
ER  - 

@article{
author = "Nikolić, Maja",
year = "2008",
abstract = "The four Byzantine historians of 'the Fall' of the Byzantine Empire, Doucas Chalcocondyles, Sphrantzes and Critobulos, as well as the Byzantine short chronicles, bring many news concerning Serbian history of the first half of the XV century. Although almost all of them refer to the Serbian political history of the period, they also imply that Serbia was a state, having its own territory, ethnicity, government, diplomacy, army and economic resources., Из вести византијских извора последњег столећа постојања Царства Ромеја, Дуке, Халкокондила, Сфранциса, Критовула са Имброса, као и византијских кратких хроника, који приповедају о кључним војним и политичким догађајима на самом крају не само српске, већ и средњовековне историје читавог Балканског полуострва, стиче се утисак да су савременици Србију посматрали као државу. Њихове вести, најпре, сведоче да је Србија имала своју територију. Њену источну границу представљао је простор где су се, раздвојени Трајановом капијом, додиривали Стара планина и Родопи. Северну границу означавале су реке Дунав и Сава. Јужна српска граница се после 1389. године са Косова постепено померала ка северу, док западну српску границу византијски писци уопште не помињу. Нису знали, или пак то нису сматрали значајним да би забележили, да се Зета налазила у склопу српске државе од 1421. године. Другим речима, српска држава је обухватала простор који би се, најгрубље, могао дефинисати као Моравска Србија.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "The Byzantine Historiography on the State of Serbian Despots, Византијска историографија о држави српских деспота",
pages = "279-288",
volume = "45",
doi = "10.2298/ZRVI0845279N",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15067"
}

Nikolić, M.. (2008). The Byzantine Historiography on the State of Serbian Despots. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 45, 279-288.
https://doi.org/10.2298/ZRVI0845279N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15067

Nikolić M. The Byzantine Historiography on the State of Serbian Despots. in Зборник радова Византолошког института. 2008;45:279-288.
doi:10.2298/ZRVI0845279N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15067 .

Nikolić, Maja, "The Byzantine Historiography on the State of Serbian Despots" in Зборник радова Византолошког института, 45 (2008):279-288,
https://doi.org/10.2298/ZRVI0845279N .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15067 .

TY  - JOUR
AU  - Николић, Маја
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15063
AB  - Византијску кратку хронику, назначену као Marc. Gr. 595, чији се рукопис чува у библиотеци Марћана, издао је 1981. године Е. Миони. Она је вишеструко занимљива. Најпре, највећи број њених вести забележили су преписивачи који су били савременици догађаја о којима оне сведоче, а многе њене вести, опет, не помињу остале кратке хронике. Неке од вести, пак, које се тичу српске средњовековне историје, не помињу не само друге кратке хронике, већ, колико је познато, ниједан савремени извор. Стога су до сада биле непознате српској историографији.
AB  - The Byzantine short chronicle, Marc. Gr. 595, was edited by E. Mioni in 1981, and it wasn't, thus, incorporated in P. Schreiner's critical edition of Byzantine short chronicles. Its news were, therefore, only partially used in several modern works (such are Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit, 9. faszikel, Wien 1989 and Р. Радић, Време Јована V Палеолога (1332-1391), Београд 1993). But those ones, dedicated to the Serbian medieval history, stayed fully unknown in the modern Serbian historiography. One of them, eventually, as far as it is known, is not mentioned in any other contemporary source, but this particular chronicle.
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
T2  - Црквене студије
T1  - Вести једне византијске кратке хронике (Marc. Gr. 595) о српској средњовековној историји
T1  - The news of the Byzantine short chronicle (Marc. Gr. 595) on Serbian medieval History
SP  - 297
EP  - 303
VL  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15063
ER  - 

@article{
author = "Николић, Маја",
year = "2008",
abstract = "Византијску кратку хронику, назначену као Marc. Gr. 595, чији се рукопис чува у библиотеци Марћана, издао је 1981. године Е. Миони. Она је вишеструко занимљива. Најпре, највећи број њених вести забележили су преписивачи који су били савременици догађаја о којима оне сведоче, а многе њене вести, опет, не помињу остале кратке хронике. Неке од вести, пак, које се тичу српске средњовековне историје, не помињу не само друге кратке хронике, већ, колико је познато, ниједан савремени извор. Стога су до сада биле непознате српској историографији., The Byzantine short chronicle, Marc. Gr. 595, was edited by E. Mioni in 1981, and it wasn't, thus, incorporated in P. Schreiner's critical edition of Byzantine short chronicles. Its news were, therefore, only partially used in several modern works (such are Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit, 9. faszikel, Wien 1989 and Р. Радић, Време Јована V Палеолога (1332-1391), Београд 1993). But those ones, dedicated to the Serbian medieval history, stayed fully unknown in the modern Serbian historiography. One of them, eventually, as far as it is known, is not mentioned in any other contemporary source, but this particular chronicle.",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Црквене студије",
title = "Вести једне византијске кратке хронике (Marc. Gr. 595) о српској средњовековној историји, The news of the Byzantine short chronicle (Marc. Gr. 595) on Serbian medieval History",
pages = "297-303",
volume = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15063"
}

Николић, М.. (2008). Вести једне византијске кратке хронике (Marc. Gr. 595) о српској средњовековној историји. in Црквене студије
Ниш : Центар за црквене студије., 5, 297-303.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15063

Николић М. Вести једне византијске кратке хронике (Marc. Gr. 595) о српској средњовековној историји. in Црквене студије. 2008;5:297-303.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15063 .

Николић, Маја, "Вести једне византијске кратке хронике (Marc. Gr. 595) о српској средњовековној историји" in Црквене студије, 5 (2008):297-303,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15063 .

TY  - CHAP
AU  - Николић, Маја
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15066
AB  - У немирним временима која су после битке код Ангоре 1402. године настала у османској држави, Србија деспота Стефана Лазаревића била је незаобилазан политички и војни чинилац на Балканском полуострву. Гласовити српски војни одреди активно су учествовали у грађанским ратовима османских принчева, најпре између Сулејмана и Мусе, а потом и између Мусе и Мехмеда. Принц Муса је, уз подршку деспота Стефана Лазаревића, надвладао Сулејмана и тако освојио власт у Румелији. Његова неспремност да српском владару преда извесне територије, као, чини се, унапред обећану награду за пружену помоћ, сврстала је деспота Стефана Лазаревића у редове његових непријатеља, предвођених принцом Мехмедом. Већ од краја 1411. године је српски владар, додатно мотивисан Мусиним пустошењем Србије, предузимао различите акције у циљу Мусиног уклањања са власти. Његови одреди најпре су покушали да освоје део Мусиних територија. Како то није уродило плодом, деспот Стефан Лазаревић је током 1412. године војно помагао и поједине турске војводе незадовољне Мусином владавином. Штавише, чини се да је имао и план да на турски престо доведе и сопственог кандидата, слепог Мурата, сина Сауџи челебије, најстаријег сина Мурата I. Коначно, српски војни одреди били су снага која је недостајала Мехмеду да надвлада брата. Уз учешће српске војске у бици на Чамурлуу, јула 1413. године, Мехмед је поразио Мусу и тако поново објединио све османске територије под својом влашћу. Он није начинио исту грешку као и његов брат пре њега, па је деспота Стефана Лазаревића наградио за пружену помоћ, предавши му град Копријан, предео звани Знепоље (око Трна) и још неке територије. Тиме је започео један миран и просперитетан, али на жалост и краткотрајан период у историји државе српских деспота.
PB  - Крушевац : Историјски архив
PB  - Београд : Филозофски факултет у Београду одељење за историју
T2  - Моравска Србија - историја, књижевност, уметност
T1  - Деспот Стефан Лазаревић и турске међусобице 1411-1413. године
T1  - Despotes Stefan Lazarević and the Ottoman civil war 1411-1413
SP  - 159
EP  - 170
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15066
ER  - 

@inbook{
author = "Николић, Маја",
year = "2007",
abstract = "У немирним временима која су после битке код Ангоре 1402. године настала у османској држави, Србија деспота Стефана Лазаревића била је незаобилазан политички и војни чинилац на Балканском полуострву. Гласовити српски војни одреди активно су учествовали у грађанским ратовима османских принчева, најпре између Сулејмана и Мусе, а потом и између Мусе и Мехмеда. Принц Муса је, уз подршку деспота Стефана Лазаревића, надвладао Сулејмана и тако освојио власт у Румелији. Његова неспремност да српском владару преда извесне територије, као, чини се, унапред обећану награду за пружену помоћ, сврстала је деспота Стефана Лазаревића у редове његових непријатеља, предвођених принцом Мехмедом. Већ од краја 1411. године је српски владар, додатно мотивисан Мусиним пустошењем Србије, предузимао различите акције у циљу Мусиног уклањања са власти. Његови одреди најпре су покушали да освоје део Мусиних територија. Како то није уродило плодом, деспот Стефан Лазаревић је током 1412. године војно помагао и поједине турске војводе незадовољне Мусином владавином. Штавише, чини се да је имао и план да на турски престо доведе и сопственог кандидата, слепог Мурата, сина Сауџи челебије, најстаријег сина Мурата I. Коначно, српски војни одреди били су снага која је недостајала Мехмеду да надвлада брата. Уз учешће српске војске у бици на Чамурлуу, јула 1413. године, Мехмед је поразио Мусу и тако поново објединио све османске територије под својом влашћу. Он није начинио исту грешку као и његов брат пре њега, па је деспота Стефана Лазаревића наградио за пружену помоћ, предавши му град Копријан, предео звани Знепоље (око Трна) и још неке територије. Тиме је започео један миран и просперитетан, али на жалост и краткотрајан период у историји државе српских деспота.",
publisher = "Крушевац : Историјски архив, Београд : Филозофски факултет у Београду одељење за историју",
journal = "Моравска Србија - историја, књижевност, уметност",
booktitle = "Деспот Стефан Лазаревић и турске међусобице 1411-1413. године, Despotes Stefan Lazarević and the Ottoman civil war 1411-1413",
pages = "159-170",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15066"
}

Николић, М.. (2007). Деспот Стефан Лазаревић и турске међусобице 1411-1413. године. in Моравска Србија - историја, књижевност, уметност
Крушевац : Историјски архив., 159-170.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15066

Николић М. Деспот Стефан Лазаревић и турске међусобице 1411-1413. године. in Моравска Србија - историја, књижевност, уметност. 2007;:159-170.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15066 .

Николић, Маја, "Деспот Стефан Лазаревић и турске међусобице 1411-1413. године" in Моравска Србија - историја, књижевност, уметност (2007):159-170,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15066 .

TY  - JOUR
AU  - Николић, Маја
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15065
AB  - Приповедајући о збивањима која су у другој половини XIV и првој половини XV века задесила умируће Царство Ромеја, византијски историчар Дука пише и о Србији тога доба, на знатно другачији начин него што је то било својствено његовим старијим ученим сународницима. Србија, каква је описана у његовом делу, више није варварска творевина — она је јасно заокружена државна целина, веома богата, а њом владају деспоти чија је титула недвосмислено укључује у хришћанску заједницу народа, додељујући јој, посебно са становишта супротстављања турском надирању, високо и важно место.
AB  - While the first two chapters of Doucas's historical work present a meagre outline of world history — a sketch which becomes a little more detailed from 1261 on, when the narration reaches the history of the Turks and their conquests in Asia Minor — the third chapter deals with the well-known battle of Kosovo, which took place in 1389. From that point on, the Byzantine historian gives much important information on Serbia, as well as on the Ottoman advances in the Balkans, and thus embarks upon his central theme — the rise of the Turks and the decline of Byzantium. Doucas considers the battle of Kosovo a key event in the subjugation of the Balkan peoples by the Turks, and he shows that after the battle of Kosovo the Serbs were the first to suffer that fate.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - Српска држава у делу византијског историчара Дуке
T1  - Serbian State in the work of Byzantine Historian Doucas
SP  - 481
EP  - 491
VL  - 44
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15065
ER  - 

@article{
author = "Николић, Маја",
year = "2007",
abstract = "Приповедајући о збивањима која су у другој половини XIV и првој половини XV века задесила умируће Царство Ромеја, византијски историчар Дука пише и о Србији тога доба, на знатно другачији начин него што је то било својствено његовим старијим ученим сународницима. Србија, каква је описана у његовом делу, више није варварска творевина — она је јасно заокружена државна целина, веома богата, а њом владају деспоти чија је титула недвосмислено укључује у хришћанску заједницу народа, додељујући јој, посебно са становишта супротстављања турском надирању, високо и важно место., While the first two chapters of Doucas's historical work present a meagre outline of world history — a sketch which becomes a little more detailed from 1261 on, when the narration reaches the history of the Turks and their conquests in Asia Minor — the third chapter deals with the well-known battle of Kosovo, which took place in 1389. From that point on, the Byzantine historian gives much important information on Serbia, as well as on the Ottoman advances in the Balkans, and thus embarks upon his central theme — the rise of the Turks and the decline of Byzantium. Doucas considers the battle of Kosovo a key event in the subjugation of the Balkan peoples by the Turks, and he shows that after the battle of Kosovo the Serbs were the first to suffer that fate.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "Српска држава у делу византијског историчара Дуке, Serbian State in the work of Byzantine Historian Doucas",
pages = "481-491",
volume = "44",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15065"
}

Николић, М.. (2007). Српска држава у делу византијског историчара Дуке. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 44(2), 481-491.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15065

Николић М. Српска држава у делу византијског историчара Дуке. in Зборник радова Византолошког института. 2007;44(2):481-491.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15065 .

Николић, Маја, "Српска држава у делу византијског историчара Дуке" in Зборник радова Византолошког института, 44, no. 2 (2007):481-491,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15065 .

TY  - JOUR
AU  - Николић, Маја
PY  - 2006
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15064
AB  - Рад је посвећен вестима Chronicon Maius, компилације коју је, на основу различитих извора, саставио монемвасијски митрополит Макарије Мелисин у XVI веку. Поменуте вести односе се на српске земље и оне се не налазе у аутентичном тексту чији је аутор Георгије Сфранцис. Рад представља покушај да се утврде извори из којих је Псеудо-Сфранцис преузео ове вести о српским земљама и унео их у своју Хронику.
AB  - The Memoirs of George Sphrantzes are preserved in two versions. One of them is the authentic text by Sphrantzes, Chronicon Minus, a memoir of a pronounced chronographic nature, describing the events between 1413 and 1477 which the author recorded as an active participant and a contemporary. The other version is Chronicon Maius, also called Pseudo-Sphrantzes, a compilation composed between 1573 and 1575 by a famous forger, the Metropolitan of Monembasia Macarius Melissenus. Being a collage from different sources, his work contains some data on the Serbian lands which exceed the chronological limits of Chronicon Minus, i.e. of the data given by Sphrantzes himself. The structure of this chronicle—parallel stories on Byzantine emperors and Turkish rulers—resembles the so-called Venetian-Byzantine short chronicle Nr. 50B, written between 1474 and 1574. Chronicon Maius gives the year 6865 (=1356/7) as the year of the conquest of Gallipoli by Murat I. The same date is given in five out of seven manuscripts of the short chronicle Nr. 53. Finally, Ecthesis Chronica, a work by an anonymous author of the 16th century, is, apart from Macarius Melissenus, the only source written in Greek that explicitly mentions the name of the daughter of the Despot Đurađ Branković, Mara, who was sent to the harem of the Sultan Murat II in 1435. Many of the reports on the Serbian lands given by Melissenus are in actual fact short and imprecise paraphrases of the data given by Laonicus Chalcocondyles in his historical work. In the first place this holds true for the reports on the meeting in Serres, the reign of Beyazid I, the civil war among Beyazid's sons and the reign of Murat II. Finally, Chronicon Maius partly overlaps with the data from Chronicle of the Turkish Sultans, an anonymous work composed in the first quarter of the 17th century. E. A. Zachariadou has proven the dependence of this source from the text of the second edition of Francesco Sansovino's Gl' Annali Turcheschi published in Venice in 1573. These three sources, Pseudo-Sphrantzes Chronicle of the Turkish Sultans and Annals of Francesco Sansovino, are clearly interdependent. Chronicle of the Turkish Sultans doubtlessly draws from Sansovino's annals, whereas the precise relationship between Pseudo-Sphrantzes and Sansovino is still to be explored.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - Псеудо-Сфранцис о српским земљама
T1  - Pseudo-Sphrantzes on Serbian Lands
SP  - 127
EP  - 139
VL  - 43
DO  - 10.2298/ZRVI0643127N
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15064
ER  - 

@article{
author = "Николић, Маја",
year = "2006",
abstract = "Рад је посвећен вестима Chronicon Maius, компилације коју је, на основу различитих извора, саставио монемвасијски митрополит Макарије Мелисин у XVI веку. Поменуте вести односе се на српске земље и оне се не налазе у аутентичном тексту чији је аутор Георгије Сфранцис. Рад представља покушај да се утврде извори из којих је Псеудо-Сфранцис преузео ове вести о српским земљама и унео их у своју Хронику., The Memoirs of George Sphrantzes are preserved in two versions. One of them is the authentic text by Sphrantzes, Chronicon Minus, a memoir of a pronounced chronographic nature, describing the events between 1413 and 1477 which the author recorded as an active participant and a contemporary. The other version is Chronicon Maius, also called Pseudo-Sphrantzes, a compilation composed between 1573 and 1575 by a famous forger, the Metropolitan of Monembasia Macarius Melissenus. Being a collage from different sources, his work contains some data on the Serbian lands which exceed the chronological limits of Chronicon Minus, i.e. of the data given by Sphrantzes himself. The structure of this chronicle—parallel stories on Byzantine emperors and Turkish rulers—resembles the so-called Venetian-Byzantine short chronicle Nr. 50B, written between 1474 and 1574. Chronicon Maius gives the year 6865 (=1356/7) as the year of the conquest of Gallipoli by Murat I. The same date is given in five out of seven manuscripts of the short chronicle Nr. 53. Finally, Ecthesis Chronica, a work by an anonymous author of the 16th century, is, apart from Macarius Melissenus, the only source written in Greek that explicitly mentions the name of the daughter of the Despot Đurađ Branković, Mara, who was sent to the harem of the Sultan Murat II in 1435. Many of the reports on the Serbian lands given by Melissenus are in actual fact short and imprecise paraphrases of the data given by Laonicus Chalcocondyles in his historical work. In the first place this holds true for the reports on the meeting in Serres, the reign of Beyazid I, the civil war among Beyazid's sons and the reign of Murat II. Finally, Chronicon Maius partly overlaps with the data from Chronicle of the Turkish Sultans, an anonymous work composed in the first quarter of the 17th century. E. A. Zachariadou has proven the dependence of this source from the text of the second edition of Francesco Sansovino's Gl' Annali Turcheschi published in Venice in 1573. These three sources, Pseudo-Sphrantzes Chronicle of the Turkish Sultans and Annals of Francesco Sansovino, are clearly interdependent. Chronicle of the Turkish Sultans doubtlessly draws from Sansovino's annals, whereas the precise relationship between Pseudo-Sphrantzes and Sansovino is still to be explored.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "Псеудо-Сфранцис о српским земљама, Pseudo-Sphrantzes on Serbian Lands",
pages = "127-139",
volume = "43",
doi = "10.2298/ZRVI0643127N",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15064"
}

Николић, М.. (2006). Псеудо-Сфранцис о српским земљама. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 43, 127-139.
https://doi.org/10.2298/ZRVI0643127N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15064

Николић М. Псеудо-Сфранцис о српским земљама. in Зборник радова Византолошког института. 2006;43:127-139.
doi:10.2298/ZRVI0643127N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15064 .

Николић, Маја, "Псеудо-Сфранцис о српским земљама" in Зборник радова Византолошког института, 43 (2006):127-139,
https://doi.org/10.2298/ZRVI0643127N .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15064 .