TY  - JOUR
AU  - Мандић, Марина
AU  - Трифуновић, Весна
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16098
AB  - Рад анализира два наратива популарне културе настала у периоду пандемије ковидa 19: филм Птица певачица (Songbird) из 2020. године, и се ријал Последњи међу нама (The Last of Us), из 2023. године. Основна идеја 
рада јесте анализа начина на који популарна култура кроз два различита 
пандемијска наратива пружа поглед на будућност друштвених система 
након појављивања смртоносног обољења, присутног у актуелној стварности колико и у попкултурним наративима. Рад ће указати на пандемијску апокалипсу као окружење нове друштвене стварности, односно 
на карантински систем као критику државне организације и регулације.
AB  - This paper analyzes two popular culture narratives created in the period of the 
COVID-19 pandemic: the movie Songbird, made in 2020, and the TV show The 
Last of Us, from 2023. The main idea of this paper is to analyze the ways in which 
popular culture, through different pandemic narratives, perceives the future 
of social systems after the appearance of the deadly disease, as experienced 
in current reality as well as in pop-cultural narratives. The paper will point to 
the pandemic apocalypse as an environment of a new social reality, that is, the 
quarantine as a critique of state organization and regulation.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Последњи међу здравима: карантин као критика  у два апокалиптична наратива популарне културе
T1  - The Last of the Living: Quarantine as a Critique  in Two Popular Culture Apocalyptic Narratives
SP  - 159
EP  - 178
VL  - 71
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI2303159M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16098
ER  - 

@article{
author = "Мандић, Марина and Трифуновић, Весна",
year = "2023",
abstract = "Рад анализира два наратива популарне културе настала у периоду пандемије ковидa 19: филм Птица певачица (Songbird) из 2020. године, и се ријал Последњи међу нама (The Last of Us), из 2023. године. Основна идеја 
рада јесте анализа начина на који популарна култура кроз два различита 
пандемијска наратива пружа поглед на будућност друштвених система 
након појављивања смртоносног обољења, присутног у актуелној стварности колико и у попкултурним наративима. Рад ће указати на пандемијску апокалипсу као окружење нове друштвене стварности, односно 
на карантински систем као критику државне организације и регулације., This paper analyzes two popular culture narratives created in the period of the 
COVID-19 pandemic: the movie Songbird, made in 2020, and the TV show The 
Last of Us, from 2023. The main idea of this paper is to analyze the ways in which 
popular culture, through different pandemic narratives, perceives the future 
of social systems after the appearance of the deadly disease, as experienced 
in current reality as well as in pop-cultural narratives. The paper will point to 
the pandemic apocalypse as an environment of a new social reality, that is, the 
quarantine as a critique of state organization and regulation.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Последњи међу здравима: карантин као критика  у два апокалиптична наратива популарне културе, The Last of the Living: Quarantine as a Critique  in Two Popular Culture Apocalyptic Narratives",
pages = "159-178",
volume = "71",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI2303159M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16098"
}

Мандић, М.,& Трифуновић, В.. (2023). Последњи међу здравима: карантин као критика  у два апокалиптична наратива популарне културе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 71(3), 159-178.
https://doi.org/10.2298/GEI2303159M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16098

Мандић М, Трифуновић В. Последњи међу здравима: карантин као критика  у два апокалиптична наратива популарне културе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2023;71(3):159-178.
doi:10.2298/GEI2303159M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16098 .

Мандић, Марина, Трифуновић, Весна, "Последњи међу здравима: карантин као критика  у два апокалиптична наратива популарне културе" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 71, no. 3 (2023):159-178,
https://doi.org/10.2298/GEI2303159M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16098 .

TY  - CONF
AU  - Mandić, Marina
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16479
AB  - Tema izlaganja jeste konceptualizacija kulturološke prakse 
zombifikacije na Haitiju, odnosno prakse koja se dovodi u vezu 
kako sa političkim i socijalnim životom postkolonijalnog Haitija, 
tako i sa ritualnim radnjama, spiritualnim verovanjima, oblicima 
tradicionalne medicine i farmakologije. Zombifikacija kao socijalna praksa može biti ispraćena sve do perioda kolonijalne vladavine Francuske nad Haitijem, odnosno do 1791. godine i početka 
Haićanske revolucije, trinaestogodišnjeg perioda sukoba između 
francuskih kolonijalista i porobljenih stanovnika tadašnjeg Svetog 
Dominika, koji su rezultovali oslobađanjem kolonije i povlačenjem 
francuskih trupa sa teritorija novooformljene nacije Haiti, 1903. godine. Zombifikacija na Haitiju podrazumeva „umrtvljavanje“ pojedinaca upotrebom psihoaktivnih supstanci, čiji simptomi pokazuju 
prividni prestanak rada fizioloških funkcija i prikazuju se kao smrt, 
a potom i ritualno „oživljavanje“, koje žrtve ostavlja u stanju delirijuma. Na taj način se proizvodi nova društvena stvarnost pojedinca, 
sa funkcijom sankcionisanja i kažnjavanja društveno nepoželjnog 
ponašanja, odnosno funkcijom oduzimanja slobode i kontrole nad 
sopstvenim razumom, rasuđivanjem i ponašanjem određenim pojedincima. Zombifikacija se dakle, odnosi na prouzrokovanje socijalne smrti, pre negoli biološke, i dovodi u vezu sa isključivanjem 
pojedinaca iz društvene zajednice, odnosno proizvodnju novih psihološko-fizičkih stanja i socijalnih uloga za one pojedince za koje je 
odlučeno da više ne treba da pripadaju ustanovljenom socijalnom 
diskursu. Razumevanje zombifikacije, s tim u vezi, zahteva posmatranje višestrukih faktora, koji prevazilaze zombija isključivo kao 
kombinaciju određenih medicinskih simptoma i objašnjenja, već 
podrazumeva analizu zombifikacije kao socijalno-kulturološkog 
procesa, jedinstvenog u određenoj kulturnoj stvarnosti, koji uključuje višestruke elemente društvenih i političkih okolnosti Haitija, Predstave fenomena zombifikacije, oblikovane tokom perioda prve 
trećine dvadesetog veka, prvobitno se pronalaze u putopisima: prvi 
dokument takve vrste bio je putopis Vilijema Sibruka Magično ostrvo, objavljen 1929. godine, koji je delimično inspirisao proizvodnju 
filma Beli Zombi 1932. godine, na čijim narativima će biti analiziran 
fenomen vudu zombifikacije u ovom izlaganju.
tradicionalna verovanja i prakse, kao i socijalne uloge i položaje.
PB  - Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju
C3  - Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata
T1  - Zombifikacija kao kulturološka praksa Haitija
SP  - 37
EP  - 38
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16479
ER  - 

@conference{
author = "Mandić, Marina",
year = "2023",
abstract = "Tema izlaganja jeste konceptualizacija kulturološke prakse 
zombifikacije na Haitiju, odnosno prakse koja se dovodi u vezu 
kako sa političkim i socijalnim životom postkolonijalnog Haitija, 
tako i sa ritualnim radnjama, spiritualnim verovanjima, oblicima 
tradicionalne medicine i farmakologije. Zombifikacija kao socijalna praksa može biti ispraćena sve do perioda kolonijalne vladavine Francuske nad Haitijem, odnosno do 1791. godine i početka 
Haićanske revolucije, trinaestogodišnjeg perioda sukoba između 
francuskih kolonijalista i porobljenih stanovnika tadašnjeg Svetog 
Dominika, koji su rezultovali oslobađanjem kolonije i povlačenjem 
francuskih trupa sa teritorija novooformljene nacije Haiti, 1903. godine. Zombifikacija na Haitiju podrazumeva „umrtvljavanje“ pojedinaca upotrebom psihoaktivnih supstanci, čiji simptomi pokazuju 
prividni prestanak rada fizioloških funkcija i prikazuju se kao smrt, 
a potom i ritualno „oživljavanje“, koje žrtve ostavlja u stanju delirijuma. Na taj način se proizvodi nova društvena stvarnost pojedinca, 
sa funkcijom sankcionisanja i kažnjavanja društveno nepoželjnog 
ponašanja, odnosno funkcijom oduzimanja slobode i kontrole nad 
sopstvenim razumom, rasuđivanjem i ponašanjem određenim pojedincima. Zombifikacija se dakle, odnosi na prouzrokovanje socijalne smrti, pre negoli biološke, i dovodi u vezu sa isključivanjem 
pojedinaca iz društvene zajednice, odnosno proizvodnju novih psihološko-fizičkih stanja i socijalnih uloga za one pojedince za koje je 
odlučeno da više ne treba da pripadaju ustanovljenom socijalnom 
diskursu. Razumevanje zombifikacije, s tim u vezi, zahteva posmatranje višestrukih faktora, koji prevazilaze zombija isključivo kao 
kombinaciju određenih medicinskih simptoma i objašnjenja, već 
podrazumeva analizu zombifikacije kao socijalno-kulturološkog 
procesa, jedinstvenog u određenoj kulturnoj stvarnosti, koji uključuje višestruke elemente društvenih i političkih okolnosti Haitija, Predstave fenomena zombifikacije, oblikovane tokom perioda prve 
trećine dvadesetog veka, prvobitno se pronalaze u putopisima: prvi 
dokument takve vrste bio je putopis Vilijema Sibruka Magično ostrvo, objavljen 1929. godine, koji je delimično inspirisao proizvodnju 
filma Beli Zombi 1932. godine, na čijim narativima će biti analiziran 
fenomen vudu zombifikacije u ovom izlaganju.
tradicionalna verovanja i prakse, kao i socijalne uloge i položaje.",
publisher = "Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata",
title = "Zombifikacija kao kulturološka praksa Haitija",
pages = "37-38",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16479"
}

Mandić, M.. (2023). Zombifikacija kao kulturološka praksa Haitija. in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata
Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 37-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16479

Mandić M. Zombifikacija kao kulturološka praksa Haitija. in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata. 2023;:37-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16479 .

Mandić, Marina, "Zombifikacija kao kulturološka praksa Haitija" in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija, Beograd, 22–23. XII 2023. godine: knjiga apstrakata (2023):37-38,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16479 .

TY  - JOUR
AU  - Мандић, Марина
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12997
AB  - Наративи филмова о зомбијима изражавају друштвене односе у околностима апокалиптичног социјалног окружења, указују на незаустављиве процесе 
ширења болести, односно свеприсутност зомбија као основних преносилаца 
заразе, наглашавајући дискурсе биолошке катастрофе, односно епидемије 
инфективних обољења као потенцијалног начина завршетка модерне цивилизације. Епидемија приказана у филмовима о зомбијима се може посматрати као нека врста замишљене будућности вируса, односно као напредни стадијум развоја инфективних болести, које доводе до деконструисања и 
потпуног слома постојећег друштвеног система, а потом до апокалиптичних 
последица и настанка новог социјалног поретка. Епидемија производи околности у којима долази до престанка пређашњег институционалног организовања и обликовања индивидуалног понашања који трансформишу друштвену 
сферу у складу за захтевима нових социјалних и биолошких дискурса. Услед 
таквих околности, долази до промене друштвеног окружења, а болест постаје 
означитељ социјалних стратегија, односа према зараженима, арена прерасподеле друштвене моћи и средстава за одржавање живота. Идеја рада јесте 
указивање на начине социјалног реорганизовања прилагођеног друштвеним 
поремећајима изазваним епидемијом зомбија, истицање улоге болести приликом обликовања социјалних група и друштвених односа, са циљем разоткривања начина на које филмски наративи метафоризују учинковитост инфективних обољења.
AB  - The narratives of zombie films articulate social relations in the context of an apocalyic 
social environment, indicating unstoppable processes of disease spreading through the 
omnipresence of zombies as the primary infection carriers, emphasizing discourses of 
biological catastrophe, that is, epidemics of infectious diseases as a potential means 
of the end of a modern civilization. As portrayed in movies about zombies, epidemics 
could be observed as a type of imagined future of the virus, that is, as an advanced 
stage in infectious disease evolution, which leads to the deconstruction and complete 
collapse of the existing social system, and then to apocalyptic consequences and the 
forming of a new social order. An epidemic creates conditions in which previously 
known institutional organization ceases to exist and shapes individual behaviors that 
transform social environments to meet the demands of new social and biological 
discourses. Due to such circumstances, social surroundings are significantly changed, 
and disease establishes itself as a signifier of social strategies, relationships towards 
the infected, and the area for the redistribution of social power and livelihood. The 
aim of this paper is to reveal the ways of social reorganization and social disruption 
caused by the zombie epidemic, emphasizing the role of the disease in reshaping 
social groups and relationships, with the purpose of analyzing the ways in which 
movie narratives metaphorize the efficiency of infectious diseases.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Немртви нови свет: окружење апокалипсе  и друштвени односи услед епидемије зомбија
T1  - The Undead New World: Zombie Epidemics’ Apocalyptic Surroundings and Social  Relations
SP  - 197
EP  - 221
VL  - 70
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI2201197M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12997
ER  - 

@article{
author = "Мандић, Марина",
year = "2022",
abstract = "Наративи филмова о зомбијима изражавају друштвене односе у околностима апокалиптичног социјалног окружења, указују на незаустављиве процесе 
ширења болести, односно свеприсутност зомбија као основних преносилаца 
заразе, наглашавајући дискурсе биолошке катастрофе, односно епидемије 
инфективних обољења као потенцијалног начина завршетка модерне цивилизације. Епидемија приказана у филмовима о зомбијима се може посматрати као нека врста замишљене будућности вируса, односно као напредни стадијум развоја инфективних болести, које доводе до деконструисања и 
потпуног слома постојећег друштвеног система, а потом до апокалиптичних 
последица и настанка новог социјалног поретка. Епидемија производи околности у којима долази до престанка пређашњег институционалног организовања и обликовања индивидуалног понашања који трансформишу друштвену 
сферу у складу за захтевима нових социјалних и биолошких дискурса. Услед 
таквих околности, долази до промене друштвеног окружења, а болест постаје 
означитељ социјалних стратегија, односа према зараженима, арена прерасподеле друштвене моћи и средстава за одржавање живота. Идеја рада јесте 
указивање на начине социјалног реорганизовања прилагођеног друштвеним 
поремећајима изазваним епидемијом зомбија, истицање улоге болести приликом обликовања социјалних група и друштвених односа, са циљем разоткривања начина на које филмски наративи метафоризују учинковитост инфективних обољења., The narratives of zombie films articulate social relations in the context of an apocalyic 
social environment, indicating unstoppable processes of disease spreading through the 
omnipresence of zombies as the primary infection carriers, emphasizing discourses of 
biological catastrophe, that is, epidemics of infectious diseases as a potential means 
of the end of a modern civilization. As portrayed in movies about zombies, epidemics 
could be observed as a type of imagined future of the virus, that is, as an advanced 
stage in infectious disease evolution, which leads to the deconstruction and complete 
collapse of the existing social system, and then to apocalyptic consequences and the 
forming of a new social order. An epidemic creates conditions in which previously 
known institutional organization ceases to exist and shapes individual behaviors that 
transform social environments to meet the demands of new social and biological 
discourses. Due to such circumstances, social surroundings are significantly changed, 
and disease establishes itself as a signifier of social strategies, relationships towards 
the infected, and the area for the redistribution of social power and livelihood. The 
aim of this paper is to reveal the ways of social reorganization and social disruption 
caused by the zombie epidemic, emphasizing the role of the disease in reshaping 
social groups and relationships, with the purpose of analyzing the ways in which 
movie narratives metaphorize the efficiency of infectious diseases.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Немртви нови свет: окружење апокалипсе  и друштвени односи услед епидемије зомбија, The Undead New World: Zombie Epidemics’ Apocalyptic Surroundings and Social  Relations",
pages = "197-221",
volume = "70",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI2201197M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12997"
}

Мандић, М.. (2022). Немртви нови свет: окружење апокалипсе  и друштвени односи услед епидемије зомбија. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 70(1), 197-221.
https://doi.org/10.2298/GEI2201197M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12997

Мандић М. Немртви нови свет: окружење апокалипсе  и друштвени односи услед епидемије зомбија. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2022;70(1):197-221.
doi:10.2298/GEI2201197M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12997 .

Мандић, Марина, "Немртви нови свет: окружење апокалипсе  и друштвени односи услед епидемије зомбија" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 70, no. 1 (2022):197-221,
https://doi.org/10.2298/GEI2201197M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12997 .

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marina
PY  - 2021
UR  - https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12489
AB  - Полазећи са становишта према којем популарна култура врши метафоричку нарацију 
савременог друштва, рад анализира начине на које се елементи зомбијевског наратива 
употребљавају као репрезентација инфективних обољења, односно друштвених и 
институционалних дискурса повезаних са избијањем, ширењем и заустављањем 
епидемија. Наративи филмова са зомбијима уобличавају друштвене анксиозности 
поводом избијања инфективних агенса путем дискурса епидемиолошке апокалипсе 
услед појаве неизлечивог вируса, чији развитак доводи до потенцијалног завршетка 
цивилизације.
AB  - Based on the point of view that popular culture performs metaphorical narration of the 
contemporary society, this paper analyses the ways in which elements of zombie film 
narratives are used as a representation of infectious diseases, that is, representation of the 
social and institutional discourses associated with the occurrence, spreading and stopping of 
epidemics. The narratives of zombie films feature social anxieties regarding infectious 
agents through the discourse of epidemiological apocalypse, due to occurrence of an 
incurable virus, whose development results in the potential ending of the civilization.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Вирална апокалипса: дискурси ширења и  заустављања епидемије на примеру филмских  наратива о зомбијима
T1  - Viral Apocalypse: Discourses of Spreading and Stopping Epidemic through the Example of Zombie Film Narrative
SP  - 675
EP  - 687
VL  - 69
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI2103675M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12489
ER  - 

@article{
author = "Mandić, Marina",
year = "2021",
abstract = "Полазећи са становишта према којем популарна култура врши метафоричку нарацију 
савременог друштва, рад анализира начине на које се елементи зомбијевског наратива 
употребљавају као репрезентација инфективних обољења, односно друштвених и 
институционалних дискурса повезаних са избијањем, ширењем и заустављањем 
епидемија. Наративи филмова са зомбијима уобличавају друштвене анксиозности 
поводом избијања инфективних агенса путем дискурса епидемиолошке апокалипсе 
услед појаве неизлечивог вируса, чији развитак доводи до потенцијалног завршетка 
цивилизације., Based on the point of view that popular culture performs metaphorical narration of the 
contemporary society, this paper analyses the ways in which elements of zombie film 
narratives are used as a representation of infectious diseases, that is, representation of the 
social and institutional discourses associated with the occurrence, spreading and stopping of 
epidemics. The narratives of zombie films feature social anxieties regarding infectious 
agents through the discourse of epidemiological apocalypse, due to occurrence of an 
incurable virus, whose development results in the potential ending of the civilization.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Вирална апокалипса: дискурси ширења и  заустављања епидемије на примеру филмских  наратива о зомбијима, Viral Apocalypse: Discourses of Spreading and Stopping Epidemic through the Example of Zombie Film Narrative",
pages = "675-687",
volume = "69",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI2103675M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12489"
}

Mandić, M.. (2021). Вирална апокалипса: дискурси ширења и  заустављања епидемије на примеру филмских  наратива о зомбијима. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 69(3), 675-687.
https://doi.org/10.2298/GEI2103675M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12489

Mandić M. Вирална апокалипса: дискурси ширења и  заустављања епидемије на примеру филмских  наратива о зомбијима. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2021;69(3):675-687.
doi:10.2298/GEI2103675M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12489 .

Mandić, Marina, "Вирална апокалипса: дискурси ширења и  заустављања епидемије на примеру филмских  наратива о зомбијима" in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 69, no. 3 (2021):675-687,
https://doi.org/10.2298/GEI2103675M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12489 .

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marina
PY  - 2020
UR  - http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/7beb0d3a592546e5b78928fc4dfc023e.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10389
AB  - Zombi šetnje predstavljaju jednu vrstu karnevala, koji se održavaju širom sveta u svrhu promocije horor žanra. Uzimajući u obzir metaforičke aspekte zombi kinematografije, šetnja zombija u sebi nosi određenu društvenu kritiku i ukazuje na neke od anksioznosti modernog doba, poput straha od infektivnih oboljenja, porasta kapitalističke proizvodnje, rastućih društvenih nejednakosti, itd. Rad se bavi načinima na koje zombi šetnja obuhvata Bahtinove odlike karnevala, sa ciljem da ukaže na metaforičke aspekte manifestacije.
AB  - Zombie walks impersonate certain type of the carnival, organized all around the world in purpose of promoting horror genre. Considering metaphorical aspects of zombie cinematography, zombie walk carries certain social criticism and indicates some of the anxieties of modern times, such as fear of infectious diseases, growth of capitalism, social inequalities, etc. The paper will analyze ways in which zombie walk resembles Bakhtin's features of the carnival, in purpose to point out metaphorical aspects of the manifestation.
PB  - Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet
T2  - Antropologija
T1  - Karneval užasa: metaforički diskursi zombi šetnje
T1  - Carnival of horror: metaphorical discourses of zombie walks
SP  - 319
EP  - 330
VL  - 20
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10389
ER  - 

@article{
author = "Mandić, Marina",
year = "2020",
abstract = "Zombi šetnje predstavljaju jednu vrstu karnevala, koji se održavaju širom sveta u svrhu promocije horor žanra. Uzimajući u obzir metaforičke aspekte zombi kinematografije, šetnja zombija u sebi nosi određenu društvenu kritiku i ukazuje na neke od anksioznosti modernog doba, poput straha od infektivnih oboljenja, porasta kapitalističke proizvodnje, rastućih društvenih nejednakosti, itd. Rad se bavi načinima na koje zombi šetnja obuhvata Bahtinove odlike karnevala, sa ciljem da ukaže na metaforičke aspekte manifestacije., Zombie walks impersonate certain type of the carnival, organized all around the world in purpose of promoting horror genre. Considering metaphorical aspects of zombie cinematography, zombie walk carries certain social criticism and indicates some of the anxieties of modern times, such as fear of infectious diseases, growth of capitalism, social inequalities, etc. The paper will analyze ways in which zombie walk resembles Bakhtin's features of the carnival, in purpose to point out metaphorical aspects of the manifestation.",
publisher = "Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet",
journal = "Antropologija",
title = "Karneval užasa: metaforički diskursi zombi šetnje, Carnival of horror: metaphorical discourses of zombie walks",
pages = "319-330",
volume = "20",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10389"
}

Mandić, M.. (2020). Karneval užasa: metaforički diskursi zombi šetnje. in Antropologija
Beograd : Institut za etnologiju i antropologiju., 20(2), 319-330.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10389

Mandić M. Karneval užasa: metaforički diskursi zombi šetnje. in Antropologija. 2020;20(2):319-330.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10389 .

Mandić, Marina, "Karneval užasa: metaforički diskursi zombi šetnje" in Antropologija, 20, no. 2 (2020):319-330,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10389 .

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marina
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7080
AB  - Narativi o epidemijama infektivnih oboljenja, kako imaginarnih tako i onih
koja su poznata ljudskim društvima postaju sve češća tema popularne kulture, a posebno
filmske industrije. Kao jedna od stalno prisutnih pretnji tokom istorije čovečanstva,
infektivna oboljenja su odigrala značajnu ulogu u oblikovanju i promeni društvenih
zajednica i kao takva ostavila dubok kulturološki trag na društvene grupe i njihove
savremene mitove. Variola, odnosno velike boginje ubrajaju se među najinfektivnija
oboljenja sa kojima se čovečanstvo susrelo tokom svoje istorije, a bolest se javljala i na
domaćim prostorima tokom različitih istorijskih perioda. Rad se bavi analizom načina
na koje filmska industrija koncipira epidemije infektivnih oboljenja, prvenstveno na
primeru filma Variola Vera smeštenog u jugoslovenski kulturni i društveni kontekst,
kao i odnosima dramskog i stvarnog u reprezentaciji ove bolesti i njenih društvenih
aspekata.
AB  - The ideas about the epidemics of infectious diseases, both imagined and those
that are known to human societies, are becoming more frequent topic of popular
culture, that is the film industry. As one of the ever-present threats during the development of civilization through history, infectious diseases have played a
significant role in shaping and changing social communities and, as such, have
left a deep historical and cultural trace on social groups and their contemporary
mythologies. Variola, that is smallpox, is among the most infectious diseases
that human society has encountered in history, and the disease was also present
on the territory of the former Yugoslavia during different historical periods. The
paper deals with the Variola Vera film analysis, that is with the film ideas of the
latest epidemic of the variola that occurred in the former Yugoslavia in 1972,
in order to point out the ways in which the infectious diseases are presented on
film, as well as the relation between historical data and film adaptation in the
case of variola.
PB  - Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Odeljenje za etnologiju i antropologiju
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Između stvarnog i zamišljenog: infektivna oboljenja u kinematografiji na primeru filma Variola Vera
T1  - Between the Real and the Imagined: Variola Vera Epidemic in the Area of Yugoslavia Through Film Narrative
SP  - 487
EP  - 505
VL  - 14
IS  - 2
DO  - 10.21301/eap.v14i2.4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7080
ER  - 

@article{
author = "Mandić, Marina",
year = "2019",
abstract = "Narativi o epidemijama infektivnih oboljenja, kako imaginarnih tako i onih
koja su poznata ljudskim društvima postaju sve češća tema popularne kulture, a posebno
filmske industrije. Kao jedna od stalno prisutnih pretnji tokom istorije čovečanstva,
infektivna oboljenja su odigrala značajnu ulogu u oblikovanju i promeni društvenih
zajednica i kao takva ostavila dubok kulturološki trag na društvene grupe i njihove
savremene mitove. Variola, odnosno velike boginje ubrajaju se među najinfektivnija
oboljenja sa kojima se čovečanstvo susrelo tokom svoje istorije, a bolest se javljala i na
domaćim prostorima tokom različitih istorijskih perioda. Rad se bavi analizom načina
na koje filmska industrija koncipira epidemije infektivnih oboljenja, prvenstveno na
primeru filma Variola Vera smeštenog u jugoslovenski kulturni i društveni kontekst,
kao i odnosima dramskog i stvarnog u reprezentaciji ove bolesti i njenih društvenih
aspekata., The ideas about the epidemics of infectious diseases, both imagined and those
that are known to human societies, are becoming more frequent topic of popular
culture, that is the film industry. As one of the ever-present threats during the development of civilization through history, infectious diseases have played a
significant role in shaping and changing social communities and, as such, have
left a deep historical and cultural trace on social groups and their contemporary
mythologies. Variola, that is smallpox, is among the most infectious diseases
that human society has encountered in history, and the disease was also present
on the territory of the former Yugoslavia during different historical periods. The
paper deals with the Variola Vera film analysis, that is with the film ideas of the
latest epidemic of the variola that occurred in the former Yugoslavia in 1972,
in order to point out the ways in which the infectious diseases are presented on
film, as well as the relation between historical data and film adaptation in the
case of variola.",
publisher = "Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Između stvarnog i zamišljenog: infektivna oboljenja u kinematografiji na primeru filma Variola Vera, Between the Real and the Imagined: Variola Vera Epidemic in the Area of Yugoslavia Through Film Narrative",
pages = "487-505",
volume = "14",
number = "2",
doi = "10.21301/eap.v14i2.4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7080"
}

Mandić, M.. (2019). Između stvarnog i zamišljenog: infektivna oboljenja u kinematografiji na primeru filma Variola Vera. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 14(2), 487-505.
https://doi.org/10.21301/eap.v14i2.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7080

Mandić M. Između stvarnog i zamišljenog: infektivna oboljenja u kinematografiji na primeru filma Variola Vera. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2019;14(2):487-505.
doi:10.21301/eap.v14i2.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7080 .

Mandić, Marina, "Između stvarnog i zamišljenog: infektivna oboljenja u kinematografiji na primeru filma Variola Vera" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 14, no. 2 (2019):487-505,
https://doi.org/10.21301/eap.v14i2.4 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7080 .

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marina
PY  - 2018
UR  - http://www.anthroserbia.org/Journals/Article/2276
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=722242
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5061
AB  - Nastao 1968. godine filmom „Noć živih mrtvaca”, američkog režisera
Džordža A. Romera, zombi žanr predstavlja sintezu žanrova apokalipse, naučne fantastike, horora i filmova o čudovištima. Inspirisan prethodnim filmskim tradicijama, Romero kombinovanjem elemenata pomenutih žanrova nudi sopstvenu viziju kraja sveta
oličenu u postojanju čudovišta koje je istovremeno povod katastrofe i posledica koja
karakteriše društveno okruženje.
Romerovi filmovi predstavljaju metaforičko ogledalo društvenih okolnosti u kojima su
nastali, te njihov razvoj možemo posmatrati kao dnevnik u koji su decenijama upisivana značenja određenih vremenskih epoha, društvenih dešavanja, kako od strane autora,
tako i od strane publike koja uživa u ovim filmovima i tumači ih skladno sopstvenim
iskustvima. Svojim specifičnim jezikom, zombi apokalipsa dekonstruiše ustanovljene
društvene diskurse i konstruiše ih ponovo u narativnoj formi koja za cilj ima da izazove
uznemirenost, strah i apokaliptičnu fantaziju zasnovanu na propasti zapadnog društvenog diskursa
AB  - Starting from the theoretical explications of the genre film and Cawelti’s concept of formula, this paper relates to the genre conceptualization and contextualization
of the popular zombie film narrative. Pioneered by George Romero in 1968, and his
film “Night of the Living Dead”, zombie film genre represents a synthesis of the apocalypse formula, science fiction, horror and the monster movie. Inspired by previous
film traditions, Romero combines the elements of the mentioned film genres, offering
his own vision of the end of the world, epitomized in the presence of a monster which
appears simultaneously as the cause of the catastrophe and as the dominant social setting. Romero’s films can be viewed a metaphorical mirror of the era and the social
climate in which they appeared. Their development can be seen as a decades old diary
in which the signs of the times and social events are being inscribed by the author
himself, as well as by the audience, which views these films and interprets based on
their own experience. With their specific language, zombie apocalypse deconstructs the
social discourse and constructs it again in the narrative form which aims to arouse
uneasiness and fear, as well as to create a particular survivalist fantasy without a happy
ending. These emotions and meanings altogether hint at the apocalyptic character of
the contemporary society.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet
PB  - Beograd: Institut za etnologiju i antropologiju
T2  - Antropologija
T1  - Rađanje živih mrtvaca: karakteristike žanra zombi filma i Romerova vizija apokalipse
SP  - 173
EP  - 190
VL  - 3
IS  - 18
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5061
ER  - 

@article{
author = "Mandić, Marina",
year = "2018",
abstract = "Nastao 1968. godine filmom „Noć živih mrtvaca”, američkog režisera
Džordža A. Romera, zombi žanr predstavlja sintezu žanrova apokalipse, naučne fantastike, horora i filmova o čudovištima. Inspirisan prethodnim filmskim tradicijama, Romero kombinovanjem elemenata pomenutih žanrova nudi sopstvenu viziju kraja sveta
oličenu u postojanju čudovišta koje je istovremeno povod katastrofe i posledica koja
karakteriše društveno okruženje.
Romerovi filmovi predstavljaju metaforičko ogledalo društvenih okolnosti u kojima su
nastali, te njihov razvoj možemo posmatrati kao dnevnik u koji su decenijama upisivana značenja određenih vremenskih epoha, društvenih dešavanja, kako od strane autora,
tako i od strane publike koja uživa u ovim filmovima i tumači ih skladno sopstvenim
iskustvima. Svojim specifičnim jezikom, zombi apokalipsa dekonstruiše ustanovljene
društvene diskurse i konstruiše ih ponovo u narativnoj formi koja za cilj ima da izazove
uznemirenost, strah i apokaliptičnu fantaziju zasnovanu na propasti zapadnog društvenog diskursa, Starting from the theoretical explications of the genre film and Cawelti’s concept of formula, this paper relates to the genre conceptualization and contextualization
of the popular zombie film narrative. Pioneered by George Romero in 1968, and his
film “Night of the Living Dead”, zombie film genre represents a synthesis of the apocalypse formula, science fiction, horror and the monster movie. Inspired by previous
film traditions, Romero combines the elements of the mentioned film genres, offering
his own vision of the end of the world, epitomized in the presence of a monster which
appears simultaneously as the cause of the catastrophe and as the dominant social setting. Romero’s films can be viewed a metaphorical mirror of the era and the social
climate in which they appeared. Their development can be seen as a decades old diary
in which the signs of the times and social events are being inscribed by the author
himself, as well as by the audience, which views these films and interprets based on
their own experience. With their specific language, zombie apocalypse deconstructs the
social discourse and constructs it again in the narrative form which aims to arouse
uneasiness and fear, as well as to create a particular survivalist fantasy without a happy
ending. These emotions and meanings altogether hint at the apocalyptic character of
the contemporary society.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Beograd: Institut za etnologiju i antropologiju",
journal = "Antropologija",
title = "Rađanje živih mrtvaca: karakteristike žanra zombi filma i Romerova vizija apokalipse",
pages = "173-190",
volume = "3",
number = "18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5061"
}

Mandić, M.. (2018). Rađanje živih mrtvaca: karakteristike žanra zombi filma i Romerova vizija apokalipse. in Antropologija
Beograd : Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet., 3(18), 173-190.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5061

Mandić M. Rađanje živih mrtvaca: karakteristike žanra zombi filma i Romerova vizija apokalipse. in Antropologija. 2018;3(18):173-190.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5061 .

Mandić, Marina, "Rađanje živih mrtvaca: karakteristike žanra zombi filma i Romerova vizija apokalipse" in Antropologija, 3, no. 18 (2018):173-190,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5061 .

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marina
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4494
AB  - Migracije su jedan od centralnih diskursa savremenog društva: one su
katalizator socijalnih promena, utiču na promenu socijalne strukture, odnosa i položaja,
kako samih migranata, tako i stanovnika zemalja domaćina. U okolnostima epidemije
zombija razlozi i ciljevi migriranja mogu biti pojednostavljeni na jedan osnovni
motiv: napuštanje i izbegavanje predela zahvaćenih zombijima zbog preživljavanja.
Smatram da mogućnost odlaska predstavlja mogućnost preživljavanja, što direktno
utiče na formiranje mreža novih društvenih odnosa, samim tim i opstanka društva.
Tom logikom, migracije se pojavljuju kao jedan od osnovnih metoda preživljavanja
u zombi narativu, odnosno kao osnovni metod reizgradnje i redefinisanja društvenog
sistema.
Iako postoje različiti pristupi migracijama, autori koji proučavaju ovo polje ne spominju
niti istražuju migracije predstavljene u popularnoj kulturi. Istovremeno, autori
koji se bave proučavanjem filmova sa tematikom zombija ne posvećuju svoju pažnju
procesu migracija. Rad ukazuje na jednu vrstu “izmišljenih” migracija, odnosno na oblik
migracija koje svojim metaforičkim narativom prikazuju obrasce bliske obrascima koje
primećujemo u savremenom društvu. Analiziraju se oblici migracija koji se pojavljuju u
popkulturnom narativu, odnosno, prikazuju načini na koje se teorijski koncepti upotrebljavani
da definišu vrste migracija u stvarnim društvenim tokovima, mogu upotrebiti i
pri analizi narativa zombi filmova.
AB  - Migrations are one of the central discourses of contemporary society: they
are the catalyst of social change; they influence changes in social structure, relations
and positions, for migrants themselves as well as the residents of host
countries. In the circumstances of a zombie outbreak the reasons and goals of
migration can be simplified to one basic motive: leaving and avoiding areas
populated by zombies with the aim of basic survival. I believe that the possibility
of leaving represents the possibility of survival, which directly influences the
formation of new networks of social relations, and thus, the survival of society.
Following this logic, migrations emerge as one of the basic methods of survival
in the zombie narrative, or rather, the basic method of rebuilding and redefining
the social system.
Even though there are different approaches to migration, authors who study
this field do not mention or study migration represented in popular culture. At
the same time, authors who study zombie movies do not give their attention
to the process of migration. The paper points to a specific form of “invented”
migrations, or rather a form of migration which, through its metaphorical narration
displays patterns similar to patterns visible in contemporary society. The
paper will analyze forms of migration which appear in pop-culture narratives,
or rather, display the ways in which theoretical concepts use to define types of
migration in real social contexts can be used to analyze the narratives of zombie
movies.
PB  - Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Sjedinjene Države “Zombilenda”: migracije u popularnoj kulturi na primeru epidemije zombija
SP  - 413
EP  - 434
VL  - 11
IS  - 2
DO  - 10.21301/eap.v11i2.5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4494
ER  - 

@article{
author = "Mandić, Marina",
year = "2016",
abstract = "Migracije su jedan od centralnih diskursa savremenog društva: one su
katalizator socijalnih promena, utiču na promenu socijalne strukture, odnosa i položaja,
kako samih migranata, tako i stanovnika zemalja domaćina. U okolnostima epidemije
zombija razlozi i ciljevi migriranja mogu biti pojednostavljeni na jedan osnovni
motiv: napuštanje i izbegavanje predela zahvaćenih zombijima zbog preživljavanja.
Smatram da mogućnost odlaska predstavlja mogućnost preživljavanja, što direktno
utiče na formiranje mreža novih društvenih odnosa, samim tim i opstanka društva.
Tom logikom, migracije se pojavljuju kao jedan od osnovnih metoda preživljavanja
u zombi narativu, odnosno kao osnovni metod reizgradnje i redefinisanja društvenog
sistema.
Iako postoje različiti pristupi migracijama, autori koji proučavaju ovo polje ne spominju
niti istražuju migracije predstavljene u popularnoj kulturi. Istovremeno, autori
koji se bave proučavanjem filmova sa tematikom zombija ne posvećuju svoju pažnju
procesu migracija. Rad ukazuje na jednu vrstu “izmišljenih” migracija, odnosno na oblik
migracija koje svojim metaforičkim narativom prikazuju obrasce bliske obrascima koje
primećujemo u savremenom društvu. Analiziraju se oblici migracija koji se pojavljuju u
popkulturnom narativu, odnosno, prikazuju načini na koje se teorijski koncepti upotrebljavani
da definišu vrste migracija u stvarnim društvenim tokovima, mogu upotrebiti i
pri analizi narativa zombi filmova., Migrations are one of the central discourses of contemporary society: they
are the catalyst of social change; they influence changes in social structure, relations
and positions, for migrants themselves as well as the residents of host
countries. In the circumstances of a zombie outbreak the reasons and goals of
migration can be simplified to one basic motive: leaving and avoiding areas
populated by zombies with the aim of basic survival. I believe that the possibility
of leaving represents the possibility of survival, which directly influences the
formation of new networks of social relations, and thus, the survival of society.
Following this logic, migrations emerge as one of the basic methods of survival
in the zombie narrative, or rather, the basic method of rebuilding and redefining
the social system.
Even though there are different approaches to migration, authors who study
this field do not mention or study migration represented in popular culture. At
the same time, authors who study zombie movies do not give their attention
to the process of migration. The paper points to a specific form of “invented”
migrations, or rather a form of migration which, through its metaphorical narration
displays patterns similar to patterns visible in contemporary society. The
paper will analyze forms of migration which appear in pop-culture narratives,
or rather, display the ways in which theoretical concepts use to define types of
migration in real social contexts can be used to analyze the narratives of zombie
movies.",
publisher = "Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Sjedinjene Države “Zombilenda”: migracije u popularnoj kulturi na primeru epidemije zombija",
pages = "413-434",
volume = "11",
number = "2",
doi = "10.21301/eap.v11i2.5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4494"
}

Mandić, M.. (2016). Sjedinjene Države “Zombilenda”: migracije u popularnoj kulturi na primeru epidemije zombija. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 11(2), 413-434.
https://doi.org/10.21301/eap.v11i2.5
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4494

Mandić M. Sjedinjene Države “Zombilenda”: migracije u popularnoj kulturi na primeru epidemije zombija. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2016;11(2):413-434.
doi:10.21301/eap.v11i2.5
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4494 .

Mandić, Marina, "Sjedinjene Države “Zombilenda”: migracije u popularnoj kulturi na primeru epidemije zombija" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 11, no. 2 (2016):413-434,
https://doi.org/10.21301/eap.v11i2.5 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4494 .