TY  - JOUR
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16335
AB  - Свеће, иконе и бројанице спадају међу реквизите који се најчешће користе у свакодневним религијским праксама верника Српске православне цркве. У раду истражујемо место и значај који ови реквизити имају у индивидуалном свакодневном животу црквених верника. Основ истраживања представљају разговори са појединим члановима црквених заједница СПЦ, који су вођени у оквиру пројекта „Црквено-религијске праксе православних верника у Србији: антрополошко истраживање”, у периоду 2021–2023.
AB  - Icons, candles and rosary beads are among the items most commonly used in everyday religious practices of Serbian Orthodox Church believers. This paper investigates the place and importance of these items in individual lives of church believers. The research is based on interviews with individual members of church communities of SOC, conducted as a part of the Church- religious practices of Orthodox believers in Serbia: anthropological research project, in the period of 2021 to 2023.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Mатице српске за друштвене науке
T1  - Употреба икона, свећа и бројаница у свакодневном животу:  наративи црквених верника српске православне цркве
T1  - Usage of icons, candles and rosary beads in everyday life: narratives of church believers of Serbian Orthodox Church
SP  - 607
EP  - 626
VL  - 188
IS  - 4
DO  - 10.2298/ZMSDN2388607S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16335
ER  - 

@article{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2023",
abstract = "Свеће, иконе и бројанице спадају међу реквизите који се најчешће користе у свакодневним религијским праксама верника Српске православне цркве. У раду истражујемо место и значај који ови реквизити имају у индивидуалном свакодневном животу црквених верника. Основ истраживања представљају разговори са појединим члановима црквених заједница СПЦ, који су вођени у оквиру пројекта „Црквено-религијске праксе православних верника у Србији: антрополошко истраживање”, у периоду 2021–2023., Icons, candles and rosary beads are among the items most commonly used in everyday religious practices of Serbian Orthodox Church believers. This paper investigates the place and importance of these items in individual lives of church believers. The research is based on interviews with individual members of church communities of SOC, conducted as a part of the Church- religious practices of Orthodox believers in Serbia: anthropological research project, in the period of 2021 to 2023.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Mатице српске за друштвене науке",
title = "Употреба икона, свећа и бројаница у свакодневном животу:  наративи црквених верника српске православне цркве, Usage of icons, candles and rosary beads in everyday life: narratives of church believers of Serbian Orthodox Church",
pages = "607-626",
volume = "188",
number = "4",
doi = "10.2298/ZMSDN2388607S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16335"
}

Стефановић-Бановић, М.. (2023). Употреба икона, свећа и бројаница у свакодневном животу:  наративи црквених верника српске православне цркве. in Зборник Mатице српске за друштвене науке
Нови Сад : Матица српска., 188(4), 607-626.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2388607S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16335

Стефановић-Бановић М. Употреба икона, свећа и бројаница у свакодневном животу:  наративи црквених верника српске православне цркве. in Зборник Mатице српске за друштвене науке. 2023;188(4):607-626.
doi:10.2298/ZMSDN2388607S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16335 .

Стефановић-Бановић, Милеса, "Употреба икона, свећа и бројаница у свакодневном животу:  наративи црквених верника српске православне цркве" in Зборник Mатице српске за друштвене науке, 188, no. 4 (2023):607-626,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2388607S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16335 .

TY  - CHAP
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2023
UR  - https://www.vandenhoeck-ruprecht-verlage.com/themen-entdecken/theologie-und-religion/religionswissenschaft/58591/through-the-iron-curtain?c=1549
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15711
AB  - Describing the relationship of the Communist authorities towards the Serbian Orthodox Church
(SOC) in Yugoslavia after the Second World War is not an easy task. Due to the large time-frame of
such an extensive topic, the comprehensive study could not be written, therefore different
researchers approached the subject in fragments and in the domain of their own competence. Many
historians, sociologists, cultural historians and priests have dealt with this subject. 2 The general
feature of literature relating to Yugoslav communism is that often ‘this study was burdened by
ideology and politics, especially when it comes to works created in the period of socialist
Yugoslavia’. 3 A revolutionary subject created an ideal image of itself in the public and avoided
politically sensitive topics, and particularly important aspects in the construction of this image were
the issues related to the national liberation struggle and revolution. The Communist Party was
identified with the State and its history, and imposed itself as the sole interpreter of events, whereas
a researcher “only had a role there if his professional legitimacy could assist in the maintenance of
these images and myths.” 4 On the other hand, the anti-Communists in exile recounted their version
of events in their own narrow circles, recorded the experiences and memories of past events and
created their own myths, often in order to find justification for their own defeat. 5
Regarding Yugoslavia, we can note several periods of different duration in which the Communist
ideology was gradually implemented in creating the State institutions, while the elimination of
political opponents was carried out.
PB  - Göttingen, Germany: V&R Academic
PB  - Göttingen : V&R Academic
T2  - Through the Iron Curtain. The Taizé Ecumenical Experience in Eastern Europe (1960–1989)
T1  - Taizé and Serbia
SP  - 301
EP  - 315
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15711
ER  - 

@inbook{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2023",
abstract = "Describing the relationship of the Communist authorities towards the Serbian Orthodox Church
(SOC) in Yugoslavia after the Second World War is not an easy task. Due to the large time-frame of
such an extensive topic, the comprehensive study could not be written, therefore different
researchers approached the subject in fragments and in the domain of their own competence. Many
historians, sociologists, cultural historians and priests have dealt with this subject. 2 The general
feature of literature relating to Yugoslav communism is that often ‘this study was burdened by
ideology and politics, especially when it comes to works created in the period of socialist
Yugoslavia’. 3 A revolutionary subject created an ideal image of itself in the public and avoided
politically sensitive topics, and particularly important aspects in the construction of this image were
the issues related to the national liberation struggle and revolution. The Communist Party was
identified with the State and its history, and imposed itself as the sole interpreter of events, whereas
a researcher “only had a role there if his professional legitimacy could assist in the maintenance of
these images and myths.” 4 On the other hand, the anti-Communists in exile recounted their version
of events in their own narrow circles, recorded the experiences and memories of past events and
created their own myths, often in order to find justification for their own defeat. 5
Regarding Yugoslavia, we can note several periods of different duration in which the Communist
ideology was gradually implemented in creating the State institutions, while the elimination of
political opponents was carried out.",
publisher = "Göttingen, Germany: V&R Academic, Göttingen : V&R Academic",
journal = "Through the Iron Curtain. The Taizé Ecumenical Experience in Eastern Europe (1960–1989)",
booktitle = "Taizé and Serbia",
pages = "301-315",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15711"
}

Стефановић-Бановић, М.. (2023). Taizé and Serbia. in Through the Iron Curtain. The Taizé Ecumenical Experience in Eastern Europe (1960–1989)
Göttingen, Germany: V&R Academic., 301-315.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15711

Стефановић-Бановић М. Taizé and Serbia. in Through the Iron Curtain. The Taizé Ecumenical Experience in Eastern Europe (1960–1989). 2023;:301-315.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15711 .

Стефановић-Бановић, Милеса, "Taizé and Serbia" in Through the Iron Curtain. The Taizé Ecumenical Experience in Eastern Europe (1960–1989) (2023):301-315,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15711 .

TY  - CHAP
AU  - Brother Luc of Taizé
AU  - Zubić, Zrinka
AU  - Kastelic, Klemen
AU  - Stefanović-Banović, Milesa
AU  - Avramov, Theodor
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16065
AB  - After the war, Yugoslavia saw phases of implementing communist ideology and eliminating opponents. Initially, there was a period of revolutionary terror, marked by indiscriminate killings. The SOC initially had cordial meetings with Communists but became victims of repression later, especially after the split with the Soviet Union in 1948.

The regime intensified its aggression against religious communities, accusing SOC bishops of undermining the country's order. There were arrests, expulsions of priests, and restrictions on religious practices. The following period, around 1950-1953, shifted from overt repression to propaganda, focusing on mythologizing political leaders. The death of Patriarch Gavrilo in 1950 led to increased government repression against the SOC, worsening their strained relationship.
The relationship between the Serbian Orthodox Church and the WCC, along with its member churches, involved exchanges of visits, letters, news, and religious materials. Importantly, the WCC and Lutheran World Relief provided material aid to the Serbian Orthodox Church and selected Protestant communities in Yugoslavia.
PB  - Göttingen : V&R unipress
T2  - Through the Iron Curtain. The Taizé Ecumenical Experience in Eastern Europe (1960–1989)
T1  - Yugoslavia
SP  - 243
EP  - 318
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16065
ER  - 

@inbook{
author = "Brother Luc of Taizé and Zubić, Zrinka and Kastelic, Klemen and Stefanović-Banović, Milesa and Avramov, Theodor",
year = "2023",
abstract = "After the war, Yugoslavia saw phases of implementing communist ideology and eliminating opponents. Initially, there was a period of revolutionary terror, marked by indiscriminate killings. The SOC initially had cordial meetings with Communists but became victims of repression later, especially after the split with the Soviet Union in 1948.

The regime intensified its aggression against religious communities, accusing SOC bishops of undermining the country's order. There were arrests, expulsions of priests, and restrictions on religious practices. The following period, around 1950-1953, shifted from overt repression to propaganda, focusing on mythologizing political leaders. The death of Patriarch Gavrilo in 1950 led to increased government repression against the SOC, worsening their strained relationship.
The relationship between the Serbian Orthodox Church and the WCC, along with its member churches, involved exchanges of visits, letters, news, and religious materials. Importantly, the WCC and Lutheran World Relief provided material aid to the Serbian Orthodox Church and selected Protestant communities in Yugoslavia.",
publisher = "Göttingen : V&R unipress",
journal = "Through the Iron Curtain. The Taizé Ecumenical Experience in Eastern Europe (1960–1989)",
booktitle = "Yugoslavia",
pages = "243-318",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16065"
}

Brother Luc of Taizé, Zubić, Z., Kastelic, K., Stefanović-Banović, M.,& Avramov, T.. (2023). Yugoslavia. in Through the Iron Curtain. The Taizé Ecumenical Experience in Eastern Europe (1960–1989)
Göttingen : V&R unipress., 243-318.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16065

Brother Luc of Taizé, Zubić Z, Kastelic K, Stefanović-Banović M, Avramov T. Yugoslavia. in Through the Iron Curtain. The Taizé Ecumenical Experience in Eastern Europe (1960–1989). 2023;:243-318.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16065 .

Brother Luc of Taizé, Zubić, Zrinka, Kastelic, Klemen, Stefanović-Banović, Milesa, Avramov, Theodor, "Yugoslavia" in Through the Iron Curtain. The Taizé Ecumenical Experience in Eastern Europe (1960–1989) (2023):243-318,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16065 .

TY  - CHAP
AU  - Рогановић, Владимир
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15612
AB  - У овом поглављу доносимо један од могућих избора текстова посвећених лику и делу Светог Саве кроз историју српске књижевности.
PB  - Београд : Храм Светог Саве
T2  - Храм Светог Саве. 2. издање
T1  - Свети Сава у српским књижевним делима
SP  - 197
EP  - 236
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15612
ER  - 

@inbook{
author = "Рогановић, Владимир and Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2022",
abstract = "У овом поглављу доносимо један од могућих избора текстова посвећених лику и делу Светог Саве кроз историју српске књижевности.",
publisher = "Београд : Храм Светог Саве",
journal = "Храм Светог Саве. 2. издање",
booktitle = "Свети Сава у српским књижевним делима",
pages = "197-236",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15612"
}

Рогановић, В.,& Стефановић-Бановић, М.. (2022). Свети Сава у српским књижевним делима. in Храм Светог Саве. 2. издање
Београд : Храм Светог Саве., 197-236.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15612

Рогановић В, Стефановић-Бановић М. Свети Сава у српским књижевним делима. in Храм Светог Саве. 2. издање. 2022;:197-236.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15612 .

Рогановић, Владимир, Стефановић-Бановић, Милеса, "Свети Сава у српским књижевним делима" in Храм Светог Саве. 2. издање (2022):197-236,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15612 .

TY  - GEN
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2022
UR  - https://rah.ru/exhibitions/detail.php?ID=58796
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16039
AB  - В отличие от классического мирского искусства, в котором как существенная
характеристика в первую очередь отмечается стремление к соблюдению принципов
определенного жанра, примененное сакральное искусство отличается глубоко
укорененным намерением сочетания эстетического качества и применения созданного.
Кроме того, в одинаковой степени важно присоединение символического аспекта к этим
характеристикам. Входные врата храма являются наглядным примером такого
синкретизма. Желание, чтобы такой предмет, имеющий в общем утилитарное назначение,
кроме своей функции обладал и особой эстетической ценностью, благодаря чему в рамках
всего Храма он вносит в свой вклад в прославление Славы Божьей, является причиной
развития изобразительных сцен из Ветхого и Нового Заветов, которые часто
изображаются резьбой или рельефом.
T2  - Международная научная конференция «Российская академия художеств в контексте современных художественных процессов»
T1  - Врата Храма Святого Саввы
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16039
ER  - 

@misc{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2022",
abstract = "В отличие от классического мирского искусства, в котором как существенная
характеристика в первую очередь отмечается стремление к соблюдению принципов
определенного жанра, примененное сакральное искусство отличается глубоко
укорененным намерением сочетания эстетического качества и применения созданного.
Кроме того, в одинаковой степени важно присоединение символического аспекта к этим
характеристикам. Входные врата храма являются наглядным примером такого
синкретизма. Желание, чтобы такой предмет, имеющий в общем утилитарное назначение,
кроме своей функции обладал и особой эстетической ценностью, благодаря чему в рамках
всего Храма он вносит в свой вклад в прославление Славы Божьей, является причиной
развития изобразительных сцен из Ветхого и Нового Заветов, которые часто
изображаются резьбой или рельефом.",
journal = "Международная научная конференция «Российская академия художеств в контексте современных художественных процессов»",
title = "Врата Храма Святого Саввы",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16039"
}

Стефановић-Бановић, М.. (2022). Врата Храма Святого Саввы. in Международная научная конференция «Российская академия художеств в контексте современных художественных процессов».
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16039

Стефановић-Бановић М. Врата Храма Святого Саввы. in Международная научная конференция «Российская академия художеств в контексте современных художественных процессов». 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16039 .

Стефановић-Бановић, Милеса, "Врата Храма Святого Саввы" in Международная научная конференция «Российская академия художеств в контексте современных художественных процессов» (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16039 .

TY  - CONF
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15412
AB  - Књижевна критика је дело Јакова Игњатовића често означавала као 
дводимензионално и неквалитетно, и у књижевном и у стилском погледу. Из међу осталог, његову конструкцију сматра нескладном и неуверљивом, а језик 
нагомилан локализмима којима, ипак, не успева да постигне стилску вредност. 
Међутим, управо та сировост Игњатовићевог израза и његова тежња ка реа листичком приказу оставиле су драгоцен одшркинут прозор у Сентандреју 
и живот Сентандрејаца 19. века. У овом раду се показује како се реалистичко 
дело Јакова Игњатовића етнолошким читањем и приступом може посматрати 
као значајан извор. Јединствен приказ људи, њихових имена, одеће, занимања, 
навика, међусобних односа, ставова према традицији и пореклу, политичким 
околностима, по значају су упоредиви са архивском грађом и представљају 
вредан извор за даља етнолошка проучавања.
PB  - Сентандреја : Српски институт д.о.о,
C3  - Научни скуп "Јаков Игњатовић и његово доба"
T1  - Сентандреја и Сентандрејци у делима Јакова Игњатовића
SP  - 17
EP  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15412
ER  - 

@conference{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2022",
abstract = "Књижевна критика је дело Јакова Игњатовића често означавала као 
дводимензионално и неквалитетно, и у књижевном и у стилском погледу. Из међу осталог, његову конструкцију сматра нескладном и неуверљивом, а језик 
нагомилан локализмима којима, ипак, не успева да постигне стилску вредност. 
Међутим, управо та сировост Игњатовићевог израза и његова тежња ка реа листичком приказу оставиле су драгоцен одшркинут прозор у Сентандреју 
и живот Сентандрејаца 19. века. У овом раду се показује како се реалистичко 
дело Јакова Игњатовића етнолошким читањем и приступом може посматрати 
као значајан извор. Јединствен приказ људи, њихових имена, одеће, занимања, 
навика, међусобних односа, ставова према традицији и пореклу, политичким 
околностима, по значају су упоредиви са архивском грађом и представљају 
вредан извор за даља етнолошка проучавања.",
publisher = "Сентандреја : Српски институт д.о.о,",
journal = "Научни скуп "Јаков Игњатовић и његово доба"",
title = "Сентандреја и Сентандрејци у делима Јакова Игњатовића",
pages = "17-17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15412"
}

Стефановић-Бановић, М.. (2022). Сентандреја и Сентандрејци у делима Јакова Игњатовића. in Научни скуп "Јаков Игњатовић и његово доба"
Сентандреја : Српски институт д.о.о,., 17-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15412

Стефановић-Бановић М. Сентандреја и Сентандрејци у делима Јакова Игњатовића. in Научни скуп "Јаков Игњатовић и његово доба". 2022;:17-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15412 .

Стефановић-Бановић, Милеса, "Сентандреја и Сентандрејци у делима Јакова Игњатовића" in Научни скуп "Јаков Игњатовић и његово доба" (2022):17-17,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15412 .

TY  - BOOK
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16077
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
PB  - Стари Бановци : Бернар
PB  - Сентандреја : Српски црквени музеј
T1  - Знано буди. Записи у српским рукописима сентандрејске збирке
SP  - 1
EP  - 191
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16077
ER  - 

@book{
editor = "Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
author = "Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2021",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ, Стари Бановци : Бернар, Сентандреја : Српски црквени музеј",
title = "Знано буди. Записи у српским рукописима сентандрејске збирке",
pages = "1-191",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16077"
}

Ђорђевић Црнобрња, Ј.,& Стефановић-Бановић, М.. (2021). Знано буди. Записи у српским рукописима сентандрејске збирке. 
Београд : Етнографски институт САНУ., 1-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16077

Ђорђевић Црнобрња Ј, Стефановић-Бановић М. Знано буди. Записи у српским рукописима сентандрејске збирке. 2021;:1-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16077 .

Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, Стефановић-Бановић, Милеса, "Знано буди. Записи у српским рукописима сентандрејске збирке" (2021):1-191,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16077 .

TY  - BOOK
AU  - Кнежевић, Микоња
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15619
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
PB  - Београд : Храм Светог Саве
T2  - Gregorius Palamas & David Disypatos. Scripta minora. Versio Serbica
T1  - Gregorius Palamas & David Disypatos. Scripta minora. Versio Serbica
SP  - 1
EP  - 352
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15619
ER  - 

@book{
author = "Кнежевић, Микоња and Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2021",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ, Београд : Храм Светог Саве",
journal = "Gregorius Palamas & David Disypatos. Scripta minora. Versio Serbica",
title = "Gregorius Palamas & David Disypatos. Scripta minora. Versio Serbica",
pages = "1-352",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15619"
}

Кнежевић, М.,& Стефановић-Бановић, М.. (2021). Gregorius Palamas & David Disypatos. Scripta minora. Versio Serbica. in Gregorius Palamas & David Disypatos. Scripta minora. Versio Serbica
Београд : Етнографски институт САНУ., 1-352.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15619

Кнежевић М, Стефановић-Бановић М. Gregorius Palamas & David Disypatos. Scripta minora. Versio Serbica. in Gregorius Palamas & David Disypatos. Scripta minora. Versio Serbica. 2021;:1-352.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15619 .

Кнежевић, Микоња, Стефановић-Бановић, Милеса, "Gregorius Palamas & David Disypatos. Scripta minora. Versio Serbica" in Gregorius Palamas & David Disypatos. Scripta minora. Versio Serbica (2021):1-352,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15619 .

TY  - CHAP
AU  - Рогановић, Владимир
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15595
AB  - У години завршетка Великог рата и у наредној, 1919, литерарни и културни живот Београда испрва поступно и скромно, а потом динамично и снажно започиње да показује знаке опоравка и прогреса, најављујући једну од најдинамичнијих епоха у развоју наше уметности и културе која ће потрајати све до новог рата. С јесени те, 1919, док Велимир Живојиновић Massuka и Сима Пандуровић са групом сарадника покрећу књижевно-политички часопис „Мисао“, у Београд стиже Иво Андрић. У покушају да се анализом исходишта сусрета великог писца и важног часописа пружи један увид и у епоху у којој се он збио, у овом раду – век након тог сусрета – истражујемо шта је (и због чега) Андрић објављивао у „Мисли“, а шта се и како на страницама часописа писало о нашем „најотменијем меланхолику“ и његовом делу? Најзад, како су и зашто Андрићеви прилози часопису – посебно онај њихов преовлађујући део који је први пут објављен у „Мисли“ – постајали значајни међаши за нашу књижевност и њену историју.
PB  - Belgrade : Gnomon, Center for the Humanities
PB  - Podgorica : Matica srpska - Društvo članova u Crnoj Gori
T2  - Philosophos – Philoponos – Philotheos. Essays and Studies in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Occasion of His 65th Birthday
T1  - Најотменији меланхолик
SP  - 945
EP  - 955
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15595
ER  - 

@inbook{
author = "Рогановић, Владимир and Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2021",
abstract = "У години завршетка Великог рата и у наредној, 1919, литерарни и културни живот Београда испрва поступно и скромно, а потом динамично и снажно започиње да показује знаке опоравка и прогреса, најављујући једну од најдинамичнијих епоха у развоју наше уметности и културе која ће потрајати све до новог рата. С јесени те, 1919, док Велимир Живојиновић Massuka и Сима Пандуровић са групом сарадника покрећу књижевно-политички часопис „Мисао“, у Београд стиже Иво Андрић. У покушају да се анализом исходишта сусрета великог писца и важног часописа пружи један увид и у епоху у којој се он збио, у овом раду – век након тог сусрета – истражујемо шта је (и због чега) Андрић објављивао у „Мисли“, а шта се и како на страницама часописа писало о нашем „најотменијем меланхолику“ и његовом делу? Најзад, како су и зашто Андрићеви прилози часопису – посебно онај њихов преовлађујући део који је први пут објављен у „Мисли“ – постајали значајни међаши за нашу књижевност и њену историју.",
publisher = "Belgrade : Gnomon, Center for the Humanities, Podgorica : Matica srpska - Društvo članova u Crnoj Gori",
journal = "Philosophos – Philoponos – Philotheos. Essays and Studies in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Occasion of His 65th Birthday",
booktitle = "Најотменији меланхолик",
pages = "945-955",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15595"
}

Рогановић, В.,& Стефановић-Бановић, М.. (2021). Најотменији меланхолик. in Philosophos – Philoponos – Philotheos. Essays and Studies in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Occasion of His 65th Birthday
Belgrade : Gnomon, Center for the Humanities., 945-955.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15595

Рогановић В, Стефановић-Бановић М. Најотменији меланхолик. in Philosophos – Philoponos – Philotheos. Essays and Studies in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Occasion of His 65th Birthday. 2021;:945-955.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15595 .

Рогановић, Владимир, Стефановић-Бановић, Милеса, "Најотменији меланхолик" in Philosophos – Philoponos – Philotheos. Essays and Studies in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Occasion of His 65th Birthday (2021):945-955,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15595 .

TY  - JOUR
AU  - Кнежевић, Микоња
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15520
AB  - У тексту се разматрају основне теолошке поставке Јована Века, унионистичког патријарха из 13. века. Нарочитa пажња је посвећена флорилегијуму познатом под називом Epigraphai, у којем је Век покушао изнаћи светоотачку потпору за своја гледишта и показати како су источна и западна хришћанска традиција заправо компатибилне. Векове тезе изложене у том спису – укључујући и његову апологију интерполације filioque, коју он повезује са учењем Источне цркве о исхођењу Светог Духа „кроз Сина“ – критици је изложио Григорије Палама у свом спису Antepigraphai. Након излагања кључних особености тог списа и утврђивања хронологије, дајемо критичко издање његовог српскословенског превода из 14. века. За предложак је узет хиландарски препис који је сравњен са осталих шест познатих нам преписа тог превода.
AB  - This paper analyzes the basic theological foundations of John XI 
Bekkos, a Unionist Patriarch from the XIII century. Particular attention is paid to flori legium known as Epigraphai, wherein Bekkos endeavoured to find patristic support for 
his views and show that Eastern and Western Christian traditions are actually compatible. 
Bekkos’ theses presented in this work – including his apology of filioque, which he relates 
to the doctrine of the Eastern Church on procession of the Holy Spirit “through Son” – 
were criticized by Gregory Palamas in his work Antepigraphai. After exposition of the 
key features of this work and (final) determination of its chronology, we bring an editio 
princeps of its Serbian Church-Slavonic translation from the XIV century. A Chilandar 
transcript from the end of the XIV century is taken as a source text, but it is compared 
with other six known transcripts of this translation.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за друштвене науке
T1  - Gregorii Palamae Contra Beccum. ’Противнатписи’ Григорија Паламе у српскословенском преводу
SP  - 53
EP  - 80
VL  - 72
IS  - 177
DO  - 10.2298/ZMSDN2177051K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15520
ER  - 

@article{
author = "Кнежевић, Микоња and Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2021",
abstract = "У тексту се разматрају основне теолошке поставке Јована Века, унионистичког патријарха из 13. века. Нарочитa пажња је посвећена флорилегијуму познатом под називом Epigraphai, у којем је Век покушао изнаћи светоотачку потпору за своја гледишта и показати како су источна и западна хришћанска традиција заправо компатибилне. Векове тезе изложене у том спису – укључујући и његову апологију интерполације filioque, коју он повезује са учењем Источне цркве о исхођењу Светог Духа „кроз Сина“ – критици је изложио Григорије Палама у свом спису Antepigraphai. Након излагања кључних особености тог списа и утврђивања хронологије, дајемо критичко издање његовог српскословенског превода из 14. века. За предложак је узет хиландарски препис који је сравњен са осталих шест познатих нам преписа тог превода., This paper analyzes the basic theological foundations of John XI 
Bekkos, a Unionist Patriarch from the XIII century. Particular attention is paid to flori legium known as Epigraphai, wherein Bekkos endeavoured to find patristic support for 
his views and show that Eastern and Western Christian traditions are actually compatible. 
Bekkos’ theses presented in this work – including his apology of filioque, which he relates 
to the doctrine of the Eastern Church on procession of the Holy Spirit “through Son” – 
were criticized by Gregory Palamas in his work Antepigraphai. After exposition of the 
key features of this work and (final) determination of its chronology, we bring an editio 
princeps of its Serbian Church-Slavonic translation from the XIV century. A Chilandar 
transcript from the end of the XIV century is taken as a source text, but it is compared 
with other six known transcripts of this translation.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за друштвене науке",
title = "Gregorii Palamae Contra Beccum. ’Противнатписи’ Григорија Паламе у српскословенском преводу",
pages = "53-80",
volume = "72",
number = "177",
doi = "10.2298/ZMSDN2177051K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15520"
}

Кнежевић, М.,& Стефановић-Бановић, М.. (2021). Gregorii Palamae Contra Beccum. ’Противнатписи’ Григорија Паламе у српскословенском преводу. in Зборник Матице српске за друштвене науке
Нови Сад : Матица српска., 72(177), 53-80.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2177051K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15520

Кнежевић М, Стефановић-Бановић М. Gregorii Palamae Contra Beccum. ’Противнатписи’ Григорија Паламе у српскословенском преводу. in Зборник Матице српске за друштвене науке. 2021;72(177):53-80.
doi:10.2298/ZMSDN2177051K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15520 .

Кнежевић, Микоња, Стефановић-Бановић, Милеса, "Gregorii Palamae Contra Beccum. ’Противнатписи’ Григорија Паламе у српскословенском преводу" in Зборник Матице српске за друштвене науке, 72, no. 177 (2021):53-80,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2177051K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15520 .

TY  - JOUR
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2021
UR  - International Journal for Philosophy and Theology
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15609
AB  - The Serbian Orthodox Church is considered by a number of Serbian citizens to be the “guardian” of tradition and cultural heritage. Issues related to church reforms are thus often particularly sensitive, and are perceived by some of the public as a danger to the preservation of cultural and religious identity. On the other hand, there are opinions in favor of reforms. In this context, the issue of church calendar reform is of special interest. Although it has been raised for more than a century, is still as relevant as in the first attempts at the reform thereof.
This paper explores the attitudes on online platforms in Serbia on this issue. Is the church calendar perceived as an integral part of the cultural heritage? What are the pros and cons of calendar reform? What would be the consequences of its potential change?
PB  - Belgrade : Gnomon Center for the Humanities
PB  - Los Angeles : Sebastian Press
PB  - Требиње : Центар за филозофију и теолоију
T2  - Philotheos. Interhational Journal for Philosophy and Theology
T1  - Views of the (Serbian Orthodox) Church Calendar as An Element of Cultural Heritage in Serbia: Attitudes on Online Platforms
SP  - 111
EP  - 130
VL  - 1
IS  - 21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15609
ER  - 

@article{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2021",
abstract = "The Serbian Orthodox Church is considered by a number of Serbian citizens to be the “guardian” of tradition and cultural heritage. Issues related to church reforms are thus often particularly sensitive, and are perceived by some of the public as a danger to the preservation of cultural and religious identity. On the other hand, there are opinions in favor of reforms. In this context, the issue of church calendar reform is of special interest. Although it has been raised for more than a century, is still as relevant as in the first attempts at the reform thereof.
This paper explores the attitudes on online platforms in Serbia on this issue. Is the church calendar perceived as an integral part of the cultural heritage? What are the pros and cons of calendar reform? What would be the consequences of its potential change?",
publisher = "Belgrade : Gnomon Center for the Humanities, Los Angeles : Sebastian Press, Требиње : Центар за филозофију и теолоију",
journal = "Philotheos. Interhational Journal for Philosophy and Theology",
title = "Views of the (Serbian Orthodox) Church Calendar as An Element of Cultural Heritage in Serbia: Attitudes on Online Platforms",
pages = "111-130",
volume = "1",
number = "21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15609"
}

Стефановић-Бановић, М.. (2021). Views of the (Serbian Orthodox) Church Calendar as An Element of Cultural Heritage in Serbia: Attitudes on Online Platforms. in Philotheos. Interhational Journal for Philosophy and Theology
Belgrade : Gnomon Center for the Humanities., 1(21), 111-130.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15609

Стефановић-Бановић М. Views of the (Serbian Orthodox) Church Calendar as An Element of Cultural Heritage in Serbia: Attitudes on Online Platforms. in Philotheos. Interhational Journal for Philosophy and Theology. 2021;1(21):111-130.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15609 .

Стефановић-Бановић, Милеса, "Views of the (Serbian Orthodox) Church Calendar as An Element of Cultural Heritage in Serbia: Attitudes on Online Platforms" in Philotheos. Interhational Journal for Philosophy and Theology, 1, no. 21 (2021):111-130,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15609 .

TY  - JOUR
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса Д.
AU  - Кнежевић, Микоња В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15519
AB  - У тексту се дају основне информације везане за структуру и значај Горичког зборника Никона Јерусалимца. Након упутница о енциклопедијском карактеру ове колекције, а у контексту онога што је названо „византијски енциклопедизам“, дајемо краћу антилатинску деоницу која је у њој заступљена у оригиналу и преводу на савремени српски језик, као и основне напомене везане за језик Горичког зборника.
AB  - В тексте сообщается основная информация в связи со структурой и значением Горицкого сборника Никона Иерусалимлянина. После ссылок об энциклопедическом характере данной коллекции, и в контексте того, что называется «византийским энциклопедизмом», приводим небольшой противолатинский отрывок, который в нем представлен и в подлиннике и в переводе на современный сербский язык, а также основные примечания в связи с языком Горицкого сборника.
PB  - Никшић : Институт за српску културу
T2  - Српска баштина
T1  - "Горички зборник" у контексту "византијског енциклопедизма"
SP  - 40
EP  - 60
VL  - 1
IS  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15519
ER  - 

@article{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса Д. and Кнежевић, Микоња В.",
year = "2021",
abstract = "У тексту се дају основне информације везане за структуру и значај Горичког зборника Никона Јерусалимца. Након упутница о енциклопедијском карактеру ове колекције, а у контексту онога што је названо „византијски енциклопедизам“, дајемо краћу антилатинску деоницу која је у њој заступљена у оригиналу и преводу на савремени српски језик, као и основне напомене везане за језик Горичког зборника., В тексте сообщается основная информация в связи со структурой и значением Горицкого сборника Никона Иерусалимлянина. После ссылок об энциклопедическом характере данной коллекции, и в контексте того, что называется «византийским энциклопедизмом», приводим небольшой противолатинский отрывок, который в нем представлен и в подлиннике и в переводе на современный сербский язык, а также основные примечания в связи с языком Горицкого сборника.",
publisher = "Никшић : Институт за српску културу",
journal = "Српска баштина",
title = ""Горички зборник" у контексту "византијског енциклопедизма"",
pages = "40-60",
volume = "1",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15519"
}

Стефановић-Бановић, М. Д.,& Кнежевић, М. В.. (2021). "Горички зборник" у контексту "византијског енциклопедизма". in Српска баштина
Никшић : Институт за српску културу., 1(6), 40-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15519

Стефановић-Бановић МД, Кнежевић МВ. "Горички зборник" у контексту "византијског енциклопедизма". in Српска баштина. 2021;1(6):40-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15519 .

Стефановић-Бановић, Милеса Д., Кнежевић, Микоња В., ""Горички зборник" у контексту "византијског енциклопедизма"" in Српска баштина, 1, no. 6 (2021):40-60,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15519 .

TY  - JOUR
AU  - Кнежевић, Микоња
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2021
UR  - http://philotheos.gnomon.rs/philotheos-21-2-2021-2/
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15518
AB  - In this paper we try to give some further evidence concerning the chronology of Palamas’ 
treatise Contra Beccum. Taking into consideration different parameters, external and internal, we 
incline to think that this treatise was composed – or, at least, reworked – in 1355, approximately at 
the same period when Palamas published the second edition of his Logoi apodeiktikoi.
PB  - Beograd : Gnomon Center for the Humanities
PB  - Los Angeles : Sebastian Press
PB  - Trebinje : Center for Philosophy and Theology
T2  - Philotheos : International Journal for Philosophy and Theology
T1  - The Date of the Treatise ‘Contra Beccum’ of Gregory Palamas Revisited
SP  - 201
EP  - 211
VL  - 21
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15518
ER  - 

@article{
author = "Кнежевић, Микоња and Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2021",
abstract = "In this paper we try to give some further evidence concerning the chronology of Palamas’ 
treatise Contra Beccum. Taking into consideration different parameters, external and internal, we 
incline to think that this treatise was composed – or, at least, reworked – in 1355, approximately at 
the same period when Palamas published the second edition of his Logoi apodeiktikoi.",
publisher = "Beograd : Gnomon Center for the Humanities, Los Angeles : Sebastian Press, Trebinje : Center for Philosophy and Theology",
journal = "Philotheos : International Journal for Philosophy and Theology",
title = "The Date of the Treatise ‘Contra Beccum’ of Gregory Palamas Revisited",
pages = "201-211",
volume = "21",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15518"
}

Кнежевић, М.,& Стефановић-Бановић, М.. (2021). The Date of the Treatise ‘Contra Beccum’ of Gregory Palamas Revisited. in Philotheos : International Journal for Philosophy and Theology
Beograd : Gnomon Center for the Humanities., 21(2), 201-211.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15518

Кнежевић М, Стефановић-Бановић М. The Date of the Treatise ‘Contra Beccum’ of Gregory Palamas Revisited. in Philotheos : International Journal for Philosophy and Theology. 2021;21(2):201-211.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15518 .

Кнежевић, Микоња, Стефановић-Бановић, Милеса, "The Date of the Treatise ‘Contra Beccum’ of Gregory Palamas Revisited" in Philotheos : International Journal for Philosophy and Theology, 21, no. 2 (2021):201-211,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15518 .

TY  - CHAP
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
AU  - Рогановић, Владимир
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15664
AB  - В отличие от классического мирского искусства, в котором как существенная
характеристика в первую очередь отмечается стремление к соблюдению принципов
определенного жанра, примененное сакральное искусство отличается глубоко
укорененным намерением сочетания эстетического качества и применения созданного.
Кроме того, в одинаковой степени важно присоединение символического аспекта к этим
характеристикам. Входные врата храма являются наглядным примером такого
синкретизма. Желание, чтобы такой предмет, имеющий в общем утилитарное назначение,
кроме своей функции обладал и особой эстетической ценностью, благодаря чему в рамках
всего Храма он вносит в свой вклад в прославление Славы Божьей, является причиной
развития изобразительных сцен из Ветхого и Нового Заветов, которые часто
изображаются резьбой или рельефом.
PB  - Београд: Издавачка делатност Храма Светог Саве
T2  - Храм Свяатого Саввы
T1  - Врата Храма Святого Саввы
SP  - 133
EP  - 145
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15664
ER  - 

@inbook{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса and Рогановић, Владимир",
year = "2021",
abstract = "В отличие от классического мирского искусства, в котором как существенная
характеристика в первую очередь отмечается стремление к соблюдению принципов
определенного жанра, примененное сакральное искусство отличается глубоко
укорененным намерением сочетания эстетического качества и применения созданного.
Кроме того, в одинаковой степени важно присоединение символического аспекта к этим
характеристикам. Входные врата храма являются наглядным примером такого
синкретизма. Желание, чтобы такой предмет, имеющий в общем утилитарное назначение,
кроме своей функции обладал и особой эстетической ценностью, благодаря чему в рамках
всего Храма он вносит в свой вклад в прославление Славы Божьей, является причиной
развития изобразительных сцен из Ветхого и Нового Заветов, которые часто
изображаются резьбой или рельефом.",
publisher = "Београд: Издавачка делатност Храма Светог Саве",
journal = "Храм Свяатого Саввы",
booktitle = "Врата Храма Святого Саввы",
pages = "133-145",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15664"
}

Стефановић-Бановић, М.,& Рогановић, В.. (2021). Врата Храма Святого Саввы. in Храм Свяатого Саввы
Београд: Издавачка делатност Храма Светог Саве., 133-145.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15664

Стефановић-Бановић М, Рогановић В. Врата Храма Святого Саввы. in Храм Свяатого Саввы. 2021;:133-145.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15664 .

Стефановић-Бановић, Милеса, Рогановић, Владимир, "Врата Храма Святого Саввы" in Храм Свяатого Саввы (2021):133-145,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15664 .

TY  - BOOK
AU  - Кнежевић, Микоња
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2021
UR  - https://etno-institut.co.rs/%D1%81%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%81/gregorius-palamas-and-david-disypatos-scripta-minora-versio-serbica
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15517
AB  - Монографија садржи критичко издање српскословенских превода три краћа списа Григорија Паламе, репрезентативног мислиоца (позно)византијског средњовековља, и једног трактата Давида Дисипата, Паламиног ученика и нашој научној јавности мало познатог аутора. У обзир су узети сви до сада познати (као и неки нови) преписи ових расправа, док су напоредо са њима дати и њихови грчки предлошци заједно са преводом на савремени српски језик. Сваки од изворних текстова пропраћен је обимном аналитичком студијом, у којој су изворни текстови тумачени контекстуално и интердисциплинарно – са историјског, текстолошког, философског, културолошког, теолошког и филолошког аспекта. Књига, у виду Appendix-а, садржи и Синаксарско житије Светог Григорија Паламе у преводу и преради Гаврила Стефановића Венцловића, где изворни текст једнако прати опсежна уводна студија о преводилачком поступку, могућем предлошку и језичким особеностима овог текста.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
PB  - Београд : Храм Светог Саве
T1  - Gregorius Palamas & David Disipatos. Scripta minora. Versio Serbica
EP  - 1
EP  - 352
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15517
ER  - 

@book{
author = "Кнежевић, Микоња and Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2021",
abstract = "Монографија садржи критичко издање српскословенских превода три краћа списа Григорија Паламе, репрезентативног мислиоца (позно)византијског средњовековља, и једног трактата Давида Дисипата, Паламиног ученика и нашој научној јавности мало познатог аутора. У обзир су узети сви до сада познати (као и неки нови) преписи ових расправа, док су напоредо са њима дати и њихови грчки предлошци заједно са преводом на савремени српски језик. Сваки од изворних текстова пропраћен је обимном аналитичком студијом, у којој су изворни текстови тумачени контекстуално и интердисциплинарно – са историјског, текстолошког, философског, културолошког, теолошког и филолошког аспекта. Књига, у виду Appendix-а, садржи и Синаксарско житије Светог Григорија Паламе у преводу и преради Гаврила Стефановића Венцловића, где изворни текст једнако прати опсежна уводна студија о преводилачком поступку, могућем предлошку и језичким особеностима овог текста.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ, Београд : Храм Светог Саве",
title = "Gregorius Palamas & David Disipatos. Scripta minora. Versio Serbica",
pages = "1-352",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15517"
}

Кнежевић, М.,& Стефановић-Бановић, М.. (2021). Gregorius Palamas & David Disipatos. Scripta minora. Versio Serbica. 
Београд : Етнографски институт САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15517

Кнежевић М, Стефановић-Бановић М. Gregorius Palamas & David Disipatos. Scripta minora. Versio Serbica. 2021;:null-1.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15517 .

Кнежевић, Микоња, Стефановић-Бановић, Милеса, "Gregorius Palamas & David Disipatos. Scripta minora. Versio Serbica" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15517 .

TY  - JOUR
AU  - Кнежевић, Микоња В.
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса Д.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15568
AB  - У тексту се разматрају основне теолошке поставке Јована Века, унионистичког патријарха из 13. века. Нарочитa пажња је посвећена флорилегијуму познатом под називом Epigraphai, у којем је Век покушао изнаћи светоотачку потпору за своја гледишта и показати како су источна и западна хришћанска традиција заправо компатибилне. Векове тезе изложене у том спису – укључујући и његову апологију интерполације filioque, коју он повезује са учењем Источне цркве о исхођењу Светог Духа „кроз Сина“ – критици је изложио Григорије Палама у свом спису Antepigraphai. Након излагања кључних особености тог списа и утврђивања хронологије, дајемо критичко издање његовог српскословенског превода из 14. века. За предложак је узет хиландарски препис који је сравњен са осталих шест познатих нам преписа тог превода
AB  - This paper analyzes the basic theological foundations of John XI Bekkos, a unionist patriarch from the XIII century. Particular attention is paid to florilegium known as Epigraphai, wherein Bekkos endeavored to find patristic support for his views and to show that Eastern and Western Christian traditions are actually compatible. Bekkos’ theses presented in this work – including his apology of filioque, which he relates to the doctrine of the Eastern Church on procession of the Holy Spirit “through Son” – were criticized by Gregory Palamas in his work Antepigraphai. After exposition of the key features of this work and (final) determination of its chronology, we bring an editio princeps of its Serbian Church-Slavonic translation from the XIV century. A Chilandar transcript from the end of the XIV century is taken as a source text, but it is compared with other six known transcripts of this translation
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за друштвене науке
T1  - Gregorii Palamae Contra Beccum. ’Противнатписи’ Григорија Паламе у српскословенском преводу
SP  - 51
EP  - 78
VL  - 177
IS  - 177
DO  - 10.2298/ZMSDN2177051K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15568
ER  - 

@article{
author = "Кнежевић, Микоња В. and Стефановић-Бановић, Милеса Д.",
year = "2021",
abstract = "У тексту се разматрају основне теолошке поставке Јована Века, унионистичког патријарха из 13. века. Нарочитa пажња је посвећена флорилегијуму познатом под називом Epigraphai, у којем је Век покушао изнаћи светоотачку потпору за своја гледишта и показати како су источна и западна хришћанска традиција заправо компатибилне. Векове тезе изложене у том спису – укључујући и његову апологију интерполације filioque, коју он повезује са учењем Источне цркве о исхођењу Светог Духа „кроз Сина“ – критици је изложио Григорије Палама у свом спису Antepigraphai. Након излагања кључних особености тог списа и утврђивања хронологије, дајемо критичко издање његовог српскословенског превода из 14. века. За предложак је узет хиландарски препис који је сравњен са осталих шест познатих нам преписа тог превода, This paper analyzes the basic theological foundations of John XI Bekkos, a unionist patriarch from the XIII century. Particular attention is paid to florilegium known as Epigraphai, wherein Bekkos endeavored to find patristic support for his views and to show that Eastern and Western Christian traditions are actually compatible. Bekkos’ theses presented in this work – including his apology of filioque, which he relates to the doctrine of the Eastern Church on procession of the Holy Spirit “through Son” – were criticized by Gregory Palamas in his work Antepigraphai. After exposition of the key features of this work and (final) determination of its chronology, we bring an editio princeps of its Serbian Church-Slavonic translation from the XIV century. A Chilandar transcript from the end of the XIV century is taken as a source text, but it is compared with other six known transcripts of this translation",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за друштвене науке",
title = "Gregorii Palamae Contra Beccum. ’Противнатписи’ Григорија Паламе у српскословенском преводу",
pages = "51-78",
volume = "177",
number = "177",
doi = "10.2298/ZMSDN2177051K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15568"
}

Кнежевић, М. В.,& Стефановић-Бановић, М. Д.. (2021). Gregorii Palamae Contra Beccum. ’Противнатписи’ Григорија Паламе у српскословенском преводу. in Зборник Матице српске за друштвене науке
Нови Сад : Матица српска., 177(177), 51-78.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2177051K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15568

Кнежевић МВ, Стефановић-Бановић МД. Gregorii Palamae Contra Beccum. ’Противнатписи’ Григорија Паламе у српскословенском преводу. in Зборник Матице српске за друштвене науке. 2021;177(177):51-78.
doi:10.2298/ZMSDN2177051K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15568 .

Кнежевић, Микоња В., Стефановић-Бановић, Милеса Д., "Gregorii Palamae Contra Beccum. ’Противнатписи’ Григорија Паламе у српскословенском преводу" in Зборник Матице српске за друштвене науке, 177, no. 177 (2021):51-78,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2177051K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15568 .

TY  - JOUR
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса Д.
AU  - Кнежевић, Микоња В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15569
AB  - У тексту се дају основне информације везане за структуру и значај Горичког зборника Никона Јерусалимца. Након упутница о енциклопедијском карактеру ове колекције, а у контексту онога што је названо „византијски енциклопедизам“, дајемо краћу антилатинску деоницу која је у њој заступљена у оригиналу и преводу на савремени српски језик, као и основне напомене везане за језик Горичког зборника
AB  - В тексте сообщается основная информация в связи со структурой и значением Горицкого сборника Никона Иерусалимлянина. После ссылок об энциклопедическом характере данной коллекции, и в контексте того, что называется «византийским энциклопедизмом», приводим небольшой противолатинский отрывок, который в нем представлен и в подлиннике и в переводе на современный сербский язык, а также основные примечания в связи с языком Горицкого сборника
PB  - Никшић : Институт за српску културу
T2  - Српска баштина
T1  - ’Горички зборник’ у контексту ’византијског енциклопедизма’
SP  - 40
EP  - 60
VL  - 6
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15569
ER  - 

@article{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса Д. and Кнежевић, Микоња В.",
year = "2021",
abstract = "У тексту се дају основне информације везане за структуру и значај Горичког зборника Никона Јерусалимца. Након упутница о енциклопедијском карактеру ове колекције, а у контексту онога што је названо „византијски енциклопедизам“, дајемо краћу антилатинску деоницу која је у њој заступљена у оригиналу и преводу на савремени српски језик, као и основне напомене везане за језик Горичког зборника, В тексте сообщается основная информация в связи со структурой и значением Горицкого сборника Никона Иерусалимлянина. После ссылок об энциклопедическом характере данной коллекции, и в контексте того, что называется «византийским энциклопедизмом», приводим небольшой противолатинский отрывок, который в нем представлен и в подлиннике и в переводе на современный сербский язык, а также основные примечания в связи с языком Горицкого сборника",
publisher = "Никшић : Институт за српску културу",
journal = "Српска баштина",
title = "’Горички зборник’ у контексту ’византијског енциклопедизма’",
pages = "40-60",
volume = "6",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15569"
}

Стефановић-Бановић, М. Д.,& Кнежевић, М. В.. (2021). ’Горички зборник’ у контексту ’византијског енциклопедизма’. in Српска баштина
Никшић : Институт за српску културу., 6(1), 40-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15569

Стефановић-Бановић МД, Кнежевић МВ. ’Горички зборник’ у контексту ’византијског енциклопедизма’. in Српска баштина. 2021;6(1):40-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15569 .

Стефановић-Бановић, Милеса Д., Кнежевић, Микоња В., "’Горички зборник’ у контексту ’византијског енциклопедизма’" in Српска баштина, 6, no. 1 (2021):40-60,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15569 .

TY  - CHAP
AU  - Stefanović-Banović, Milesa
AU  - Roganović, Vladimir
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16067
AB  - Unlike the classic worldly art whose essential characteristic is, first and foremost, the
tendency to soothe the aesthetic principles of a specific genre, applied sacred art is characterized
with a deeply rooted intent to tie in the aesthetic quality with the utilitarian matter. Aside from
that, it is equally important that those characteristics are joined by a symbolic aspect. The entry
door of a church would be a good example of such syncretism. A desire for this, generally
speaking, utilitarian object to assume an aesthetic value besides its function, whereby it would
contribute to the celebration of the Glory of God in the larger context of the Church itself, brings
about a development of visual representations from the Old and New Testament which are often
portrayed either through carving or a relief.
PB  - Belgrade : Saint Sava Cathedral / Београд : Храм Светог Саве
T2  - Saint Sava Cathedral = Храм Светог Саве
T1  - The Doors of the Saint Sava Cathedral
SP  - 133
EP  - 142
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16067
ER  - 

@inbook{
author = "Stefanović-Banović, Milesa and Roganović, Vladimir",
year = "2021",
abstract = "Unlike the classic worldly art whose essential characteristic is, first and foremost, the
tendency to soothe the aesthetic principles of a specific genre, applied sacred art is characterized
with a deeply rooted intent to tie in the aesthetic quality with the utilitarian matter. Aside from
that, it is equally important that those characteristics are joined by a symbolic aspect. The entry
door of a church would be a good example of such syncretism. A desire for this, generally
speaking, utilitarian object to assume an aesthetic value besides its function, whereby it would
contribute to the celebration of the Glory of God in the larger context of the Church itself, brings
about a development of visual representations from the Old and New Testament which are often
portrayed either through carving or a relief.",
publisher = "Belgrade : Saint Sava Cathedral / Београд : Храм Светог Саве",
journal = "Saint Sava Cathedral = Храм Светог Саве",
booktitle = "The Doors of the Saint Sava Cathedral",
pages = "133-142",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16067"
}

Stefanović-Banović, M.,& Roganović, V.. (2021). The Doors of the Saint Sava Cathedral. in Saint Sava Cathedral = Храм Светог Саве
Belgrade : Saint Sava Cathedral / Београд : Храм Светог Саве., 133-142.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16067

Stefanović-Banović M, Roganović V. The Doors of the Saint Sava Cathedral. in Saint Sava Cathedral = Храм Светог Саве. 2021;:133-142.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16067 .

Stefanović-Banović, Milesa, Roganović, Vladimir, "The Doors of the Saint Sava Cathedral" in Saint Sava Cathedral = Храм Светог Саве (2021):133-142,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16067 .

TY  - JOUR
AU  - Knežević, Mikonja
AU  - Stefanović-Banović, Milesa
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15620
AB  - In this paper we try to give some further evidence concerning the chronology of Palamas’ treatise
Contra Beccum. Taking into consideration different parameters, external and internal, we incline to think that this treatise was composed – or, at least, reworked – in 1355, approximately at the same period when Palamas published the second edition of his  Logoi apodeiktikoi
PB  - Los Angeles : Sebastian Press
PB  - Belgrade : Gnomon: Centre for Humanities
PB  - Belgrade : Center for Philosophy and Theology
T2  - Philotheos. International Journal for Philosophy and Theology
T1  - The Date of the Treatise ‘Contra Beccum’ of Gregory Palamas Revisited
SP  - 201
EP  - 211
VL  - 21
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15620
ER  - 

@article{
author = "Knežević, Mikonja and Stefanović-Banović, Milesa",
year = "2021",
abstract = "In this paper we try to give some further evidence concerning the chronology of Palamas’ treatise
Contra Beccum. Taking into consideration different parameters, external and internal, we incline to think that this treatise was composed – or, at least, reworked – in 1355, approximately at the same period when Palamas published the second edition of his  Logoi apodeiktikoi",
publisher = "Los Angeles : Sebastian Press, Belgrade : Gnomon: Centre for Humanities, Belgrade : Center for Philosophy and Theology",
journal = "Philotheos. International Journal for Philosophy and Theology",
title = "The Date of the Treatise ‘Contra Beccum’ of Gregory Palamas Revisited",
pages = "201-211",
volume = "21",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15620"
}

Knežević, M.,& Stefanović-Banović, M.. (2021). The Date of the Treatise ‘Contra Beccum’ of Gregory Palamas Revisited. in Philotheos. International Journal for Philosophy and Theology
Los Angeles : Sebastian Press., 21(2), 201-211.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15620

Knežević M, Stefanović-Banović M. The Date of the Treatise ‘Contra Beccum’ of Gregory Palamas Revisited. in Philotheos. International Journal for Philosophy and Theology. 2021;21(2):201-211.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15620 .

Knežević, Mikonja, Stefanović-Banović, Milesa, "The Date of the Treatise ‘Contra Beccum’ of Gregory Palamas Revisited" in Philotheos. International Journal for Philosophy and Theology, 21, no. 2 (2021):201-211,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15620 .

TY  - CHAP
AU  - Рогановић, Владимир
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15567
AB  - Свети Сава и његов живот инспирисали су у прошлости научнике разних вокација који су створили 
дела значајне вредности: научне радове, зборнике радова, монографска издања. Ови су записи били 
драгоцени ослонац за ауторе текстова и приређиваче у покушају да о Светом Сави и врачарском Храму 
оставе један траг у времену данашњем. Једнако су то и књижевни радови наших знаменитих песника 
и приповедача који су о Светом Сави оставили уметничке творевине највишег реда. У завршном делу 
монографије, приређивачи су сачинили један измењен избор из књижевних дела посвећених Светом 
Сави
PB  - Београд : Храм Светог Саве
PB  - Београд : Службени гласник
T2  - Храм Светог Саве
T1  - Срби о Светом Сави – избор из књижевних дела
SP  - 199
EP  - 228
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15567
ER  - 

@inbook{
author = "Рогановић, Владимир and Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2020",
abstract = "Свети Сава и његов живот инспирисали су у прошлости научнике разних вокација који су створили 
дела значајне вредности: научне радове, зборнике радова, монографска издања. Ови су записи били 
драгоцени ослонац за ауторе текстова и приређиваче у покушају да о Светом Сави и врачарском Храму 
оставе један траг у времену данашњем. Једнако су то и књижевни радови наших знаменитих песника 
и приповедача који су о Светом Сави оставили уметничке творевине највишег реда. У завршном делу 
монографије, приређивачи су сачинили један измењен избор из књижевних дела посвећених Светом 
Сави",
publisher = "Београд : Храм Светог Саве, Београд : Службени гласник",
journal = "Храм Светог Саве",
booktitle = "Срби о Светом Сави – избор из књижевних дела",
pages = "199-228",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15567"
}

Рогановић, В.,& Стефановић-Бановић, М.. (2020). Срби о Светом Сави – избор из књижевних дела. in Храм Светог Саве
Београд : Храм Светог Саве., 199-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15567

Рогановић В, Стефановић-Бановић М. Срби о Светом Сави – избор из књижевних дела. in Храм Светог Саве. 2020;:199-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15567 .

Рогановић, Владимир, Стефановић-Бановић, Милеса, "Срби о Светом Сави – избор из књижевних дела" in Храм Светог Саве (2020):199-228,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15567 .

TY  - CHAP
AU  - Радојичић, Драгана
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16323
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
PB  - Београд : Институт за упоредно право
PB  - Кфар Хароех, Израел : Шем Олам институт за холокауст
PB  - Хобокен, САД : Институт за истраживање Јасеновца
T2  - Право на незаборав : правни и антрополошки аспекти културе сећања на жртве НДХ у Другом светском рату / Legal and anthropological aspects of culture of remembrance оf the victims of Independent State of Croatia in WWII
T1  - "Чули и видели својим очима"
T1  - “We Heard and Saw with our own Eyes “
SP  - 170
EP  - 192
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16323
ER  - 

@inbook{
author = "Радојичић, Драгана and Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2017",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ, Београд : Институт за упоредно право, Кфар Хароех, Израел : Шем Олам институт за холокауст, Хобокен, САД : Институт за истраживање Јасеновца",
journal = "Право на незаборав : правни и антрополошки аспекти културе сећања на жртве НДХ у Другом светском рату / Legal and anthropological aspects of culture of remembrance оf the victims of Independent State of Croatia in WWII",
booktitle = ""Чули и видели својим очима", “We Heard and Saw with our own Eyes “",
pages = "170-192",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16323"
}

Радојичић, Д.,& Стефановић-Бановић, М.. (2017). "Чули и видели својим очима". in Право на незаборав : правни и антрополошки аспекти културе сећања на жртве НДХ у Другом светском рату / Legal and anthropological aspects of culture of remembrance оf the victims of Independent State of Croatia in WWII
Београд : Етнографски институт САНУ., 170-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16323

Радојичић Д, Стефановић-Бановић М. "Чули и видели својим очима". in Право на незаборав : правни и антрополошки аспекти културе сећања на жртве НДХ у Другом светском рату / Legal and anthropological aspects of culture of remembrance оf the victims of Independent State of Croatia in WWII. 2017;:170-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16323 .

Радојичић, Драгана, Стефановић-Бановић, Милеса, ""Чули и видели својим очима"" in Право на незаборав : правни и антрополошки аспекти културе сећања на жртве НДХ у Другом светском рату / Legal and anthropological aspects of culture of remembrance оf the victims of Independent State of Croatia in WWII (2017):170-192,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16323 .

TY  - JOUR
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/170/127
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7659
AB  - Гаврил Стефановић Венцловић, јеромонах, вредни писар и надахнути беседник из
прве половине XVIII века, својим радом обележио је једно од кључних раздобља у
историји српске културе. За собом је оставио око 20000 руком писаних страна, од чега
око 9000 на народном језику. Његови преписи настали су за потребе богослужења, али
је, настојећи да допре до своје пастве, проповеди преводио и приређивао на народном
језику. У настојању да их учини што разумљивијим и пријемчивијим „сељану
некњижевном“, не само да их је преводио на народни језик, већ је апстрактнија или
терминолошки компликованија места објашњавао, уносећи примере из свакодневног
живота. Покушавајући да буде што ближи својим слушаоцима, користио је њима
разумљиве изразе и појмове, те у своје проповеди уноси бројне детаље из народног
језика, обичаја и свакодневног живота.
AB  - Gavril Stefanović Venclović, hieromonk, hard-working scribe and inspired orator from the
first half of the XVIII century, marked one of the key periods in the history of Serbian
culture. He left some 20000 hand-written pages behind, out of which some 9000 written in
vernacular language. His transcripts were primarily made for church service needs, yet,
trying to reach his flock, Venclović was translating and adapting them to vernacular
language. In his effort to make them understandable and available to “illiterate peasant”, not
only that he translated the sermons, but also tried to explain segments that were abstract or of
more complex terminology by inserting examples from everyday life. Trying to be as closest
to his audience, Venclović used expressions and terms they were familiar with, thus his
sermons were entered by numerous details from folk language, customs and everyday life.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Пионирски рад Гаврила Стефановића Венцловића на преношењу хришћанске традиције на народни језик
T1  - Gavril Stefanović Venclović’s Pioneer Work on Transferring Christian Tradition to Vernacular Language
SP  - 353
EP  - 367
VL  - 65
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1702353S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7659
ER  - 

@article{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2017",
abstract = "Гаврил Стефановић Венцловић, јеромонах, вредни писар и надахнути беседник из
прве половине XVIII века, својим радом обележио је једно од кључних раздобља у
историји српске културе. За собом је оставио око 20000 руком писаних страна, од чега
око 9000 на народном језику. Његови преписи настали су за потребе богослужења, али
је, настојећи да допре до своје пастве, проповеди преводио и приређивао на народном
језику. У настојању да их учини што разумљивијим и пријемчивијим „сељану
некњижевном“, не само да их је преводио на народни језик, већ је апстрактнија или
терминолошки компликованија места објашњавао, уносећи примере из свакодневног
живота. Покушавајући да буде што ближи својим слушаоцима, користио је њима
разумљиве изразе и појмове, те у своје проповеди уноси бројне детаље из народног
језика, обичаја и свакодневног живота., Gavril Stefanović Venclović, hieromonk, hard-working scribe and inspired orator from the
first half of the XVIII century, marked one of the key periods in the history of Serbian
culture. He left some 20000 hand-written pages behind, out of which some 9000 written in
vernacular language. His transcripts were primarily made for church service needs, yet,
trying to reach his flock, Venclović was translating and adapting them to vernacular
language. In his effort to make them understandable and available to “illiterate peasant”, not
only that he translated the sermons, but also tried to explain segments that were abstract or of
more complex terminology by inserting examples from everyday life. Trying to be as closest
to his audience, Venclović used expressions and terms they were familiar with, thus his
sermons were entered by numerous details from folk language, customs and everyday life.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Пионирски рад Гаврила Стефановића Венцловића на преношењу хришћанске традиције на народни језик, Gavril Stefanović Venclović’s Pioneer Work on Transferring Christian Tradition to Vernacular Language",
pages = "353-367",
volume = "65",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1702353S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7659"
}

Стефановић-Бановић, М.. (2017). Пионирски рад Гаврила Стефановића Венцловића на преношењу хришћанске традиције на народни језик. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(2), 353-367.
https://doi.org/10.2298/GEI1702353S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7659

Стефановић-Бановић М. Пионирски рад Гаврила Стефановића Венцловића на преношењу хришћанске традиције на народни језик. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(2):353-367.
doi:10.2298/GEI1702353S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7659 .

Стефановић-Бановић, Милеса, "Пионирски рад Гаврила Стефановића Венцловића на преношењу хришћанске традиције на народни језик" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 2 (2017):353-367,
https://doi.org/10.2298/GEI1702353S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7659 .

TY  - JOUR
AU  - Поспишилова, Јана
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/163/120
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7656
AB  - Перцепција улоге индивидуалног ствараоца као носиоца наслеђа
значајно се променила, посебно почетком 80-их, са доласком модерниста као
што су Ернест Гелнер (Ernest Gellner), Бенедикт Андерсон (Benedict Anderson)
и, касније, Ерик Хобзбом (Eric Hobsbawm). Ови аутори и њихови наследници
засновали су своје теорије на тезама о стварању традиција које су постепено
одумрле са идеологијама модерног индустријског доба. Постмодернизам
посматра индивидуалност у другом светлу, па се њена веза са прошлошћу
такође мења.
У нашим прилозима доносимо један од могућих етнолошких погледа
на данашње стање ове истраживачке области у Чешкој (регија Моравска) и
Србији. Овај поглед узима у обзир правац развоја традиционалне народне
културе, до њених могућих модификација, као што су фолклоризам
(такозвано друго постојање фолклора), као и ауторске креације инспирисане
фолклором у садашњости. Истраживање етно-културолошких традиција је
још увек тематско, у смислу посматрања нематеријалног културног наслеђа и
компилације регионалних, националних и светских листа. Новоразвијени
облици локалне културе су реакција на трендове глобализације.
AB  - The perception of the role of individual creator as a bearer of the legacy of
the past changed significantly especially at the beginning of the 1980s, alongside
the arrival of modernists, such as Ernest Gellner, Benedict Anderson or later-on, Er-
ic Hobsbawm. The mentioned personalities and their successors who based their
theories on theses about the inventions of traditions that are ideologies of modern
industrial era gradually die out. The Postmodernism puts the individuality in a dif-
ferent light and its relation to the past changes as well.
In our contributions, we submit one of the ethnology´s possible views on
the contemporary field in Czech Republic (Moravia region) and Serbia. This view
takes into consideration the development line of traditional folk culture up to its
possible modifications, such as folklorism (the so-called second existence of folk-
lore), author´s creation inspired by folklore et al in the present. The research into
ethno-cultural traditions is still topical in terms of the observation of intangible cul-
tural heritage and the compilation of regional, national and world lists. The newly
developing forms of local culture are a reaction to the globalization trends.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade :  Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Улога појединаца у преношењу традиције унутар система културе
T1  - The Role of Personalities in Passing-Down the Tradition within the System of Culture
SP  - 249
EP  - 254
VL  - 65
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1702249P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7656
ER  - 

@article{
author = "Поспишилова, Јана and Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2017",
abstract = "Перцепција улоге индивидуалног ствараоца као носиоца наслеђа
значајно се променила, посебно почетком 80-их, са доласком модерниста као
што су Ернест Гелнер (Ernest Gellner), Бенедикт Андерсон (Benedict Anderson)
и, касније, Ерик Хобзбом (Eric Hobsbawm). Ови аутори и њихови наследници
засновали су своје теорије на тезама о стварању традиција које су постепено
одумрле са идеологијама модерног индустријског доба. Постмодернизам
посматра индивидуалност у другом светлу, па се њена веза са прошлошћу
такође мења.
У нашим прилозима доносимо један од могућих етнолошких погледа
на данашње стање ове истраживачке области у Чешкој (регија Моравска) и
Србији. Овај поглед узима у обзир правац развоја традиционалне народне
културе, до њених могућих модификација, као што су фолклоризам
(такозвано друго постојање фолклора), као и ауторске креације инспирисане
фолклором у садашњости. Истраживање етно-културолошких традиција је
још увек тематско, у смислу посматрања нематеријалног културног наслеђа и
компилације регионалних, националних и светских листа. Новоразвијени
облици локалне културе су реакција на трендове глобализације., The perception of the role of individual creator as a bearer of the legacy of
the past changed significantly especially at the beginning of the 1980s, alongside
the arrival of modernists, such as Ernest Gellner, Benedict Anderson or later-on, Er-
ic Hobsbawm. The mentioned personalities and their successors who based their
theories on theses about the inventions of traditions that are ideologies of modern
industrial era gradually die out. The Postmodernism puts the individuality in a dif-
ferent light and its relation to the past changes as well.
In our contributions, we submit one of the ethnology´s possible views on
the contemporary field in Czech Republic (Moravia region) and Serbia. This view
takes into consideration the development line of traditional folk culture up to its
possible modifications, such as folklorism (the so-called second existence of folk-
lore), author´s creation inspired by folklore et al in the present. The research into
ethno-cultural traditions is still topical in terms of the observation of intangible cul-
tural heritage and the compilation of regional, national and world lists. The newly
developing forms of local culture are a reaction to the globalization trends.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade :  Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Улога појединаца у преношењу традиције унутар система културе, The Role of Personalities in Passing-Down the Tradition within the System of Culture",
pages = "249-254",
volume = "65",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1702249P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7656"
}

Поспишилова, Ј.,& Стефановић-Бановић, М.. (2017). Улога појединаца у преношењу традиције унутар система културе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade :  Institute of Ethnography SASA., 65(2), 249-254.
https://doi.org/10.2298/GEI1702249P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7656

Поспишилова Ј, Стефановић-Бановић М. Улога појединаца у преношењу традиције унутар система културе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(2):249-254.
doi:10.2298/GEI1702249P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7656 .

Поспишилова, Јана, Стефановић-Бановић, Милеса, "Улога појединаца у преношењу традиције унутар система културе" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 2 (2017):249-254,
https://doi.org/10.2298/GEI1702249P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7656 .

TY  - GEN
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2016
UR  - https://www.pojmovnik.etno-institut.co.rs/v/vladika.php
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15514
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Појмовник српске културе
T1  - Владика
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15514
ER  - 

@misc{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2016",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Појмовник српске културе",
title = "Владика",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15514"
}

Стефановић-Бановић, М.. (2016). Владика. in Појмовник српске културе
Београд : Етнографски институт САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15514

Стефановић-Бановић М. Владика. in Појмовник српске културе. 2016;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15514 .

Стефановић-Бановић, Милеса, "Владика" in Појмовник српске културе (2016),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15514 .

TY  - GEN
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2016
UR  - https://www.pojmovnik.etno-institut.co.rs/l/liturgija%20ETNO.php
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15513
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Етнолошко-антрополошки појмовник српске културе
T1  - Литургија
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15513
ER  - 

@misc{
author = "Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2016",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Етнолошко-антрополошки појмовник српске културе",
title = "Литургија",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15513"
}

Стефановић-Бановић, М.. (2016). Литургија. in Етнолошко-антрополошки појмовник српске културе
Београд : Етнографски институт САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15513

Стефановић-Бановић М. Литургија. in Етнолошко-антрополошки појмовник српске културе. 2016;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15513 .

Стефановић-Бановић, Милеса, "Литургија" in Етнолошко-антрополошки појмовник српске културе (2016),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15513 .