@inbook{
author = "Ђорђевић, Весна and Николић, Марина",
year = "2023",
abstract = "In this chapter we aim to provide an exhaustive overview of works dealing with neology and neography in the Serbian language, with the purpose of describing and monitoring the development of Serbian neology and neological lexicography. The first part of the paper focuses on the approach to new
words in the context of linguistic culture, i.e. on the presentation of research that considers the new lexicon from a prescriptive point of view. In the second part, we present the research on new words in the form of monographs and papers published in scientific journals and collections of papers. The
third section introduces neological dictionaries of the Serbian language, with the aim of gaining insight into Serbian neography. We close with a list of works cited in this paper.
Neology is gaining momentum as a field of research in the 21st century, and, in Serbian studies, neological phenomena are observed mostly in connection with word-formation and normativistics. Neological topics have not been sufficiently covered in the monograph form so far. New words are, for the most part, examined in studies conducted in the fields of lexicology and word-formation,
and are usually the subject of scientific papers published in journals and collections of papers, where they are considered from a variety of diverse linguistic angles (most common are the papers dealing
with the formative and semantic aspects of the new lexicon, and the use of new words in different language varieties, i.e. in functional styles, professional languages and jargons, and there are very few
works focused on new words in Serbian language teaching, or the sociolinguistic and cognitive-linguistic aspects of new lexemes, for example).
Few in number are the doctoral dissertations and master's theses with a neological topic, but their existence indicates that neology is being given some attention at universities. The manuals dealing with new words in the Serbian language from a prescriptive point of view are usually intended for the general public and are written wittily, in an interesting and comprehensible manner, and commonly end up combined into practical manuals. Such manuals (by individuals or groups of authors) are generally composed of articles previously published in daily and weekly newspapers, or in scientific journals, which makes the topics covered more easily accessible to a
wider readership. An overview of neographic works in Serbian studies shows that the shift in Serbian neography occurred at the end of the 20th and the beginning of the 21st century. By 2008, several dictionaries of
new words had been published. Serbian neography owes a lot to individual scholars, primarily Đorđe Otašević, the author of several neological dictionaries, and Tvrtko Prćić and colleagues, who are behind the lexicographical work concerning neological Anglicisms. In recent times, noticeable progress
has been made in the field of neography in Serbian studies; the growing interest of linguists in this field has already resulted in several new dictionaries of new words., У овом раду настојимо да пружимо исцрпан преглед радова који се баве неологијом и неографијом у српском језику, с циљем описивања и праћења развоја српске неологије и неолошке лексикографије. Први део рада усмерен је на приступ новим речима у контексту језичке културе, односно на приказ радова који из прескриптивног угла разматрају нову лексику. У другом делу рада представићемо истраживања нових речи у виду монографија и радова објављених у научним часописима и зборницима. У трећем одељку приказаћемо неолошке речнике српског језика, с циљем стицања увида у српску неографију. На крају, дајемо попис библиографских јединица коришћених у овом раду.
Неологија као област истраживања у XXI веку добија све већи замајац, а неолошки феномени се у србистици већином посматрају у вези са творбом речи, али и нормативистиком.
Неолошке теме монографски нису довољно обрађене. Нове речи разматрају се, више или мање, у студијама из области лексикологије и творбе речи, а више су бивале предметом научних радова у часописима и зборницима, где им се прилази из најразличитијих језичких углова (најзаступљенији су радови који се баве творбеним и семантичким аспектима нове лексике, те употребом нових речи у различитим језичким варијететима, односно у функционалним стиловима, језицима струка и жаргонима, а мало је радова усмерених на нове речи у настави српског језика, те на социолингвистички и когнитивнолингвистички аспекат нових лексема, на пример). Невелик је број докторских дисертација и магистарских радова са темом из неологије, али њихово постојање је показатељ да се неологији ипак посвећује пажња и на универзитетима.
Приручнике који се баве новим речима у српском језику из прескриптивног угла пише мањи број стручњака. Намењени су најчешће широкој јавности и писани су духовито, на занимљив и разумљив начин, и најчешће су на крају обједињени у виду практичних приручника. Такви приручници (појединаца или групе аутора) углавном су састављени од чланака раније објављиваних у дневним и недељним новинама, или у научним часописима, што чини објављене теме доступнијим свим заинтересованим корисницима.
Преглед неографских радова у србистици показује да је пoмак у српској неографији настао крајем XX и почетком XXI века. До 2008. године објављено је неколико речника нових речи. Српска неографија доста дугује појединачним научним прегаоцима, у првом реду Ђорђу Оташевићу, аутору више неолошких речника, и Твртку Прћићу и сарадницама, заслужним за лексикографски рад који се тиче англицизама-неологизама. У новије време приметан је прогрес на неографском пољу у србистици, односно све већа заинтересованост лингвиста за неографију, што је као резултат дало неколико најновијих речника нових речи.",
publisher = "Prešov : Prešovská univerzita",
journal = "Neologizmy a neologizácia v lingvistickej reflexii",
booktitle = "Неологија и неографија у србистици",
pages = "355-390",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16431"
}
