Новија српскохрватска лексикографија
1982
Преузимање 🢃
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Новија српскохрватска лексикографија, ако под новијом хоћемо да подразумијевамо међуратну и послијератну, има релативно богато исхо- диште, иако је знатно сиромашнијег насљеђа од лексикографије развије- них европских језика. Њено богатство састоји се прије свега у томе што јој је методолошка основа изграђена тако рећи још у прошлом вијеку, посебно Вуковим лексикографским радом и пројектима које су започели Ђура Даничић и Стојан Новаковић, а наставили Будмани, Ваљавец, Маретић, Броз и Ивековић, Ристић и Кангрга, Белић и други лингвисти. Методо- лошко усавршавање наше лексикографије настављено је у међуратном периоду, из којега су проистекли нови лексикографски програми.
Иако глобалан, и овај преглед српскохрватске лексикографије довољно јасно указује на потребу јачања кадровске и програмске основе ове области. Резултати ће бити у непосредној зависности од друштвеног третмана ове лингвистичке дисциплине, али у великој мјери и од умјешности наших лингвиста и њихових организација у свим ц...ентрима да (наметну, односно) довољно аргументовано објасне значај ове дјелатности за развој свих наших средина и културе и науке у њима.
Кључне речи:
српска лексикографија / serbian lexicographyИзвор:
Лексикографија и лексикологија : зборник реферата, 1982, 305-310Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
- Београд : Институт за српскохрватски језик
- Нови Сад : Институт за јужнословенске језике Филозофског факултета у Новом Саду
- Београд : Филолошки факултет
- Нови Сад : Матица Српска
TY - CONF AU - Ћупић, Драго PY - 1982 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9970 AB - Новија српскохрватска лексикографија, ако под новијом хоћемо да подразумијевамо међуратну и послијератну, има релативно богато исхо- диште, иако је знатно сиромашнијег насљеђа од лексикографије развије- них европских језика. Њено богатство састоји се прије свега у томе што јој је методолошка основа изграђена тако рећи још у прошлом вијеку, посебно Вуковим лексикографским радом и пројектима које су започели Ђура Даничић и Стојан Новаковић, а наставили Будмани, Ваљавец, Маретић, Броз и Ивековић, Ристић и Кангрга, Белић и други лингвисти. Методо- лошко усавршавање наше лексикографије настављено је у међуратном периоду, из којега су проистекли нови лексикографски програми. Иако глобалан, и овај преглед српскохрватске лексикографије довољно јасно указује на потребу јачања кадровске и програмске основе ове области. Резултати ће бити у непосредној зависности од друштвеног третмана ове лингвистичке дисциплине, али у великој мјери и од умјешности наших лингвиста и њихових организација у свим центрима да (наметну, односно) довољно аргументовано објасне значај ове дјелатности за развој свих наших средина и културе и науке у њима. PB - Београд : Српска академија наука и уметности PB - Београд : Институт за српскохрватски језик PB - Нови Сад : Институт за јужнословенске језике Филозофског факултета у Новом Саду PB - Београд : Филолошки факултет PB - Нови Сад : Матица Српска C3 - Лексикографија и лексикологија : зборник реферата T1 - Новија српскохрватска лексикографија SP - 305 EP - 310 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9970 ER -
@conference{ author = "Ћупић, Драго", year = "1982", abstract = "Новија српскохрватска лексикографија, ако под новијом хоћемо да подразумијевамо међуратну и послијератну, има релативно богато исхо- диште, иако је знатно сиромашнијег насљеђа од лексикографије развије- них европских језика. Њено богатство састоји се прије свега у томе што јој је методолошка основа изграђена тако рећи још у прошлом вијеку, посебно Вуковим лексикографским радом и пројектима које су започели Ђура Даничић и Стојан Новаковић, а наставили Будмани, Ваљавец, Маретић, Броз и Ивековић, Ристић и Кангрга, Белић и други лингвисти. Методо- лошко усавршавање наше лексикографије настављено је у међуратном периоду, из којега су проистекли нови лексикографски програми. Иако глобалан, и овај преглед српскохрватске лексикографије довољно јасно указује на потребу јачања кадровске и програмске основе ове области. Резултати ће бити у непосредној зависности од друштвеног третмана ове лингвистичке дисциплине, али у великој мјери и од умјешности наших лингвиста и њихових организација у свим центрима да (наметну, односно) довољно аргументовано објасне значај ове дјелатности за развој свих наших средина и културе и науке у њима.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српскохрватски језик, Нови Сад : Институт за јужнословенске језике Филозофског факултета у Новом Саду, Београд : Филолошки факултет, Нови Сад : Матица Српска", journal = "Лексикографија и лексикологија : зборник реферата", title = "Новија српскохрватска лексикографија", pages = "305-310", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9970" }
Ћупић, Д.. (1982). Новија српскохрватска лексикографија. in Лексикографија и лексикологија : зборник реферата Београд : Српска академија наука и уметности., 305-310. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9970
Ћупић Д. Новија српскохрватска лексикографија. in Лексикографија и лексикологија : зборник реферата. 1982;:305-310. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9970 .
Ћупић, Драго, "Новија српскохрватска лексикографија" in Лексикографија и лексикологија : зборник реферата (1982):305-310, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9970 .