О лексеми као из угла теорије прототипа
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У овом раду, ослањајући се на постулате когнитивне лингвистике – и то пре свега на
теорију прототипа, разматрамо значењску мрежу лексеме као. анализа је корпусно заснована, а њен ток је следећи. Најпре издвајамо и ближе осветљавамо прототипичну употребу
ове лексеме – ону у поредбеној конструкцији. Затим пратимо два основна смера значењског
гранања речи као: прагматикализацију и граматикализацију. Прагматикализација подразумева континуум од употребе ове лексеме у поредбеној конструкцији до употребе у својству
катафоричког средства и испуњивача. Граматикализација се пак односи на њен пут од већ
постојеће граматичке јединице ка јединици која је у још већем степену граматичка – што
се огледа у употребама у семикопулативним конструкцијама и конструкцијама у функцији
актуелног квалификатива. Најзад, покушавамо да понудимо алтернативан одговор на питање у коју врсту речи лексема као спада, при чему врсте речи сагледавамо као категорије
са расплинутим границама.
This paper aims at analyzing the semantic network of the lexeme kao (Engl. like) as well
as discussing its membership in the categories of conjunctions, adverbs, and particles from the
cognitive linguistics perspective, with the prototype theory as a more specific framework. It
is argued that the use of the word kao in the comparative construction is its prototypical use,
to which all others are related in the network structure. The network structure is based on two
main processes: pragmaticalization and grammaticalization. The first one is responsible for
pragmatic uses of this lexeme, e.g. the cataphoric use. The second process is liable for its grammatical uses (e.g. in pseudocopulative constructions). After outlining the semantic network
of the lexeme kao, we provide one possible answer to the question in which word classes this
lexeme should be placed. Based on the category-as-prototype approach, the word classes are
also considered as categories with fuzzy boundaries.
Кључне речи:
српски језик / лексема као / поредбена конструкција / прагматикализација / граматикализација / врсте речи / теорија прототипа / когнитивна лингвистикаИзвор:
Књижевност и језик, 2020, 67, 1, 79-94Издавач:
- Друштво за српски језик и књижевност Србије
- Београд : Друштво за српски језик и књижевност
TY - JOUR AU - Јовановић, Александра PY - 2020 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9068 AB - У овом раду, ослањајући се на постулате когнитивне лингвистике – и то пре свега на теорију прототипа, разматрамо значењску мрежу лексеме као. анализа је корпусно заснована, а њен ток је следећи. Најпре издвајамо и ближе осветљавамо прототипичну употребу ове лексеме – ону у поредбеној конструкцији. Затим пратимо два основна смера значењског гранања речи као: прагматикализацију и граматикализацију. Прагматикализација подразумева континуум од употребе ове лексеме у поредбеној конструкцији до употребе у својству катафоричког средства и испуњивача. Граматикализација се пак односи на њен пут од већ постојеће граматичке јединице ка јединици која је у још већем степену граматичка – што се огледа у употребама у семикопулативним конструкцијама и конструкцијама у функцији актуелног квалификатива. Најзад, покушавамо да понудимо алтернативан одговор на питање у коју врсту речи лексема као спада, при чему врсте речи сагледавамо као категорије са расплинутим границама. AB - This paper aims at analyzing the semantic network of the lexeme kao (Engl. like) as well as discussing its membership in the categories of conjunctions, adverbs, and particles from the cognitive linguistics perspective, with the prototype theory as a more specific framework. It is argued that the use of the word kao in the comparative construction is its prototypical use, to which all others are related in the network structure. The network structure is based on two main processes: pragmaticalization and grammaticalization. The first one is responsible for pragmatic uses of this lexeme, e.g. the cataphoric use. The second process is liable for its grammatical uses (e.g. in pseudocopulative constructions). After outlining the semantic network of the lexeme kao, we provide one possible answer to the question in which word classes this lexeme should be placed. Based on the category-as-prototype approach, the word classes are also considered as categories with fuzzy boundaries. PB - Друштво за српски језик и књижевност Србије PB - Београд : Друштво за српски језик и књижевност T2 - Књижевност и језик T1 - О лексеми као из угла теорије прототипа SP - 79 EP - 94 VL - 67 IS - 1 DO - 10.18485/kij.2020.67.1.7 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9068 ER -
@article{ author = "Јовановић, Александра", year = "2020", abstract = "У овом раду, ослањајући се на постулате когнитивне лингвистике – и то пре свега на теорију прототипа, разматрамо значењску мрежу лексеме као. анализа је корпусно заснована, а њен ток је следећи. Најпре издвајамо и ближе осветљавамо прототипичну употребу ове лексеме – ону у поредбеној конструкцији. Затим пратимо два основна смера значењског гранања речи као: прагматикализацију и граматикализацију. Прагматикализација подразумева континуум од употребе ове лексеме у поредбеној конструкцији до употребе у својству катафоричког средства и испуњивача. Граматикализација се пак односи на њен пут од већ постојеће граматичке јединице ка јединици која је у још већем степену граматичка – што се огледа у употребама у семикопулативним конструкцијама и конструкцијама у функцији актуелног квалификатива. Најзад, покушавамо да понудимо алтернативан одговор на питање у коју врсту речи лексема као спада, при чему врсте речи сагледавамо као категорије са расплинутим границама., This paper aims at analyzing the semantic network of the lexeme kao (Engl. like) as well as discussing its membership in the categories of conjunctions, adverbs, and particles from the cognitive linguistics perspective, with the prototype theory as a more specific framework. It is argued that the use of the word kao in the comparative construction is its prototypical use, to which all others are related in the network structure. The network structure is based on two main processes: pragmaticalization and grammaticalization. The first one is responsible for pragmatic uses of this lexeme, e.g. the cataphoric use. The second process is liable for its grammatical uses (e.g. in pseudocopulative constructions). After outlining the semantic network of the lexeme kao, we provide one possible answer to the question in which word classes this lexeme should be placed. Based on the category-as-prototype approach, the word classes are also considered as categories with fuzzy boundaries.", publisher = "Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд : Друштво за српски језик и књижевност", journal = "Књижевност и језик", title = "О лексеми као из угла теорије прототипа", pages = "79-94", volume = "67", number = "1", doi = "10.18485/kij.2020.67.1.7", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9068" }
Јовановић, А.. (2020). О лексеми као из угла теорије прототипа. in Књижевност и језик Друштво за српски језик и књижевност Србије., 67(1), 79-94. https://doi.org/10.18485/kij.2020.67.1.7 https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9068
Јовановић А. О лексеми као из угла теорије прототипа. in Књижевност и језик. 2020;67(1):79-94. doi:10.18485/kij.2020.67.1.7 https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9068 .
Јовановић, Александра, "О лексеми као из угла теорије прототипа" in Књижевност и језик, 67, no. 1 (2020):79-94, https://doi.org/10.18485/kij.2020.67.1.7 ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9068 .