| dc.description.abstract | In the Acts of the Council of Trullo in 691/692 there was mentioned for the first time a bishop τῶν Γορδοσέρβων (of Gordoserba), in the province of Bythinia, Asia Minor. The appearance of the episcopal see called Gordoserba in Asia Minor at the end of the 7th century has been oft en explained as a consequence of settlement of some group of the Serbs from the Balkans to Asia Minor, during some of the many resettlements of peoples conducted by Byzantine emperors throughout the 7th century. The paper points to the fact that the bishop τῶν Γορδοσέρβων was mentioned for the fi rst time in the Acts of the Council of Trullo in 691/692, and that there was no mention of him in the Acts of the Sixth Ecumenical council in Constantinople in 680/681. Thus, it might be concluded that the resettlement of the Serbs from the Balkans to Asia Minor occurred between the two councils. As it is well known, emperor Justinian II conquered many tribes of the Slavs in the vicinity of Thessalonica in 688/689 and then transferred them to Asia Minor, to the Opsician Theme, which is the territory of the Province of Bythinia. It could be possible that Serbs whose bishop was present at the Council of Trullo in 691/692 were part of that resettlement of the Slavs and that they originated in the region of Thessalonica, where, according to Constantine VII Porphyrogenitus, Serbs did live in the 7th century. | en |
| dc.description.abstract | У актима тзв. Трулског или Пето-шестог сабора, одржаног у царској палати Труло у Цариграду 691/692. године, помиње се по први пут епископ τῶν Γορδοσέρβων у провинцији Витинији, у Никејској митрополији. Име те епископије у науци се углавном повезује са Србима а њена појава објашњава се као последица пресељавања једне групе Срба са Балкана у Малу Азију за време неке од многих подухвата пресељавања становништва које су предузимали византијски цареви током VII века. Ипак, када тачно и одакле су ти Срби били пресељени у Малу Азију није било могуће утврдити. С друге стране, неопходно је истаћи чињеницу да се епископ τῶν Γορδοσέρβων први пут помиње управо у актима Трулског сабора из 691/692. године, док у актима Шестог васељенског сабора у Цариграду 680/681. о њему нема помена. То омогућује претпоставку да је до пресељавања поменутих Срба са Балкана у Малу Азију дошло између сабора из 680/681. и оног из 691/692. Као што је добро познато, на основу података које доносе Теофан Исповедник, цариградски патријарх Нићифор и Георгије Монах, цар Јустинијан II (685– 695, 705–711) покренуо је 687/688. године војну акцију против Бугарске и Склавиније, која је резултирала царевим победоносним пробојем до Солуна и његовим потчињавањем словенских племена у околини тог града. Покорене Словене цар је затим, 688/689. године, преселио у Малу Азију и населио их у теми Опсикион, а 691/692. године од њих је регрутовао велику војску за свој поход против Арабљана, који се неславно завршио управо захваљујући њиховом дезертирању. Поставља се питање да ле је међу тим Словенима које је цар 688/689. преселио са Балкана у Малу Азију могло бити и Срба, у чијој је новој домовини затим основана епископија τῶν Γορδοσέρβων, која се први пут помиње 691/692. године? Први аргумент у прилог тој тези била би чињеница да је тема Опсикион, у којој су поменути Словени насељени, обухватала, између осталог, и простор Провинције Витиније, у којој се налазила поменута епископија. Други аргумент могао би бити чињеница да су Словени које је цар Јустинијан ΙΙ тада населио у Малој Азији потицали из околине Солуна. Према познијем писцу, цару Константину VII Порфирогениту (913–959), дошавши из своје северне прапостојбине у време цара Ираклија (610–641), Срби су се најпре населили у Солунској области, где је настао град по њима назван Сервија (на Бистрици/Алијакмону), одакле су се затим вратили на север, да би се коначно настанили у западном делу Балканског полуострва. Иако приповест цара-писца не може бити проверена, у науци се ипак прихвата да је након досељавања Срба са севера, један њихов део наставио да живи у околини Солуна, у подручју Сервије на Бистрици. Стога је сасвим могуће да су и они били захваћени војном акцијом Јустинијана II 687/688. године и мерама пресељавања у Малу Азију наредне године. Чињеница да је град назван по њима имао свог епископа 691/692. године упућује на закључак да су Срби који су пресељени у Малу Азију тада били хришћани. Такође, употреба назива Изабрани народ за војску коју је цар регрутовао 691/692. године из редова словенских племена која је преселио из области Солуна у Малу Азију 688/689. сведочи да је хришћанство било у великој мери присутно код њих. Непосредних података о мерама покрштавања пресељених словенских племена нема, тако да остаје отворено питање да ли су они били хришћани и у старој постојбини на Балкану, или су покрштени тек по преласку у Малу Азију. | sr |
