Типологија лексичко-семантичких односа истокоренских именичких лексема словенског порекла у српском и бугарском језику : компаративистички приступ

Abstract

У раду се истражује семантички однос заједничких именица словенског порекла у савременом српском и бугарском језику, као и њихове фонолошке и прозодијске адаптације и интегрисања у оба лексичка система. Фокус је усмерен на широки распон конвергентности, односно дивергентности у семантици формално сличних именичких лексема, који се креће од формално-стилске истоветности до семантичке искључивости. У оквиру истраживања презентује се методолошки поступак за компаративну семантичку анализу заједничких лексема словенског порекла у језицима истоветне генетске (словенске) основе.

В статье исследуется семантическое отношение лексем славянского происхождения с одинаковыми корнями в современном сербском и болгарском языках, а также их фонологическая и просодическая адаптации и интеграции в лексические системы обоих языков. Фокус направлен на широкий диапазон конвергенции и дивергенции в семантике формально похожих именных лексем, который идет от формально-стилевой одинаковости до семантической исключительности. В исследовании, также, представлена методологическая процедура для компаративистского семантического анализа общих лексем славянского происхождения в языках одинаковой генетической (славянской) основы.

This paper discusses the semantic relations between common nouns of Slavic origin in contemporary Serbian and Bulgarian, as well as their phonological and prosodic adaptations and integrations in the respective lexical systems. The emphasis is laid on a wide scope of convergence or divergence in the semantics of formally similar nominal lexemes, ranging from formal-stylistic equivalence to semantic exclusivity. This research presents the methodological procedure for a comparative semantic analysis of common noun lexemes of Slavic origin in genetically related (Slavic) languages.