„Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда
„А Russian Choir that Russia Had Never Heard Before“: The Don Cossack Choir Serge Jaroff on the Concert Stage in the Interwar Belgrade
Članak u časopisu (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
After the October Revolution, the Russian tradition of spiritual and folk choral
singing was introduced to the whole world by the active work of choirs that
appeared in exile. The Don Cossack Choir Sergei Jaroff and the Metropolitan
Choir of Alexander Nevsky Cathedral in Paris under Nikolai Afonsky, were two
unique choirs that stood out over time.
During the interwar period Jaroff’s Choir performed ten times in Belgrade with
great success. The capital’s press announced them with great enthusiasm and the
first Belgrade concert attracted the attention of significant critics such as Miloje
Milojević, Branko Dragutinović,Viktor Novak, Jovan Dimitrijević and Petar
Bingulac. The day after their first concert in Belgrade in January 1929, The Don
Cossack Choir Serge Jaroff attended a reception at the King Alexander’s Court,
who honored them on this occasion. The study of their performances in the 1920s and 1930s in Belgrade is based
on domestic periodicals of that time and archival... material from the Archives of
Yugoslavia.
Након Октобарске револуције у емиграцији су настали хорови који су својим
активним деловањем цео свет упознали с руском традицијом духовног и
народног хорског певања. Два јединствена хора која су се временом посебно
издвојила били су Хор донских козака Сергеја Жарова и Митрополитски хор
при Цркви Св. Александра Невског у Паризу којим је руководио Николај
Афонски.
У периоду између два светска рата Хор Жарова је с великим успехом
гостовао десет пута у Београду. Престоничка штампа најављивала је њихова
гостовања с великим ентузијазмом, а први београдски концерт привукао је
пажњу значајних критичара – Милоја Милојевића, Бранка Драгутиновића,
Виктора Новака, Јована Димитријевића и Петра Бингулца. Дан након свог
првог концерта у Београду у јануару 1929. године, Хор Жарова присуствовао
је пријему на двору краља Александра, који их је том приликом и одликовао.
Истраживање њихових наступа двадесетих и тридесетих година XX века у
Београду темељи се на домаћој периодици тог времена ...и архивској грађи из
Архива Југославије.
Европа впервые получила возможность ближе познакомится с русской
культурой уже после Октябрьской революцыи благодаря эмигрантам. В
результате их стараний сохранить культурное наследие своей родины, в
течении двадцатых годов XX века, кроме другога, оформились хоры которые
своей активной деятельностью познакомили мир с русской традицией
духовного и народного хорового пения. В это время особенно выделились два
уникальных колектива: Хор донских казаков Сергея Жарова и Митрополичьи
хор при церкви Св. Александра Невского в Париже, регентом которого был
Николай Афонский.
В межвоенном периоде, Хор Жарова десять раз приезжал в Белград на гастроли,
при чем пользовался большим успехом. Столичная печать аннонсировала их
приезды с большим энтузиазмом, а их первый белградский концерт привлек
и внимание видных критиков: Милоя Милоевича, Бранка Драгутиновича,
Виктора Новака, Йована Димитриевича и Петра Бингулца. Благодаря
им, сохранились ценные сведения о первом белградском выступлении
...«Жаровцев». Обзор написаных ими текстов по поводу концертов в этом
периоде показал, что критики сходились в мнении о том, что казачьи хор в
совершенстве владел исполнительской техникой и отличался виртуозностю,
но одновременно высказывали и сомнение по поводу художественного уровня
отдельных произведений которые регулярно входили в репертуар хора.
Интерес привлекает и тот факт, что во время своего первого пребывания
в югославской столице в 1929 году, хор был принят в аудиенцию королем
Александром Карагеоргиевичем. По этому поводу король вручил орден Св.
Саввы четвертой степени самому Сергею Жарову, а администратор хора
Георгий Колесников получил орден Св. Саввы пятой степени; все члены хора
получили медали. Кроме того, хор получил и значительное денежное пособие.
Исследование их гастролей в Белграде в течении двадцатых и тридцатых годов
XX столетия основано на белградской печати и архивных собраниях Архива
Югославии.
Ključne reči:
The Don Cossack Choir / Serge Jaroff / interwar period / Belgrade / king Alexander I of Yugoslavia / Miloje Milojević / Хор донских козака / Сергеј Жаров / међуратни период / Београд / краљ Александар I Карађорђевић / Милоје Милојевић / Хор донских казаков / Сергей Жаров / межвоенный период / Белград / король Александр I Карагеоргиевич / Милое МилоевичIzvor:
Музикологија / Musicology, 2020, 28, 125-145Izdavač:
- Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
Finansiranje / projekti:
- Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, institucionalno finansiranje - 200176 (Muzikološki institut SANU, Beograd) (RS-MESTD-inst-2020-200176)
DOI: 10.2298/MUZ2028125G
Cobiss ID: 173918727
ISSN: 1450-9814; 2406-0976 (online)
WoS: 000670779700008
[ Google Scholar ]Kolekcije
Institucija/grupa
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Голубовић, Марија PY - 2020 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8889 AB - After the October Revolution, the Russian tradition of spiritual and folk choral singing was introduced to the whole world by the active work of choirs that appeared in exile. The Don Cossack Choir Sergei Jaroff and the Metropolitan Choir of Alexander Nevsky Cathedral in Paris under Nikolai Afonsky, were two unique choirs that stood out over time. During the interwar period Jaroff’s Choir performed ten times in Belgrade with great success. The capital’s press announced them with great enthusiasm and the first Belgrade concert attracted the attention of significant critics such as Miloje Milojević, Branko Dragutinović,Viktor Novak, Jovan Dimitrijević and Petar Bingulac. The day after their first concert in Belgrade in January 1929, The Don Cossack Choir Serge Jaroff attended a reception at the King Alexander’s Court, who honored them on this occasion. The study of their performances in the 1920s and 1930s in Belgrade is based on domestic periodicals of that time and archival material from the Archives of Yugoslavia. AB - Након Октобарске револуције у емиграцији су настали хорови који су својим активним деловањем цео свет упознали с руском традицијом духовног и народног хорског певања. Два јединствена хора која су се временом посебно издвојила били су Хор донских козака Сергеја Жарова и Митрополитски хор при Цркви Св. Александра Невског у Паризу којим је руководио Николај Афонски. У периоду између два светска рата Хор Жарова је с великим успехом гостовао десет пута у Београду. Престоничка штампа најављивала је њихова гостовања с великим ентузијазмом, а први београдски концерт привукао је пажњу значајних критичара – Милоја Милојевића, Бранка Драгутиновића, Виктора Новака, Јована Димитријевића и Петра Бингулца. Дан након свог првог концерта у Београду у јануару 1929. године, Хор Жарова присуствовао је пријему на двору краља Александра, који их је том приликом и одликовао. Истраживање њихових наступа двадесетих и тридесетих година XX века у Београду темељи се на домаћој периодици тог времена и архивској грађи из Архива Југославије. AB - Европа впервые получила возможность ближе познакомится с русской культурой уже после Октябрьской революцыи благодаря эмигрантам. В результате их стараний сохранить культурное наследие своей родины, в течении двадцатых годов XX века, кроме другога, оформились хоры которые своей активной деятельностью познакомили мир с русской традицией духовного и народного хорового пения. В это время особенно выделились два уникальных колектива: Хор донских казаков Сергея Жарова и Митрополичьи хор при церкви Св. Александра Невского в Париже, регентом которого был Николай Афонский. В межвоенном периоде, Хор Жарова десять раз приезжал в Белград на гастроли, при чем пользовался большим успехом. Столичная печать аннонсировала их приезды с большим энтузиазмом, а их первый белградский концерт привлек и внимание видных критиков: Милоя Милоевича, Бранка Драгутиновича, Виктора Новака, Йована Димитриевича и Петра Бингулца. Благодаря им, сохранились ценные сведения о первом белградском выступлении «Жаровцев». Обзор написаных ими текстов по поводу концертов в этом периоде показал, что критики сходились в мнении о том, что казачьи хор в совершенстве владел исполнительской техникой и отличался виртуозностю, но одновременно высказывали и сомнение по поводу художественного уровня отдельных произведений которые регулярно входили в репертуар хора. Интерес привлекает и тот факт, что во время своего первого пребывания в югославской столице в 1929 году, хор был принят в аудиенцию королем Александром Карагеоргиевичем. По этому поводу король вручил орден Св. Саввы четвертой степени самому Сергею Жарову, а администратор хора Георгий Колесников получил орден Св. Саввы пятой степени; все члены хора получили медали. Кроме того, хор получил и значительное денежное пособие. Исследование их гастролей в Белграде в течении двадцатых и тридцатых годов XX столетия основано на белградской печати и архивных собраниях Архива Югославии. PB - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности T2 - Музикологија / Musicology T1 - „Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда T1 - „А Russian Choir that Russia Had Never Heard Before“: The Don Cossack Choir Serge Jaroff on the Concert Stage in the Interwar Belgrade T1 - „Русский хор, которого не слышала Россия“: Хор донских казаков Сергея Жарова на концертной сцене межвоенного Белграда SP - 125 EP - 145 IS - 28 DO - 10.2298/MUZ2028125G UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8889 ER -
@article{ author = "Голубовић, Марија", year = "2020", abstract = "After the October Revolution, the Russian tradition of spiritual and folk choral singing was introduced to the whole world by the active work of choirs that appeared in exile. The Don Cossack Choir Sergei Jaroff and the Metropolitan Choir of Alexander Nevsky Cathedral in Paris under Nikolai Afonsky, were two unique choirs that stood out over time. During the interwar period Jaroff’s Choir performed ten times in Belgrade with great success. The capital’s press announced them with great enthusiasm and the first Belgrade concert attracted the attention of significant critics such as Miloje Milojević, Branko Dragutinović,Viktor Novak, Jovan Dimitrijević and Petar Bingulac. The day after their first concert in Belgrade in January 1929, The Don Cossack Choir Serge Jaroff attended a reception at the King Alexander’s Court, who honored them on this occasion. The study of their performances in the 1920s and 1930s in Belgrade is based on domestic periodicals of that time and archival material from the Archives of Yugoslavia., Након Октобарске револуције у емиграцији су настали хорови који су својим активним деловањем цео свет упознали с руском традицијом духовног и народног хорског певања. Два јединствена хора која су се временом посебно издвојила били су Хор донских козака Сергеја Жарова и Митрополитски хор при Цркви Св. Александра Невског у Паризу којим је руководио Николај Афонски. У периоду између два светска рата Хор Жарова је с великим успехом гостовао десет пута у Београду. Престоничка штампа најављивала је њихова гостовања с великим ентузијазмом, а први београдски концерт привукао је пажњу значајних критичара – Милоја Милојевића, Бранка Драгутиновића, Виктора Новака, Јована Димитријевића и Петра Бингулца. Дан након свог првог концерта у Београду у јануару 1929. године, Хор Жарова присуствовао је пријему на двору краља Александра, који их је том приликом и одликовао. Истраживање њихових наступа двадесетих и тридесетих година XX века у Београду темељи се на домаћој периодици тог времена и архивској грађи из Архива Југославије., Европа впервые получила возможность ближе познакомится с русской культурой уже после Октябрьской революцыи благодаря эмигрантам. В результате их стараний сохранить культурное наследие своей родины, в течении двадцатых годов XX века, кроме другога, оформились хоры которые своей активной деятельностью познакомили мир с русской традицией духовного и народного хорового пения. В это время особенно выделились два уникальных колектива: Хор донских казаков Сергея Жарова и Митрополичьи хор при церкви Св. Александра Невского в Париже, регентом которого был Николай Афонский. В межвоенном периоде, Хор Жарова десять раз приезжал в Белград на гастроли, при чем пользовался большим успехом. Столичная печать аннонсировала их приезды с большим энтузиазмом, а их первый белградский концерт привлек и внимание видных критиков: Милоя Милоевича, Бранка Драгутиновича, Виктора Новака, Йована Димитриевича и Петра Бингулца. Благодаря им, сохранились ценные сведения о первом белградском выступлении «Жаровцев». Обзор написаных ими текстов по поводу концертов в этом периоде показал, что критики сходились в мнении о том, что казачьи хор в совершенстве владел исполнительской техникой и отличался виртуозностю, но одновременно высказывали и сомнение по поводу художественного уровня отдельных произведений которые регулярно входили в репертуар хора. Интерес привлекает и тот факт, что во время своего первого пребывания в югославской столице в 1929 году, хор был принят в аудиенцию королем Александром Карагеоргиевичем. По этому поводу король вручил орден Св. Саввы четвертой степени самому Сергею Жарову, а администратор хора Георгий Колесников получил орден Св. Саввы пятой степени; все члены хора получили медали. Кроме того, хор получил и значительное денежное пособие. Исследование их гастролей в Белграде в течении двадцатых и тридцатых годов XX столетия основано на белградской печати и архивных собраниях Архива Югославии.", publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности", journal = "Музикологија / Musicology", title = "„Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда, „А Russian Choir that Russia Had Never Heard Before“: The Don Cossack Choir Serge Jaroff on the Concert Stage in the Interwar Belgrade, „Русский хор, которого не слышала Россия“: Хор донских казаков Сергея Жарова на концертной сцене межвоенного Белграда", pages = "125-145", number = "28", doi = "10.2298/MUZ2028125G", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8889" }
Голубовић, М.. (2020). „Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда. in Музикологија / Musicology Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(28), 125-145. https://doi.org/10.2298/MUZ2028125G https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8889
Голубовић М. „Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда. in Музикологија / Musicology. 2020;(28):125-145. doi:10.2298/MUZ2028125G https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8889 .
Голубовић, Марија, "„Руски хор који Русија није чула“: Хор донских козака Сергеја Жарова на концертној сцени међуратног Београда" in Музикологија / Musicology, no. 28 (2020):125-145, https://doi.org/10.2298/MUZ2028125G ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8889 .