Најотменији меланхолик
Само за регистроване кориснике
2021
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У години завршетка Великог рата и у наредној, 1919, литерарни и културни живот Београда испрва поступно и скромно, а потом динамично и снажно започиње да показује знаке опоравка и прогреса, најављујући једну од најдинамичнијих епоха у развоју наше уметности и културе која ће потрајати све до новог рата. С јесени те, 1919, док Велимир Живојиновић Massuka и Сима Пандуровић са групом сарадника покрећу књижевно-политички часопис „Мисао“, у Београд стиже Иво Андрић. У покушају да се анализом исходишта сусрета великог писца и важног часописа пружи један увид и у епоху у којој се он збио, у овом раду – век након тог сусрета – истражујемо шта је (и због чега) Андрић објављивао у „Мисли“, а шта се и како на страницама часописа писало о нашем „најотменијем меланхолику“ и његовом делу? Најзад, како су и зашто Андрићеви прилози часопису – посебно онај њихов преовлађујући део који је први пут објављен у „Мисли“ – постајали значајни међаши за нашу књижевност и њену историју.
Кључне речи:
Иво Андрић / часопис "Мисао" / међуратна српска књижевностИзвор:
Philosophos – Philoponos – Philotheos. Essays and Studies in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Occasion of His 65th Birthday, 2021, 945-955Издавач:
- Belgrade : Gnomon, Center for the Humanities
- Podgorica : Matica srpska - Društvo članova u Crnoj Gori
Финансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200173 (Етнографски институт САНУ, Београд) (RS-MESTD-inst-2020-200173)
Институција/група
Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASATY - CHAP AU - Рогановић, Владимир AU - Стефановић-Бановић, Милеса PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15595 AB - У години завршетка Великог рата и у наредној, 1919, литерарни и културни живот Београда испрва поступно и скромно, а потом динамично и снажно започиње да показује знаке опоравка и прогреса, најављујући једну од најдинамичнијих епоха у развоју наше уметности и културе која ће потрајати све до новог рата. С јесени те, 1919, док Велимир Живојиновић Massuka и Сима Пандуровић са групом сарадника покрећу књижевно-политички часопис „Мисао“, у Београд стиже Иво Андрић. У покушају да се анализом исходишта сусрета великог писца и важног часописа пружи један увид и у епоху у којој се он збио, у овом раду – век након тог сусрета – истражујемо шта је (и због чега) Андрић објављивао у „Мисли“, а шта се и како на страницама часописа писало о нашем „најотменијем меланхолику“ и његовом делу? Најзад, како су и зашто Андрићеви прилози часопису – посебно онај њихов преовлађујући део који је први пут објављен у „Мисли“ – постајали значајни међаши за нашу књижевност и њену историју. PB - Belgrade : Gnomon, Center for the Humanities PB - Podgorica : Matica srpska - Društvo članova u Crnoj Gori T2 - Philosophos – Philoponos – Philotheos. Essays and Studies in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Occasion of His 65th Birthday T1 - Најотменији меланхолик SP - 945 EP - 955 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15595 ER -
@inbook{ author = "Рогановић, Владимир and Стефановић-Бановић, Милеса", year = "2021", abstract = "У години завршетка Великог рата и у наредној, 1919, литерарни и културни живот Београда испрва поступно и скромно, а потом динамично и снажно започиње да показује знаке опоравка и прогреса, најављујући једну од најдинамичнијих епоха у развоју наше уметности и културе која ће потрајати све до новог рата. С јесени те, 1919, док Велимир Живојиновић Massuka и Сима Пандуровић са групом сарадника покрећу књижевно-политички часопис „Мисао“, у Београд стиже Иво Андрић. У покушају да се анализом исходишта сусрета великог писца и важног часописа пружи један увид и у епоху у којој се он збио, у овом раду – век након тог сусрета – истражујемо шта је (и због чега) Андрић објављивао у „Мисли“, а шта се и како на страницама часописа писало о нашем „најотменијем меланхолику“ и његовом делу? Најзад, како су и зашто Андрићеви прилози часопису – посебно онај њихов преовлађујући део који је први пут објављен у „Мисли“ – постајали значајни међаши за нашу књижевност и њену историју.", publisher = "Belgrade : Gnomon, Center for the Humanities, Podgorica : Matica srpska - Društvo članova u Crnoj Gori", journal = "Philosophos – Philoponos – Philotheos. Essays and Studies in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Occasion of His 65th Birthday", booktitle = "Најотменији меланхолик", pages = "945-955", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15595" }
Рогановић, В.,& Стефановић-Бановић, М.. (2021). Најотменији меланхолик. in Philosophos – Philoponos – Philotheos. Essays and Studies in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Occasion of His 65th Birthday Belgrade : Gnomon, Center for the Humanities., 945-955. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15595
Рогановић В, Стефановић-Бановић М. Најотменији меланхолик. in Philosophos – Philoponos – Philotheos. Essays and Studies in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Occasion of His 65th Birthday. 2021;:945-955. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15595 .
Рогановић, Владимир, Стефановић-Бановић, Милеса, "Најотменији меланхолик" in Philosophos – Philoponos – Philotheos. Essays and Studies in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Occasion of His 65th Birthday (2021):945-955, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15595 .